Zahvaljujem.
Obaveštavam da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: Jelisaveta Veljković i Đuro Perić.
Dame i gospodo narodni poslanici, dostavljen vam je zapisnik Devete sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini.
Pošto današnjoj sednici prisustvuje većina od ukupnog broja narodnih poslanika, konstatujem da postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedene sednice.
Obaveštavam vas da je proverom u službi za poslove Odbora za administrativno budžetska i mandatno imunitetska pitanja utvrđeno da tom Odboru niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedeni zapisnik, prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Devete sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 21, 22, 27. i 28. aprila.
Molim narodne poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 178 narodnih poslanika, za – 156, nije glasalo 22.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova usvojila zapisnik Devete sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini.
Dame i gospodo, u Sazivu ove sednice koji vam je dostavljen, sadržan je predlog dnevnog reda.
Pre utvrđivanja dnevnog reda, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave.
Narodni poslanik Miodrag Linta na osnovu člana 92. Poslovnika predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, koji je podneo Narodnoj skupštini 23. marta.
Izvolite.

Poštovani gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, ja danas četvrti put predlažem da se dnevni red dopuni mojim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Ovaj predlog sadrži pet zahteva. Prvo, ovim predlogom tražim da se Vlada Republike Srbije obaveže da donese odluku da se nastavi regionalni stambeni program i da se konačno reši stambeno pitanje svih proteranih Srba sa područja današnje Hrvatske i Federacije BiH.

U Srbiji imamo i dalje više od 12.000 prognaničkih porodica koje još uvek žive kao podstanari ili u neljudskim uslovima i krajnje je vreme da reše ključno pitanje integracije. Samo Beogradu nedostaje tj. treba da se sagradi oko 2.500 stanova, u Novom Sadu oko 1.000 stanova, u čitavoj Srbiji potrebno je sagraditi oko 7.000 stanova, obezbediti oko 3.000 paketa građevinskog materijala za završetak kuća prognaničkim porodicama, oko 2.000 seoskih imanja i oko 1.000 montažnih kuća.

Drugi zahtev jeste da Vlada Republike Srbije omogući da oko 1.000 prognaničkih porodica dobije pravo da konkuriše za rešavanje svog stambenog pitanja. Naime, radi se o prognaničkim porodicama koje nisu imale formalno pravni status izbeglih lica iz raznih razloga i apsolutno je neprihvatljivo da te porodice budu diskriminisane i da nemaju pravo da reše svoje stambeno pitanje.

Treće, ima nekoliko kategorija prognaničkih porodica koje još uvek nisu dobile pravo da otkupe svoje stanove po povoljnim uslovima. Na prvom mestu radi se o 530 porodica, korisnika tzv. SIRP programa, programa italijanske vlade, od kojih je 430 prognaničkih porodica, da im se konačno nakon 13 godina agonije omogući da otkupe svoje stanove po povoljnim uslovima i da konačno budu svoj na svome.

Takođe imamo 49 prognanih porodica koje stanuju u stanovima Društva za iznajmljivanje nekretnina DIPOS u Beogradu. Te su porodice prethodnih 25, 30 godina isplatile desetine hiljada maraka, odnosno evra za kiriju i dalje nisu vlasnici tih stanova. Krajnje je vreme da i oni konačno reše svoje stambeno pitanje na trajan način.

Konačno, imamo nekoliko stotina izbegličkih, odnosno prognanih porodica koje su svoje stanove dobile kroz tzv. Program socijalnog stanovanja i Program socijalnog stanovanja u zaštićenim uslovima. Da se i tim porodicama omogući pravo otkupa po povoljnim uslovima.

Četvrti zahtev jeste da se svim onim prognanim porodicama koji su dobili svoje stanove omogući popust sa 50%, odnosno da se taj popust smanji sa 50% na 85% od tržišne cene. Iz dva razloga. Prvi razlog jer su u pitanju sredstva EU, međunarodnih donatora, raznih stranih vlada. Drugi razlog, što su ti stanovi u najvećoj meri urađeni veoma loše i nekvalitetno.

Peti zahtev jeste da sve one prognane porodice koje su već potpisale kupoprodajne ugovore na popust od 50%, da aneksom ugovora i on je dobio popust 85%.

Na kraju želim da kažem da je veliki broj prognanih porodica u prethodnih mesec dana zvao, da su ljudi ogorčeni, nezadovoljni i apsolutno ne mogu da se pomire sa činjenicom da se završava regionalni stambeni program, a da njih 12.000 porodica će ostati stambeno nerešeno.

Na kraju, apelujem na kolenice ko kolege da podrže moj Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama i da se sa njim proširi dnevni red. Hvala.

Kada se otvori sednica onda.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.

Zaustavljam glasanje: ukupno 181, za - pet, nije glasalo – 176.

Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.

Narodni poslanik Ana Karadžić, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložila je da se dnevni red sednici dopuni tačkom – Predlog odluke o obrazovanju komisije za istragu i utvrđenje broja žrtava agresije NATO pakta 1999. godine, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici Đorđe Komlenski, Marijan Rističević, Ana Karadžić i Bojan Torbica, 16. novembra 2020. godine.

Ana Karadžić, izvolite.

Zahvaljujem poštovani predsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici.

Iz sednice u sednicu predlažemo da se dnevni red dopuni ovom tačkom, odnosno formiranjem komisije koja bi utvrdila tačan broj žrtava NATO agresije, imenom i prezimenom.

Ne moramo mi danas usvojiti ovaj predlog i staviti ga na dnevni red, kao što nismo činili to ni prethodne, skoro četiri godine, od kada mi ovo predlažemo, ali sam sigurna da ovih par minuta koje izdvojimo da o ovome razgovaramo, odnosno da o ovome kažem par reči, zaista jesu pomak ka nekom rešenju.

Mi ne možemo da promenimo prošlost, ne možemo da vratimo žrtve, ali možemo da im odamo počast i možemo da pomognemo porodicama da se osećaju dostojanstvenije.

NATO agresori su ubili naše policajce, naše vojnike, naše dobrovoljce, ali isto tako su gađali i civilne mete, ubili su porodice, ubili su našu decu. Pokušali su taj zločin da maskiraju, nečim što se zove humanitarna akcija, pokušali su da predstave kao da postoji nema dozvola međunarodne zajednice.

Međutim, umesto toga, želi oni to da priznaju ili ne, oni su postali zločinci koji su ubili preko 2.000 civili, ranili preko 6.000 civila i koji su ubili našu decu, a ne znamo tačan broj, ni imena i prezimena te dece. Kada kažem oko 2.000 i kažem oko 6.000, to je zato što mi zaista nemamo tačan broj. Mi nemamo spisak imenom i prezimenom svih ljudi koji su podneli žrtvu NATO agresije 1999. godine.

Šta nas od toga odvaja da bismo imali barem malo pošteniji pristup prema ovoj tragediji? Odvaja nas jedna skupštinska rasprava i jedan dan zasedanja i jedno većinsko „da“ da konačno formiramo ovu komisiju koja će utvrditi taj tačan broj i napraviti spisak imenom i prezimenom.

Zaista verujem da se svi ovde slažemo da je to veoma mali napor, a da ne bismo ostali dužni porodicama, kao ni žrtvama, a da ne bismo ostali ni dužni onim generacijama koje dolaze posle nas. Ne znate imenom i prezimenom ko je dao život za vašu zemlju, ne znate imenom i prezimenom ko je bio, kako oni kažu, kolateralna šteta jer nisu gađali civilne mete. To je na neki način sramotno i to je dozvola agresoru da piše našu istoriju i da je kroji umesto nas.

Molim narodne poslanike da razmisle o ovom predlogu. Kao što sam rekla, ne moraju danas glasati, ne moramo danas staviti ovo na dnevni red, ali neka razmisle jer ćemo mi nastaviti da predlažemo ovu dopunu dnevnog reda i na narednim sednicama i nećemo od nje odustati. Hvala puno.

Hvala.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 181, za – 21, protiv – jedan, nije glasalo 159.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2, 157. stav 1. i 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi:
1. Zajednički načelni pretres o : Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti i Predlogu zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.
2. Zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmeni Zakona o planiranju i izgradnji, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, Predlogu zakona o metrou i gradskoj železnici i Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima (Interbus sporazum) i Odluke br. 1/2011 Zajedničkog odbora osnovanog Interbus sporazumom o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima.
Da li narodni poslanik dr Aleksandar Martinović želi reč? (Ne)
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 181, za – 167, nije glasalo – 14.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu dnevnog reda i predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim poslanike da pritisnu odgovarajući taster.
Zaustavljam glasanje: ukupno – 181, za – 172, nije glasalo – 9.
Konstatujem da je Narodna skupština većinom glasova utvrdila dnevni red 12. sednice Prvog redovnog zasedanja u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d:
1. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji je podnela Vlada,
2. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji je podnela Vlada,
3. Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti, koji je podnela Vlada,
4. Predlog zakona o obnovi kulturno - istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, koji je podnela Skupština Autonomne pokrajine Vojvodine,
5. Predlog zakona o izmeni Zakona o planiranju i izgradnji, koji je podnela Vlada,
6. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, koji je podnela Vlada,
7. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o posebnim uslovima za realizaciju projekta izgradnje stanova za pripadnike snaga bezbednosti, koji je podnela Vlada,
8. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o plovidbi i lukama na unutrašnjim vodama, koji je podnela Vlada,
9. Predlog zakona o metrou i gradskoj železnici, koji je podnela Vlada,
10. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima (Interbus sporazum) i Odluke br. 1/2011 Zajedničkog odbora osnovanog Interbus sporazumom o međunarodnom povremenom prevozu putnika autobusima, koji je podnela Vlada,
11. Lista kandidata za člana Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, koju je podneo Odbor za kulturu i informisanje.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu sednice.
Pre nego što uopšte krenemo dalje, kao što znate radićemo utorak, sredu i četvrtak. Imajući u vidu da postoji jedan značajan broj amandmana, videćemo da li ćemo moći da završimo sve do kraja do četvrtka ili ćemo imati nastavak u petak ili sledeće nedelje. Nadam se da ćemo završiti do četvrtka.
Sledeće nedelje je poslednja nedelja redovnog zasedanja i imaćemo sednicu sa dve tačke dnevnog reda. Već sam je zakazao za sledeći utorak.
Dvadeset devetog se završava redovno zasedanje, 29. je subota, u ponoć.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Branko Ružić, prvi potpredsednik Vlade i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Gordana Čomić, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Igor Mirović, predsednika pokrajinske Vlade, Mina Rolović Jočić, državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Nina Mitić, pomoćnik ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Miloš Blagojević, vršilac dužnosti pomoćnika ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Ivana Joksimović, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Svetlana Đorđević, samostalni savetnik u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Mirjana Vlahović, rukovodilac grupe za pravne poslove, za poslove srednjeg obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvija i Zoran Kostić, posebni savetnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
Želim da pozdravim, sa nama je danas i predsednik opštine Sremski Karlovci na Galeriji Aleksandar Saša Stojkečić. Imajući u vidu da je na dnevnom redu Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca, a kao što ste čuli pozdravio sam i predsednika Pokrajinske vlade, imajući u vidu da AP Vojvodine ima zakonodavnu inicijativu i ovaj se zakon nalazi na dnevnom redu na osnovu njihovog predloga.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti i Predlogu zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.
Daću sada reč predstavnicima predlagača, ali samo želim da vas obavestim da je u ovom trenutku u Maloj sali počinje obeležavanje 20 godina od otvaranja Kancelarije saveta Evrope u Beogradu, tako da ću morati da izađem. I ministarka Gordana Čomić će biti tamo, tako da će se ona vama obratiti čim se to završi.
Sada ko od predlagača koji su tu želi reč?
Gospodine Ružiću, izvolite.