Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 13.05.2021.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Jedanaesta sednica Prvog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/163-21

3. dan rada

13.05.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:15 do 00:00

OBRAĆANJA

...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.
Poštovani narodni poslanici, da vas obavestim o planiranom radu danas, glasanje se očekuje negde pred kraj dana, oko 18.00 časova.
Sledeći je Milija Miletić, koji se naknadno prijavio.
Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se, uvažena potpredsednice.

Uvažene kolege, građani Srbije, ja ću, kao ovlašćeni ispred poslaničkog kluba i kao zamenik šefa poslaničkog kluba SPP-USS, još jednom svim građanima Srbije, muslimanske vere, čestitati Bajram. Neka im je plemeniti blagosloven. To kažem zbog toga što su u poslaničkom klubu sa mnom i akademik Zukorlić, koji je potpredsednik Skupštine, i Samir, koji je šef poslaničkog kluba, i Jahja. Sve su to ljudi koji isto žele dobro našoj Srbiji i zbog toga smo mi pokazali kao poslanički klub da možemo zajedno.

Ja kao pravoslavni vernik, koji poštuje pravoslavlje, koji poštuje Boga, poštujem i svakog čoveka, bilo koje vere da je. Zbog toga smo mi Srbi ljudi koji uvek poštujemo svakog i koji smo, kada neko dođe kod nas, poslednji zalogaj hleba hteli da damo gostu. Mislim da je veoma bitno da ovde i u Skupštini i u celoj Srbiji dođe do pomirenje, da se poštujemo, da se cenimo, da se uvažavamo, jer u svakom trenutku niko ne zna ko će kome da zatreba.

Nama je jedna stvar zajednička, a to je naša država Srbija, naša država koja ide krupnim koracima napred, naša država koja daje veliku podršku, kao prvo, zdravlju ljudi. Mi smo kao država sada među prvima u svetu po broju vakcinisanih, među prvima u svetu prema broju onih koji će se vakcinisati. Siguran sam da ćemo vrlo brzo imati mogućnost da izađemo iz ovog problema pandemije, jer će više od 55% do 60% ljudi biti vakcinisano.

Obezbeđene su vakcine. Ima ih u svakoj lokalnoj samoupravi, u svakom gradu, na svakom mestu. Još jednom zahvaljujem državi Srbiji, zahvaljujem se predsedniku Srbije koji je svojom aktivnošću, svojim zalaganjem, svojim mudrim ponašanjem obezbedio tu vakcinu. Ta vakcina sada zlata vredi.

Još jednom bih pozvao sa ovog mesta, kao poslanik i kao predsednik USS, sve ljude koji se nisu vakcinisali da se vakcinišu, da to što pre uradi kako bi zaštitili sebe, da bi zaštitili svoje najbliže i da na taj način sutra mogu biti sigurniji. Na taj način ćemo sutra moći da funkcionišemo normalno, da nema više ovih ograničenja.

Najbitnije od svega toga jeste da je i u malim sredinama krenula vakcinacija, u seoskim područjima, u mesnim kancelarijama. Obezbeđeno je dovoljno vakcina. Obezbeđeni su i ljudi koji rade na terenu, što je velika zahvalnost i Ministarstvu zdravlja i Vladi i posebno našem predsedniku Aleksandru Vučiću koji se vakcinisao prvi put u jednoj maloj sredini, u Rudnoj Glavi. To je selo kod Majdanpeka. Time je hteo da pokaže da se daje podrška malim sredinama, seoskim područjima. Mislim da je to ispravna stvar i pozvao bih još jednom sve građane da se vakcinišu, ukoliko to do sada nisu uradili.

Što se tiče ovog zakona, ovih predloga vezano za ove sudije, što se tiče sudija za prekršaje, tu ima neke inicijative da se izjednače naknade zarada za sudije za prekršaje i za sudije osnovnih sudova i ostalih sudova. Mislim da je to ispravna stvar i verovatno će to u nekom narednom periodu biti izjednačeno.

Rekao bih jednu stvar vezano za sudstvo, a to je veliki problem malih sredina, malih lokalnih samouprava koje nemaju osnovne sudove, nemaju sudske jedinice, nemamo ni sudeće dane. Potenciram potrebu da se obezbede u takvim sredinama… Još jednom pozivam nadležno Ministarstvo pravde da iznađe mogućnost da preko osnovnih sudova se obezbede ti sudeći dani za mesta u kojima to ne postoji, a gde postoji potreba, jer veliki broj građana iz takvih sredina, koji žive u rubnim područjima takvih opština, žive u selima, nemaju mogućnost, nemaju prevoz, nema autobuskih linija zbog razuđenosti terena i kada oni imaju sudski poziv sebe angažuju, obezbeđuju veća sredstva. Od 1.500 do 2.000 dinara košta da se ode iz nekog daljeg mesta, iz Svrljiga, do centra Svrljiga, odnosno do Niša košta i više, možda 3.500, 4.000 dinara. Ide na zakazano ročište ili dođe tamo i neko od tih koji su u tom sporu odloži i on čovek ponovo tako treba da radi.

Mislim da je potrebno da se obezbede sudeći dani u tim malim sredinama i da to Ministarstvo pravde što pre uradi da bismo izbegli troškove za te naše ljude, da bismo im dali mogućnost da imaju ista prava, kao i oni građani koji žive u većim mestima, jer na taj način stavljamo akcenat da svi imamo ista prava, iste mogućnosti, iste obaveze.

Inače, još jednom mogu da kažem da ljudi iz seoskih područja, da ljudi iz područja kao što su Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Merošina, Babušnica, pa i ostala mesta u Raškoj, ta jugoistočna Srbija, gde je veliki broj ljudi staračka populacija, gde su siromašene opštine, gde su devastirane demografski ugrožene opštine, da u tim opštinama mora biti veća pažnja, ne samo pažnja ovako kad govorimo, nego i pažnja direktnim izdvajanjem, direktnim davanjima, da se tim ljudima obezbedi mogućnost da imaju ne samo sudeće dane, da imaju mogućnost da izađu da traže svoja prava, već da imaju mogućnost sutra da i domovi zdravlja u tim opštinama imaju prava, da imaju doktore, specijaliste, npr. interne medicine zato što je u opštinama koje imaju manje od 20.000 stanovnika, po pravilniku nemaju ta prava.

Svi znamo koliki je problem vezano za takve sredine, vezano za hipertenziju, visok pritisak, za dijabetes, a to ljudi u takvim sredinama nemaju pravo, već moraju da se obezbeđuju sredstva iz lokalnih budžeta ili iz njihovih sredstava, a sve što se kaže je prenagluto i ima dosta velikih problema u takvim sredinama, zato što su budžeti slabi, zato što se budžeti slabo pune i veoma je teška situacija.

Još jedna od bitnih stvari, normalno, jeste da se u takvim sredinama, to su nerazvijena područja o kojima govorimo, brdsko-planinska područja, da se obezbedi mogućnost da ima veći broj doktora, da ima, da postoje i dalje ambulante po seoskim područjima, jer kako vreme ide u okviru pravilnika, u okviru sistematizacije sve se smanjuje broj radnika, izvršioci, doktori i sestre i tehničari, izvršioca na terenu, a to se sve reflektuje da će da se smanjuje broj ambulanti, da sada ti ljudi koji su staračka populacija ljudi u tim seoskim područjima nema mogućnost da odu do ambulante kako su išli do tada da se odrade merenje pritiska, šećera, da se da određena terapija, da ih doktor pregleda, već oni moraju da dolaze u centru te opštine u domu zdravlja.

Mislim da to nije u redu. Potrebno je da te ambulante i dalje postoje i moramo imati poseban akcenat i drugačije ponašanje za opštine koje su takve o kojima sam sada govorio. To su opštine iz koje ja dolazim, Svrljig i Bela Palanka, da se ne ponavljam ponovo, jer o tome govorim od 2014. godine.

Ja ovo što govorim, govorim direktno sa terena. To su informacije sa terena. Osećam potrebu i probleme tih ljudi zato što tu živim i mislim da je to potrebno da nadležno Ministarstvo zdravlja u okviru određenih pravilnika izdvoji takve sredine gde su demografski ugrožene opštine, gde je staračka populacija ljudi, gde je veoma mali broj rođene dece, a seoska područja, ako hoćemo da zažive da tamo ljudi mogu da žive, tim područjima mora da se obezbedi zdravstvena zaštita.

To isto važi i za školsko obrazovanje, za predškolsko obrazovanje. To isto važi i za kulturu, to isto važi i za sport.

Recimo, vrlo je bitno da se u takvim opštinama obezbede i sportske aktivnosti, da te opštine ukoliko nemaju sportske hale, kao što je recimo opština Svrljig koja nema sportsku halu, bilo bi dobro da nadležno ministarstvo obezbedi sredstva da zajedno sa budžetom opštine, inače ja sam govorio i ranije da smo 2017. godine sa predsednikom Srbije, kada je bio predsednik Vlade, govorili ovde u Skupštini da je u budžetu 2017. godine obezbeđeno 100 miliona dinara za izgradnju sportske hale u samom Svrljigu. To je mešovita fiskulturna sala koja bi imala 550 sedećih mesta, ali do današnjeg dana ništa nije odrađeno. Ostalo je samo na toj priči, odvojena sredstva i tu je stavljena tačka ili tri tačke. Ne znam kada će to da bude.

Ja sam i više puta govorio i mislim, ukoliko neko želi sutra da se pomogne, stvarno takvim sredinama mora da se obezbede i te hale, sale, kako se kaže, da ti tamo mladi ljudi mogu da se bave sportom zato što ima dosta mladih ljudi koji žele i dosta su uspešni sportisti.

Ja sam siguran da ćemo imati mogućnosti zato što je i predsednik Srbije, gospodin Vučić u Gadžinom Hanu u razgovoru sa predsednikom opštine Svrljiga, Miroslavom Markovićem o tome govorio i očekujemo da će ovo biti rešeno pozitivno, što se tiče izgradnje te naše sportske ili fiskulturne sale u Svrljigu, što znači angažovanje u sportu je vrlo bitno, u školskom sportu i na tome moramo svi zajedno da radimo.

Što se tiče ostalih stvari za te male sredine o kojima sam uvek govorio, veliki problem jeste i katastar. O tome ću sada prvi put govoriti. Pretpostavljam da ovo ovde što govorim da će to neko od njih možda i čuti, jer sam više puta tražio i prijem kod direktora Katastra u Beogradu. Nisam dobio poziv. Tražio sam zvanično kao narodni poslanik da govorim o problemima koje se tiču upisa imovine u katastar, o problemima svih onih starih stvari koje se dešavaju oko katastra.

Svedoci smo da veliki broj problema što se tiče investicija, ulaganja u privredu, u poljoprivredu, sve zavisi od katastra zato što veći broj tih parcela nisu upisane na način kako to treba da bude, već stoji neki raniji vlasnik.

Mislim da je potrebno i u katastru i oko katastra da se razgovara zato što isto u malim sredinama, kao što sam malo pre govorio, te opštine kao što je moja opština i veliki broj takvih opština na jugoistoku Srbije, a i u ostalim delovima Srbije, recimo Raškoj i u drugim delovima Srbije, male sredine nemaju više svoje šefove u katastru, nemaju mogućnost da taj čovek koji vodi katastar u tim malim opštinama, da može da potpiše neko rešenje, već to mora da se šalje u nekom većem centru.

Ja mislim da to nije u redu i mislim da to treba pothitno da se promeni, jer nije u redu, recimo, konkretno sada govorim o Svrljigu, a to isto važi i za Merošinu, to važi i za Belu Palanku, to važi i za Gadžin Han, za veliki broj takvih opština. To važi čak i za Doljevac, to važi za veliki broj takvih opština, jer sutra ukoliko neki od mojih prijatelja, komšija iz mog sela ili nekog drugog sela želi da nešto prepiše, upiše, on rešenje ne može da dobije u Katastru u Svrljigu, koji je do skoro imao tu mogućnost, već mora da to rešenje njegovo potpiše šef koji je u Aleksincu. Koja je to razdaljina Svrljig – Aleksinac? Možda je to blizu za one ljude iz Ražnja, iz Ražnja recimo njima je bliže Aleksinac, ali nama iz Svrljiga šef u Aleksincu da nešto potpiše neko rešenje u katastru, mislim da to ničemu ne vodi.

Ako želimo sutra da stavimo da ti naši ljudi koji žive u tim malim sredinama mogu tamo da ostanu, moraju dati mogućnost da završavaju tu svoje poslove. To je što se tiče katastra.

Što se tiče poreske uprave, konkretno poreska uprava, imali smo u tim malim sredinama i jedinicama lokalnih samoupravama imali smo ne samo u okviru lokalne samouprave, imali smo te ljude koji rade u upravi, nego konkretno i Poreska uprava republička imala je svoje radnike u tim našim malim sredinama, malim opštinama. Sada i to više ne postoji.

Mislim da je potrebno da Poreska uprava na nivou Republike Srbije ima svoje radnike u Svrljigu, da oni tu mogu, i u Beloj Palanci, tim malim sredinama, da oni tu mogu sebi da završe određene poslove i da sutra za sva ona rešenja što se tiče upošljavanja, odjava, plaćanja poreza i svega ostalog, da oni to ne moraju da rade u Nišu, jer stvarno, ljudi, veliki je problem i odlazak i povratak. To su troškovi, to su određene obaveze.

Možda će sada ovo vezano za „e-upravu“ što se radi da se možda to elektronski odradi, ali na tome moramo svi zajedno da radimo, na tome je i dobro što se radi, jer je potreba takva da elektronskim putem možemo mnogo stvari da rešimo, ali trenutno sada ljudi iz mog kraja ne mogu da završe ništa, nego moraju da idu u Niš. To je još jedna od stvari koje moramo gledati da promenimo za dobrobit tih malih sredina.

Ostale stvari o kojima sam hteo da govorim vezano, konkretno, za poljoprivredu, za selo, na tome ćemo sigurno da radimo. Lepo je ovo što govorimo, imamo nekoliko ministarstava koje se brinu o porodici, brinu se o selu, brinu se o poljoprivredi, ali suština svega jeste da rezultat toga mora da bude vidljiv. Rezultat toga mora da bude u pravom trenutku na pravom mestu odrađen.

Ja samo kažem, bilo bi dobro da ti ljudi koji vode ta nadležna ministarstva, da oni budu, da dođu kod nas u tim malim sredinama, da dođu kod nas, da budu nekoliko dana, neka budu desetak dana sa mnom u mom selu, da osete probleme kako se radi poljoprivreda, kako je problem kada čovek nema jaku struju, kada čovek nema poštu, kada čovek nema zdravstvenu zaštitu, kada čovek nema one elementarne stvari, a čovek želi da se bavi poljoprivredom, želi da ostane na svom ognjištu, ali zato moramo da mu damo mogućnost kroz određenu finansijsku podršku, jer to je ono što je veoma potrebno za te naše sredine.

Najbitnije od svega jeste to što ti ljudi i ti naši za koje sam ja glasao u Vladi, koji vode ta nadležna ministarstva, mora da imaju osećaj i potrebu da osete na svojoj koži šta znači neki problem.

Ja to što govorim govorim zato što znam kakvi su problemi. Te probleme osećam i na sebi i oni pored mene to osećaju. Zbog toga ovde govorim, jer ja govorim ono što govore ljudi iz takvih sredina.

Problemi koji su evidentni u takvim sredinama to su problemi o kojima ovde govorim svakodnevno kada se javim za govornicom. Velika potreba jeste na tome da radimo, da zajedno na teren odemo, da budemo nekoliko dana u tim područjima, u tim selima, da u razgovoru sa ljudima vidimo šta znači kada jedan čovek koji se bavi poljoprivredom i koji je imao nekoliko krava, proda jednu kravu, drugu kravu, posle toga to gazdinstvo se zatvara, a svi znamo oni koji se bave stočarstvom koliko treba vremena kada se jedna krava sutra proda ili ako se otuđi iz kuće ili ukoliko se desi nešto još gore, koliko je potrebno da takvo grlo bude u funkciji. Četiri do pet godina, znači, toliko potrebno da se u stočarstvu uđe i da se obezbedi kvalitetno priplodno grlo i da se to priplodno grlo sutra stavi u funkciju i da bude reproduktivno, da se oteli i da ima od sutra i neka budućnost, da ima od toga vajda.

Sve ovo što govorim tj. tiče se stočarstva, jeste da se kaže da se izdvajaju veliko sredstvo stočarstvu što je dobro, ali to se malo vidi kod nas na terenu zato što mali broj takvih ljudi iz moje opštine, iz takvih opština, kao što je moja opština, imaju mogućnost da konkurišu zato što određeni limiti koji su donji su za njih nemoguće da iz ostvare.

Konkretno, ovaj sad dobar projekat, program Ministarstva poljoprivrede za 50% učešća države, odnosno bespovratna sredstva 50% banaka i 50% oni da učestvuju, odnosno 25%. To je lepa stvar, ali 20.000 evra za mog poljoprivrednika iz mog sela je to veliki problem zato što oni ta sredstva ne mogu da obezbedim to učešće 25%.

Zbog toga mislim da imao kada donosimo odluke, kada donosimo uredbe, kada Vlada sutra preko nadležnog ministarstva određene stvari radi za to područje mora da ima drugačije merilo za područja koja su demografski ugrožena, za područja koja su brdsko-planinska, za nerazvijena područja, za područja koja su četvrta, odnosno peta grupa nerazvijenosti. S tim područjem moramo staviti drugačija merila, drugačiju pažnju i veća izdvajanja. To isto znači i za bračne zajednice, za novorođenu decu, za ne zapošljene porodilje mora biti veća izdvajanja u takvim područjima, kažem, najmanje 50% mora da ima u takvo područje veće izdvajanje za svaku ženu, za svako novorođeno dete, za svaku bračnu zajednicu.

Država Srbija sada izdvaja ta sredstva i to je dobro za prvo, drugo i treće dete, to je odlična stvar, ali ja kažem i potenciram da mora biti razlika za one koji žive u nerazvijenim područjima, brdsko-planinskim područjima i u selima u takvim područjima, jer ako u nekom selu se sada rodi jedno dete to je šansa da to selo može da živi, a pre toga nisu rođena unazad 10, 15 godina nijedno dete, ako se rodi jedno dete, vrati se jedan bračni par, tim ljudima moramo obezbediti veća primanja, veća davanja i da ti ljudi sutra mogu da budu primer kako može da se živi.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja mislim da ovo što govorim to su stvarno problemi na terenu. Ja sam poslanik koji izabran sa liste „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ ispred USS i ovde u Skupštini govorim one problem koji su evidentni, koji su stvarni i koji se mogu u svakog trenutka videti.

Rešenja moramo zajedno tražiti, rešenja su tu, s tim što moramo negde nešto malo oduzeti, tu konkretno misli na neka davanja o kojima možda pričamo u nekom narednom periodu, a moramo obezbediti ta veća davanja za takva područja, za nerazvijena područja, za seoska područja na jugoistoku Srbije, a i ostalima delovima Srbije koja su brdsko-planinska, četvrta grupa nerazvijenosti, odnosno peta grupa nerazvijenosti.

Još jednom, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja ću podržati sve predloge i ove sada promene konkretno vezano za sudstvo i to ću podržati, ali još jednom potenciram da se mora više izdvajati za nerazvijena područja, brdsko-planinska područja i na taj način da sutra ostanu tamo ljudi da žive, da tamo ostanu žene i bračni parovi da mogu ostvaruju porodice i normalno je da će od toga imati sutra mogućnost da nastavi da se razvija zemlja Srbija.

Hvala još jednom, uvažena potpredsednice Skupštine, vi ste uvek bili pravični i ja vas podržavam uvek i želim da tako nastavite da radite i dalje.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku Poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja, Ujedinjena seljačka stranka.
Samo da zamolim najfinije poslanike da se vratimo na temu dnevnog reda.
Gospodine Milija, imaćete još šest minuta kao vreme vaše poslaničke grupe na listi.
Nastavljamo.
Sledeći je ovlašćeni predstavnik Poslaničke grupe SDPS, Branimir Jovanović.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Branimir Jovanović

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala predsedavajuća.

Poštovane koleginice, poštovane kolege, poslanici SDPS uvek se temeljno pripremaju za rasprave u plenumu i znamo vrlo dobro šta je na dnevnom redu.

Da podsetim još jednom i pokušaću da ovu raspravu vratim u dnevni red, na one tačke koje su na dnevnom redu, a to je prestanak funkcije sudije Prekršajnoj suda u Lazarevcu i zamena člana Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja.

Tokom ovog skupštinskog saziva često su na dnevnom redu bili predlozi koji se odnose ili na izbor sudija ili na prestanak funkcije sudija. I uvek je to dobra prilika da mi kao predstavnici naših stranaka iznesemo svoj stav o radu sudstva, da ocenimo taj rad, da ukažemo koliko je važno da sudije postupaju profesionalno i pravedno.

Još je Aristotel govorio – ići sudiji znači ići pravdi i ove reči su aktuelne i 24 veka nakon što su izgovorene jer sudija treba da bude oličenje pravednosti. Svaki sudija mora da neguje i princip pravičnosti, a to znači da pravno postupa jednako prema jednakima, a nejednako prema nejednakim situacijama.

Osnovni preduslov da sudija primenjuje ovakav princip u svom radu, odnosno u odlučivanju jeste da se sačuva njegova nezavisnost i objektivnost. Sa druge strane, potrebno je obezbediti uslove da se sačuva dostojanstvo i autoritet suda. Demokratija nije sama po sebi dovoljna i demokratija sama po sebi ne garantuje da će osigurati nezavisnost sudstva, odnosno nezavisnost sudija. Nezavisnost u radu sudstva se mora osigurati konkretno u praksi. To znači da se u skladu sa načelima ustavnosti i zakonitosti obezbeđuje legalitet i legitimitet i u skladu sa tim moram da pomenem da je u toku procedura za ustavne promene, koje se odnose pre svega na izbor sudija i nadam se da ćemo uspešno završiti ovaj započeti proces.

Nezavisno sudstvo podrazumeva samoproklamovanje nezavisnosti i uvođenje stalnosti i nepromenjivosti sudija. Ono podrazumeva konstantne promene u društvenim odnosima i obezbeđivanje garancije za potpunu nezavisnost sudstva, a neki od uslova koje treba obezbediti su i socijalno-ekonomski status sudija, njihova ekonomska nezavisnost i treba obezbediti adekvatne uslove za njihov rad.

Upravo na tom polju treba da radimo kada govorimo sudijama prekršajnog suda. Naime, sudije prekršajnog suda nisu u istom rangu kada govorimo o platnim grupama sa svojim kolegama. Oni su svrstani u platni rang, odnosno u platnu grupu koja je niža od ostalih sudija koji postupaju na istom nivou, samo u određenim drugačijim oblastima. To je ono na čemu treba da radimo u narednom periodu.

Trenutno u Srbiji postoji 44 prekršajna suda i u njima radi preko 650 sudija. Podsetiću da su prekršajni sudovi uvedeni u naš pravosudni sistem pre 10 godina i njihova nadležnost je veoma složena, veoma kompleksna. Oni u svakodnevnom radu primenjuju oko 270 zakona i preko 800 podzakonskih propisa. Navešću samo neke oblasti u kojima oni deluju. Pored saobraćajnih prekršaja i prestupa iz Zakona o javnom redu i miru oni sude i za carinske prekršaje, predmete iz oblasti borbe protiv korupcije, budžetskog sistema, deviznog poslovanja, pristupa informacijama od javnog značaja, predmeta iz oblasti radnih i vojnih propisa, zaštitite od požara. I to su samo neke od oblasti po kojima postupaju sudije prekršajnog suda.

Ovo sam namerno naveo da bi pokazao da je ova oblast veoma složena i da je potrebno da motivišemo sudije da rade svoj posao na najbolji mogući način i krajnje profesionalno.

Motivacija podrazumeva i upoređivanje sopstvenog rada i naknade za taj rad sa radom drugih kolega i platama koje dobijaju druge kolege. Naravno da onaj ko radi u bilo kojoj oblasti društvenog života, pa tako i u sudovima, gleda kvalitet svog rada i gleda kvalitet rada svog kolege, isto tako gleda koliko je on plaćen, a koliko je plaćen njegov kolega i u skladu sa tim je i motivisan da profesionalno obavlja svoj posao.

Ovo govorim zbog toga, da se vratim na tezu od malopre, da treba da radimo na tome da prekršajne sudije budu u višem rangu platnog razreda da ne bi došli u iskušenje da ne podležu pritiscima, jer je sudstvo poslednja oblast gde treba da pomislimo, gde treba da postoji sumnja da može doći do korupcije.

Nikada ne možemo reći da smo usvajanjem i implementacijom konkretnih rešenja, usvajanjem zakona zaokružili proces stvaranja pravne države. Moramo biti svesni da je neophodno da se iznova preispitujemo, da unapređujemo i poboljšavamo pravni okvir, da konstantno insistiramo na primeni zakona, da bude zakon jednak prema svakom građaninu gde god on živeo u Srbiji i zbog toga i radimo sve ovo, zbog toga sprovodimo reforme u pravosuđu i važno je da podignemo ovu oblast na jedan viši nivo.

Druga tema o kojoj danas razgovaramo jeste više formalne prirode i odnosi se na zamenu člana odbora. Praksa je da konsenzusom postižemo dogovor zastupljenosti poslaničkih grupa u skupštinskim odborima i to obično radimo na početku mandata, dogovorom svih političkih stranaka, tako da sam siguran da ćemo potvrditi ovakav jedan predlog.

Svedoci smo da se godinama u javnosti prenosi često loša slika iz parlamenta. To je donekle i razumljivo zato što smo mi uvek ovde u plenumu u direktnom prenosu, pod lupom smo javnosti i ne treba bežati od odgovornosti, tako i treba da bude, i treba da budemo na radaru, ali nažalost često pažnju javnosti zaokupljuju neke vesti koje su neuobičajene, neke incidentne situacije, takvih situacija je bilo u prethodnim nekim mandatima prethodnih godina, bilo je čak i nekih fizičkih obračuna ovde u plenumu, ispred Skupštine. To su neke situacije koje ne idu u prilog dobrom imidžu parlamenta i na nama je da istaknemo i one pozitivne stvari, sve ono dobro što radimo u Skupštini Republike Srbije.

Često građani, odnosno šira javnost misli da se naš rad u Skupštini svodi samo na rad u plenumu na konkretne rasprave po tačkama dnevnog reda. Međutim, mi u Skupštini imamo po Poslovniku stalna radna tela i u tim stalnim radnim telima zatupljeni su i predstavnici vlast i opozicije i treba reći da svaki zakon pre nego što dođe na raspravu ovde u plenumu, da se pre toga razmatra na odborima i često na tim odborima rasprava bude žustrija nego na raspravi u plenumu.

Takođe, svaki zakonski predlog je dobra prilika da se na odborima daju konkretne sugestije, da se ukaže na nedostatak ukoliko ima da se unapredi ta oblast u svakom smislu.

Sa druge strane, na sednicama odbora često prisustvuju i ministri. Oni tu brane zakone, oni obrazlažu zašto je nešto potrebno da se donese i daju odgovore na sva pitanja i zajedno sa poslanicima prave jedan okvir koji dolazi kasnije na dnevni red kod nas u plenumu. Takođe na odborima često ministri dolaze podnose izveštaje o svom radu i na taj način kroz rad odbora se ostvaruje kontrolna uloga Narodne skupštine Republike Srbije.

Treba da pohvalim, i nikako ne smemo da zanemarimo značaj odbora kada govorimo o organizaciji javnih slušanja i mislim da smo u poslednje vreme zaista postigli napredak u toj oblasti i to je veoma vidljivo.

Naveo sam samo neke od aktivnosti skupštinskog odbora, jer nisu svi upoznati da je rad u plenumu po tačkama dnevnog reda kao danas samo jedan od segmenata rada iz nadležnosti parlamenta.

Pozitivno je i to što u sadašnjem skupštinskom sazivu, to je moj utisak, a i utisak javnosti je prikladniji rečnik izražavanja, što smo uveli jednu novu kulturu u političkom životu i nadam se da će tako biti i u budućnosti. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije.
Reč ima zamenik predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, Života Starčević.
...
Jedinstvena Srbija

Života Starčević

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, danas na dnevnom redu govorimo o Predlogu o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu po osnovu sticanja uslova za odlazak u penziju.

Poslanička grupa JS koja poštuje institucije ove države, koja veruje institucijama ove države, koja veruje u nosioce pravosudnih funkcija će u danu za glasanja glasati za ovu odluku, a pomenutoj predsednici Prekršajnog suda želimo srećan odlazak u penziju i zahvaljujemo se na predanom i višegodišnjem i dugogodišnjem radu.

Međutim, postoji jedna grupacija, interesna grupacija okupljena oko Dragana Đilasa i Vuka Jeremića koja ne poštuje, koja stalno neargumentovano kritikuje i koja neprestano se trudi da podriva sve institucije države Srbije, pa i samu Srbiju kako spolja, tako i iznutra.

Ta interesna grupacija ne preza ni od čega. Nije joj strano ni nasilje, o tome sam prekjuče govorio u ovom visokom domu, koriste najniže, najprljavije, najgnusnije laži kako bi oblatili neku instituciju, nekog pojedinca, članove njihovih porodica. To rade beskrupulozno, bezosećajno, ne vodeći računa kakve će posledice imati kako po institucije, tako po državu Srbiju, kako po pojedince, po njihove članove porodica.

Pritom su i teški licemeri, jer oni se tobož bore za demokratiju, a pritom u svom delovanju ne poštuju ni jedan jedini demokratski princip. Da vas podsetim, u teoriji države i društva demokratije je vladavina zakona, uređeno društvo koje podrazumeva poštovanje ljudskih sloboda, ali i zaštitu svakog pojedinca, njegove slobode, časti i integriteta.

Demokratsko društvo znači da svaka institucija radi svoj posao, da policija i tužilaštvo istražuje, da sud sudi. Međutim, kod njih to ne važi. Oni su sebi dali za pravo i zato sam rekao politički fariseji Srbije, oni su sebi dali za pravo da sami budu i policija, i tužilaštvo, i sud, a da pritom negiraju iste te institucije države u kojoj žive.

Ovi licemeri se tobož bore za prava žena, bore se protiv porodičnog nasilja, a pritom i o tome sam prekjuče pričao u ovom visokom domu i neću se ponavljati, tuku svoje žene, tuku njihove članove porodica, javno šalju najteže uvrede ženama radi jeftinih političkih poena, iznose laži ne vodeći računa da li će ta laž naneti trajni bol, da će ta laž naneti trajni osećaj stigmatizacije žena, maloletnih lica ili dece.

Ima mnogo primera u prilog ove moje tvrdnje, ali ja ću se sada osvrnuti samo na najsvežiji primer, na jučerašnju konferenciju za štampu tog Đilasovog zaposlenog, dežurnog lažova, tog Đilasovog Pinokija, Marinke Tepić.

Ovaj Đilasov Pinokijo je naravno tu jučerašnju konferenciju za štampu dan ranije pompezno najavljivao tako što je govorila da će izneti spektakularne informacije i saznanja o tome kako u lažnoj aferi Palma, aferi koja postoji samo u njenoj pokvarenoj mašti i prljavim strastima, i izvinjavam se Bori Đorđeviću što koristim njegov stih u vezi ovako opskurnih ličnosti, u toj lažnoj aferi gde kaže kako navodno neki državni organi kriju dokaze, kriju neke slike devojčica iz telefona najbližeg saradnika Dragana Markovića Palme, kako neki tobož svedoci događaja su podneli krivične prijave protiv Dragana Markovića Palme.

Ono što je ona na toj konferenciji za štampu prvo uradila, naravno, napala je institucije ove države, napala je tužilaštvo, napala je policiju, napala je pravosuđe. Govori kako oni, tobože, znaju neke dokaze koji se nalaze u telefonu najbližeg saradnika Dragana Markovića Palme, ali ih kriju i neće da ih objave, a imaju taj telefon od juna prošle godine od dana za glasanje na lokalnim izborima.

Naravno da je ovo još jedna u nizu laži Marinike Tepić i to nije ništa novo. O čemu se u stvari radi? Hajde da razjasnimo celu situaciju. Radi se u stvari o tome da je u danu izbora, u junu prošle godine, jedna odrasla osoba, koja je bila i jeste aktivista jedne opozicione grupacije u Jagodini, pretila majci maloletne ćerke kako će javno objaviti i na društvenim mrežama postaviti eksplicitne fotografije te maloletne ćerke. Naravno da je majka odmah reagovala i prijavila policiji. Policija je odmah reagovala, angažovala svoju jedinicu za visoko-tehnološki kriminal, Tužilaštvo za visoko-tehnološki kriminal. Ta odrasla osoba, taj opozicioni aktivista je uhapšen i oduzet je telefon, a majka žrtve, devojčice, je direktorka Centra za socijalni rad u Jagodini.

Znači, totalno su okrenuli priču. Telefon nije vlasništvo najbližeg saradnika Dragana Markovića Palme, nego opozicionog člana, a žrtva je ćerka, maloletna ćerka direktorke Centra za socijalni rad, Biserke Jakovljević. Znači, sve je slagala Marinika Tepić na toj konferenciji za štampu, sve je izokrenula. Pri tome, nije najgore to što je slagala, nego je najgore to što u celoj priči nije ni trepnula kada je iskoristila privatni problem i maloletnu devojčicu kako bi stekla jeftine političke poene.

E, u tome se mi razlikujemo od nje. Mogli smo mi tog dana da obnarodujemo šta se desilo juna 2020. godine i da sa tom političkom objavom smanjimo broj glasova tom opozicionom delu koji je izašao na glasanje, a da nama povećamo broj glasova, ali mi nismo hteli da to politizujemo, već smo hteli da sačuvamo pre svega mir jedne maloletne devojčice, mir jedne poštene, zdrave petočlane porodice i nismo hteli da to zloupotrebljavamo u političke svrhe.

Ali, to nije smetalo Mariniki Tepić da godinu dana nakon toga slaže, zloupotrebi, koristeći trač koji je dobila od svog izvora informacija iz Jagodine i da, ne trepnuvši, juče na konferenciji za novinare, kao slon u staklenoj radnji, razlupa život jedne devojčice, da napravi veliki nemir i uznemirenje u jednom petočlanoj porodici, samo zarad toga da bi stekla neki jeftini politički poen i da bi našla način da izađe iz svog kruga pokvarenosti i iz svih ovih laži koje je započela pre, evo, još malo ima mesec dana. Naravno, ona je sinoć…

Pre nego što to kažem, da kažem i jedan dobronameran savet gospođi Tepić. Kad smo već kod jagodinskog izvora informacija, moja topla preporuka je da što pre digne ruke od tog izvora informacija, jer njen jagodinski izvor informacija nije bio sposoban niti je sposoban da reši sopstvene životne probleme i pribegavao je vrlo interesantnim načinima da pobegne iz stvarnosti i o tome zna čitava Jagodina. Kakav joj je svedok, takve su joj i laži.

Naravno, sinoć je izašla javno majka maloletne ćerke, Biserka Jakovljvić, direktorka Centra za socijalni rad, majka žrtve sajber i svakog drugog nasilja, vršnjačkog i svakog drugog nasilja, izašla je jer više ne želi da je bilo ko ucenjuje, pa ni Marinika Tepić. Želela je da stavi tačku na tu priču, jednom za svagda. Njena ćerka je žrtva tog vršnjačkog nasilja, njena ćerka je žrtva sajber nasilja. Čitava porodica je bila pokušana više puta da se ucenjuje. Sada je na kraju, kao šlag na tortu, došla baš Marinika Tepić. Sram je bilo!

Ali, nije slučajno zašto je Biserka Jakovljević izabrana kao meta od strane Marinike Tepić i zašto je baš to targetirala juče na konferenciji za štampu. Reći ću vam i zašto. Ako me je neko slušao prošle nedelje, ja sam ovde na ovom mestu rekao povodom laži Sande Rašković Ivić, tog čuvenog ambasadora Srbije u Rimu, koja je slagala sve u vezi profesora Veraldija, ja sam ovde rekao da je pored profesora Veraldija te 2011. godine upravo sedela Biserka Jakovljvić, majka troje dece i ozbiljna žena. Ona je poznanik, ona zna lično profesora Veraldija i ona mu je bila domaćin tada. Ona je glavni svedok koja je u tužilaštvu svedočila protiv svih laži koje je iznela Sanda Rašković Ivić. Još jedan u grupi političkih fariseja srpskih.

Naravno, takvog svedoka treba dezavuisati, pa i po cenu da se oblati porodica i da se iskoristi njena maloletna ćerka. Pa, ima li niže? Ima li dovoljno velike niskosti u političkoj borbi i prljavštini i blatu u tom krugu pokvarenosti Marinike Tepić?

Postavljam pitanje Draganu Đilasu - dokle ćeš odobravati i podržavati takav prljav način političke borbe?

Druga jučerašnja laž na konferenciji za štampu je bila kako je Dragan Marković Palma napravio krivično delo time što je otkrio identitet ovog lažnog svedoka Marinike Tepić, koga je nazvala zaštićenim svedokom. Da vas podsetim, to je onaj kriminalac koji je šest puta hapšen 2008. i 2009. godine, koji je osuđivan 2015. godine, koji se deset godina krio što u Jagodini, što u Subotici, pa opet u Jagodini, i na kraju je našao zaštitu prvo kod Vuka Jeremića, pa kasnije kod Dragana Đilasa, i kome su navodno skremblovali glas i zamaglili lice jer se on plaši Dragana Markovića Palme. Rekao sam prekjuče - a ne plaši se da krade kola, ne plaši se da bezočno laže?

Evo, danas mogu da pokažem i sliku, a to je samo jedna od slika na instagramu Đilasove stranke, gde taj lažni svedok ovih dana šeta Beogradom, radi razne političke akcije po Beogradu, na Cvetnom trgu stavlja saksije, smeje se i kleberi se sa svojim stranačkim aktivistima. Da li to radi čovek koji se plaši? Ne, taj čovek se ne plaši ničega. Sve je ovo izmišljena priča u svrhu jedne prljave političke kampanje.

Naravno, rekla je - taj lažni svedok mu je pustio krivičnu prijavu jer je Dragan Marković Palma učinio krivično delo jer je otkrio identitet zaštićenom svedoku. Ko je tom svedoku dao status zaštićenog svedoka? Ko je tom svedoku dao uopšte dao status svedoka? On je juče, čuli smo od Marinike Tepić, bio saslušan, ali u svojstvu građanina. Zašto? Zato što jednostavno nema krivične prijave.

Pa mi jedva čekamo, evo, ja pozivam Mariniku Tepić da pusti krivičnu prijavu protiv Dragana Markovića Palme. Ako veruje, zaista, u sve njene laži, pa neka pusti krivičnu prijavu protiv Dragana Markovića Palme. Ali, ne, gospodo draga, ne, jer njen pravni tim, koga bogati Dragan Đilas debelo plaća, je posavetovao. Nema tu ničega, sve je laž. Nemoj da puštaš krivičnu prijavu jer ako pustiš krivičnu prijavu, bićeš tužena za javno prijavljivanje, a za to sleduje debela kazna.

Cela priča je u tome. Sve je laž. I sama Marinika Tepić ne veruje u svoje laži, jer da veruje išla bi i poštovala institucije ovog sistema, udostojila bi tužilaštvo i pustila bi krivičnu prijavu. Naravno, ništa od toga nema.

Naravno, ona je juče rekla da ne veruje tužilaštvu, da ne veruje policiji, da ne veruje u srpski sud, jer ona i njen Dragan Đilas jesu i sud i tužilaštvo, samo je njihov sud jedini pravi sud. Oni ne priznaju drugu pravdu do svoje pravde. Oni kažu – moji kriminalci i saradnici su jedini relevantni svedoci, moje laži su jedina prava istina, a onaj o kome lažemo nema prava da se brani, nema pravo na čast, nema pravo na dostojanstveni život. Jer njihove laži, jel te, su božanska istina i božanska pravda. Jedino tu njihovu istinu mogu mediji da prenesu. Ukoliko prenesu nečiju drugu istinu, odmah su to režimski mediji, to su režimski časopisi i televizije i ako novinari pokažu iole integriteta, onda daju sebi za pravo i da ih gaze po pešačkim prelazima.

Zašto ovo rade? Zašto ovo rade Dragan Đilas i Marinika Tepić? Mnogo je razloga. Prvo, da bi skrenuli pažnju javnosti sa činjenice koje govore o enormno stečenom bogatstvu Dragana Đilasa. Dragan Marković Palma je samo pitao: „Da li imaš ti te pare ili nemaš? Ako ih imaš, da li si platio porez? Ako si i platio porez, što si ih odneo u inostranstvo?“ Ništa drugo. Nije samo Dragan Marković Palma. Pa, ovde gotovo da nema poslanika u ovoj Narodnoj skupštini koji nije postavio to pitanje. Nema čoveka u Srbiji koji nije postavio pitanje – odakle ti tolike pare, Dragane Đilasu? Naravno, odgovor i dan-danas nismo dobili.

Druga stvar jeste da se skrene pažnja sa afere nasilja u porodici Dragana Đilasa. I o tome sam pričao i ne bih da se ponavljam. Znači, samo još jednom apelujem na institucije ove države, jer tu imamo žrtvu, imamo službenu belešku, imamo svedoke, sve imamo, a taj slučaj nije procesuiran. Još jednom apelujem na državne organe da krenu da procesuiraju i taj slučaj.

Naravno, jedan od razloga jeste i da sama Marinika Tepić, na jedan pompezan način krene u svoju najprljaviju političku kampanju. Jedan od razloga jeste i da nanesu štetu ne samo Draganu Markoviću Palmi, već i državi Srbiji. Setite se samo one njene najprljavije, najogavnije prve konferencije za štampu u vezi ove situacije, kada je rekla – ako zbog ovoga ne padne Vlada, ne znam zbog čega će. E pa, gospođo Tepić, neće zbog ovog pasti Vlada, neće zbog ovog država Srbija pasti na kolena, naprotiv, i ova država Srbija i ova Vlada i sve njene institucije, Jedinstvena Srbija, pa i Dragan Marković Palma, nastavićemo da radimo još više i bolje i da stvaramo dela koja stvaramo i koja ostavljamo budućim generacijama, jer jedini parametar našeg političkog delovanja jesu naša dela.

Zato će Dragan Marković Palma od 3. do 10. juna voditi 550 lekara i medicinskog osoblja u Paraliju, kao znak zahvalnosti tim herojima današnjice za sve što su uradili za državu i narod u prethodnih više od godinu dana. I to putovanje, opet da demantujem neke medije, ne ide i ne plaća se iz budžetskih sredstava, bilo kojih, ni grada Jagodine, već isključivo od sredstava obezbeđenih od donatora. Naravno, među tim donatorima nema Dragana Đilasa, jer nije navikao da daje. On ima malo drugačije navike. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se zameniku predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, narodni poslanik Toma Fila. Izvolite.

Toma Fila

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
Kao što sam vam rekao, gospođo potpredsednice, ja sam vam suđen.

Gospođo potpredsednice, kolege i koleginice, kada bude glasanje poslanici SPS glasanje za ceo dnevni red i mi ćemo biti uz koalicione partnere, kao i uvek.

Ovo vreme hoću da iskoristim da ponovim ono što sam kao pitanje postavio, ali sa mnogo više detalja. Nikada nisam govorio u svom životu, a da nisam znao zašto. Razlog zašto govorim jeste da ostane da nije moguće bilo da prođe ova Skupština i da niko ne obrati pažnju na kosovsku pravdu koja se primenjuje u Hagu. Ako se to nekome ne sviđa meni je jako žao, ali to smatram produžetkom onoga što sam radio u Hagu od 1996. do 2014. godine.

Zato ću ponovo da pročitam, jer mi je lakše da čitam, zbog podataka koji su unutra i zato što mislim da je potrebno da to ostane kao reakcija Skupštine Srbije. Sedmog maja ove godine Specijalno veće za Kosovo u Hagu odredilo je dva zastupnika za dve grupe žrtava, jednog u predmetu Hašima Tačija, još trojice kosovskih Albanaca i drugog u predmetu Mustafe Seljimija. U predmetu Tačija je poznato da je određen jedan britanski advokat kao zastupnik devet žrtava, mada je dvostruko više njih tražilo advokata, dok je u predmetu Seljimija za zastupnika pet žrtava postavljena profesorka međunarodnog prava na Univerzitetu u Glazgovu. Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići su optuženi za veliki broj zločina protiv čovečnosti, progona na političkoj i nacionalnoj osnovi, zatvaranja i drugih nehumanih postupaka, mučenja, ubistava i prisilnih nestanaka lica i ratnih zločina, a to su ubistva, mučenja, surovo postupanje i protivzakonito ili proizvoljno hapšenje i lišavanje slobode.

Mada objavljene optužnice ne sadrže bliže podatke o žrtava, što je uobičajeno, sa sigurnošću se može reći da je najveći broj među njima srpske nacionalnosti. Ilustracije radi, u predmetu Hašima Tačija i drugih žrtve su razvrstane u tri kategorije i navedene su u tri tabele, a, b i c, priključene uz optužnicu.

U listi „a“ su navedene žrtve protivpravnih hapšenja, a njihov najdalji broj po opštinama, uključujući i Albaniju, je samo delimično objavljen. Naime, objavljeno je da je 453 lica bilo protivpravno hapšeno i držano na raznim lokacijama širom Kosova, od čega 37 u Albaniji, to su oni za trgovinu organima. Broj žrtava ovih hapšenja sa 10 lokacija nije prikazan.

U listi „b“ navedene su žrtve koje su ubijene u 11 kosovskih opština i na jednoj lokaciji u Albaniji. Broj ubijenih nije javno objavljen, osim da je na jednoj lokaciji ubijen jedan Rom.

U listi „c“ su navedena nestala lica iz pet kosovskih opština, ali njihov broj nije javno objavljen. Od ove mase žrtava samo iz optužnice protiv Hašima Tačija i drugih pravna pomoć je do sada obezbeđena samo za devet žrtava. Videli ste koliko ih je bilo.

Brinu me dve stvari. Prva, da je do sada izgleda samo 19 žrtava od najmanje 453 poznate žrtve, protivpravnih hapšenja i ko zna koliko neobelodaljenih žrtava tog i drugih zlodela, uopšte tražimo pravnu pomoć. I u predmetu Seljimija Mustafe, imenovan je jedan zastupnik, pet žrtava. Radi se o profesorki Univerziteta u Glagzovu Ani Pues, čije je teoretsko poznavanje međunarodnog krivičnog prava nesporno, ona to i predaje. Međutim, ne znam da li je u svojoj profesionalnoj karijeri zastupala bilo koju žrtvu, žrtvu u krivičnim postupcima pred domaćim sudovima, njihovim sudovima. Ali, nije njeno zastupanje, ako nije njeno zastupanje će biti debi na međunarodnoj krivično-pravnoj areni. Pitam se samo, zašto je neophodno da naše državljane u jedno izuzetno osetljivom postupku, od međunarodnog značaja, zastupa neko bez praktičnog iskustva, odnosno nekog ko uopšte nije advokat, a izgleda da to nikada nije ni bio.

Lično sam uveren da je tim, svim tim žrtvama pravna pomoć potrebna, pošto se radi o teškom slučaju koji se sudi pred međunarodnim sudijama i tužiocima. Ukoliko tako veliki broj žrtava nisu tražili pravnu pomoć, to pripisujem njihove neobaveštenosti i neukosti. To nisu doktori nauka naše žrtve.

Zato smatram da Republika Srbija treba da preduzme odgovarajuće mere pred Specijalnim većem, većima za Kosovo, traženjem da se svi njeni državljani koji se pojavljuju u tim postupcima kao oštećeni i žrtve na adekvatan način, na svom jeziku upoznaju sa njihovim pravom da traže pravnu pomoć preko advokata. To su naši advokati iz Srbije koji imaju iskustvo sa onim prethodnim tribunalom u Hagu.

Takođe, žrtve treba upoznati da se po Pravilniku ovog suda zastupnici dodeljuju po obavljenim konsultacijama sa žrtvama koje učestvuju u postupku, pri čemu se uzimaju u obzir njihovi stavovi i interesi. Njih ne treba ometati da slobodno izaberu advokata po svom izboru, ali im treba pružiti i priliku da znaju imena advokata koji su na spisku zastupnika, to su srpski advokati. Izražavam sumnju da je stav srpskih žrtava u predmetima Seljimi i Tači bio da žele profesorku Pus i advokata Losa kao svoje zastupnike, jer mislim da za njih nikada do sada nisu ni čuli. Verujem ili da nisu ni pitani ili da ih je neko anoniman kome je identitet ovih žrtava bio poznat ubedio da će oni najbolje štiti njihove interese.

Ovo pod uslovom da je uopšte pokušano da se sazna njihovi stavovi i interesi. Uz dužno poštovanje i britanskog advokata i profesorke iz Glazgova i njihovo teoretsko i praktično poznavanje međunarodnog prava, mislim da im nedostaje najosnovnija stvar za sticanje poverenja žrtava a to je znanje njihovog maternjeg jezika, mislim na žrtve. Mada identitet tih žrtava, kojima je dodeljen nije poznat kao ni njihova nacionalnost, mislim da su većina njih Srbi i da osim srpskog ne govore neki drugi jezik. Sa druge strane, ne verujem da advokat Los i profesorka Pues govore srpski jezik. Ukratko njihova komunikacija sa klijentima obavljaće se preko prevodilaca, što onemogućava direktnu komunikaciju između advokata i klijenta neophodno za sticanje klijentovog poverenja od nadmetnutog advokata.

Sa druge strane, veliki broj advokata iz Republike Srbije za višegodišnjim iskustvom, to su advokati koji su postupali pred onim nesudom u Hagu, ad hokom tribunalu u Hagu. Ti advokati su prijavili, imali su više godišnje iskustvo sa radom tamo. Primljeni su na listu kosovskog suda.

Mislim da bi Republika Srbija trebala da ispita razloge zbog kojih je ovaj sud uskratio mogućnost našim građanima, žrtvama da ih u tom za njih visokorizičnom postupku zastupaju advokati sa kojima ne mogu da razgovaraju na svom jeziku. Nizak kredibilitet kosovskog suda je jasno izražen preseljenjem njegovog sedišta iz Prištine u Hag, i postavljanjem na sudske i tužilačke funkcije isključivo međunarodnih sudija i tužilaca. Postavljanje zastupnika žrtava koji sa njima ne mogu da komuniciraju na istom jeziku, bez prisustva trećih lica, prevodilaca, nametanjem nepoznatih ljudi čija stručnost je neupitna, ali sa kojima ne mogu na svom jeziku da uspostave i običnu komunikaciju, ne doprinosi kredibilitetu tog suda, zato predlažem da nadležni organi Republike Srbije na to ukažu specijalnim većima za Kosovo.

Pored toga mislim da bi trebalo pratiti dalji rad ovog suda, posebno vodeći računa o zaštiti državljana Republike Srbije srpske nacionalnosti koji se tim postupcima pojavljuju kao žrtve i svedoci.

Razlog zbog koga vam ovo govorim nije zato da biste vi mene pažljivo slušali, jer većinu vas to očigledno ne zanima, ali iza nas ostavlja, iza svakog poslanika će ostati neki trag, mirišljav ili smrdljiv. Ja iza sebe u kratkom boravku ovde u politici, neću ostaviti takav trag. Ovo što vam govorim, govorim za dobrobit nacije, za dobrobit Srbije. Da li to vas zanima ili ne zanima, ne mora da vas zanima, mene zanima da to govorim.

Na današnji dan, juče, je odlučila Vlada, odlučila ad hok Tribunal u Hagu da pošalje Karadžića u Veliku Britaniju da izdržava kaznu doživotnog zatvora. Samo pre nekoliko godina, dok sam još bio u Hagu, bio je advokata Krstić, bio je osuđen general Krstić i poslat je bio da odsluži kaznu u Velikoj Britaniji. Tamo su muslimani pokušali da ga zakolju, klali su ga, tukli nožem i delovima žileta. Srećom, naišli su stražari i on je vraćen u Ševeningen. Odlazak Karadžića u Veliku Britaniju je osuda čoveka na smrt, tamo su 90% muslimanski zatvorenici. A i to želim da se zna, da mi moramo da brinemo o svakom čoveku, jer ako nije država brinula o nama i o ljudima koji su optuženi i osuđeni u Hagu, pa neka počne sada da brine.

Jedinu svetlu tačku koju vidim, jeste odluka Vlade i predsednika Republike da ne pošalje Vjericu Radetu i kolegu Jojića u Hag. Da li je to dovoljno? Pa, nije, moramo da brinemo o ljudima.

Ono što hoću da kažem ili ćemo preko ambasade. Može jedanput Srbija da plati jednog advokata, da bude non-stop tamo i da nas izveštava redovno o tome šta se dešava u Hagu. Ono što se dešava našim žrtvama, desiće se i nama. To je ono naravoučenije koje sam izvukao iz Haga, da rade ono što hoće, a Velika Britanija je barjaktar protiv Srba, čak su Amerikanci slušali šta Velika Britanija radi. Grupa koju sam branio sa Kosova su osuđeni na bazi izveštaja Velike Britanije i njihove ambasade.

Ne bih vas više zadržavao. Ne želim da koristim vreme da bih tek pričao priče. Mislim da je ovo dobro da se izgovori i dobro je da ostane zabeleženo, a vi kako hoćete. Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SPS.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da će Narodna skupština danas raditi posle 18 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Pošto u sistemu nema više prijavljenih ovlašćenih predstavnika ili predsednik poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Kao što sam najavila, reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.
...
Ujedinjena seljačka stranka

Milija Miletić

Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
Zahvaljujem se.

Uvažena potpredsednice, uvažene kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić dolazim iz Svrljiga. To je najlepša opština u Srbija koja se nalazi pored grada Niša, a to je najlepši grad u Srbiji.

Inače, izabran sam sa liste Aleksandar Vučić – Za našu decu i u Skupštini predsednik sam i predstavljam Ujedinjenu seljačku stranku.

Kao i do sada, ja sam i u uvodnom delu govorio, ovo što sada govorim posle kolege poslanika File, mislim da je čovek stvarno kompetentan. Rekao je sve one potrebne stvari koje se tiču prava, struke i svega onoga što je bitno. Samo ću ja to potvrditi.

Ono što sam hteo da govorim, ja sam malo pre rekao u uvodnom delu, što se tiče sudova, gde je potreba tih malih sinova, što sam govorio. Gledaću da budem u okviru dnevnog reda, što govorim, ali sve one stvari koje sam govorio ranije to ću i sada isto reći u jednom delu.

Mislim da je potrebno maksimalno staviti akcenat što se tiče pravosuđa, sudova, svega onoga da se obezbede uslovi za rad, da mogu sudovi funkcionisati i u malim sredinama, odnosno opštinama u kojima su nekada bili osnovni sudovi. Takvih je opština bilo dosta, sada u tim opštinama nema čak ni sudećih dana.

Mislim da je to nepravedno, to moramo ispraviti. Moramo uraditi drugačije u okviru zakona i mogućnosti, da se da i ta mogućnost da sudeći dani budu prisutni, da tamo nekoliko dana budu sudije koje će imati zadatak da rade po predmetima koji su tiču građana iz te lokalne samouprave.

Još jednom, kao što sam govorio, veliki problem jeste razuđenost opština, staračka populacija ljudi. To je ono što mene najviše boli kada neki čovek koji živi u nekom udaljenom selu, koji živi sam ili živi sa svojom bakom, odnosno sa svojom ženom, to su mahom stari ljudi, imaju neki predmet, poziv da tog i tog dana dođu u Niš na suđenje.

Oni plate taksi, da plate prevoz, odu tamo, a neko je odložio to suđenje i on je čovek išao, napravio trošak, a ti ljudi su mahom ljudi koji imaju i probleme sa zdravljem i jednostavno ne mogu da se snađu.

Zbog tih ljudi, zbog takvih ljudi ja pozivam i apelujem na Ministarstvo pravde da iznađe mogućnost da se obezbede sudske jedinice, odnosno sudeći dani ako ne mogu sudske jedinice u takvim sredinama, kao što sam malo pre govorio, tim malim opštinama gde su nekada bili i osnovni sudovi.

To je potreba ne samo sudova, već i ostalih delova, što se kaže, vlasti, konkretno poreska uprava, katastar, o tome sam govorio. O katastru ću govoriti više puta i uvek tražiti određene stvari da se moraju rešiti za dobrobit takvih malih sredina.

Mislim da bi bilo dobro da direktor katastra primi mene kao poslanika da mogu da mu iznesem probleme, inače ću ja ove probleme koje imam govoriti ovde na Skupštini.

Nemam ja razlog ničega da se stidim, jer sve ono što imam da kažem to mogu da kažem javno, transparentno, a za dobrobit svih, za dobrobit i radnika u katastru, za dobrobit građana i lokalnih samouprava.

Jedna stvar koja je bitna vezano za mene jeste ta zdravstvena zaštita. Još jednom potenciram na vakcinaciju, da se što veći broj vakciniše. Ko se nije od ljudi vakcinisao da to uradi što pre da ostvarimo taj procenat od 55%, 60% i da na taj način zaštitimo našu zemlju Srbiju da možemo da stavimo u funkciju sve ono što je potrebno, da bude i privrede i poljoprivrede, da budemo bez onih maski, odnosno da se ljudi oslobode nečega, odnosno da mogu slobodnije da dišu.

Evo, ja ću još jednom zahvaliti svim kolegama. Glasaću za sve ove predloge zakona koje ćemo danas glasati.

Inače, za kraj, ja bih se obratio jednom delu građana, odnosno građanima Svrljiga, pošto ja dolazim odatle. Sada bih čestitao rođendan radio stanici „Buba Mara“. To je 29. rođendan.

To je jedna od najstarijih radio stanica na jugoistoku Srbije. Mislim da je to veliki uspeh. Bilo bi dobro, još jednom kažem, da nadležno Ministarstvo kulture i informisanja u okviru svojih nadležnosti, u okviru svojih finansijskih mogućnosti pomogne takvim medijima koji su u tim malim sredinama, da oni mogu da informišu građane, da se čuje za one potrebne stvari da se na taj način pomogne tim malim sredinama da se što više za njih čuje i da to bude ne samo u ovde u centru Srbije ili ovde u Beogradu, nekim velikim centrima, da to bude i u malim mestima kao što je opština Svrljig, Bela Palanka, Gadžin Han, Babušnica i takvim opštinama koje imaju budućnost. Zajedno sa našim predsednikom, zajedno sa našom Vladom mi ćemo na tome zajedno raditi.

Hvala još jednom.