Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu na lični zahtev i to usled navršenja radnog veka. Članom 74. stav 1. Zakona o sudijama utvrđeno je da funkcija sudije prestaje, između ostalog i na lični zahtev. Zaista smatram a u ovom Predlogu odluke nema ništa sporno i ja ću ovaj Predlog odluke, zajedno sa mojim kolegama iz poslaničke grupe podržati u danu za glasanje.

Moram takođe i da istaknem da nisu svim sudijama na ovakav način prestajale sudijske funkcije. Eklatantan primer prestanka sudijske funkcije protivno zakonu i Ustavu imamo u 2010. godini kada se sprovela jedna od najdiskutabilnijih reformi pravosuđa nakon čega je 900 sudija u jednom danu ostalo na ulici. Da bismo shvatili značaj, odnosno katastrofu te reforme moramo da pođemo od Ustava kao najvišeg pravnog akta.

Mi moramo da shvatimo je Ustavom definisana trodelna podela vlasti, odnosno vodoravna podela vlasti koja uključuje zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. Dok je zakonodavna ovlašćena da donosi zakonske i podzakonske akte, izvršna da te zakone sprovodi, sudska vlast je upravo treća grana vlasti koja ima izuzetno značajnu ulogu u celokupnom društvu, a to je da se sva prava i sloboda građana zaštite od narušavanja vlasti, a što je još značajnije jeste da samo pravosuđe i nosioci pravosudnih funkcija u potpunosti budu nezavisni. Nezavisno pravosuđe jeste jasna slika jednog demokratskog uređenog društva.

Isto tako, je vrlo opasno kada neko pokuša da treću granu vlasti istrgne iz domena nezavisnosti i podvede pod direktan politički uticaj. Direktan politički uticaj na pravosuđe smo upravo imali 2010. godine. Tadašnji ljudi koji su sedeli u vrhu DS pod izgovorom reforme i unapređenja pravosuđa sproveli su najsramniju reformu pravosuđa u modernoj istoriji u Srbiji. U jednom danu niste samo lustrirali sudije, lustrirali ste i tužioce, a lustrirali ste i njihove porodice.

Taj dan kada je objavljena odluka Ministarstva pravde o opštem izboru sudija je proizveo nesagledive posledice, kako po unutrašnje funkcionisanje pravosuđa, tako i po ugled Republike Srbije u svim evropskim institucijama koje prate napredak Srbije i napredak pravosuđa u Srbiji. U jednom danu mi smo za celokupnu javnost doživeli jednu veliku sramotu.

U novembru mesecu 2009. godine tadašnje Ministarstvo pravde, naravno, po nalogu tadašnje DS raspisuje opšti izbor za izbor sudija za novoformirane osnovne, više apelacione i Vrhovni kasacioni sud. Oni raspisuju taj izbor koji u tom trenutku niti je potreban, niti je u skladu sa zakonom i Ustavom, izbor nakon koga, opet moram da napomenem, i svaku sednicu kada budemo govorili o pravosuđu ja ću to napominjati, da je 850 sudija ostalo bez posla.

Tih 850 sudija je dovodilo u pitanje materijalnu egzistenciju svojih porodica. Oni su razmišljali kako će da prehrane svoje porodice u narednom periodu zato što je neko u tadašnjem vrhu DS u tadašnjem vrhu Visokog saveta sudstva odlučio da je taj sudija nedostojan.

Kada pročitate, odnosno kada uzmete srpski rečnik i kada izvedete sinonime za reč „nedostojan“, možete naći određena objašnjenja, a to može značiti – neprikladan, neodgovarajući, nepodesan, itd.

Kada ja čitam ove sinonime, nalazim razloge zašto te sudije i tužioci nisu izabrani - nisu bili podesni za DS, nisu imali člansku kartu DS, nisu imali nikoga u vrhu DS da pozovu telefonom i da kažu – znate, mi se ne slažemo sa politikom DS ali radimo svoj posao u skladu sa Ustavom i zakonom. To im je bila jedina mana.

Dakle, 850 sudija ostaje na ulici, oni su proglašeni da su nedostojni i ne postoji termin koji će na jači način da zgazi sve ono što su te sudije radile u prethodnih 20 godina.

Ja ću vam napomenuti da postoje u sudovima i parnična i krivična i vanparnična odeljenja i ista je težina sudijskog posla ukoliko vi odlučite u nekom parničnom sporu a možda je veća težina, izvinjavam se sudijama iz parničnih odeljenja, ukoliko neki sudija donese presudu i nekoga osudi na 20 godina zatvora.

Znate, taj sudija tu presudu nosi kući. Nije lako da se izdrži ni godina, ni 20 godina zatvora. I onda te ljude koji su tokom karijere izrekli možda i hiljadu i dve hiljade godina zatvora vi oglasite da su nedostojni.

Te 2009. i 2010. godine ljudima koji su sedeli u DS je bilo malo da imaju većinu u ovom domu Narodne skupštine. Bilo im je malo da imaju većinu u Vladi Republike Srbije, pa su onda želeli da se u tom trenutku potpune osionosti presude donose u ime DS, ali da većinu sudija oni postave na te pozicije. I to su radili zato što su negde 2010. godine videli da gube političku podršku u narodu.

Znate, kada vidite da gubite političku podršku, kada vidite da nemate da predložite ni jedan politički program koji će Srbiju voditi napred, vi idete ka tome da kreirate pravosuđe po svojoj meri.

Ja bih se složio da je neko reformisao pravosuđe, da je rekao – hajte da unapredimo sudsku mrežu, hajte da unapredimo program rešavanja starih predmeta. Ali, jedina mera za tu reformu jesu bili politički i lični interesi DS.

Mi moramo da kažemo vrlo otvoreno – Boris Tadić, koji se nalazio na čelu DS, je želeo da ovu reformu pravosuđa iskoristi da bi ojačao poziciju DS pred same izbore.

Plašili su se oni mnogo i tada, a plaše se i danas. I trebalo im je vreme da naprave pravosuđe po svojoj meri da bi se odbacivale krivične prijave i da bi se obustavljale istrage.

Znate, „sprovesti reformu“ u njihovom rečniku nije bio sinonim za unapređenje ili stvaranje boljeg mesta za život. On je bio sinonim da nešto što je dobro uništite.

Setite se svih onih reformi u oblasti privrede nakon kojih je 500 hiljada naših sugrađana ostalo bez posla. Setite se reforme u zdravstvu kada smo 2010, 2011. i 2012. godine bili na poslednjem mestu u Evropi po pružanju zdravstvene zaštite. Godine 2021. mi smo prva zemlja u Evropi koja može svojim građanima da ponudi četiri vrste vakcine.

U tom trenutku niko nije mislio na sudije, na tužioce, na njihovo zdravstveno stanje, na njihovu egzistenciju.

Čitajući određene opskurne portale, koji naravno pripadaju i Draganu Đilasu i svim ostalima koji sede u tzv. opoziciji, ja nađem jedan intervju bivše predsednice Vrhovnog kasacionog suda i gospođe koja je na pravnom fakultetu ispitivala pravosudni ispit i to oblast građanske materije, a biće značajno zato što ću u narednih nekoliko minuta objasniti, da na jednom portalu kaže, a to je gospođa Vida Petrović Škero, da nema nezavisnog sudstva.

U tom svom prvom delu intervjua ona navede ovako, citiram: „Kada imate situaciju da je narodni poslanik i predsednik Odbora za pravosuđe istovremeno član Visokog saveta sudstva i Državnog veća tužilaca koji učestvuje u izborima sudija i tužilaca i uz to i advokat i kad zastupa jednog od okrivljenih u najvećoj aferi, postavlja se pitanje da li će građani smatrati da je sudija u pomenutom postupku presudu doneo jer zaista tako misli?“

Znate, kada vi čitate ovu izjavu Vide Petrović Škero, ukoliko se ne bavite oblašću pravosuđa, vi to možete jednim delom da prihvatite. Ali, ja to ne mogu da prihvatim i nadam se da moje kolege iz poslaničke grupe SNS to ne mogu da prihvate. Znate zašto?

Prvi saziv Visokog saveta sudstva, koji je direktno odlučivao o izboru sudija, u tom istom prvom sazivu VSS, je sedeo gospodin Boško Ristić, advokat iz Niša.

Gle čuda, 2009. godine istovremeno predsednik Odbora za pravosuđe, državnu i lokalnu samoupravu.

I vi dan danas prozivate gospodina Đukanovića, zato što je istovremeno narodni poslanik, predsednik Odbora i član VSS.

Pa gde je razlika 2009. godina i 2021. godina? Nema je nigde.

On obavlja istu funkciju koja mu je data u skladu sa Ustavom i zakonom, kao i Bošku Ristiću.

Istovremeno, član prvog saziva VSS je Dejan Ćirić, isto advokat iz Niša, i kako to da u ovom intervjuu niste rekli da su Boško Ristić i Dejan Ćirić, odgovorni da je 900 sudija ostalo na ulici.

Šta znači kada kažete najveća afera? Kako to da Vida Petrović Škero, ne govori o aferi Mosta na Adi, ne govori o aferi Multikom grupe, ne govori o desetina drugih afera o izveštaju Verice Barać?

Šta znači afera? Da li je to ona afera, koju je Prvi osnovni sud doneo odluku da je Miki Aleksić, dužan da isplati 300hiljada dinara, zato što u tom postupku nije utvrđeno da je Andrej Vučić, kontaktirao sa bilo kim ko se navodi u aferi Jovanjica.

Kakve su to afere? Afere, koje nemaju sudski epilog.

Vi pokušavate bilo kog člana, porodice Vučić, da vežete za određenu aferu i to vam ne uspeva, ne uspeva ni 2012, 2013, 2014. i 2015. godine, i onda idete u dubinu, da počnete da vezujete članove porodice, za određene kriminalne stvari.

A za vas ljudi iz DS, iz opozicije, za vas presude postoje već. Već su određeni postupci i pravosnažno okončani, a ovde nijedan postupak nije okončan, i vi napadate sina Aleksandra Vučića, Danila Vučića da se ne znam šta, sastaje sa nekim članovima navijačkih grupa, itd. Ni za to nemate dokaz.

I nijedan državni organ neće da postupi po tim navodima i da kaže, ljudi, šta radite, zašto napadate porodicu Aleksandra Vučića, vezujete sve njih za određene afere.

Znate, da ja sada počnem da pričam o svim njihovim aferama, ne bi mi trebalo 20 minuta koliko imam po Poslovniku, nego bi mi trebalo 100, 200 minuta.

Isto, hoću da kažem da je Vida Petrović Škero, kao predsednica Vrhovnog Kasacionog suda morala da zna da jedan čovek, u ovom slučaju gospodin Đukanović, ne bira samo on sudije i tužioce.

Visoki Savet sudstva ima 10 članova i donosi se većinom glasova. Znači, ne može on direktno da utiče, ali … vraćam se u 2009. godinu, Boško Ristić je direktno uticao da se izaberu ljudi iz Niša koji su bili bliski Demokratskoj stranci.

Znate šta, iako smo mi doživeli katastrofu na unutrašnjem planu mnogo je gore ono što je preživela Republika Srbija u međunarodnim institucijama.

Želim da pročitam da je tadašnja Evropska komisija, kao i Venecijanska komisija za sve vreme pripremanja i nakon sprovedenog reizbora upućivala na različite nepravilnosti. I 2009. godine u svom Izveštaju je navela da reforma koja je u toku i njena, donekle ishitrena primena predstavlja veliki rizik po nezavisnost i kredibilitet.

Ne moramo mi ništa više ovde da govorimo, jer mi stalno govorimo o nepravilnostima. Jedanaest godina kasnije niko iz Visokog Saveta i Ministarstva pravosuđa nije izašao u javnost i da kaže – ljudi postoje odluke, vraćeno je 800 sudija, vraćeno je 700 tužilaca. Mi smo pogrešili, dajte da snosimo odgovornost. Nećemo mi to verovatno, nikada dočekati od njih, jer oni su naviknuti da za svoje postupke ne odgovaraju.

Istovremeno, kao što su moje kolege rekle, reforma pravosuđa nas je koštala 11 milijardi dinara, ali tih 11 milijardi dinara nije uloženo u rekonstrukciju Palate pravde i opšte zgrade sudova u Kragujevcu i Kruševcu, kao što je to danas slučaj, nego na isplaćene zarade, naknade za materijalnu i nematerijalnu štetu i tako dalje.

Da bih ostavio dovoljno vremena mojim kolegama da uzmu učešće u raspravi ja želim da kažem da o zakonima i zakonskim aktima koje donosimo u Skupštini možemo da raspravljamo. O odlukama izvršne vlasti možemo, naravno, da debatujemo, što mi svaki dan radimo, ali kada je u pitanju pravosuđe tu nismo i nećemo da zalazimo zato što je za nas najbitnije da treća grana vlasti ne trpi pritiske bilo koje vrste i da ostane nepostojana na svom putu i ciljevima.

Zato na kraju želim da kažem da ću u Danu za glasanju podržati sve predložene odluke.

Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što započnem svoje izlaganje samo bih hteo da dopunim kolegu Marijana Rističevića kada je pričao o bivšem režimu, kada oni nešto vole i ne vole. Kolega Rističeviću, zaboravili ste da kažete da bivši režim i Dragan Đilas vole novac, ali ne vole da rade i vole da troše novac, naravno i da je to moguće oni su svojim primerom to i dokazali. E, sada, to što smo mi bili jedno desetak puta siromašniji kada su oni postojali tačno 10.000 puta bogatiji, to je već drugi problem i o tome ne vredi raspravljati.

Nije ovo za 10.000 puta bogatiji, metafora, nego istina, jer samo ona sredstva koja su pronađena na tajnim Đilasovim računima pokazuju da se on za vreme svoje vlasti obogatio tačno hiljadu puta. Otprilike, još toliko novca je sakriveno, 10 puta je toliko novca sakriveno na još neotkrivenim računima imovini koja se vodi na njega ili na njegove bliske rođake ili već u nekim raznim sumnjivim investicionim fondovima.

Kada god se spomene izbor funkcije pravosuđa ili neki zakon iz oblasti pravosuđa uvek se otvara jedna jako osetljiva tema, a to je da nosioci pravosudnih funkcija treba da budu samostalni i nezavisni u svom radu i da donose presude u skladu sa zakonom i Ustavom ove zemlje, u najboljoj meri i znanju.

Tako da sada neću da govorim o jednom jako lošem političaru koji iz oblasti pravosuđa Majiću, još lošijem pesniku ili piscu, najlošiji je kao sudija u sve te tri discipline, za ovu prvu i drugu nama nikakve štete.

Znate, napišete nešto što niko neće da pročita kada je u pitanju pisanje knjiga i pesmica, izađete na izbore koje izgubite, ni tu nema štete, ali je jako velika šteta kad je loš sudija zato što kao posledicu imamo da su oni kriminalci na slobodi, a da žrtve njihovih krivičnih dela ponovo budu kažnjene i nad njima ponovljena jedna vrsta nasilja.

Međutim, danas u Srbiji u javnom mnjenju koje pokušava bivši režim da kreira presude ne donose samo sudovi i ne presuđuju samo sudovi, već bivši režim preko svojih portala, svojih sredstava informisanja, jako vešto krijući vlasničke odnose i izvore odakle finansiraju sve te portale.

Između ostalog, presuđuju već bez suđenja da je predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić diktator, evo to je već danas izašlo u nekom nedeljniku i da promena vlasti u Srbiji ne može biti na mirnim demokratskim izborima, već isključivo nasiljem, prevratom zato što su građani Srbije koji izlaza na izbore, jel' te, glupi, neznalice i ne znaju da glasaju za koga bi trebalo da glasaju, za njih, za tu intelektualnu elitu, a ne za Aleksandra Vučića, pa eto, treba nasiljem da bude promenjena vlast i to pročitate kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u jednom nedeljniku i onda postavljam pitanje – kakva je to diktatura?

Presude se donose i za članove porodice da se bave kriminalom, pre svega brat predsednika, da se bavi kriminalom njegov rođeni otac, da se bave kriminalom njegov najstariji sin, pa presude donose čak da se i najmlađi sin bavi kriminalom, koji još nije pošao u školu i to sve u doba diktature. To sve možete da pročitate sa njihovih portala.

Presuđuju nam da ne znamo da vakcinišemo građane, iako je Srbija jedna od najuspešnijih zemalja na svetu po tom pitanju i jedina zemlja gde građani mogu da biraju čak četiri vakcine sa više strana sveta.

Optužuju nas i presuđuju nam da kažnjavamo građane koji ne mogu da dobiju 3.000 dinara zato što zbog svog zdravstvenog stanja ne mogu da prime vakcinu. Taj deo je tačan, ali ako se mi koji možemo vakcinišemo oni neće dobiti koronu, a po pravilu je da ljudi koji ne mogu da prime vakcinu imaju teže oblike korone sa jako rizičnim ishodom po tom pitanju.

Presuđuju nam da ne znamo da upravljamo javnim finansijama i računaju, i Danica Popović, Pavle Petrović i Šoškić bivši guverner koliko će to novca građani Srbije dobiti od onih 30 plus 30 evra, a koliko će oni kroz poreze morati to da vrate. Samo mi nijednom ni Danica Popović, ni Pavle Petrović, ni Šoškić nisu izračunali koliko su to građani Srbije platili da Đilas bude tačno 10.000 puta bogatiji. Koliko su platili za samo jedan kredit iz 2011. godine, koji je sa kamatom od 7,5% u vrednosti 700 miliona evra, koji ćemo ove godine da vratimo zato što je preskup? Koliko je tu, deda Pavle, para potrošeno da bi tih istih 700 miliona evra jurcali po svetskim destinacijama ofšor zona rajskim ostrvima, Devičanskim i svim ostalim?

Kako to može jedan bivši guverner da tvrdi, kome su ukrali milijardu evra, a on falsifikovao nalaz Narodne banke o izvršenoj reviziji poslovanja tih banaka? Kolika je kamata na to, Šoškuću? Kolika je kamata, gospođo Popović, zato što su po vašem programu, Topčider radio punom parom od 2008. do 2012. godine, da bi se nadoknadio manjak para u budžetu, a pri tom napravili inflaciju, napravili denominaciju dinara? Koliko košta što su od vas pobegli vaši prijateljski investitori, kao što je bio „US stil“, koji je glavom bez obzira pobegao iz Srbije 2011. godine?

To ne pričaju i ne računaju ni Pavle Petrović, ni Šoškić, ni Danica Popović. Oni računaju koliko će građani morati da vrate zbog nečega što su oni dobili. Još kažu - podignite taj novac, pa dajte narodnim kuhinjama. Pa neka Đilas uzme novac koji je pokrao da vrati državi i narodnim kuhinjama. Neka se odreknu basnoslovnih plata koje primaju i Šoškić i Popović i Pavle, neka daju narodnim kuhinjama, i onaj nesrećni Ćulibrk, koji ne zna da računa. O tome ćute, ali presude donese, a nisu ni sudije.

Presuđuju nam da smo izdali Kosovo i priznali kosovsku nezavisnost, oni mangupi koji su postavili 2010. i 2011. godine granice na Jarinju i Brnjaku u istoj zemlji između istog naroda. Oni nama presuđuju da smo mi izdali Kosovo. Izdavali su ga gde god su mogli, gde god su stigli, samo da bi opstali na vlasti i samo da bi još više opljačkali Srbiju.

Presuđuju nam da unižavamo sudije i tužioce, oni koji su na nezakonit, neustavan način birali prvog sudiju Srbije, Natu Mesarević i nisu je izabrali ni u skladu sa Ustavom, ni u skladu sa zakonom. Bila ima je jedini kandidat. Nije bilo opšte sednice Vrhovnog kasacionog suda, a to je bila ustavna obaveza. A, sudije su u toj reformi postavljali za kafanskim stolom, na kariranom stolnjaku. Sede advokati, između sebe, bliski DS i pišu imena ko će proći i ko neće. I onda smo mi ti koji unižavamo dostojanstvo sudova i nezavisnost sudova i tužilaca. Ovo što pričam je sve istina.

Da bude još tragičnije, pošto se nazire kraj ekonomskoj krizi, zdravstvenoj krizi i pošto među građanima Srbije postoji opravdan razlog za optimizam, pokušavaju nas i naš optimizam da izjednače sa optimizmom koji je imao bivši režim u periodu od 2009. do 2012. godine i da kažu da je naš optimizam lažni zato što su i Šoškić i svi ostali obećavali, Mirko Cvetković, da je Srbija izašla statistički iz krize, ali građani to još ne mogu da osete. To su njegove reči.

Naš optimizam nije lažni, zato što dinar nije izgubio polovinu svoje vrednosti kao za vreme njihove vlasti, zato što imamo rast bruto proizvoda, zato što nijedan ozbiljniji investitor nije napustio Srbiju, kao što je „US stil“ bežao od njih, zato što nema desetina i stotina hiljada izgubljenih radnih mesta. Naš optimizam nije lažni.

Njihov optimizam da mogu da sruše Vučića i na izborima i nasilnim putem je samo njihova utopija. I nisam im ja kriv što na izborima ostvaruju taman onoliki rezultat koliki im je bio i rast bruto proizvoda za vreme njihove vlasti, 1%, 2%.

Zahvaljujem.
Pre svega da vas obavestim da je preostalo vreme poslaničke grupe 32 minuta.
Sledeći na listi je narodni poslanik Vuk Mirčetić.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja ću iskoristiti svoje pravo da u plenumu pričam o nosiocima sudske vlasti i o sudstvu.

Podsetiću da Ustav Republike Srbije predviđa tri grane vlasti i to su zakonodavna izvršna i sudska. Odnos sve tri grane vlasti se, kao što znamo, zasniva na međusobnoj ravnoteži i kontroli. I svaka od tri grane vlasti treba da bude nezavisna jedna od druge.

Ovo je veoma važna tema, jer kao jedna od tri grane vlasti, sudstvo jeste izuzetno važno za građane Republike Srbije i građani Republike Srbije se s jednim velikim pravom pitaju da li će i kada će pronaći pravdu na sudu.

Zašto je danas toliko nepoverenje u sudstvo? Radi svih onih koji prate ovaj prenos i generalno radi podsećanja, ja ću podsetiti na tu 2009. godinu, kada je prethodni režim pokušao, odnosno sproveo, započeo sprovođenje reforme sudstva. I ta reforma sudstva je građane Republike Srbije koštala 44,7 miliona evra, a 850 sudija je ostalo bez posla. To nepoverenje u sudstvo, kao što svi vrlo dobro znamo i osećamo, oseća se i danas.

Međutim, kada pričamo o sudijama, važno je napomenuti da nosioci funkcija u pravosuđu moraju da budu, s jedne strane, kompetentni, s druge strane, da moraju da poseduju visok nivo znanja i veština, kao i moralne kvalitete koji ih kvalifikuju da te funkcije obavljaju.

Mi danas ovde pričamo, diskutujemo o sudiji, odnosno predsedniku Prekršajnog suda u Lazarevcu. Ona se penzionisala. Ja joj u svoje lično ime i u ime svih nas želim puno sreće i da uživa u penziji. Ono što je dobro je što mi ovde danas pričamo i o izboru novih sudija i o sudijama koji više neće vršiti tu funkciju. A ono što nije dobro jeste da se u prethodnom periodu to radilo na sednicama pojedinih stranačkih organizacija.

Ja ću podsetiti na činjenicu da je npr. opštinski odbor DS Vlasotince na sednici opštinskog odbora diskutovao o tome da li se pojedini predlozi za sudije, da li su bliski DS, da li nisu bliski i samim tim, da li su kompetentni da obavljaju kasnije, odnosno da budu izabrani za sudije.

Ovo što govorim nije nikakva izmišljotina. Naime, Društvo sudija Srbije je pisalo dnevnom listu „Politika“ da su došli u posed odluke opštinskog odbora DS Vlasotince, u kojoj piše koga predlažu za sudijske funkcije i daju svoje mišljenje za svakog sudiju pojedinačno. Da sve bude još nelogičnije, ova stranačka odluka je bila overena i pečatom DS opštinskog odbora Vlasotince, ali i pečatom opštine Vlasotince.

Dakle, vidimo da je DS u ovom periodu poistovećivala i stranku i opštinu.

Za razliku od tog period, kao što smo rekli, mi danas ovde diskutujemo, dakle, u plenumu Narodne skupštine Republike Srbije, diskutujemo o sudijama.

Danas se, kao što znamo, strateški vodi računa da se obezbedi kvalitetno sudstvo kakvo građani Republike Srbije razumeju. I za narod Republike Srbije je važno napomenuti da je u prethodno periodu mnogo urađeno i na poboljšanju smeštajnih i materijalno-tehničkih uslova rada svih pravosudnih organa.

Preduslov za pravednu i pravičnu Srbiju je sve ovo što sam naveo i kao što sam naveo, mnogo toga se uradilo u prethodnom periodu kako bi se ostvarili ti preduslovi za postojanje, ali i unapređenje i pravedne i pravične Srbije.

Zbog građana Republike Srbije, ja ću podsetiti, takođe, da je Vlada Republike Srbije usvojila revidirani Akcioni plan za Poglavlje 23 u procesu pristupanja EU, kao i da je doneta Strategija razvoja pravosuđa za period od 2020. do 2025. godine. Razvoj pravosuđa je strategijom definisan kao jedan od ključnih strateških prioriteta Republike Srbije kako bi se obezbedila vladavina prava i povećala pravna sigurnost.

Samo ću kratko pročitati pet izdvojenih prioriteta iz Strategije razvoja pravosuđa, kako bi građani Republike Srbije videli kako se strateški radi na obezbeđivanju prioriteta, dakle, jačanje nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaštva. Dva, dalje jačanje integriteta nosilaca pravosudnih funkcija, dalje podizanje kvaliteta pravosudnog sistema, jačanjem stručnosti, osposobljenosti nosilaca funkcija i drugih zaposlenih u pravosuđu, podizanje nivoa efikasnosti pravosudnog sistema i podizanje stepena poverenja javnosti u rad pravosuđa kroz dostupnost i transparentnost rada institucija.

I, evo, vidimo da, sa jedne strane, imamo jednu politiku mira, stabilnosti, napretka koju zastupaju i predsednik Aleksandar Vučić i SNS i vidimo da se strateški radi na obezbeđivanju poslovnog okruženja u kom Republika Srbija može lakše da napreduje.

S druge strane, ponovo postoje različita dešavanja koja uznemiravaju narod, a pojedinci kažu za njih da smo mi ipak nekako navikli na njih. Ponovo imamo pretnje koje su upućene članovima SNS i njihovi porodicama, ponovo se crtaju mete Danilu Vučiću, Aleksandru Vučiću, porodici Vučić, ali i članu predsedništva SNS dr Vladimiru Orliću se preti smrću. Ne smemo da kažemo da smo mi navikli na ovakve stvari, jer je dovoljno da se samo jednom ovakva pretnja realizuje i da ona više ne bude samo pretnja.

Međutim, ono što mene ohrabruje jeste činjenica da je juče ovde u plenumu ministar Maja Popović odmah odreagovala čim je poslanik Aleksandar Mirković izneo svoje saznanje o pretnjama koje su upućene dr Vladimiru Orliću i rekla da ima elemenata krivičnog dela. Ovakav savestan i odgovoran stav ministra pravde uliva sigurnost da će i sudovi i tužilaštvo ponovo raditi u ime naroda.

Danas ponovo ovde pred svima vama apelujem i na tužilaštvo i na sudstvo da rade svoj posao i po savesti i po sili zakona i u ime naroda, da rade u interesu građana Republike Srbije i da im svaki građanin Republike Srbije bude jednak.

Podsetiću i da primena podela vlasti o kojoj sam već pričao podrazumeva i postojanje nezavisnog, nepristrasnog, odgovornog, stručnog i efikasnog pravosuđa.

Zato u danu za glasanje podržaću sve predloge o kojima smo ovih dana diskutovali i, ono što je jako važno, iskazujem punu podršku i predsedniku Aleksandru Vučiću i porodici Vučić i dr Vladimiru Orliću i svim članovima SNS koji su zbog svog političkog opredeljenja i zbog svog političkog aktivizma mete pretnji i mete uvreda, ali ono što jako, doduše, daleko, daleko gore od tih pretnji i nadamo se da se te pretnje neće obistiniti. Ja vam zahvaljujem i u danu za glasanje podržaću sve predloge. Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što prozovem sledećeg na listi, samo da još jednom podsetim da je preostalo vreme 24 minuta.
Sledeći na listi je prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, biće dovoljno vremena.

Uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, mi danas govorimo o sudovima i tužilaštvu. Ovih dana smo vrlo često imali tu temu na dnevnom redu i iskazali smo svoje stavove.

Dozvolite ipak da nekoliko rečenica kažem i da uporedim sudstvo do 2012. godine i sudstvo od 2012. do danas. U dve, tri rečenice da kažem - do 2012. godine ljuljalo se kao zgrada sklona padu, bili smo zadnji, poslednji u Evropi.

Od 2012. godine smo krenuli napred od ničega i doveli smo ga na zavidan nivo. Da li je on super? Pa, naravno da nije. Proteći će mnogo vode Dunavom dok sudstvo bude onakvo kako bi mi želeli iz prostog razloga što su bivše vlasti poterale, u navodnike ovo poterale, 837 sudija i 200 zamenika tužioca i obično dovodili ljude koji nisu kompetentni za obavljanje funkcije sudova.

Ja molim sudije da obrate pažnju na ovo što ću sad da kažem. Da li ima možda elemenata krivičnog dela za ovo što ću sada da kažem?

Ovih dana, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, iz dana u dan, iz časa u čas, deo opozicije, pod kontrolom Dragana Đilasa, i dalje medijski satanizuje predsednika Republike Srbije, gospodina Aleksandra Vučića, i ne samo njega i njegovu porodicu i državu Srbiju i većinu građana Republike Srbije i, gle čuda, antifašizam. Svojim izmišljotinama sa dna kace prevršili su svaku meru.

Poštovani tužioci, imali elemenata krivičnog dela kada se neko poziva na ubistvo? Naravno da ima, ali nema ako se radi o predsedniku Vučiću i njegovoj porodici, dr Orliću i drugim pripadnicima SNS.

Najveću zamerku, poštovani građani, obratite pažnju na ime predsednika Vučića je to što je Vlada Republike Srbije obeležila Dan pobede nad fašizmom. Zamislite, i dodelila orden Karađorđeve zvezde prvog stepena velikom nobelovcu Austrijancu, austrijskom književniku, a našem slavnom Peteru Handkeu samo zato što je veliki nobelovac Handke bio protiv ničim izazvanog bombardovanja naše zemlje i građana Republike Srbije. Da li možete to zamisliti, poštovani građani Republike Srbije, poštovani borci učesnici ratova od balkanskih do današnjih dana?

Jedna od njih koji prozivaju predsednika Republike, Vladu Republike Srbije, sve poslanike i SNS jeste i osnivač Fondacije za humanitarno pravo Nataša Kandić. Uvaženi građani Republike Srbije, Kandić je kazala, citiram: „Predsednik Srbije je dodelom ordena Karađorđeve zvezde austrijskom piscu Handkeu započeo rat protiv civilizovanog sveta, suseda i svakog od nas u Srbiji koji nosimo sramotu počinjenog genocida i masovnih zločina srpskih snaga u ratu 90-ih“, završen citat.

Da li možete, poštovani građani da razumete ovo? Da ona pobedu nad fašizmom i akademiju posvećenu antifašizmu proglašava za fašizam? To je to prekrajanje istorije o kojem predsednik Republike govori ovih dana, ne samo on, nego i časni i čestiti, jedan deo, naši istoričari.

Ovom sramnom izjavom Nataše Kandić ona je uvredila predsednika Republike Aleksandra Vučića, svetsku gromadu istine i pravde austrijskog, a našeg Petera Handkea, dobitnika Nobelove nagrade za književnost. Uvredila je Nobelov institut. Uvredila je srpski slobodoljubivi narod koji se odupreo bombardovanju otadžbine i uvredila je sve antifašiste.

Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, ja neću da govorim o Nataši Kandić, njezinim lažima, njezinim podmetanjima. Ono što sam imao da kažem rekao sam u jednom naučnom radu, izmišljotinama itd. Jedan deo verovatno je pročitao u časopisu.

Međutim, ono što hoću da naglasim, a to je da se njoj pridružila niko drugi, već vidim da pogađate, nego prof. dr Dubravka Stojanović. Stojanović je povodom dodele nagrade Petru Handkeu kazala, citiram: „Dodelom ordena Handkeu je zgažena svaka ideja antifašizma“, zamislite, zamena teza, „Radio televizija Srbije i Srbija stali su uz zločince“, oni njega proglašavaju zločincem, a i nas, „time su zajedno saopštili da čvrsto stojimo uz zločince, a da sa tog puta ne skrenemo“, završen citat.

Uvaženi građani Republike Srbije, poštovani branioci otadžbine Republike Srbije, ovom izjavom prof. dr Dubravka Stojanović je duboko uvredila sve borce Prvog i Drugog svetskog rata, antifašiste, predsednika Aleksandra Vučića, velikog zagovornika antifašizma, sve borce u ratu 1991-1995. godine, sve građane Republike Srbije koji su bili protiv bombardovanja naše zemlje, posebno naše borce sa Košara.

To nije prvi put da Đilasova, Jeremićeva, dr Stojanović vređa sve antifašiste. Samo da vas podsetim, ona je 4. 7. 2015. godine u jednom listu pod kontrolom Dragana Đilasa izjavila, citiram: „Osveštavanje spomenika Gavrilu Principu je skandalozno, s obzirom na teroristički akt koji je počinio Gavrilo Princip“, završen citat. Da li možete verovati da ga proglašava teroristom? Znate li, poštovani građani, u čijim udžbenicima to stoji? Samo u udžbenicima Nemačke i Austrije. Ovo je zamena teza i prekrajanje istorije o kojoj je predsednik govorio na akademiji.

Profesor dr Dubravka Stojanović se protivi podizanju spomenika Gavrilu Principu i majoru Milanu Tepiću, pa kaže, citiram: „Slavili su samoubilačko ponašanje“, završen citat, objavio jedan ozbiljni list 29. 11. 2017. godine.

I to nije sve! Bajna profesorka je 17. 1. 2014. godine izjavila u jednom listu pod kontrolom Dragana Đilasa, citiram, objasnite pažnju poštovani građani: „Srbija je izgubila u Prvom svetskom ratu 700.000 stanovnika“, završen citat. Svi relevantni istorijski izvori govore da je poginulo najmanje 1,2 miliona i time se dr prof. Dubravka Stojanović uvrstila uz dr Tuđmana, Stjepana Razuma, dr Juričevića, Stjepana Mesića u red falsifikatora broja žrtava u Prvom i Drugom svetskom radu.

Kad sam kod broja žrtava, o Jasenovcu neću, jer sam to pisao u nekoliko časopisa i zbornika, ali dozvolite samo jednu rečenicu da kažem – da su Ustaše u Jasenovcu, verovali ili ne, skidali sve zlato sa Srba, antifašista Hrvata, Jevreja i Roma i odnosili i pretvarali u dijamante. Gle čuda, istorija čovečanstva ovo nije zabeležila.

Obratite pažnju, Ferdinand Jukić je hrvatski agent za nabavku oružja 1990. godine u vreme kada je bio embargo na izvoz oružja. Predsednik Tuđman ga je 1990. godine pozvao u kabinet i rekao: „Čuo sam da nabavljaš oružje, iako je embargo bio, a daj nešto i prodaj“, završen citat. A pita: „Što?“ Kaže: „Evo“ pokaže rukom „tri vreće dijamanata“. Jukić je svedočio, Hrvat, tada da je dijamante Tuđmanu dao Kuharić sa Kaptola. Znate li čiji su to dijamanti? Od srpskih zuba, nakita iz Jasenovca, koje su Ustaše ostavile na Kaptolu, jedan deo odnele. I Tuđiman je kupovao, prodavao dijamante preko Jukića, uzeo 40 do 60 miliona evra i ponovo klao Srbe 1990-1995. godine. Ovo su sve hrvatski izvori, a ne srpski.

Poštovane dame i gospodo, gospođo, neću reći koleginice, Stojanović, jer od danas me ne zovite, niko, profesorom, kolegom i gospodinom ako se ona naziva profesorom i gospodinom.

Poštovana profesorka je 24. marta 2017. godine zagovarala da se Srbija odrekne Republike Srpske i Kosova, pa je kazala: „Ne vidim da se iko odrekao Republike Srpske“, kritikuje.

To nije sve. Profesor dr Dubravka Stojanović je bila protiv davanja ulice ubici Ante Pavelića pa je kazala, citiram: „Davanjem ulice čoveku, Blagoju Jovoviću, znači da Beograd podržava uzimanje pravde u svoje ruke, a da slave krvnu osvetu ubice i nasilnike“, završen citat.

Dakle, proglasila je atentat na Antu Pavelića nasiljem i krvnom osvetom, a Blagoja Jovovića nazvala ubicom i nasilnikom. To je to prekrajanje istorije o kojem je i predsednik govorio na Akademiji. Da li, poštovani građani, možete to da zamislite? To nije sve.

Profesor doktor Dubravka Stojanović ovim izjavama širi obnovu proustaške ideje u Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori i u Srbiji. Zbog njenih stavova, oglasila se grupa od 26 akademika i profesora koji su sačinili protesno pismo u kojem se kaže, citiram: „Protestvujemo zbog izjave Dubravke Stojanović, uvredljivim na račun srpskog naroda, na račun struke, na račun zdravog razuma i osnovnog ljudskog morala“, završen citat. Među tim akademicima je dr Vasilije Krestić, dr Matija Bećković i da dalje ne nabrajam uvažene profesore i uvažene doktore. Hvala vam, gospodo profesori i gospodo akademici.

Za razliku od njih, hvala Vladi Republike Srbije i predsedniku Republike, gospodinu Vučiću, što je organizovala obeležje Dana pobede nad fašizmom. U Srbiji nikada neće proći fašizam. Hvala predsedniku Aleksandru Vučiću za uručenje ordena Karađorđeve zvezde prvog stepena nobelovcu, Peteru Handkeu, osvedočenom prijatelju srpskog naroda i građana Republike Srbije, što se suprotstavio bombardovanju naše zemlje kada je bilo zgažena i pravda i pravo.

Nije to sve. Nećete verovati ko se njoj još pridružio, niko drugi nego Filip David, gle čuda, predložen za akademika. Filip David je 7. marta 2018. godine izjavio, citiram: „Politika Aleksandra Vučića je šizofrena“, završen citat.

Taj isti Filip David je 6, juna 2019. godine u mediju, listu pod kontrolom Dragana Đilasa izjavio, citiram: „Kosovo nije Srbija, niti će to biti“, završen citat. Da li će to da postane srpski akademik?

Dalje, izvređao je dobitnika Nobelove nagrade, dokazanog prijatelja prava i pravde, Petera Handkea zbog toga što je u toku agresije NATO alijanse bio na strani Srbije, bio na pravoj strani, bio na strani prava i pravde kada je pravo i pravda zgažena. To nije sve. Filip David je 6. juna 2019. godine sada kazao, citiram: „Handkeov moralni lik je nula“, završen citat. Zato što se Handke suprotstavio NATO bombardovanju.

To nije sve. Rekao je da je on jedini nobelovac koji se suprotstavio i naravno da je lagao. Suprotstavili su se još više akademika. Zbog vremena navešću samo četiri, a to je Žoze Saramago, Portugalac. Da li je tako uvaženi akademici? Jedan Rus, Aleksandar Solženjicin. Da li je tako gospodine David? Jedan Italijan, Dario Fo. Da li je tako, gospodine David? Jedan Englez, da ne kažem moj drugar iz Haga, Harold Pinter. Da li je tako gospodine David?

Gospodo, kod nas u SNS nema mržnje. Na vašu mržnju i na vašu nasrtljivost mi nećemo odgovarati mržnjom i nasiljem, kao što ste zapretili dr Orliću samo zbog izgovorene reči, jer znamo da uz pomoć nasilja ne možete uspostaviti istinu, niti uništiti mržnju i nasilje koje sejete ovih dana širom Republike Srbije i širom regiona. To može samo ljubav i vaspitanje kojima uzvraćamo vama i svim vašima.

Na kraju, ovo danas govorim u vreme velike obnove ustaških ideja i prekrajanja istorije u regionu i Evropi. Zašto su napali predsednika Vučića? Što je organizovao Dan pobede nad fašizmom. Hvala, u ime svih građana Republike Srbije antifašista, zato što se zalaže za mir u regionu i mir u svetu, jer oni samo u ratnim i mutnim vremenima pune svoje džepove, a nije ih briga za otadžbinu. Zato što modernizuje Republiku Srbiju, a ostavili su je na ivici bankrota, zato što vodi politiku zdravlja, ne samo svih građana Srbije, nego i regiona i šire.

Zapamtite dobro, vi gospodo pojedini novinari koji me svakodnevno blatite, nikada vam neću oprostiti za laži. Danas ću ponoviti ono što sam ponovio u ovom visokom domu u prošlom sazivu. Zadnjih 20 godina 21. veka proteklo vreme će se meriti po Aleksandru Vučiću, a vi ste izmislili vreme od časovnika. Sram da vas bude. Videli ste u „Izvorniku“ šta sam rekao i ponavljam sada – vreme pre dolaska njega na vlast i SNS i vreme posle dolaska. Vreme kako je bilo pre ja sam govorio često u ovom domu, a vreme njegovim dolaskom, vreme je modernizacije i uspeha Srbije. I to sada piše jedan evropski časopis.

Šta sada kažete vi koji ste me prozivali? Vašim lažima mi ćemo odgovarati istinom, za brigu svih građana Republike Srbije, za brigu i vas, nesretnici jedni. I dok Aleksandar Vučić širom sveta nosi slavu Republike Srbije, vi ga blatite, punite svoje džepove. Od Srbije, preko Hrvatske, Mađarske do Mauricijusa, Holandije i ko zna gde, na 53 računa, gospodine Đilas, a za Evropu Đilaš, i 17 zemalja i bog zna koji još.

Zagovarate ulične proteste. Jednom ste to napravili i nikada više. Znate zašto? Građani Republike Srbije sve znaju. Nikada ih više prevariti nećete, bez obzira na milione koje upotrebljavate. U to ime, živela Srbija, živeo Aleksandar Vučić!

Zahvaljujem, profesoru Atlagiću.
Obaveštavam sledećeg narodnog poslanika gospodina Luku Kebaru da je preostalo četiri minuta. Dajem vam reč. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedavajući Narodne skupštine Republike Srbije gospodine Tvrdišiću, uvaženo rukovodstvo Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, drage građanke i građani Srbije, kao što znate, na današnjoj sednici govorimo o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu, ali i o izmenama Odluke o izboru članova i zamenika članova odbora u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Što se tiče samog odbora, odnosno izmena u sastavu tog odbora, radi se o Odboru za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja koji je, slobodno mogu reći, ključan odbor za funkcionisanje Narodne skupštine Republike Srbije, a samim tim je najvažniji i za naše građane. Ove izmene se vrše kako bi on radio u svom punom kapacitetu i kako bi na najefikasniji način donosio ključne odluke neophodne za rad ovog veličanstvenog doma.

Što se tiče konstatovanja prestanka funkcije predsednika suda u Lazarevcu, stvari su jasne. Sudstvo u Srbiji je nezavisno. Naša država, odnosno ceo naš politički sistem počiva na toj kruni demokratije, na podeli na izvršnu vlast, zakonodavnu vlast i na sudsku vlast. Naša država se temelji na demokratskim načelima i mi u skladu sa zakonima, u skladu sa Ustavom i u skladu sa drugim propisima vršimo i ovu funkciju. Ovde se radi o navršetku radnog veka, tako da ćemo svakako konstatovati da je to u skladu sa propisima.

Kada već govorimo o pravosuđu na ovoj sednici, ne mogu a da se ne osvrnem na jednu jako bitnu stvar koja se desila, naime, svesni smo da Đilasovi megafoni, odnosno njegovi mediji, konstantno prete predsedniku Aleksandru Vučiću, prete članovima njegove porodice, prete i našim poslanicima, ali određeni njihovi kompanjoni pretili su i uvaženom dr Vladimiru Orliću, potpredsedniku Narodne skupštine Republike Srbije. To je kažnjivo. Ovo je pravna država i pozivam sve nadležne organe da reaguju.

Krivični zakonik Republike Srbije, naime, član 138. u svoja tri stava, naročito u 3. stavu, govori da je ugrožavanje sigurnosti krivično delo, odnosno da ukoliko, između ostalih, vi pretite narodnom poslaniku ili nekom drugom funkcioneru, propisana je sankcija, odnosno kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Ovo krivično delo, ako pročitate naš Krivični zakonik, naročito član 153, videćete da se za ovo krivično delo preduzima gonjenje po službenoj dužnosti.

Zato ponovo apelujem na sve nadležne organe, na tužilaštvo, da pod hitno reaguje. Jer ovo je strašno šta se dešava. Strašno je kako se pojedini pripadnici te žute tajkunske kamarile i njihovi sledbenici ponašaju u današnjem političkom životu. Taj Đilasov megafon, odnosno sam Đilas, megafon Belivukove grupe, izmišlja razne laži. Oni pišu razne laži na svojim portalima, ne bi li stvorili nekakav rat između nekih navijačkih grupa i drugih klanova, kako bi u to upleli i mladog Danila Vučića, sina našeg predsednika Aleksandra Vučića. Ovo je sramotno šta se radi. Vi nameštate najgnusnije, najmonstruoznije, najmizernije laži jednom nedužnom mladiću, jednom časnom, poštenom mladiću. Sramota! Koristite nečije dete da biste zaradili neke jeftine političke poene. Vi koji se zalažete za demokratiju, navodno, vi koji se zalažete za ljudska prava, vi koji se zalažete za prava dece. Konstantno napadate nedužno dete. Pa gde to ima?

(Predsedavajući: Vreme, kolega.)

Završavam, uvaženi predsedavajući. Hvala vam.

Pozivam sve nadležne institucije, a naročito tužilaštva, ali i one institucije koje se bave medijima da reaguju, da spreče ovaj teror, da spreče ovu mržnju, jer ovo je sramotno. I sve te mržnje koje su upućene i predsedniku Aleksandru Vučiću i njegovom sinu i našim narodnim poslanicima, sve te pretnje, sve te ružne reči, sve te uvrede, sve te izmišljotine, sve te laži moraju stati. Mora se stati sa tim i mora pravda pobediti. Živela Srbija!

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog jedinstvenog pretresa, pitam – da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Pošto nema, saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 11. i 12. dnevnog reda.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem četvrtak, 13. maj 2021. godine, sa početkom u 18.00 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Jedanaeste sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini. Zahvaljujem.
(Posle pauze.)