Hvala vam na svemu što ste rekli vezano za energetiku i rudarstvo.
Želela bih samo da stavim akcenat na nešto što započinjemo praktično danas zajedno. Nekako mislim da smo svi zajedno na ovom poslu i zadatku, da smo svi zajedno, na kraju krajeva, i u prethodnom periodu vi koji ste u parlamentu i mi koji smo u vladi, i puno zainteresovanih drugih strana, smo radili na pripremama ovih zakona.
Ono što jeste i predstavlja energetsku tranziciju i što nas čeka u narednom periodu jeste svakako smanjenje proizvodnje, kao što sam rekla, električne energije i toplotne energije iz termo kapaciteta. To znači da ćemo učiniti sve da naše postojeće termoelektrane naravno kroz svoje projekte odsumporavanja proizvode električnu energiju sa emisijom sumpor-dioksida i svih ostalih čestica po standardima EU i po standardima našim.
Ono što se trenutno rad od termo kapaciteta jeste „Kostolac B3“. Na žalost, dugo se radi i velika je šteta što Srbija praktično deset godina gradi takav objekat.
Ono o čemu mi razmišljamo jeste prestanak dalje izgradnje bilo kakvih termo kapaciteta zato što će to Srbiju jako puno da košta u budućnosti ukoliko bude gradila nove termoelektrane.
Srbija se baš zbog toga kroz ovaj investicioni plan okreće obnovljivim izvorima energije, okreće se čistoj energiji, okreće se velikim hidroelektranama, recimo jedan „Đerdap“ bi mogao da bude još jedan izgrađen, a ne samo ono što imamo, srednjim hidroelektranama i gasnim elektranama. Gasne koje će nam dati stabilnost sistema u narednih 20 godina zato što stabilnost sistema nam trenutno daju termoelektrane.
Prema tome, to je vizija zelene Srbije. Dakle, mi moramo polako da razmišljamo kako ćemo izlaziti iz termoelektrana i kako ćemo u narednih 20, 30 godina te termoelektrane i zatvoriti i kako nećemo graditi nove termo kapacitete, nego ćemo naprotiv upravo graditi ono, odnosno što će doneti zelenu energiju.
Tih 16 milijardi evra koje sam pomenula jesu milijarde evra koje će pre svega otići u zelenu energetiku i održivu energetiku.
Zato mi je drago što ćemo zajednički praktično u narednom periodu sve ovo i da sprovodimo i da predstavimo građanima i naravno, pre svega, poslanicama i poslanicima, ali i građanima Srbije novi investicioni plan o energetici. Hvala.

Zahvaljujem se ministarki Mihajlović.

Reč ima narodni poslanik Borisav Kovačević.

Sa velikim zadovljstvom pozdravljam potpredsednicu Vlade i ministarku i respektivni tim sa kojim je došla danas.

Pretpostavljam da su ovi ljudi iz tog tima učestvovali u pripremi i izradi ovih zakona koji su danas pred nama, i normalno je da prisustvuju raspravi o tim predlozima i njihovoj sudbini u smislu usvajanja.

Poštovane koleginice i kolege poslanici, ne znam kakav je vaš utisak, ali ja bi bio nesrećan da danas nisam bio na sednici. Mislim da skoro nismo imali sednicu konstruktivniju, sednicu sa raspravom u kojoj smo najmanje, ja ne znam kad je manje bilo, najmanje divergirali od dnevnog reda i bavili se nekim drugim stvarima. Bili smo krajnje koncentrisani na dnevni red. To je verovatno, ne verovatno, nego siguran sam zasluga ovih zakona koje danas imamo pred sobom.

Hoću i to da kažem, ne dešava nam se često da u Skupštinu dobijemo set zakona, ja bih rekao granskih, set zakona koji obuhvata kompletnu i celovitu problematiku jedne grane, u ovom slučaju energetike.

Pretpostavljam da je tu zasluga i splet učešće ličnosti koje su vodile glavnu reč. Pretpostavljam da je imao i ima ulogu iskusni predsednik Skupštine koji je prošao to što je prošao, od predsednika Vlade, potpredsednika Vlade, ministra, prethodnih godina dugo iskustvo poslaničko itd.

Dalje i najvažnije, ministarka koja ima veliko iskustvo i koja ima izuzetno bez prekida, bar po onome što ja pratim i kako sagledavam, jedan krajnje odgovoran odnos prema onome što radi i, naravno, imamo iskusnu premijerku koja, ako su te tri komponente se saglasile i počele rad, čini mi se, gospođo ministarka, od decembra meseca kada ste ovde izjavili da se počinje rad na ovim zakonima, znači, takoreći četiri meseca se ozbiljno radilo na ozbiljnim zakonima, nije moglo ništa ni ispasti drugo nego ovo što je ispalo, da imamo zakone, ovde danas četiri zakona koji su sveobuhvatni, koji su sve pokazali, čak zalazili i u neke predloge i ukazivanje pravaca implementacije tih zakona. I ovde je danas govoreno dosta, ja se trudim da ne govorim ništa što je bilo danas na dnevnom redu, da nam je to sada najvažnija stvar.

Ono što bih ja hteo da predložim malo je šire od ovoga. S obzirom na to da to jeste tako kako jeste, da imamo danas zakone koji su obuhvatili celovitu problematiku, žao mi je što predsednik Skupštine nije tu, ali to će valjda doći do njega, molio bih i njega i Vladu, premijerku i sve ministre da pokušamo da ubuduće nam to bude praksa u donošenju zakona, da Vlada priprema i dostavlja Skupštini upravo te, kako ih ja slobodno nazvah, granske zakone. Dakle, da obuhvatamo jednu po jednu značajnu oblast iz koje ćemo uraditi krovni zakon i sve ostale zakone koji treba da ga prate, a imamo dosta takvih stvari. Ja ću, recimo, samo pomenuti da nam je izuzetno važno, ja neću sad to razrađivati, ali ću kad bude i ako se otvori rasprava o tome govoriti široko, izuzetno nam je važna bezbednosna komponenta.

Imamo uslove i unutar zemlje i napolju bezbednosne prema ovoj zemlji koji nam neće dozvoljavati, budite ubeđeni, otežavaće nam i implementaciju dobro donetih zakona i dobrih zakona, da ne govorim, rekoh, neću da razrađujem. Ali imamo u toj istoj toj oblasti i, po meni, prevaziđenu strategiju nacionalne bezbednosti, ali ono što je osnovno, po meni, treba prvo da donesemo strategiju nacionalne bezbednosti, pa onda da radimo zakone, jer ta strategija treba da nam bude bezbednosna politika, a onda da radimo zakone za ostvarivanje te i takve politike.

Da se vratim ovim zakonima. Ja ću govoriti samo o ovom krovnom nešto malo, znači, Zakonu o energetici, pa ću na kraju postaviti jedno pitanje ministarki. Ovaj zakon je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o energetici. Pri tome je izmenjeno oko 170 zakona, izvršena je dopuna oko 130 zakona, uz to je u celosti brisano ni manje ni više nego 53 člana. Čak jedan ceo deo kompletan od 65. do 87. člana, znači, 23 člana jedan do drugog su autirani, što znači da se temeljito analiziralo i temeljito radilo. Znači, od postojećeg zakona samo negde oko jedna trećina je ostala nedirnuta. Dve trećine su ili potpuno odbačene, čak dve trećine, ili su rađeni potpuno novi članovi među kojima je 38 članova, a svaki od njih je bio na stranici ili stranici i po.

E, zašto sam ja ovo sve rekao? Meni se činilo kada sam to iščitao i video da je ovo mogao biti potpuno novi zakon. Pitam ministarku – da li se o tome razmišljalo kada ste pristupali? Pošto niste ipak uradili novi zakon, nemojte se ljutiti, voleo bih čuti razloge zbog kojih niste radili novi zakon, nego smo ostali na Zakonu o izmenama i dopunama Zakona o energetici. Toliko, da ne gnjavim više.

Zahvaljujem.

Reč ima ministarka Mihajlović.

Izvolite.

Prvo da vam odgovorim. Jesmo razmišljali, ali da bi to bio novi zakon onda 50% praktično zakona i članova treba da bude promenjeno. Ovde nije taj slučaj, pošto ste vi to sve već izmerili. Ovaj deo koji nije više u zakonu ticao se pre svega obnovljivih izvora energije, zato što su nekada obnovljivi izvori energije bili unutar Zakona o energetici, a sada smo praktično napravili novi Zakon o energetici. Dakle, nismo ispunili kriterijum da bi mogli ići na novi zakon o energetici i zato su ovo izmene i dopune Zakona.
Ono što je najvažnije, ovaj zakon je napravio određene korake koji nisu činjeni prethodnih šest godina, jer je 2014. godine bio donet Zakon o energetici. Hvala.

Zahvaljujem se potpredsednici Vlade. Nastavljamo.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.

Izvolite.

Dame i gospodo, poštovana ministarka, kada Skupština Srbije u ime društva donosi zakone kojima dereguliše svoju ulogu tržišnog regulatora, onda su za mene to uvek dobri zakoni. Smanjenje normiranja podrazumeva veći stepen demokratizacije u ekonomiji. Veće slobode uvek vode smanjenju cene, većem nivou konkurentnosti, većem nivou zaposlenosti, u stvari, rastu i razvoju ekonomije. Sve to donose ovi zakoni. U stvari, ovi zakoni donose demonopolizaciju, decentralizaciju poslova u ekonomiji, a pre svega u energetici, što podrazumeva i decentralizaciju profita. To građanima Srbije mora da prija.

Ako pođemo od ekonomske teorije, a pre svega i od filozofije, danas možemo da čujemo da kapitalizam više nije kapitalizam slobodnog tržišta i nije kapitalizam država, već se radi o kapitalizmu interesnih grupa, tako se kaže, živimo u društvu u kome su interesne grupe suština funkcionisanja pre svega u anglosaksonskoj civilizaciji i onda je sasvim normalno da različite interesne grupe imaju interes u energetici. Energetika je jedna od ključnih ljudskih delatnosti koja stvara neverovatnu količinu profita. Ta količina profita skopčana je istovremeno i sa značajem i strategijom u vezi energetike. Kada spojite ove dve stvari, onda dođete do treće, da je energetika izuzetno intenzivna grana koja podrazumeva veliki nivo investicija. Te tri stvari daju suštinu, da je energetika u stvari uvek kroz ljudsku istoriju bila zamajac tehničkih promena i da su velike promene u oblasti ekonomije, u oblasti tehnologije nastajale u energetici, a da su se onda na kraju završavale smenama ekonomskih civilizacija. Tako je bilo u istoriji, ništa drugačije nije ni danas na početku procesa.

Dileme, koje ova Skupština, svako od nas, države imaju u energetici, nisu naše lične, već su svetske. Čini mi se, moj utisak o tim dilemama, sam najbolje mogao da vidim pre dve godine u maloj sali Skupštine kada smo na panelu sa jedne strane imali gospođu Krom, čuvenog predstavnika Evropskog parlamenta zelenih izvestioca za Kosovo i sa druge strane gospodina Rotenberga, predstavnika industrijskog kapitala. Sa jedne strane imali ste zelenu energiju odmah po svaku cenu, bez bilo kakvog izgovora. Iskren da budem, ja sam na tom panelu shvatio da zelena energija nema alternative poput komunizma nema alternative nekad i sa druge strane potpuno jasno shvatanje da je zelena energija budućnost. To je ono što je budućnost čovečanstva, ali da ona ima niz problema u oblasti tehnologije, u oblasti cene i da te probleme moramo da rešavamo u narednom vremenskom periodu.

Vi ste potpuno u pravu, ja potpuno razumem kada kažete da smo na početku procesa, jer ovaj proces je pre svega ograničen razvojem tehnologije i finansijskim sredstvima. I, naravno da su različiti interesi. Različite države imaju različite strategije u oblasti energetike. Ako danas pogledate ključna strategija u suštini u EU svodi se na izbacivanje uglja, ali gospođo ministarka potrošnja uglja u svetu raste, 4% je porasla potrošnja i proizvodnja uglja u poslednjoj godini, do 2024. godine potrošnja uglja će neprekidno da raste. Evropska unija smanjuje zbog nedostatka ekonomičnih izvora uglja proizvodnju i potrošnju, ali Azija raste. Tamo se proizvodi u termoelektranama kao nikad električna energija. Pogrešna je pretpostavka da zato što Azija raste u uglju, Azija ne raste u zelenoj energiji. Azija danas ulaže duplo više u zelenu energiju, nego Evropa i Amerika zajedno i to ulažu u tri sektora, u sredstvo za proizvodnju zelene energije, ulaže u naučno-istraživački rad i ulaže u zaposedanje resursa koji će biti ključni za zelenu energiju u narednim decenijama.

Naravno, da kada pogledate kako to funkcioniše, u stvari možete da shvatite da EU tarifama na dekorbonizaciji u stvari štiti svoje tržište. Dekarbonizacija u suštini je postala fiskalni izraz više nego ekološki i klimatski, a prekogranična dekarbonizacija, u stvari zaštita nacionalne ekonomije.

Naravno kad pogledate kako svet funkcioniše, ključni primer koji mi u Evropi u Srbiji govorimo jeste Nemačka. Kako izgleda Nemačka, možda iz malo drugačijeg ugla? Nemačka će izaći iz uglja 2038. godine posle kontrolnih punktova koji će imati pre svega 2023. i 2029. godine, a nastaviće i tridesetih godina. Kada sve završi 2050. Nemačka će imati nešto više od 50% umanjenu emisiju ugljendioksida. Ako želi da ostvari 80% 2050. godine biće joj potrebna 1,5 bilijardi evra i praktično potpune promene, ne u oblasti energetike, već u oblasti energetike, metalnog kompleksa, građevine i poljoprivrede i 80% tih poslova 2050. godine biće ekonomski neodrživo na tržištu, moraće da se subvencioniše iz finansijskih sredstava centralne države. To je danas Nemačka.

Poljska traži za takav proces 150 milijardi evra od EU. Naravno da ste vi u pravu i u pravu su svi kada kažu da Srbija ne stoji najbolje u procesu dekarbonizacije. Kada pogledate profesionalne sajtove koji prate karbonizaciju na dnevnom nivou Srbija ne stoji dobro. Činjenica je da se karbonizacija meri u Evropi i Americi, ali ima zemalja koje su gore u EU od Srbije.

Srbija, ponavljam ne stoji dobro, ali ako slučajno odete na sajt nuklearnih centrala ono što je zeleno u karbonizaciji, neutralno, to je crno u nuklearnim centralama. Oni koji ne proizvode električnu energiju iz uglja, proizvode je iz nuklearnih centrala, i potpuno u redu za mene da je nuklearna energija postala ekološki i klimatski prihvatljiva i da se o njoj ne govori.

Nama spočitavaju da su naše termocentrale stare i onda odete na Grin pis i vidite da u Evropi, zato što je to područje Evrope, Ukrajine i Švajcarske, imate 151 nuklearni reaktor. Šezdesetšest nuklearnih reaktora je starije od 30 godina, 22 od 35 godina, životni vek nuklearnog reaktora je 30 godina. Praktično 80% nuklearnih reaktora u Evropi treba da bude ugašeno u ovom trenutku, ali nije tako. Kao nikad u istoriji nuklearni reaktor rade i ostvaruju najveće moguće kapacitete, Grin pis kaže – to stvara problem zato što su moguće posledice, s obzirom da se radi o tehnologiji staroj 80 godina.

Kada govorimo o vetroparkovima, kada vetrovi duvaju na severu Evrope brzinom od deset metara u sekundi, odnosno 36 kilometara na sat, to je duplo više nego na jugu Evrope gde je to pet kilometara, odnosno 18 kilometara na sat, ali nije duplo manja proizvodnja, nego je osam puta manja.

Ovo sam naveo samo neke od strategije i različitih izgovora koji se primenjuju danas u svetu u oblasti energije. Neki izgledaju licemerno, ali meni nijedan od njih ne izgleda licemerno, svako vodi računa o svojoj ekonomskoj stabilnosti, svako vodi računa o svojoj energetskoj efikasnosti i svako vodi računa da maksimalno iskoristi resurse koje ima na raspolaganju.

Potpuno se sa vama slažem i slažem se sa vašom zamenicom koja je otprilike negde na panelu rekla da Srbija negde tu zaostaje u primeni zelene energije. Mislim da je to jedina oblast u društvenom životu u kojem Srbija može da priušti sebi da zaostaje, zato što je moderna tehnologija u oblasti energetike nova, to je potpuno nova tehnologija, njeni rezultati se dokazuju tek vremenom. Kada mi raspravljamo kako će da izgleda tehnologija u oblasti energetike za dvadeset godina, mi se ne sećamo kako smo predviđanje imali za našu upotrebu tehnologije u našim malim ličnim životima, pre dvadeset godina. Ko danas od vas može da kaže kako će da izgleda tehnologija u vašim životima za dvadeset godina? Suviše je malo eksperata danas u svetu koji mogu da predvide šta će se dešavati u oblasti energetskog sektora, u naučno-istraživačkim radovima u sledećih dvadeset godina. Mi možemo da pričamo o tome, ali to se sve svodi na predviđanja, naše vizije, špekulacije.

Niko za zelenu energiju, ni vlade, ni ministarstva, ni narodni poslanici u svetu nije uradio toliko koliko je uradila cena obnovljivih izbora energije. To je suština koja gura čovečanstvo ka zelenoj energiji. Mogu da kažem i da iznesem podatke, pre 40 godina, paneli su bili stotinama puta skuplji. Pre deset godina bili su osam puta skuplji. Nije se desio pomak u zadnjih deset godina puno u tehnologiji, desio se obim proizvodnje. Sa povećanjem obima proizvodnje za četiri puta, praktično cena se prepolovi. Danas u Šumadiji na moje veliko zadovoljstvo vi možete da vidite na desetine, stotine panela, prosto se iznenadite koliko je solarna energija, zelena energija ušla u život svakog građanina.

Bilo bi nekorektno da izbegnem jedno od ključnih pitanja, potpuno podržavajući sve zakone, svestan da mi ne možemo da rešimo ni ovim zakonima ni vi u ministarstvu, ni bilo ko, problem koji je ključan za zelenu energiju, a to je energetske balans. To je ono, gospođo ministarka našta Srbija treba da da odgovor i to je tema koja je ključna po meni i za ovu raspravu i za sve rasprave u oblasti energetike, kako će Srbija povećavajući nivo zelene energije da poveća nivo energetske stabilnosti, odnosno da profesionalno kažem, uspostavi balans.

Energija je roba kao i svaka druga, u ekonomskom smislu, ali u fizičkom smislu to je specifična roba. Vi nemate zalihe u ovom trenutku, ne možete da proizvodite kad hoćete, vi imate samo nekoliko milisekundi da reagujete od trenutka kada neko uključi taster u domaćinstvu, odnosno pokrene mašinu u pogonu. U tih nekoliko milisekundi vama odgovor operatera mora da bude brz i jasan. Nažalost, ljudska tehnologija danas nije uspela u zelenoj energiji obezbedi potpunu predvidljivost izvora energije. To je tako i to je tehnološki problem, nemamo rešenja. Nemamo rešenja koje upečatljivo i danas primenljivo, vodonik kao ni litijumske baterije, nisu danas efikasno sredstvo za te stvari.

Srbi danas ostaju tri, odnosno četiri mogućnosti. Može kao balans da nastavi da koristi ugalj, može da uvozi električnu energiju, može da reši da pravi nuklearnu energiju i može da pravi energiju na gas.

Svaka od te tri u odnosu na ugalj će nas koštati više, možda i neće, ali ćemo videti u narednom vremenskom periodu kako će to izgledati i nesporno je da je EPS ključna firma u funkcionisanju države Srbije, kamen temeljac privrede Srbije, firma koja može da se promeni, koja može da izgleda bolje, koja ima milion problema u svom funkcionisanju, firma koja zapošljava 27.000 ljudi, ima 3,5 miliona korisnika od otkopa do naplate računa.

Potpuno sam svestan da, kad na primer sklonite radnice sa šaltera, možete da smanjite broj zaposlenih možda za nekoliko hiljada, ali ćete tog trenutka imati 5, 6 miliona provizije u bankarskom sektoru više. Takvih rešenja u EPS-u imate koliko god hoćete.

Srbija mora da vodi računa i da štiti svoje ekonomske interese zato što ih svi danas u svetu štite.

I ja štitim, ja sam deo interesne grupe koja štiti svoje interese. Ja sam narodni poslanik i moja interesna grupa su građani Srbije. Građani Srbije, zahvaljujući Vladi Republike Srbije, zahvaljujući Aleksandru Vučiću plaćaju najnižu, jednu od najnižih cena u Evropi, proizvod koji je uvek konkurentan, koji smo uvek mogli da prodamo, koji je srpska pamet napravila i oni su zadovoljni. Imaju nisku cenu standardni evropski proizvod i ne bi oni tu objektivno ništa da menjaju.

Mislim da nisu spremni da menjaju ako to podrazumeva da će za isti kvalitet usluga dobiti povećanu cenu, ma koliko izgovori bili različiti. Zašto vam ovo kažem? Vi dobro znate i ja znam da je imalo različitih primera u našem bliskom okruženju kada su se dešavale neke stvari. Dešavale su se neke reakcije kao na primer u Bugarskoj kada su promene nastupale, ne tiče se baš direktno zelene energije, ali se tiče nekih promena u energetskom sektoru. To je izazivalo reakciju, te reakcije su se dešavale tako što je na kraju Vlada morala da reaguje, Srbija ne treba da prolazi kroz ta iskustva.

Da se zahvalim vama, vašem ministarstvu, Vladi Republike Srbije zato što smo možda pioniri na teškom putu. Ja mislim da je put mnogo teži i u ekonomskom smislu, da je put mnogo teži u tehnološkom smislu, ali smo mi tu da uvek donosimo teške odluke i idemo teškim putem. Ono što nikad ne treba da zaboravimo da smo mi deo globalnog sveta.

Možemo mi da budemo Evropa koliko god hoćemo, možemo mi da budemo Srbija koliko god hoćemo, ali ako pogledate grafikon potrošnje električne energije danas u svetu i kada vidite da Kina potroši više električne energije nego što to čine Evropa i Amerika zajedno, onda moramo da pratimo ne samo što radi Evropa, što nije sporno, nego da pratimo šta radi svet.

Naravno da ćemo glasati za ovakav predlog sva četiri zakona mislim da menjaju stvari i kreću na bolje, ali se nadam da smo tek na početku procesa i da ćemo se češće viđati, zato što je ovo strašno dinamična materija koja zahteva i zakonsku regulativu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Reč ima potpredsednica Vlade. Izvolite.

Rekoste negde u toku vašeg izlaganja jednu rečenicu, zbog koje reagujem, rekoste – moja interesna grupa su građani Srbije.
Mislim da je interesna grupa svih nas ovde u Parlamentu, vas u Parlamentu kao poslanika i poslanica, mene kao članice Vlade, i kompletne Vlade Republike Srbije, zajedno sa predsednikom Srbije, jesu upravo građani i građanke Srbije.
Dakle, mi smo na istom zadatku. Na istom putu. Mi menjamo navike i mi menjamo svest, i mi razmišljamo, imamo viziju, zato što bilo šta da se radi u sektorima poput energetike, ranije u saobraćaju, ali pre svega energetike, i energetska politika nije samo energetika, to je život, to je ekonomija, to su finansije, to je politika, to je geostrateška politika, to je sve, to je budućnost.
Dakle, kada to radimo, onda radimo svi zajedno, imajući u vidu interese svoje zemlje, nacionalne interese, ekonomske interese, interese bezbednosti naše zemlje.
Zato je pitanje samodovoljnosti i onoga koliko mi imamo naših resursa da proizvodimo dovoljne količine električne i toplotne energije za naše potrebe, dakle, koliko smo energetski bezbedni a nezavisni, pitanje svakako broj 1. uz sva druga dodatna pitanja i faktore, koji su neophodni, da bi mogli da imamo ono što se zove energetska bezbednost, u svakom smislu, i električnoj energiji, i toplotnoj energiji, nafti, gasu, itd.
Ali, isto tako, ukoliko hoćemo zaista da budemo finansijski, ekonomski i energetski bezbedni, onda moramo i da menjamo neke stvari. Možda sam pogrešno razumela, ali sam shvatila iz vašeg izlaganja, a vi ćete me ispraviti, da je postojanje termoelektrana, nešto što je jedna od najboljih, najekonomičnijih mogućnosti za dalju energetsku bezbednost Srbije, uz sve naravno što hoćemo dodatno da radimo.
Ja nemam ništa protiv toga i nemam ništa protiv primera Nemačke i Poljske, to su jedine dve države u EU, koje i te kako proizvode električnu energiju iz termoelektrana i pitanje je da li će baš zatvoriti TE 2038. godine, mislim da će to biti malo kasnije, kao 70. tih godina kada je postojala onaj fejz aut oko nuklearnih elektrana, pa su na kraju gradili, i sve je to tačno.
Ali, sa druge strane, ne smemo da zaboravimo jednu drugu stvar. Ne spočitava Srbiji niko starost elektrana, nego mi sami pre svega, sebi i svi spočitavaju emisiju iz tih termoelektrana, i izvor koji te termoelektrane koriste, a to je lignit.
I vi i ja znamo isto tako, da postoje različite vrste tog uglja, i da ako je najnekvalitetniji jedan od njih jeste, na žalost lignit i da je sada proizvodnja u termoelektranama našim, cena koštanja te električne energije, najplemenitijeg vida energije, dakle, to je najplemenitiji vid energije, cena koštanja je mnogo viša od onoga naravno, što je cena koju mi dajemo našim građanima, zato što je sada dolazak do tog lignita, traži mnogo više drugih troškova, i ulaganja da bismo uopšte dobili jedan kilovat čas električne energije, uz to sve i uz sve emisije, koje imamo i koje su zaista visoke, bez obzira na sve projekte koje radimo, trebaće nam dosta vremena, da dođemo na onu zelenu granu, koja se zove proizvedena električna energija iz termoelektrana u Srbiji, koje rade na lignit, a da je ta električna energija potpuno čista koliko je moguće čista, u smislu emisija.
Zato je naša energetska tranzicija vezana, ne samo za zelenu energiju, vi ste odlično rekli i pomenuli gasne elektrane, dakle, zbog stabilnosti i bezbednosti sistema, postepeno pomeranje termoelektrana i stavljanje tačke na eventualno novih, ali u isto vreme pored hidroelektrana velikih, zelene energije i gasne elektrane.
Pitanje nuklearnih elektrana, ako želimo u nekom periodu za mnogo godina da razmišljamo o njima, onda moramo da i te kako vodimo računa o tome kako se zove kvalifikacija naših ljudi, i da li uopšte imamo ljude koji mogu da rade u takvim nuklearnim elektranama i šta radimo sa onim što je najosetljivije , a to je nuklearni otpad.
Dakle, ono o čemu mi sada razmišljamo, a ovi zakoni su samo jedna crtica, dakle, jedan mali korak, treba još mnogo toga da uradimo, jeste kako da budemo bezbedni, bar u proizvodnji električne i toplotne energije, jer nismo bezbedni još uvek u proizvodnji gasa, da ne pričamo o nafti.
Jeste da postepeno u narednih 30 godina, ako već pričamo o godinama, a to znači do 2050. godine, polako izlazimo iz onoga što se zove termoelektrane, a da u isto vreme izgradimo, trebaće nam više instalisanih kapaciteta, onoga što se zove zelena energija.
Možda to deluje kao neki dugačak period, tih 30 godina, ali to u energetici nije ništa, to je tek početak i neka prva faza energetske tranzicije.
Dakle, ovo je nešto o čemu će se verovatno razgovarati i puno debatovati u narednoj godini, ove i naredne godine, kada budemo uradili sve naše strategije i nacionalni plan klime i energetike i kada budemo jasno videli kakve su emisije, i kada takođe budemo uz sve to, ono što ste vi takođe pomenuli, dekarbonizaciju, kada budemo uopšte ubacili, a koliko će nas koštati to što ćemo možda ostaviti termoelektrane, i koliko ćemo godišnje mi kao država, morati da platimo, jer mi smo deo ovog sistema, deo smo Evrope, imamo određene obaveze i ne možemo biti negde sa strane.
Da li je normalno i da li će za nas biti prihvatljivo da platimo milijardu evra na neke razne takse, umesto tih milijardu evra, da uložimo u neki drugi kapacitet, koji će nam omogućiti da budemo energetski bezbedni?
Dakle, tek smo na početku, ovo je okvir o kojem razgovaramo, kada govorimo već o tome kako će izgledati naša energetska politika, što ne znači da se neke stvari neće pomerati.
Godine, o kojima pričamo su sigurno do 2050. godine.
Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Goran Kovačević.