Hvala.
Reč ima Đorđe Dabić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, i danas govorimo o kadrovskim rešenjima u pravosuđu, odnosno Narodna skupština vrši poveren joj posao po Ustavu Republike Srbije. Činjenica da još dugo neće biti slučaj da ovde baš u plenumu govorimo o određenim kadrovskim rešenjima, zato što su pred nama ustavne reforme, i uskoro ćemo imati jednu posebnu skupštinu, tj. 8. juna je najavio predsednik Narodne skupštine, gde ćemo govoriti o tim ustavnim amandmanima koji će biti usmereni ka promenama trenutno našeg načina izbor sudija.

Moram da kažem da trenutno rešenje koje je danas na snazi, i po kome mi danas govorimo po ovim svim pitanjima na dnevnom redu, jeste uspostavljeno 2006. godine, važećim Ustavom Republike Srbije, tada građani su isto na referendumu izglasali Ustav, i po tom Ustavu Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini Republike Srbije određeni broj kandidata. Mi ovde o njima govorim, biramo ih prvi put se biraju u Narodnoj skupštini, a kasnije se biraju reizborima, Visoki savet sudstva bira sudije.

To je po meni jedno optimalno rešenje koje zaista na pravi način pokazatelj kako danas situacija danas postoji kod nas, prosto, veza između parlamenta i izbor sudija je neposredna. Narod svakako, ima pravo da preko svojih izabranih predstavnika, izabere, dakle, da utiče na tu sudsku granu vlasti.

Opet, tu dolazimo do onog pitanja kada nam spočitavaju, kao što smo svedoci nekih danas iz sveta, iz Evrope, kako mi ne bi trebali ovde u parlamentu govorimo o ovim rešenjima, a s druge strane, oni u svojim zemljama imaju apsolutno identična rešenja kao što je danas slučaj u Srbiji. To je donekle licemerno, ali šta da se radi, idemo ka tom procesu. Ustavnim reformama ćemo dati još veća ovlašćenja sudijama i oni će imati jedan mnogo širi obim, dakle, Visoki savet sudstava će moći da bira sudije neposredno, mada kažemo nadam se da će te ustavne reforme biti takve da ipak omoguće da parlament ima svoju ulogu. Mi smo na slušanjima koja smo imali ispred Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo o ovim pitanjima već razgovarali.

Parlament mora zadržati tu jednu kontrolnu ulogu nad samim sudstvom. Zašto? Zato što je to prosto uspostavljeno još pre dvesta godina, podela vlasti na izvršnu i zakonodavnu i sudsku, na takav način da jedna drugu vlast kontrolišu, kako ne bi nijedna vlast postala nezavisna od naroda. Kada imate jednu vlast koja se odvoji od volje naroda, onda se dešava da apsolutno možete očekivati svakakve uticaje koji nisu od strane naroda već od strane nekih centara moći, što stranih ambasada, što krupnog kapitala. Mislim da moramo biti vrlo oprezni kada budemo govorili o tim ustavnim reformama, ali naravno da ćemo 8. juna na toj sednici detaljno o tome govoriti.

Što se tiče danas tih pritisaka koji stižu spolja ka našoj državi i kada nam spočitavaju da bi mi ovde trebali da budemo veći katolici od pape i da mi usvojimo nekakva rešenja koja se nigde drugde ne primenjuju, moram da kažem, siguran sam da će predsednik Vučić da se odupre tim pritiscima i da ćemo mi uspeti da nađemo jedno optimalno rešenje koje će biti kompromisno u smislu da damo veće ovlašćenje nezavisno sudijama, ali da ipak Narodna skupština, odnosno narod Srbije koji preko Skupštine ima jedinu direktnu vezu sa vlastima, zadrži tu kontrolnu ulogu s obzirom da se presude donose u ime naroda. Narod s druge strane mora biti taj koji će da kontroliše same sudije. Ne možete biti nezavisniji od naroda koji danas odlučuje u Srbiji, koji govori ko će da bude njegovo predstavnik u Narodnoj skupštini.

Što se tiče spolja, ti pritisci, uspećemo da nađemo rešenje i čini mi se da su ove ustavne reforme već naišle na pozitivni odjek u Venecijanskoj komisiji. Čuli smo da su naši amandmani u skladu sa svim njihovim preporukama, ali neverovatno je s druge strane i to moram posebno da naglasim, da sa unutrašnje strane razno-razni eksperti kako bih ih nazvao, koji misle da mogu da nam spočitavaju ovde da mi danas nedovoljno radimo na tome da sudstvo bude nezavisno, govore o tome, a ne mogu da se ne setim, dakle, da je svega deset godina, odnosno 2009. godine ti isti ljudi su sedeli u raznim glavnim odborima kada su iz političkih centara moći, odnosno iz političkih stranaka delegirali ko će da bude sudije, ko neće da bude sudija, pa su imali onu kriminalu reformu pravosuđa kada su hiljadu ljudi ostavili na ulici, hiljadu sudija, hiljadu tužilaca su ostavili na ulici. Oni nam danas govore kako mi da ovde u Srbiji uskladimo naše zakonodavstvo sa EU, isti ti ljudi zbog kojih nam se cela Evropa smejala kada su onako kriminalno sproveli tu reformu pravosuđa.

Mi posledice te njihove kriminalne reforme osećamo i danas. Ne možemo da kažemo da je stanje u Srbiji sjajno kada je reč o samim sudijama. Imamo velikih problema. Znamo i sami da se ročišta zakazuju, čeka se po dve godine. Imamo toliko mnogo nagomilanih problema, što je sve posledica te loše sprovedene reforme sudstava 2009. godine.

Kada govorimo o tome, ne možemo a da ne pogledamo danas situaciju i u tužilaštvima, pogotovo u manjim mestima. Imate veliki problem, to je praktično crna rupa našeg sudstva. Ukinuli smo istražne sudije tih godina, uveli smo tzv. javne tužioce koji su dobili mnogo šira ovlašćenja nego ranije. Sada imate diskreciono pravo tužioca, recimo u malom mestu, da li će da pokrene postupak ili neće. Pa, onda naravno da će svaki čovek da gleda ipak i svoju glavu da čuva, neće da se zamera ako ne mora, odnosno ako ima diskreciono pravo, ne mora da krene u neki postupak, on možda neće ni da krene u određeni postupak i tu se javljaju mnogobrojni problemi koji će biti, siguran sam na dnevnom redu. Moraćemo da o svemu tome govorimo.

Da je tužilaštvo vodilo posao kako treba, da su radili istrage kako su pravila propisivala, pa ne biste imali u Beogradu ovu kriminalnu grupu koju smo razbili pre par meseci, ne bi došli u situaciju da budu na slobodi ljudi protiv kojih se vode optužnice, koji godinama budu na slobodi pre nego što se bilo kakav akt podigne protiv njih, a krivičnih prijava je bilo, znamo i sami koliko. Imamo određenih problema, to je sve posledica te jedne loše reforme sudstva, pravosuđa 2009. godine koju mi osećamo i dan danas.

Mi moramo da kažemo da građani s pravom spočitavaju nama iz SNS upravo sve te probleme zato što smatraju ako smo dobili legitimitet na izborima da vodimo državu da moramo da se obračunamo sa svi tim pojavama. Ne možemo mi kao narodni poslanici ili kao parlamentarna većina da utičemo na sudske odluke bilo sudija koji sude na lokalu, bilo ovde na Republici, ne možemo mi da govorimo tužiocima kada da krenu, kada da ne krenu postupak, rekli bi nam da se mi mešamo u nezavisnost sudstva.

Zato kažem, upravo to je jedna osetljiva tema, o kojoj mi moramo mnogo bolje da razgovaramo i mislim da će u tim ustavnim reformama morati da se, zaista stavi akcenat na ono što je bitno, a to je da se sprovede jedna ozbiljna, moraćemo da govorimo o toj jednoj ozbiljnoj reformi pravosuđa, koja će zaista da doprinese tome da sudske odluke se donose efikasno, brzo, da tužioci sprovode postupke onako kako građani od nas očekuju.

Zato što kažem, svi će nama, iz SNS da daju tu fakturu za neuspešne postupke za određene manjkavosti, jer smatraju da, ako su glasali za parlamentarnu većinu, imaju i očekivanja od njih da će da se sprovedu sve te reforme koje smo obećali.

Moramo biti oprezni, ne možemo dozvoliti da se uspostavi u Srbiji sudokratija, da sudije sami sebe biraju bez bilo kakve kontrolne uloge parlamenta, jer će to da odvede u potpunu anarhiju.

Još jednom kažem, moramo da, kada budemo govorili o svim ovim pitanjima budemo posebno oprezni, zato što su to stvari koje će sigurno da se odraze za buduće generacije, kao što mi osećamo kriminalnu reformu u pravosuđu, odnosno njene posledice danas, tako će neke buduće generacije osećati, ukoliko mi budemo sada napravili određene propuste. U svakom slučaju glasaćemo u danu za glasanje, za ove predloge koji su danas na dnevnom redu. Zahvaljujem svima.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije.

Vladavina prava jedna je od temeljnih vrednosti svakog demokratskog društva, a Republika Srbija to jeste.

Strateško opredeljenje Republike Srbije jeste priključenje EU i na tom putu sve vreme, od 2012. godine, Republika Srbija, nadležne institucije, Vlada i danas predsednik Republike Srbije, temeljno i posvećeno rade.

Šta je bilo do 2012. godine? Do 2012. godine, žuto pljačkaško preduzeće, oličeno u liku i nedelima Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Tadića oduzeli su pravo građanima na rad, oduzeli su pravo građanima na postojanje, oduzeli su pravo građanima na pravdu.

Oduzeli su im pravo na rad tako što su kroz 24 pljačkaške privatizacije i kroz druge radnje koje su činili, stavili katance i lance na mnoge firme i mnogo preduzeća, u kojima su građani radili i tako se na ulici, u vrlo kratkom vremenu našlo 400 hiljada radnika, a preduzeća, koja su generacije i generacije, naši roditelji stvarali, ostale su opustošena.

Žuto tajkunsko preuzeće, u liku i nedelima Dragana Đilasa, ukinuli su građanima pravo na postojanje. Ranije sam govorila, a i sada ću ponovo da kažem, da u vreme Dragana Đilasa postojala su pravno nevidljiva lica, 30 hiljada pravno nevidljivih lica, u glavnom Roma, na taj način ta tajkunska vlast, oličena ponovo u liku i nedelu Dragana Đilasa, uskratila je, pre svega Romima, pravo na postojanje, pravo na život, pravo na rad, pravo na zdravstvenu zaštitu, pravo na obrazovanje i školovanje.

Žuto tajkunsko preduzeće, ukinulo je pravo građanima na pravdu, ukinulo im je pravo na pravdu, kroz katastrofalnu reformu pravosuđa, koje su izvršili ostavljajući hiljadu sudija i tužilaca prava da ne budu ponovo izabrani, a građanima kroz katastrofalnu mrežu sudova, dostupnost pravde i pravu, učinili toliko dalekim, da neki građani, da bi zaštitili svoja prava i da bi se obratili sudu za pravdu, nisu

mogli ni da dođu, jer to je zahtevalo fizički vrlo veliku udaljenost.

Žuto tajkunsko preduzeće, u vreme svoje vlasti donosili su zakone, ali ti zakoni nisu bili ni po meri građana, ni po meri privrede, ti zakoni bili su po meri tajkuna.

Odmah na sve ovo ukazivala je još, pokojna Verica Barać, posebno kada su u pitanju sporne pljačkaške privatizacije, ukazivala je na 24 pljačkaške privatizacije, ali ukazivala je, da je korupcija u stvari, sistemski ugrađena i da korupcija potiče i polazi od vlasti.

Na korupciju je posebno ukazivala da se ona odnosi i u medijima, zato što izvršna vlast, komanduje i drži monopol nad medijima. To je naravno monopol koji je sprovodio i organizovao Dragan Đilas, Vuk Jeremić, Tadić itd.

Evropska unija, Venecijanska komisija, MMF u to vreme označili su Srbiju, kao zemlju koja u pravnom smislu reči i u pogledu vladavine prava, nalazi se u jednom ambisu, a MMF je pobegao iz Srbije glavom bez obzira, upravo iz razloga što je Srbija bila najkorumpiranija zemlja u Evropi.

Odmah po dolasku na vlast, 2012. godine i preuzimanju vlasti SNS sa našim koalicionim partnerima, kao jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije stavljena je borba protiv korupcije i kriminala, odnosno nulta tolerancija prema korupciji i kriminalu.

Naravno da pokretač i motor te borbe protiv kriminala i korupcije, je Aleksandar Vučić, predsednik republike, niko pre Aleksandra Vučića, nije počeo, niti pokušavao da počne odlučnu borbu protiv kriminala, mafije i korupcije.

U svojim ciljevima koje je predložio Vladi, a koje je Vlada prihvatila, jedan od ciljeva upravo jeste borba protiv mafije i kriminala.

Zašto? Zato što kriminal, kao kancer, razjeda svaku državu, kriminal i korupcija, kao kancer osiromašuje građane i naravno osiromašuje privredu, osiromašuje čitave države.

Moram da istaknem i pohvalim vrlo efikasnu, koordiniranu i gotovo impresivnu akciju, Ministarstva unutrašnjih poslova, u hapšenju kriminalno-mafijaške grupe zvane Belivuk, kada su na 30 različitih lokacija, u isto vreme pohapsili kriminalnu bandu, njihove vođe i stavili ih tamo gde zaslužuju, iza rešetaka.

Kriminal i korupcija treba da budu sklonjeni, a posebno kriminal, s obzirom da on podrazumeva i trgovinu drogom, trgovinu narkoticima, zaradu od toga, treba da budu sklonjeni sa ulice i da budu sklonjeni od naše dece. Energičan obračun sa tim upravo je otpočeo Aleksandar Vučić.

Srpska napredna stranka, odnosno poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ šalje jasnu poruku da u zemlji Srbiji nema zaštićenih, da svako onaj ko je prekršio zakon, za te prekršaje mora i treba da odgovara, u skladu sa Ustavom i zakonima. Tužilaštvo, odnosno sud je taj koji sudi, ali na nama je da ukazujemo na sve ono što imamo kao saznanja, a tiče se i kriminala i korupcije, zarad pre svega boljeg kvaliteta života svakog našeg građana.

Ono što moram posebno da istaknem to je da je ova Narodna skupština upravo u skladu sa agendnom koju imamo proklamovanu, a tiče se donošenja antikoruptivnih zakona donela dva jako značajna antikoruptivna zakona, tj. Zakon o nadležnosti i organizaciji državnih organa u borbi protiv kriminala, korupcije i terorizma, da je u pet viših sudova formirana posebne udane grupe, upravo sa ciljem kako bi se udarilo na sve one koji se bave kriminalom.

Takođe, moram da istaknem i donošenje Zakona o poreklu imovine i posebnom porezu koji je stupio na snagu 12. marta ove godine.

Očekujemo od nadležnih državnih organa da, pre svega u skladu sa zakonom ispitaju kako je moguće da žuti pljačkaš narodnih para i tajkun Dragan Đilas u vreme vršenja svoje vlasti, u vreme vršenja političke vlasti, preko svojih firmi zaradi 619 miliona evra? Kako je moguće da na desetine akcija po svetu, u takozvane poreske rajeve iznese oko 70 miliona dolara? Kako je moguće da za vreme vršenja vlasi stekne nekretnine koje se ne mere u metrima kvadratnim, kao što je to slučaj kod drugih građana Republike Srbije, te nekretnine koje je stekao zajedno sa svojim bratom Gojkom mere suarima, a Boga mi, meni se čini i u hektarima? Odgovor na ova pitanja tražimo od nadležnih državnih organa.

Dragan Đilas, pljačkaš narodnih para, jedinu politiku koju ima je pljačka, laž, manipulacija i obmana. Toj ljudskoj kreaturi ništa na ovom svetu nije sveto, nije sveto ni ono što je svakom građaninu u Republici Srbiji sveto, a to su deca. On upravo udara tamo lažima, obmanama, klevetama, na šta je svaki čovek najosetljiviji, a to su deca. Za vreme vršenja svoje vlasti udarao je na romsku decu, krao je od dece najelitnija mesta na Košutnjaku kako bi stekao milione kroz uvođenje prvog rijaliti programa u Srbiji „Velikog brata“.

Krao je od dece ometene u razvoju, pljačkao je trudnici porodilje, pljačkao je najugroženije socijalno ugrožena lica, nezakonito je pljačkao roditelje dece koji su smeštali decu u vrtić na taj način što im je po mnogostruko višoj ceni naplaćivao usluge dečijeg vrtića. Danas, gotovo svakog dana udara na decu predsednika Aleksandra Vučića, na njegovog sina Danila, velikog patriotu, na Milicu, ali i na malog Vukana.

Pozivam sve nadležne organe da preduzmu sve mere, jer sva deca u Republici Srbiji treba i imaju jednaka prava. Bojim se da u ovakvoj kampanji Dragana Đilasa deca predsednika Republike Aleksandra Vučića izgleda da nemaju ta prava koja imaju drugi.

Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu, naravno da se zalaže za jače sudstvo, za efikasno, za nezavisno sudstvo, nezavisno u smislu mešanja drugih, ali i te kako zavisno od Ustava i Zakona, jer sudije nikada ne smeju da zaborave da svoje odluke, svoje presude donose u ime naroda.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine određujem pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15.10 časova.
Zahvaljujem.
(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.
Reč ima narodni poslanik Mladen Bošković.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, Srbija je demokratska zemlja i pravo i pravda je drže da takva bude. Pravda mora postojati i u sudnici, i u Vladi, i u Narodnoj skupštini i na ulici, gde god se nalazili građani Srbije. Čak moramo da poštujemo i one koji su prekršili i Ustav i zakon Republike Srbije, jer je Srbija demokratska zemlja.

Verujem u državne institucije Republike Srbije i da će da odgovaraju svi oni koji su oteli novac od građana Srbije.

Svi napadi na predsednika Vučića, premijerku Brnabić, predsednicu Vrhovnog Kasacionog suda Jasminu Vasović, koju smo nedavno u ovom visokom domu izabrali za predsednicu, na direktora BIA Bratislava Gašića, ministra policije, ministarku pravde, svi ovi napadi nisu slučajni. Napadaju se svi oni koji čestito i u skladu sa Ustavom rade svoj posao i bore se za državne i nacionalne interese, a da li znate zašto? Zato što na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem predvode borbu protiv mafije u našoj zemlji.

Dragi građani Republike Srbije, Srbija je pravna država i 2012. godine je vraćena vera u institucije. Vraćena je vera u institucije zahvaljujući političkim promenama koje smo imali tada, a vrlo dobro znamo šta se dešavalo u srpskom pravosuđu do 2012. godine.

Naišli smo na skroz razoreno srpsko pravosuđe. Na našu sreću, ubrzo je promenjena tadašnja predsednica Vrhovnog Kasacionog suda Nata Mesarović, koja se proslavila po katastrofalnoj reformi pravosuđa, sa tada svojim kolegama Snežanom Malović, Slobodanom Homenom, Dušanom Petrovićem i da ne nabrajam dalje.

Poštovani građani Republike Srbije, znate li kako su oni u to vreme radili, u vreme tzv. žutih sudija? Oni su, kako oni kažu, dobijali presude. Dakle, nisu donosili presude u ime naroda, već su dobijali presude.

Kada kažem žute sudije, mislim na one sudije koje su isključivo radile po nalogu i interesu tada Demokratske stranke i po nalogu Dragana Đilasa i Borisa Tadića, koji sada, zamislite, hoće ponovo da bude predsednik Srbije, ali ima samo jedan veliki problem - neće ga više narod, neće ga više građani Republike Srbije. Ne žele građani Republike Srbije da ih neko po ko zna koji put prevari.

Sudije se više ne biraju na sastancima opštinskih odbora pojedinih političkih stranaka, kao što smo imali slučajeve 2009. i 2010. godine. To vreme je prošlo i to vreme je iza nas. Takvu katastrofalnu reformu pravosuđa je narod kaznio na izborima 2012. godine. Narod je prave reforme pravosuđa uvideo posle 2012. godine, gde je profesionalnost, stručnost i objektivnost stavljena na prvo mesto. Uveren sam da će građani pružiti punu podršku predsedniku Republike Aleksandru Vučiću i na izborima koje očekujemo naredne godine.

Kao što sam rekao, tako isto i oni koji su napravili katastrofalnu reformu pravosuđa su odgovarali pred građanima Srbije i narod ih je kaznio na izborima 2012. godine, 2014. godine i svi ti iz žute koalicije ne da su izgubili izbore, nego su ostali ispod cenzusa.

Nećemo dozvoliti bilo kakve napade od strane opozicionih, nazovimo lidera koji su pripadali bivšem režimu, ne samo političari, već i novinari, urednici i svi drugi. Nećemo dozvoliti da bilo ko preti ili vređa bilo kog funkcionera SNS, bilo da je reč o članici predsedništva gospođi Vladanki Malović, mojim kolegama iz Skupštine, Vladimiru Orliću, Aleksandru Martinoviću, Marku Atlagiću i drugima ili da je reč o predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

Dozvoljeno je dobrom delu pripadnika bivšeg režima da nama, funkcionerima Srpske napredne stranke, mogu da prete i da mogu da prete našim porodicama, našoj deci i našim roditeljima. E, pa ne mogu. Narod zna istinu i naš narod je najbolji zaštitnik svih nas na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Narod je uvek uz one koji se bore za bolju Srbiju, koji se bore za budućnost i koji se bore da naša deca žive u boljoj i pristojnijoj Srbiji od one do 2012. godine.

Zato smo mi, narodni poslanici, tu izabrani od strane i volje naših građana, da budemo pravi narodni glasnogovornici i prenosimo glas našeg naroda koji nas je izabrao i to poverenje ćemo sigurno opravdati.

Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Ivana Nikolić.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Kada je na dnevnom redu Predlog odluke za sastav određenog odbora, bez obzira koja poslanička grupa da podnosi takav predlog, uvek je dobro da naglasimo da odbori u okviru Narodne skupštine Republike Srbije imaju značajnu ulogu, jer svaki odbor razmatra predloge zakona i drugih akata koji su podneti Narodnoj skupštini, zatim sagledava stanje vođenja politike Vlade Republike Srbije i prati izvršavanje zakona i drugih opštih akata od strane Vlade i drugih državnih organa i tela.

Obzirom na sve navedeno važno je da kažemo da su i odbori kao radna tela Narodne skupštine Republike Srbije zaista imali značajnu ulogu kada je u pitanju napredak Srbije, kada je u pitanju sprovođenje reformi, kada je u pitanju sprovođenje politike koju kandiduje i realizuje predsednik Aleksandar Vučić, a to je politika napretka, prosperiteta i razvoja Srbije.

Kada govorimo o razvoju Srbije, o boljoj Srbiji, prvo što želim da kažem jeste to da je Srbija danas finansijski ekonomski stabilna zemlja, zemlja u kojoj je nezaposlenost na istorijskom minimumu, odnosno nezaposlenost je u poslednjem periodu ispod 10% i uprkos krizi koja je izazvana pandemijom korona virusa prosečna neto zarada je u Srbiji u 2020. godini bila 60.000 dinara, a prema podacima je početkom 2021. godine zabeležen rast zarada.

Srbija je zemlja u kojoj se plate i penzije kontinuirano povećavaju. Zahvaljujući odgovornoj politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, zahvaljujući teškim ekonomskim merama koje su sprovedene, zahvaljujući fiskalnoj konsolidaciji, povećali smo direktne strane investicije za više od tri puta, pa smo dostigli i vrh svetske rang liste kada je u pitanju broj investicija u odnosu na veličinu privrede.

Naša ekonomska politika privukla je investitore i mi smo za sedam godina u Srbiji zaposlili više od 700 hiljada ljudi, za razliku od neodgovorne i pljačkaške vlasti bivšeg režima, za čije vreme su zatvarane fabrike, za čije vreme je nezaposlenost bila nikada veća u Srbiji, preko 26%, a sada je, kao što rekoh malopre, ispod 10%. U njihovo vreme je prosečna plata u Srbiji bila 330 evra, a danas je prosečna plata u Srbiji 540 evra. U Beogradu je prosečna plata 700 evra, a plan je da, u skladu sa Planom „Srbija 2025“ do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra. Jutros je i predsednik rekao da nam je plan i da nam je cilj da do 01. januara 2022. godine imamo prosečnu platu u Srbiji 600 evra.

Srbija je u ovim teškim kriznim vremenima pokazala da je tu za svoju privredu i građane. Sproveli smo dva paketa podrške privredi i građanima, a trenutno se realizuje i treći. Sprečeno je zatvaranje fabrika i proizvodnih pogona, sačuvana je likvidnost privrednih subjekata i sprečena su masovna otpuštanja i očuvan je životni standard građana.

Mi smo u prvom kvartalu ove godine imali rast BDP-a +1,2%, što je suprotno u odnosu na ono što je planirano -1,3%.

Ranije smo imali javni dug 78%, a pre početka krize izazvane pandemijom korona virusa, imali smo 52% javni dug, sada je 58% i cilj nam je da zadržimo ispod 60%, ako budemo imali rast ove godine, kao što se predviđa do 6%, čak i 7%, svakako će nam javni dug biti ispod 60% BDP-a, to možemo da postignemo zahvaljujući privrednom rastu i vakcinaciji.

Kada pominjem vakcinaciju, želim da kažem da smo mi u Ubu prošlog petka imali sjajnu posetu predsednika Aleksandra Vučića. On je obišao mobilni vakcinalni punkt u selu Vrelo kod Uba i tom prilikom je istakao da je pitanje opstanka pitanje vakcinacije i svakako, pozvani su građani da se vakcinišu.

Važno je da budemo odgovorni da sačuvamo svoje zdravlje da bismo mogli da nastavimo ekonomski rast, a ekonomski rast nam je važan kako bismo imali i veće plate i veće penzije, kako bismo imali nastavak izgradnje puteva, pruga, bolnica, škola itd.

Vidite, godine su prošle i mnogo napora, truda i rada je uloženo da bismo imali rezultate kakve danas imamo kada govorimo i o javnom dugu i o rastu i o prosečnoj plati i o penziji. Za razliku od nekog prethodnog perioda kada građani nisu imali nikakvu sigurnost, kakva je državna kasa bila za vreme bivšeg režima, ne da nije bilo prostora da se povećavaju plate i penzije, nego nije bilo uopšte sredstava da se isplate plate i penzije, pa su, da kažem, veliki stručnjaci, veliki mozgovi iz prethodnog režima uzimali skupe kredite kako bi uopšte isplatili plate i penzije građanima.

Onda zamislite koliko je licemerno da Dragan Đilas izađe da drži kojekakve konferencije za novinare i da on sebe predstavlja kao žrtvu, a zapravo ispada da se ruga narodu, jer ljudi se vrlo dobro sećaju kako su živeli za vreme njegove vlasti. On u stvari treba svaki dan da održi po jednu konferenciju za novinare gde će posvetiti bar po jednoj egzotičnoj destinaciji gde skladišti novac građana Srbije, da objasni kako je taj novac dospeo tamo i može da nam objasni kako je on tu pametniji i mudriji i sposobniji od drugih i neka objasni tu novu metodologiju za obračun procenata, da i nama bude jasno. Očigledno je kakva je matematika bila u pitanju za njegovo enormno bogatstvo.

Takođe, svaki put kada drži konferencije za novinare, može da govori o uspesima Srbije, o uspesima ove vlasti, kada vidimo koliko imamo urađenih puteva, koliko je urađeno, obnovljeno železničkih pruga, koliko je fabrika sada otvoreno u Srbiji, koliko je ljudi zaposleno, ali ne, očigledno su parametri za uspeh u vlasti oni koji su prepoznatljivi za njega, a to je 619 miliona evra na računu, pljačka i preprodaja TV sekundi preko RTS-a. Zato je ovih dana fokus kada se pomenu izbori upravo to da njegova privatna televizija ima nacionalnu frekvenciju.

Sada kada je Srbija ekonomski jaka i kada je puna državna kasa i pošto mu to smeta, sada kada ne zna kud će, on kreće da brutalno i napada i da targetira sina predsednika Republike. I ona osoba koja ima mrvu časti i iole nečega pristojnog u sebi, ne se tako ponašala. Očigledno je da je on sada megafon vođe kriminalne grupe Belivuka, kao što je i njegov megafon Marinika Tepić, ali njegova bezidejna politika je prošlost za građane Srbije.

Naravno, kada govori i o ovim izbornim uslovima i kada uslovljavaju i ucenjuje time da želi da njegova privatna tajkunska televizija ima nacionalnu frekvenciju, ako se ne ispune te želje, onda će da pravi nerede i izaći će na ulice, i to je već odredio do jeseni ove godine. Jasno je da tu nema nikakve iskrene volje, jasno je da nema tu nikakvog programa, plana, ničega što se tiče budućnosti građana Srbije. Samo izmišljaju afere da bi se domogli vlasti.

Za razliku od njih, mi tražimo rešenja i da sačuvamo živote zdravlja naših građana, da obezbedimo ekonomski rast. I dok je za njihovo vreme cvetao kriminal, korupcija, zatvarane su fabrike i stotine hiljada ljudi je ostalo bez posla.

Ali, narod je izabrao put prosperiteta i napretka i neće dozvoliti da se oni vrate na vlast, da odlučuju o njihovom životu, u stvari brinući samo o sopstvenim interesima.

Još želim da dodam da mi u poslednje vreme često ovde na sednicama Narodne skupštine imamo na dnevnom redu predloge akata koji se, uglavnom su to odluke koje se odnose na izbor sudija ili prestanak obavljanja sudijske funkcije. Naš stav je zaista jasan kada govorimo o sudstvu, želimo još efikasnije pravosuđe, želimo nezavisno sudstvo, ali kada kažem nezavisno, podvlačim nezavisno i od tajkuna i od kriminala. I sudije se od 2012. godine biraju na način koji je definisan zakonom, biraju se kako treba. U Srbiji se ne sme ponoviti scenario koji je bio aktuelan 2009. godine za vreme vlasti DS, kada su se sudije birale opštinskim odborima, kada su se sudije birale u stranim ambasadama. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Narodni poslanik Stefan Srbljanović ima reč.