Poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje je upućeno Ministarstvu poljoprivrede. Odnosi se na proizvodnju krompira u našoj zemlji.

Tokom vikenda posetio sam poljoprivredna gazdinstva na teritoriji opština Prijepolja, Sjenice i Nove Varoši gde su me podsetili po ko zna koji put na tešku situaciju u kojoj se nalaze.

Pitanje glasi – šta će Ministarstvo preduzeti da se pomogne domaćim proizvođačima krompira i drugim povrtarima? Kako umanjiti štetu koju su pretrpeli i kakav je plan da se to više ne ponovi?

Situacija je jako teška. Naši poljoprivrednici se sada nalaze u poljima, uveliko se obrađuju njive. Međutim, plašim se ukoliko sa pozicije Ministarstva poljoprivrede, ukoliko sa pozicije i ovog parlamenta ne pošaljemo jasnu poruku našim poljoprivrednicima, bojim se da će mnoge njive ostati ne poorane i da će mnoga poljoprivredna gazdinstva biti ugašena.

Ako jednom seljak, ratar, farmer napusti svoje poljoprivredno gazdinstvo on se više nikada na to gazdinstvo neće vratiti. Zato je jako važno da naša poruka koju će poslati, prvenstveno Ministarstvo, bude poruka sigurnosti. Znači, čovek koji se bavi poljoprivredom, razgovarao sam, živim sa tim ljudima video sam i svakodnevno gledam svu njihovu muku. Taj čovek uloži sve svoje vreme, svo svoje bogatstvo, dosta njih su ušli u poljoprivredne i druge kredite, uložili su u mehanizaciju, za poljoprivredno đubrivo, za gorivo, uložili su u razne prehrane i agrotehničke mere. Međutim, cena koju su oni očekivali nisu je dobili.

Cena koju su uložili je oko 13 dinara, najmanje, a do 10 dinara i niže se kretao kilogram krompira, do te mere da su čak neki poljoprivredni proizvođači me obavestili da su poklanjali svoje zalihe samo da bi oslobodili skladišta. To je nešto što ne smemo više da dozvolimo da se desi i ono što poljoprivredni proizvođači od nas očekuju jeste jednu garanciju. Ne mogu oni da idu u sezonu a da nemaju garanciju da će svoj proizvod moći da prodaju. Zašto? Pa, taj čovek se samo bavi poljoprivredom. Ako mu jedna samo sezona propadne, pa nije to veliki neki kombinat ili državno neko preduzeće iza koga stoji sistem. Iza tog gazdinstva stoji on sam. Jednu lošu godinu naš poljoprivredni proizvođač ne može da preživi. Gde su troškovi proizvodnje, gde su troškovi života, gde su troškovi porodice?

Tako da, ovo je zaista krajnji rok ako hoćemo da spasimo ovu poljoprivrednu sezonu, da pošaljemo poruku našim poljoprivrednim proizvođačima.

Dosta štete je svakako prouzrokovala i pandemija korona virusa i želim, moje drugo pitanje, šta će Ministarstvo preduzeti da pomogne našim stočarima, pogotovo onima koji se bave ovčarstvom?

Na prostoru Pešterske visoravni, pogotovo na prostoru opština Sjenice i Tutin imamo preko 50.000 jagnjadi, ovaca, koje naši stočari nisu uspeli da prodaju. Zašto? Zato što je rad hotelijera, rad restorana zaustavljen. To nisu količine sa kojima mi možemo izaći na svetsko tržište gde možemo izvoziti, ali oni su svojim radom svakodnevno snabdevali restorane u unutrašnjosti, u Beogradu, na primorju, u Crnoj Gori. Pandemija je potpuno bacila na kolena tu vrstu delatnosti i hotelijere i restorane i sad imamo taj problem koji je polako došao i do naših stočara.

Znači, od Ministarstva poljoprivrede očekujemo jasnu reakciju, da li će to biti neki garantni fond, da li će to biti neke subvencije. Svakako treba pozdraviti sve one subvencije koje imamo u stočarstvu, ali to nije dovoljno.

Takođe, ovde važan i ukrajinski scenario, gde je država subvencionisala pravljenje skladišta kada je u pitanju proizvodnja krompira i na taj način su rešili da se postigne jedne optimalna cena i da se taj skladišteni krompir prodaje onog trenutka kada cena bude zadovoljavajuća za poljoprivrednog proizvođača.

Hvala.