Zahvaljujem, gospodine Rističeviću.
Pošto se više niko od ovlašćenih predstavnika ne javlja za reč nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da je sprečen da sednici prisustvuje narodni poslanik Đuro Perić.
Prelazimo na zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od druge do šeste tačke dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija, Slavica Savičić i Saša Stevanović, državni sekretari u Ministarstvu finansija, Dragan Demirović, pomoćnik ministra, Sonja Talijan, Ognjen Popović, vršioci dužnosti pomoćnika ministra, Olivera Zdravković, načelnik Odeljenja, Vladimir Pejčić, rukovodila grupe, Svetlana Kuzmanović Živanović, šef odseka.
Pozdravljam ministra i njegove saradnike.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika, u skladu sa članom 96.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o tačkama od druge do šeste dnevnog reda.
Da li predstavnik predlagača Siniša Mali, ministar finansija želi reč? (Da)
Reč ima Siniša Mali.
Izvolite.

Hvala puno.
Poštovani gospodine Orliću, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred vama je danas pet zakonskih rešenja koji, s jedne strane idu uz rebalans budžeta, s druge strane treba da doprinesu još boljem privrednom ambijentu u Republici Srbiji i podizanju životnog standarda građana Srbije, kako bi im olakšali borbu protiv pandemije korona virusa.
Prvi zakon koji je danas pred vama je Zakon o privremenom registru punoletnih građana koji je osnov za sprovođenje pomoći od dva puta po 30 evra, odnosno 60 evra, koji država planira da isplati svim punoletnim građanima koji se budu prijavili u maju i u novembru mesecu. Dakle, u ta dva meseca po 30 evra. Da ne zaboravim, i stalno napominjem, da će naši najstariji sugrađani dobiti i 50 dodatnih evra u septembru mesecu.
Iznos od 60 evra moći će da dobiju svi državljani Srbije koji su punoletni na dan stupanja ovog zakona na snagu koji imaju prebivalište na teritoriji Republike Srbije, koji poseduju važeću ličnu kartu i koji se prijave za uplatu novčane pomoći u skladu sa ovim zakonom.
Podsetiću vas, prošle godine, na isti način sproveli smo i pomoć i isplatili 100 evra svakom punoletnom građaninu Srbije koji se za to prijavio.
Ukupno se za tu meru prijavilo se 4.325.500 građana sa našim najstarijim sugrađanima koji nisu imali potrebu da se prijavljuju sa korisnicima socijalne pomoći koji, takođe prošle godine nisu imali potrebe da se prijavljuju, ukupno 6.200.000 građana Srbije primilo je 100 evra prošle godine.
Isti princip primenjujemo i ove godine. Dakle, naši najstariji sugrađani, penzioneri, nema potrebe da se prijavljuju. Korisnici socijalne pomoći nema potrebe da se prijavljuju, takođe i lica u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, takođe nema potrebe da se prijavljuju.
Dakle, tu sam bio dovoljno jasan. Prijava kreće 28.aprila, traje do 15. maja. Od 5. maja biće i prijava preko kol centra. Do tada samo preko interneta, odnosno na sajtu Uprave za trezor Ministarstva finansija.
Dakle, sve na isti način ćemo da uradimo, kao i prošle godine, brzo i efikasno. Ono što je meni posebno važno, ovaj program ili ova pomoć je deo trećeg paketa pomoći, i privredi i građanima koji ide zajedno uz ovaj rebalans budžeta.
Želimo da našim građanima pokažemo da je država jaka, stabilna, da imamo novca, da smo tu pored njih i uz njih kada je kriza i da im pomognemo sa ovom, možda za nekoga manjom, ali sigurno značajnom sumom novca koja je važna da se ublaže negativne posledice korona virusa.
Dakle, prijava kreće 28. aprila. Pozivam sve građane Srbije, sve punoletne građane Srbije ukoliko žele pomoć od države u iznosu od 60 evra tokom ove godine da se za tu pomoć prijave i ukoliko izglasate ovaj zakon danas, dakle, mi ćemo stvoriti zakonske uslove da se ova pomoć i isplati na vreme.
Pred vama, takođe, su danas i dva zakona o utvrđivanju garantne šeme. To je, takođe deo trećeg paketa pomoći. Pričao sam već juče o tome, pred vama je proširenje postojeće garantne šeme u iznosu od 500 miliona evra.
Podsetiću vas, garantna šema podrazumeva da banke daju podršku našim privrednim subjektima, a da za deo tih kredita jemstvo ili garanciju daje Republika Srbija, upravo kako bi banke bile ohrabrene da što lakše u doba ove krize, da što brže daju kredite našim privrednim subjektima. Ovo je bio izuzetno važan deo i prvog i drugog paketa pomoći.
Rezultat toga je očigledan. Mi nemamo masovna zatvaranja fabrika, masovna zatvaranja proizvodnih pogona, masovna otpuštanja u Republici Srbiji, kao što ste imali priliku da vidite i imate priliku da vidite u mnogo razvijenijim zemljama sveta.
Dakle, upravo ta garantna šema masovna likvidnost, dakle od dve milijarde evra, samo da znate, garantne šeme prošle godine milijardu i 700 miliona evra je već ušlo u tokove u našu ekonomiju. Videli smo da to dobro i zato želimo da proširimo tu garantnu šemu sa još 500 evra.
Inače, uslovi ovih 500 miliona evra, uslovi ovih kredita je da se daju sa periodom otplate do 36 meseci, a obavezan je grejs period od devet do 12 meseci. Uz proširenje postojeće garante šeme imamo i novu garantnu šemu, takođe u iznosu od 500 miliona evra za ona preduzeća koja su u 2020. godini imali pad poslovnih prihoda od 20% i više.
Dakle, videli smo da postoji dosta veliki broj pravnih subjekata koji su više ugroženi ili više pogođeni pandemijom korona virusa. Ova garantna šema je upravo usmerena ka njima.
Dakle, to su obično preduzeća gde su banke manje voljne da daju kredite. Kod ove garantne šeme država više garantuje bankama ukoliko se kredit ne vrati, tako da ih tu ohrabrujemo dodatno da daju kredite, da daju podršku, da daju novac onim preduzećima koja su imala pad poslovnih prihoda u 2020. godini u odnosu na 2019. godinu iznad 20%.
Sa te strane, ti krediti takođe su na dužu ročnost, dakle na pet godina, na 60 meseci, a grejs period, takođe je duži od 18 do 24 meseca. Dakle, izuzetno povoljni uslovi. Rok otplate 36 meseci, grejs period od 18 do 24 meseca.
Maksimalno smo razmišljajući veoma pažljivo kako da pomognemo našoj privredi izašli u susret privrednim subjektima koji su više pogođeni od drugih ovom pandemijom korona virusa i koji su imali pad poslovnih prihoda iznad 20% u 2020. godini.
Konačno, pred vama se nalaze i dva zakona, izmene i dopune zakona o porezu na dohodak građana i Predlog zakona o dopuni Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Cilj ovih zakona je da se reši pitanje oporezivanje poreskih obveznika koji ostvaruju prihode po osnovu rada na koje se porez plaća samo oporezivanjem, odnosno da se reši pitanje poreskih obveznika, takozvanih frilensera. U poslednjih par meseci imali smo veliki broj razgovora sa njima. Juče su bili poslednji razgovori gde smo napravili i uspeli da usaglasimo konačno rešenje. To je danas zakon koji ovde pred vama.
Osnovni elementi rešenja su sledeći: obaveze po osnovu poreza i doprinosa se utvrđuju rešenjem Poreske uprave, to rešenje dolazi nakon usvajanja ovog zakona, na godišnjem nivou oporezivanju ne podležu prihodi u visini do 384.000 dinara. Normirani troškovi, po novom predlogu koji je juče usaglašen sa Udruženjem frilensera, priznaju se u visini od 50% ostvarenog prihoda, ne obračunava se kamata do dana donošenja rešenja Poreske uprave i porezi i doprinosi se plaćaju u 120 jednakih mesečnih rata tokom perioda od 10 godina.
Dakle, uzeli smo u obzir tu socijalnu kategoriju za one frilensere koji mesečno zarađuju do 64.000 dinara, na godišnjem nivou to je 768.000 dinara. Dakle, oni po postojećem zakonskom rešenju, izvinjavam se po zakonskom rešenju koji je danas ovde pred vama, neće imati obavezu da plaćaju, odnosno da pokriju poreze i doprinose koje nisu platili iz prethodnog perioda. Za sve ostale obezbeđena je pravičnost i progresivnost upravo na osnovu elemenata koje sam vam malo pre izložio.
Od 1. januara 2022. godine, to je upravo rok koji je predložen amandmanom na ovaj zakon, u dogovoru sa frilenserima, oni će poreze i doprinose plaćati kvartalno, uz priznavanje normiranih troškova u visini trostrukog neoporezivog iznosa zarade, što je sada 54.900 dinara.
Za one koji zarađuju više, mnogo, mnogo više, dakle, imaju dovoljno vremena do 1. januara 2022. godine da svoje poslovanje usaglase sa postojećim zakonskim normama, da se registruju kao preduzetnici, da osnuju svoje pravno lice, svoj d.o.o. ili na bilo koji drugi način da regulišu svoj status i konačno, ono što je važno, otvaramo razgovore za budući, za još drugačije možda definisanje statusa frilensera kroz novi zakon o fleksibilnim oblicima rada koji tek treba da se napravi.
Videćemo kako će to da izgleda, ali poziv je upućen i frilenserima da učestvuju u toj radnoj grupi.
U svakom slučaju, zadovoljan sam što smo napravili dogovor. Nismo prešli crvenu liniju. Dakle, ni na koji način nismo ugrozili poreski sistem ili bilo kome šta otpisivali u potpunosti za protekli period, očuvali smo to, ali, s druge strane, ispoštovali smo i našli smo rešenje za tu socijalno ugroženu kategoriju frilensera na način na koji, kažem, oni koji su zarađivali mesečno do 64.000 dinara neće imati obavezu da prošle poreze i doprinose, one koji su zaostali, isplate uopšte.
S te strane zadovoljan sam tim rešenjem, idemo dalje. Pokazali smo još jedanput kako kroz komunikaciju, kroz uzajamno razumevanje možemo da nađemo prihvatljiva rešenja za obe strane.
Imajući u vidu ovaj treći paket pomoći, o tome smo pričali juče, gde pomažemo i privrednicima, dakle i preduzetnicima, i mikro i malim i srednjim preduzećima i velikim preduzećima i samostalnim umetnicima i svim punoletnim građanima i Srbima koji žive na teritoriji Kosova i Metohije i našim ljudima, sugrađanima, koji su nezaposleni i onima koji su samostalni umetnici i onima koji rade u turizmu i ugostiteljstvu i onima koji su auto-prevoznici, dakle, pokrili smo sve ugrožene grupe manje ili više kako bismo im olakšali ovaj teret koji je nastao zbog pandemije korona virusa. Ponosan sam na taj program, obezbedili smo novac za to i to je, kao što sam već malopre i rekao, deo trećeg paketa pomoći i deo rebalansa budžeta koji je pred poslanicima Republike Srbije.
Hvala, još jedanput. Tu sam za bilo koja pitanja ako ih budete imali oko ovih zakona.

Zahvaljujem ministru na, kao i uvek, izvanrednom obrazloženju.
Reč imaju predstavnici nadležnih odbora.
Ispred Odbora za finansije dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, na Odboru za finansije smo imali prilike da čujemo predloge ovih zakona i ono što mislim da negde smo zaboravili da podsetimo da kada pričamo uopšte o registru onih ljudi korisnika tzv. kovid para, koje država uplaćuje na račune svakog građanina koji se prijavio, odnosno podnese zahtev da želi podršku od strane države, tih sredstava, spadaju i građani koji se nalaze na privremenom rad u inostranstvu, a koji su državljani Republike Srbije, tako da time u stvari država šalje poruku da brine o svima, a ne samo o ljudima koji žive u Srbiji i koji imaju probleme, nego i ljudima koji žive u inostranstvu, koji, sada se pokazalo, u drugim državama takođe imaju velike probleme kada je u pitanju njihov život i njihov ekonomski opstanak i zbog toga mislim da je to jako dobra poruka koju mi negde zaboravljamo i prenebregavamo kada je u pitanju uopšte ova pomoć i podrška svim građanima za sredstva da bi ublažili posledice Kovida-19.

Kada su u pitanju predlozi za programsku šemu koju ste dali, oni su sastavni deo rebalansa budžeta Republike Srbije, ali ono na čemu smo svi negde bili saglasni to je da treba građanima zaista omogućiti, pogotovo pravnim licima da podignu kredite u ovo vreme, ali da negde na jedan relaksirajući način, u saradnji i sa državom kada uzimaju kredite od Fonda za razvoj, ali i kod banaka jednostavno omogućimo da ta saradnja u tom trenutku kada se zadužuju određena pravna lica bude negde što bolja i da Poreska uprava izađe sa podrškom. Znate da sve banke traže izvršavanje svojih obaveza pravnih lica kao jedan od dokaza. Mislimo da tu će i poreska uprava zaista, na osnovu ovih garantnih šema, pokazati tu fleksibilnost i podržati sve one kompanije koje su izmirile svoje obaveze i koje imaju definisane reprograme, da mogu na određeni način, do nivoa mogućnosti svaka svojih kompanija da podigne te kredite u poslovnim bankama, a na osnovu ovoga što država daje kao garanciju. To je od velikog značaja. Kada pogledate zemlje u regionu, one nemaju takve mogućnosti. To znači da je Srbija finansijski i ekonomski zaista stabilna država i u ovom trenutku moćna da može da, jednostavno, svom privatnom sektoru da ovakvu vrstu podrške.

Na kraju bih rekla što se tiče frilensera, negde smo zaboravili da pre dve godine je Srbija izašla sa velikim paketom poreskih olakšica kada je u pitanju otvaranje novih kompanija iz oblasti IT-a, da mladi ljudi prve tri godine ne plaćaju poreze i doprinose kada su u pitanju njihova lična primanja u punom iznosu, već samo 30%, a 70% imaju podršku od države, subvencije, tako da sam postupak digitalizacije od 2016. godine pokazao je da mi imamo mlade obrazovane ljude koji u ovoj oblasti su očito pokazali dobre rezultate, jer mi izvozimo. Iz ove oblasti gotovo preko milijardu evra promet prave naše kompanije, ali se pokazalo da i mnogi naši ljudi koji su na slobodnom tržištu imali prilike da pokažu da svojim projektima mogu da prodaju svoje usluge onlajn drugim kompanijama u inostranstvu i ja ću vam reći da svi oni imaju problem plaćanja. Ako rade sa kompanijama u inostranstvu, pravnim licima, onda je problem kako platiti tim ljudima. Oni su onda odlazili u inostranstvo, s obzirom da je kovid zatvorio to kretanje roba i usluga. Sada je nastao problem i za njih koji nisu bili registrovani. Zato je jako važno što je država omogućila da do 1. januara mogu da se registruju, mogu da otvore svoje nove kompanije. Dali ste im mogućnost i ovim ranijim koji su radili, a nisu plaćali ovaj vid poreza, da im jednostavno to olakšate, da to izmire prema države i jednostavno uđu u jednu finansijsku disciplinu.

Zahvaljujem se na ovoj podršci u smislu saradnje zajedničke, tako da ćemo na Odboru za finansije napraviti predlog u skladu sa dogovorima premijerke Brnabić i vas kada se tiče uopšte ovog pitanja frilensera, tako da ćemo amandmane koje ćemo podneti kao Odbor usvojiti i mislim da smo time u stvari rešili jedan problem koji je takođe bio jedan istorijski problem kada je u pitanju uopšte IT sektor, frilenseri i plaćanje poreza, izmirivanje obaveza države.

U danu za glasanje mislim da ćemo svi podržati ove amandmane zato što je to, u stvari, u interesu svih građana, a naročito mladih ljudi koji se bave ovim sektorom. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč imaju ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa.
Potpredsednik Narodne skupštine dr Muamer Zukorlić ima reč.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, humanost jednog društva i zajednice meri se na njegovom odnosu prema najslabijima.

Prateći svu ovu našu borbu sa posledicama kovid pandemije, imam jako puno utisaka, ali jedan od najjačih utisaka je činjenica da uprkos trenucima grčevite borbe, kada nije lako imati osećaj za određene kategorije društva, ova država je pokazala senzibilitet i odgovornost prema najslabijima, odnosno prema siromašnima. Taj utisak želim da podelim sa vama ovde, ali i sa svim građanima ove zemlje koji prate rad Narodne skupštine.

Sit gladnom ne veruje. Obično kada ste u izobilju, a određeni broj ljudi uvek jeste, najčešće oni ljudi koji su na vlasti jesu u određenom izobilju, jako je teško i nije česta pojava da oni koji su na pozicijama vlasti imaju senzibilitet prema siromahu, prema slabome, a pogotovo da se taj senzibilitet ima u kontinuitetu. Zato i donošenje ovih zakona, koji će omogućiti novu tranšu pomoći, a i prethodne tranše pomoći koje su omogućene građanima, zapravo predstavljaju nešto što je za mene više od obične administrativne aktivnosti Vlade i Narodne skupštine. To je mnogo više od toga.

Inače, država i državni aparat su najčešće mrtva kategorija, kategorija bez previše života i osećaja. Priroda administracije je da ne bude previše senzibilna. Zato administracija koja uspe da to ne bude, odnosno administracija jeste bezbojna kategorija, a stvarni identitet jedne administracije su ljudi koji u njoj rade. Ključna odgovornost je na onima koji donose odluke u izvršnoj vlasti, ali isto tako i na nama ovde koji donosimo zakone kao postolja, platforme i okvire da bi određene ideje, inicijative iz struktura vlasti mogle da budu realizovane.

Uvek je senzibilnost prema siromašnome važna, sada posebno, posebno u ovoj krizi. Istina, nekada kada kažete 50 evra, 60 evra, da, sa pozicije sitoga i onoga koji je u izobilju, šta je to, šta je to za državu 50 i 60 i 100 evra. Prvo, to je jako puno kada se uzme u obzir broj građana. S druge strane, to ne samo da je puno sa aspekta količine prema svim građanima. Verujte, za gladnoga, za gladnoga, to je jako puno i u praktičnom smislu.

Zašto se osećam pozvanim da o ovome govorim? Imao sam iskustvo, doduše, nešto više vodeći islamsku zajednicu, kada smo uvidom u stanje na terenu, pogotovo određenih kategorija, shvatili da moramo pojačati humanitarni rad. Sećam se tada, 2010. godine, sa Bošnjačkom kulturnom zajednicom pokrenuli smo osnivanje humanitarnih kuhinja pod nazivom „Vakufske kuhinje“ na prostoru Sandžaka. Osnovali smo njih sedam od Priboja, Prijepolja, Brodareva, Nove Varoši, Tutina, Sjenice, Novog Pazara. One, moram reći, s jedne strane, nažalost, ali s druge strane i na radost, do dana današnjeg rade.

Sećam se otvaranja te kuhinje u Brodarevu, kada sam izjavio da ću biti najsretniji kada se te kuhinje budu zatvorile. Istina verovao sam. Evo, od tada je prošlo 11 godina. Verovao sam da će njih vek trajanja biti kraći, ali nije. Istina, menjali su se korisnici, ali smo ogromno iskustvo stekli kroz te humanitarne aktivnosti. Prvo, tamo se oko 3.000 ljudi, tačnije oko 3.000 porodica, što je mnogo više, hrani. Ono što je specifikum rada ovih kuhinja bilo je to da pored toga što su svakodnevno svi zainteresovani mogli da dobiju topli obrok sa mesom, oni su isto tako bili zaštićeni u pogledu njihovog dostojanstva, u šta smo se uverili.

Postoje ljudi koji ne spadaju u kategoriju siromašnih ili ne žele sebe da priznaju da su siromasi. Radio do juče, primao 200 evra, iz raznih razloga izgubio posao. On preko noći postaje siromašan. Ima pet, šest članova porodice. Kako da ih nahrani? Dostojanstvena porodica, dostojanstven čovek ne može da ode da se prijavi u Crveni krst ili neku drugu humanitarnu organizaciju, da kaže – ja sam siromah, hoću pomoć. Mi smo takvima omogućili da mogu da mogu doći u „Vakufsku kuhinju“, uzeti obrok za sebe i porodicu bez toga da budu identifikovani, bez toga da prijave ime i prezime, bez toga da dostave bilo koji dokument ili bez toga da budu na bilo kom spisku. Svakako je bilo i ostalo do dana današnjeg, u kuhinjama se hrane svi ljudi, bez obzira na etničku, versku, političku ili bilo koju drugu pripadnost.

Dakle, vodeći taj projekat, osnivajući ga, stekli smo ogromno iskustvo i zapravo, izgradili dodatno taj senzibilitet. Zamislite koliko je teško nositi takav projekat od više hiljada obroka svakog dana. Znači, taj obrok ne može manje koštati od jednog evra. A ako je to najmanje 300 dana u godini, više hiljada dnevno, zamislite koji je to novac u pitanju. Verujte, racionalno gledano, skoro da je nemoguće održati taj projekat, ali je činjenica da dobrih ljudi jako puno ima, da ljudi svakodnevno i na prostoru Sandžaka i izvan Sandžaka, i posebno iz sandžačke dijaspore, daju novac, daju namirnice i te kuhinje još žive.

Isto tako, želim da pomenem i da se zahvalim svim darodavcima, uključujući određene državne organe koji su se takođe poslednjih godina pridružili podršci projekta „Vakufskih kuhinja“ na prostoru Sandžaka. Među njima su opština Prijepolje, opština Priboj, a isto tako, nekoliko godina i Ministarstvo za rad, socijalna pitanja, tačnije Vlada preko ovog ministarstva. Tako da su svi oni zapravo na neki način pokazali svoju humanost i odgovornost prema ovoj kategoriji ljudi.

Dakle, hoću kazati da je od izuzetne važnosti da zapravo maksimalno državu humanizujemo u odnosu na radnike. Nažalost, kroz razna vremena, prošla vremena, kada je država postajala čelični aparat, ona je vrlo često proizvodila doživljaj kod građana da su država i građani dve strane. To je nešto što se mora eliminisati. Država i građani nisu dve strane. Čak ni vlast, ni građani ne treba da budu dve strane. To je jedna strana, dakle, jedna strana koja zapravo treba tako i da funkcioniše. Država je kuća, vlast je domaćin, a građani su ukućani, građani su članovi porodice. Od toga kako će biti uređena kuća ovisi od kvaliteta vlasti. Onakva kakva je vlast, kakav je domaćin, takva će biti uređena kuća.

Istina, kad su teška vremena domaćinu nije lako. On treba da osigura, da obezbedi, da donese. Da li može uvek da obezbedi dovoljno, da li može da uspe da uskladi potrebe, odnosno mogućnosti sa potrebama? Dešavaju se trenuci kada to nije lako. E, zato je potrebno da budu jedna strana. Tamo gde su ukućani i domaćin jedna strana, svaka muka, svaka kušnja i svaki izazov se prebrode. Prema tome, to je pravac, to je orijentacija kojom treba da idemo, i to je ambijent koji treba da gradimo.

Ono što me raduje jeste da i ovi zakoni i sve aktivnosti koje pratimo i vidimo, bilo da su zakonodavnog karaktera, bilo da su operativnog karaktera ili implementacija tih zakona, a pre svega u pogledu potvrde humanosti i osećaja prema ljudima treba da budu podržani.

Ono što je jako važno jeste da se nije izgubio osećaj, odnosno da se potvrđuje odgovornost prema privredi, odnosno prema privrednicima, prema svim kategorijama. Ono što želim posebno da istaknem opet iz paketa humanosti, ali isto tako i odgovornosti na koju smo obavezani samim izborom na ove pozicije kao narodni poslanici, a isto tako i ministri i svi drugi koji obavljaju sve svoje funkcije, odnos prema maloj privredi, odnos prema tom malom zanatliji, prema tom malom ugostitelju, prema tom malom prodavcu, prema tom vlasniku neke radnje ili radnjice, da tako kažem, koji sa tom svojom radnjom obezbeđuje, kako to narod kaže, dan i komad, koji nema mogućnosti da osigura značajnu zaradu, pa onda da napravi veće uštede, pa da onda ima beli dinar za crni dan, već jednostavno preživljava.

Zamislite kako je njima, kako je njima kada mu kovid zatvori radnju, zatvori mu mogućnost da zarađuje i donosi svojoj porodici. Imati osećaj odgovornosti prema tim ljudima je zaista velika, pre svega ljudska, a potom i politička vrednost. Želim da je ovde podvučem i svakako da naglasim da je ona od izuzetne važnosti.

Imao sam prilike komunicirati sa tim ljudima, koji kažu - hvala Bogu, preživeli smo, država nam je pomogla, imali su osećaja za nas, nisu nas zaboravili da ne bi ove pomoći, da ne bi ove olakšice, da ne bi ovo da dobijem za radnike ne bih imao da im isplatim platu, a oni bi otišli, ne bih ih mogao ponovo imati itd. To su svakodnevno komentari koje mi narodni poslanici, koji komuniciramo sa bazom, komuniciramo sa građanima možemo svakodnevno da čujemo.

Ono što bih hteo sugerisati, evo to činim, čini mi se, po drugi put, dakle moramo proveriti postoje li kategorije koje su zaboravljene ili postoje li kategorije koje su ispuštene. Ono što mene informišu jeste da i dalje nismo rešili pitanje službenika institucija i ustanova verskih zajednica. Molim vas, ministre, obratite pažnju na ovo. Dakle, moramo naći načina, pogotovo kada su u pitanju male zajednice. Velike zajednice imaju mnogo načina da pokriju svoje troškove, imaju velike donatore, imaju državu, imaju brzu traku za dobijanje raznih dotacija, donacija itd. Međutim, male zajednice sa svojim malim školama, sa svojim malim ustanovama imaju svoje službenike i inače su živeli od sitnih priloga i milostinje, moram kazati na neki način. Zamislite, kada se oni sada suočavaju sa problemima gde su i ti njihovi donatori bili ti vernici kojima vi sada dajete pomoć. Ako su njihovi donatori, darodavci, oni od kojih oni žive od svoje članarine, kroz svoje razne priloge, ako su oni ugroženi, onda verujte da oni imaju problem sa svojim ustanovama, svojim školama raznoga tipa da opstanu. Oni su zapravo deo ovoga sistema u pogledu činjenice da moraju imati, dakle, imaju svoje određene obaveze, istina.

Verske zajednice, i ne želim to zaboraviti, imaju određene privilegije, pogotovo kada su u pitanju određene dažbine, njihovi verski službenici dobijaju podršku države i Ministarstva finansija za plaćanje osiguranja, zdravstvenih, penzijskih. To treba kazati, i to je veliko olakšanje, ali oni imaju isto tako mnogo, da tako kažem, civilnih službenika. Nisu sve tamo verski službenici, oni imaju službe koje pokrivaju, recimo, u prosveti sve one predmete koji nisu verski i predaju predavači koji nisu verski službenici. Oni nemaju plaćeno osiguranje od države i onda ta verska zajednica mora da se snađe da obezbedi prihod, odnosno sredstva da plati to, a osim toga te škole najčešće nisu komercijalne, one su na neki način humanitarne.

To je stvar koju, da ne govorim o tehničkom osoblju, od serviserki, servisera u njihovim kuhinjama, trpezarijama, ostalim higijenskim službama itd. Znači, jako je veliki broj u verskim zajednicama, odnosno ustanovama verskih zajednica koje nisu pokrivene tim sredstvima. Tu bi moralo da se iznađe… Molim vas da ovo pitanje ne ignorišemo, jer svi građani ove zemlje imaju pravo da osete i humanost, ali i odgovornost državnih funkcionera, odnosno svih onih koji obavljaju ove funkcije kako bi osetili da su jednako građani ove zemlje, odnosno jednako ukućani ove kuće.

Ne radi se ovde sigurno o nekim velikim sredstvima, ali kako je država podnela sve ovo da podnese dodatnih pola procenta ili procenat, ne znam koliko bi to bilo tereta, verujte, to ne može da optereti zemlju, ali bi se pokazala krajnja odgovornost, ali isto tako i senzibilitet za sve kategorije, makar oni bili i malobrojni.

Treći deo teme je pitanje odnosa sa frilenserima i sada zakonskog okvira koji se predlaže i jako mi je drago i želim da izrazim zadovoljstvo i podršku i dogovor koji se juče desio između Vlade i tzv. frilensera i drugih, kako se to kaže, radnika na internetu. Svi problemi koji se rešavaju dogovorom su najbolje rešeni problemi. Dakle, nekada i kada nađemo rešenja koja su nametnuta, koja izgledaju dobro, ona nikada ne zažive ili nemaju stabilnost rešenja, kao što imaju rešenja koja se postižu dogovorima.

Ovo što je Vlada postigla juče sa ovim dogovorom je velika stvar. Logični su bili problemi, jer kada se zemlja suočava sa pojavama koje ranije nisu postojale. Kada se po prvi put uređuje neka tema, neko pitanje, logično je da će biti raskoraka i logično je da će biti određenih nesuglasica. Trajao je taj problem više meseci. Drago mi je da je država pokazala odgovornost i predlaganje ovih zakonskih rešenja koja ćemo, nadam se, usvojiti ovde, ali isto tako jučerašnji dogovor je to sve olakšao i to će kroz amandman, kako čujem, biti potpuno finalizirano, u ponudi za glasanje gde neće biti razloga da se ovakvi predlozi prihvate.

Bez obzira što nama izgleda da neko preko interneta zarađuje velike pare sa malim ulogom i da to treba žestoko oporezovati, treba to oporezovati, ali ne žestoko. Ne treba ništa raditi žestoko, treba sve raditi normalno i izbalansirano. Posebno mi je drago što je pokazan senzibilitet za ono što je bilo, odnosno ono što je prošlo, jer sve ono što je prošlo tu postoji najčešće obostrana odgovornost, obostrana odgovornost zašto blagovremeno nešto nije realizovano. Sve što se retroaktivno obavezuje ima svoju manjkavost u pogledu odgovornosti, u pogledu informisanosti, u pogledu insistiranja na implementaciji. Znate, i svoje dete, ako ga pustite, pa ga redovno ne proveravate da li je uradilo domaći zadatak, pa makar bio odličan učenik, u nekom trenutku ćete videti da je počeo i odličan učenik da preskače izradu domaćeg zadatka. Zato je jako važno da se pokazala ova odgovornost i ovaj senzibilitet i da konačno i da ćemo i ovo pitanje imati rešeno na obostrano zadovoljstvo.

Istina, obostrana zadovoljstva nikada nisu velika, ona su uvek relativna, jer svaki dogovor podrazumeva i kompromis, ali to je pokazatelj odgovornosti, pokazatelj i mudrosti.

Tako da, mislim da Narodna skupštine juče sa diskusijama o rebalansu i danas sa ovim setom zakona pokazuje svoj puni kapacitet zajedno sa predlagačem, odnosno sa Vladom da uspeva, ne samo da uspeva, već da uspeva da dominira u ovoj krizi sa Kovid pandemijom i to je nešto što obećava, to je nešto što uliva optimizam. Za sve nas koji se borimo protiv Kovida, ne samo neposredno, već i posredno, protiv svih posledica Kovida, od izuzetne važnosti je optimizam. Što više nade i optimizma, biće više sreće, zadovoljstva i stabilnosti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar. Izvolite.

Hvala puno.
Uvaženi gospodine Zukorliću, pošto ste dali kratak komentar oko toga da treba da razmišljamo možda i o nekima koji su još ugroženiji, drago mi je što ste to rekli s obzirom na to da ću vam pročitati samo dve cifre iz rebalansa koji je danas pred vama.
Dakle, na Razdelu 23, razdelu Ministarstva pravde imate 25 miliona dinara dodatnih, dakle dodatog novog novca za Upravu za saradnju sa crkvama i verskim zajednicama upravo za svrhu penzijskog, invalidskog i zdravstvenog osiguranja za sveštenike i verske službenike.
Takođe, na razdelu Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog imate dodatnih 30 miliona dinara za prava nacionalnih manjina na samoupravu, dakle specijalizovane usluge su šest miliona dinara i dotacije nevladinim organizacijama još 24 miliona dinara. Dakle, 55 miliona dinara, to vam je negde oko 500.000 evra upravo za to što ste vi malo pre napomenuli.
Tako da, drago mi je da, eto, razmišljali jesmo, možda ja o tome nisam pričao juče, ali u ovom rebalansu budžeta, uprkos i koroni i pandemiji, mislim da smo razmišljali o svima. Imate i ovih 55 miliona dinara dodatnog novca upravo za svrhe koje ste pomenuli. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, Muamer Zukorlić. Izvolite.

Zahvaljujem se, poštovani ministre.

To su jako lepe vesti, ali ja bih samo molio pojašnjenje. Dakle, crkve i verske zajednici i njene ustanove su pravni subjekti i meni se čini da su oni jedini pravni subjekti koji nisu obuhvaćeni ovom podrškom što se kaže privredi, ali mnogo je širi pojam od same privrede.

Dakle, šta je razlog i postoji li mogućnost da oni budu obuhvaćeni?

Razumem ovo što ste kazali, uvećanje fonda, sredstava za podršku crkvama i verskim zajednicama preko Uprave je odlično. To je sjajno. Znači, nova količina novca, ali opet ste kazali kako ste citirali – za osiguranje verskim službenicima. Znači, opet nisu obuhvaćeni službenici verskih zajednica koji nisu verski službenici. Verovatno niste o tom detalju razmišljali.

Znači, postoje službenici verskih zajednica koji nisu u kategoriji verskih službenika. Dakle, ja bih zamolio eto to.

Naravno, ako sada nemate odgovor, vi to pitanje razmotrite. Nije ovo stvar prosto neke potrebe da ovog trenutka polemički sve to okončamo, ali prosto ova kategorija bi bilo dobro da se obuhvati u neko dogledno vreme.