Zahvaljujem, predsedniče.
Uvaženi narodni poslanici, dame i gospodo, poštovano predsedništvo, pred vama se nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji sadrži praktično nekoliko izmena dosadašnjih odredaba. Najvažnija izmena se odnosi na početak uvođenja državne mature. Državna matura je termin koji koristimo da objedinimo čitav proces jednim nazivom i sastoji se od završnog ispita nakon trogodišnjeg školovanja, zatim i od opšte, stručne i umetničke mature sa kojima se završava četvorogodišnje srednjoškolsko školovanje.
Predviđeno je pomeranje uvođenja ovih ispita praktično za dve godine, što bi značilo da će prvi završni ispit biti održan na kraju školske 2022/23. godine trogodišnje, a puna implementacija državne mature će se desiti sa polaganjem opšte, stručne i umetničke mature na kraju školske 2023/24. godine.
Imam potrebu da danas predstavim dokle se stiglo sa projektom državne mature, za koji pretpostavljam i znam da postoji određeno nerazumevanje, a i sa druge strane i razumevanje, da postoje neke nesuglasice, ali svakako želim da izrazim našu težnju kao Ministarstva da celokupan proces učinimo što transparentnijim, inkluzivnijim i da ništa ne uradimo brzopleto, a ni površno.
Upravo zbog toga smo vrlo brzo od momenta preuzimanja ovog resora formirali komisiju koja će pratiti svaki korak i osigurati upravo da je sve učinjeno onako kako sam i naveo. Za ovih par meseci komisija se sastala pet puta. Nedavno smo održali i sastanak sa svim rektorima i dekanima univerziteta u Republici Srbiji, kako bismo osigurali da svi akteri suštinski budu upoznati i informisani, konsultovani, ali naravno i da uzmu i preuzmu svoj deo odgovornosti u ovom procesu.
Ideja o državnoj maturi datira još iz 2008, 2009. godine, plan je bio da školske 2014/15. godine bude implementirana, međutim, imalo je dosta zakonskih neusklađenosti, nakon toga svakako i nekih objektivnih okolnosti, poput pandemije prošle godine. Sve te stvari su dovele do toga da dođemo do jedne ovakve situacije. Ali ono što je, rekao bih, najviše nedostajalo, to je puna koordinacija, inkluzivan pristup ovom procesu i transparentnost u radu. Međutim, ne bih se vraćao preterano u prošlost, niti je to od prevelikog značaja, jer je intencija da svi budemo sada u saglasju i da učinimo sve da napravimo taj korak ili iskorak napred u ovom delu obrazovnog sistema, imajući u vidu da se radi o jednom krupnom reformskom potezu ili zahvatu i da to tretira pitanje više od 60.000 svršenih srednjoškolaca širom naše Republike.
Lično nisam bio stava da žurimo sa ovim projektom, već da ga upravo uradimo na način koji je celishodan. Zato se pred poslanicima sada nalazi Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, koji će pomeriti taj početak implementacije, posebno imajući u vidu interes učenika, s obzirom na to da se uvodi velika promena kojoj prethodi otežano završavanje srednjeg obrazovanja i zbog izmenjenih uslova uzrokovanih svakako pandemijom.
U dosadašnjem procesu obavljene su brojne pripreme, dat je zakonski osnov, propisani su programi, pripremljene su baze zadataka, radilo se na podršci informisanju svih aktera, formiran je sajt, izvršeno je prvo pilotiranje u oktobru mesecu prošle godine sa nekih 5.000 učenika trećeg razreda srednjih škola i sledeće pilotiranje je predviđeno za april 2022. godine. Smatram da sada zaista imamo dovoljno vremena da se pripreme svi nivou obrazovanja za realizaciju.
Takođe, veoma je dragocena podrška koju nam pruža Evropska unija, na čemu smo zaista izuzetno zahvalni, posebno kroz njihov projektni tim koji pruža ekspertsku podršku da svi učesnici budu i informisani i obučeni, da proces teče u najboljem maniru, ali svakako tu je prisutna i finansijska podrška ovom procesu.
Ministarstvo je pristupilo čitavoj priči veoma ozbiljno. Namera je da državna matura u krajnjem epilogu ima sertifikacioni karakter, odnosno da potvrdi taj stečeni nivo znanja učenika u srednjim stručnim, umetničkim školama i gimnazijama, ali takođe i kvalifikacioni karakter, u smislu prolaska i upisa na određenu visokoškolsku ustanovu, osim, naravno, za one fakultete gde su potrebne određene veštine, kao što su neki umetnički fakulteti ili fakultet fizičke kulture.
Državna matura, dakle, treba da postane spona između srednjoškolskog i visokog obrazovanja, alat kojim ćemo podići kvalitet srednjoškolskog obrazovanja i omogućiti upis na visokoškolske ustanove. U celom procesu važno je da fakulteti verifikuju u konačnom te rezultate i priznaju kao prolaz, jer ćemo time unaprediti praktično upis svršenih srednjoškolaca na studije, ali i omogućiti veću dostupnost visokog obrazovanja za učenike srednjih škola, ali ne nikako nauštrb kvaliteta. Na ovaj način bi stali u red većine evropskih zemalja koje imaju ovakav sistem.
Upravo zbog važnosti celokupne priče, važno je da rešimo sve nedoumice i da obezbedimo dovoljnu informisanost svih zainteresovanih učesnika, dakle, učenika, roditelja, prosvetnih radnika. Pred nama su, naravno, veliki izazovi, ali budite uvereni da ćemo kroz dijalog, kome smo praktično dali na dinamici, pokušati da iznađemo siguran i pouzdan put do održive implementacije ovog projekta.
Što se tiče ostalih izmena i dopuna, one se odnose na nekoliko stvari. Prvo, određene izmene su neophodne u članovima Zakona o srednjem obrazovanju kojima su propisane evidencije koje vodi srednja škola i podaci koji su praktično deo tih evidencija, kao i odredbe kojima je propisano koje podatke dostavlja osnovna škola prilikom upisa učenika u srednju školu.
Izmene su potrebne u svrhu usklađivanja Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja kojima su propisani registri i podaci koje vode ustanove iz oblasti obrazovanja u skladu sa uvođenjem portala „Moja srednja škola.“
„Moja srednja škola“, odnosno ovaj portal predstavlja novu digitalnu uslugu u sistemu obrazovanja koja u potpunosti digitalizuje čitavu proceduru u vezi sa upisom u srednju školu. Sve radnje u vezi sa upisom, od prijave, preko prigovora na rezultate i liste želja, do samog upisa u školu izmestili smo praktično na digitalnu platformu, na internet, na portal „mojasrednjaskola.gov.rs“. Time je omogućeno da sve administrativne poslove oko upisa roditelji obave od kuće i ovo je još jedan korak u procesu digitalizacije sistema obrazovanja i usluga koje on pruža.
U pitanju je veliki napredak, ali i veliki posao, zato zaista dugujemo zahvalnost Kancelariji za informacione tehnologije koja je pružila jednu sjajnu stručnu podršku i radila na ovom projektu zajedno sa nama, jer njihova ekspertiza je bila presudna u ostvarivanju ovog zajedničkog cilja, ali pre svega cilja Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja. Mi smo imali ideju, oni su znali način na koji tu ideju realizovati. Zajednički rad stručnjaka za obrazovanje i stručnjaka za informacione tehnologije dao je ovako dobar rezultat zbog takve jedne sinergije.
Drugo, uvodi se norma koja propisuje i mogućnost realizacije nastave stranih jezika u kombinovanim grupama u kojima su učenici iz različitih razreda. Na ovaj način bi se u izuzetnim slučajevima stekla zakonska mogućnost da se formira grupa za strani jezik i kada je broj učenika mali. Omogućavanje nastave stranog jezika u školi u kojoj je učenik upisan tokom školske godine uticaće na veći kvalitet učeničkih postignuća. Ukoliko nema redovne nastave u toku školske godine učenici na kraju godine polažu razredni ispit čime im se praktično povećavaju njihove obaveze.
Formiranjem grupa za izučavanje stranog jezika iz dva ili više različitih razreda koja ima najmanje 15 učenika, odnosno kombinovane grupe na nivou dva ili više različitih razreda koja ima najmanje 12 učenika u odeljenjima za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke uz saglasnost ministra, omogućava se redovna nastava. Ovaj problem formiranja odeljenja za izučavanja stranih jezika je naročito prisutan u gimnazijama u kojima pored opšteg tipova i smerova postoji odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za filološke nauke. Planovi ovih odeljenja su različiti i ne mogu se formirati grupe iz tih odeljenja. Promena ove norme bi omogućila da učenici ostvare pravo na redovno obrazovanje umesto da polažu taj razredni ispit i ovom normom bi se omogućila redovna nastava drugog stranog jezika i značajno unapredila jezičke kompetencije tih učenika, jer umesto da imaju 10 časova pripremne nastave i razredni ispit ima li bi 74 časa u grupi koju čine različiti uzrasti učenika i vršnjačkim učenjem bi više napredovali.
Važno je istaći da se ova norma primenjuje samo u izuzetnim slučajevima, dakle kod mešovitih srednjih škola sa jednim gimnazijskim odeljenjem, sa jednim specijalizovanim odeljenjem u gimnaziji, u pograničnim područjima i u gimnazijskim odeljenjima na jezicima manjina. Prevedeno na srpski jezik, to se odnosi na nekih osam do deset gimnazija ili škola sa ovim odeljenjima.
Poslednje izmene koje ću spomenuti se odnose na usklađivanje sa članom 177. stav 1. tačka 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanje i vaspitanja kojim su propisani podaci u evidencijama koje se unose u registre jedinstvenog informacionog sistema prosvete. Izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju vrši se usklađivanje koje je preko potrebno upravo iz ovog razloga, dakle usklađivanje sa Zakonom o zaštiti podataka i ličnosti. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Vlade Vojvodine, Igor Mirović. Izvolite.

Hvala.
Ja sam predsednik pokrajinske Vlade, pošto me stalno ispravljaju kad i ja napravim lapsus.
Uvaženi potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, pred vama je Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca. Kada se u imenu jednog zakona ugradi ime naše stare srpske slave, Sremski Karlovci, dovoljno je čak i ovlaš proučiti istoriju Sremskih Karlovaca i videti da je to zapravo istorija našeg naroda. U tome i leži i potreba da se nakon 30 godina od donošenja zakona, a prvi Zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa Sremskih Karlovaca donet je još 1991. godine i primenjivan je sporadično sa neadekvatnim obimom finansijskih sredstava i neadekvatnom pažnjom, imajući u vidu sve ono kroz šta smo prošli tokom devedesetih i dvehiljaditih godina. Dakle, taj prvi zakon je već imao u vidu značaj Sremskih Karlovaca i potrebu njegove sveobuhvatne obnove.
Mi smo se rukovodili činjenicom da je jedan zakon već bio u našoj zakonodavnoj praksi i u našem pravnom prometu, ali smo kao predlagač iskoristili pravo da ipak predložimo novi tekst zakona, dakle da ne uđemo u predlaganje izmena i dopuna, a da istovremeno i ne ćutimo na činjenica da se postojeći zakon ne primenjuje. Odlučili smo se da iskoristimo svoje pravo i da vama, uvaženim poslanicima Narodne skupštine, predložimo novi zakon o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.
Nadam se da ne moram, ali ću zbog javnosti ipak reći nekoliko važnih napomena da bi i javnost, a nadam se da to vama ne moram da podcrtavam, stekla uvid u to šta je sve to tako vredno u Sremskim Karlovcima što zaslužuje vašu pažnju, pažnju celokupne javnosti, zaslužuje donošenje jednog posebnog zakona koji će uveren sam, zajedničkim snagama podstaći obnovu ovog velikog nasleđa.
Sremski Karlovci pominju se još 1308. godine, a od 1532. godine prema starim knjigama iz manastira Krušedol, nose slovensko ime Sremski Karlovci. U Sremskim Karlovcima, 1699. godine je sklopljen tzv. Karlovački mir između, s jedne strane, Osmanskog Carstva i sa druge strane, Svete lige nakon dugogodišnjeg rata koji je trajao pre toga, a koji su činili Austrijanci, Poljaci i Mlečani. Već tada je nastala jedna, mogu slobodno da kažem, važna vrednost u Sremskim Karlovcima, Kapela mira koja će takođe biti predmet obnove i zaštite kada objedinimo sve snage nakon donošenja ovog zakona.
Od 1713. godine tu je sedište mitropolije SPC i već tada nastaju najznačajniji objekti naše sadašnje verske baštine, donja crkva, pa 1726. godine prva srpska škola, pa nakon toga veliki broj drugih hramova. Uspon Sremskih Karlovaca nastaje u drugoj polovini 18 veka kada je za mitropolita izabran Pavle Nenadović, kada se formira prva štamparija u tom mestu, gradi Saborna crkva 1770. godine i prva bolnica.
Značaj Sremskih Karlovaca je još veći izborom Stefana Stratimirovića za mitropolita krajem 18. veka, tačnije 1. novembra 1792. godine, počela je da radi prva gimnazija u Srba, koja je izgrađena prilozima i samih trgovaca u Sremskim Karlovcima, a najznačajniji prilog dao je Dimitrije Anastasasijević Sabo, i njegova rodna kuća danas postoji u Sremskim Karlovcima i biće predmet rekonstrukcije i obnove, ukoliko naravno, objedinimo snage, ukoliko danas podržite predlog ovog zakona.
U Sremskim Karlovcima je nastala i prva apoteka, od 1807. godine, a 1809. godine, prva crtačka škola, magistrat, a 1848. godine, je održana i čuvena majska skupština na kojoj su Srbi onog vremena, proglasili srpsku Vojvodinu i utrli put za politički program koji je, definitivno potvrđen 1918. godine, na velikoj narodnoj skupštini u novembru 1918. godine, kada se Vojvodina prisajedinila Kraljevini Srbiji.
Dvadeset mitropolita i patrijarha je stolovalo u Sremskim Karlovcima. Brojne velike ličnosti iz naše istorije, poput Branka Radičevića, Vuka Stefanovića Karadžića, generala Đorđa Stratimirovića, Vojvode Stevana Šupljikca, Lukijana Mušickog, Jovana Sterije Popovića, učili su tamo školu, pa sve do naših savremenika koji su do juče ovde sa nama delili i vreme i kulturni prostor. Pomenuću samo jednog Mihiza.
Nadam se da je ovo dovoljan uvod i dovoljan dokaz javnosti zašto moramo da se udružimo i da objedinimo snage. Zakon predviđa da formiramo jednu vrstu efikasnog odbora, koji će raditi pod kapom Vlade Srbije, koji će preuzete na sebe izradu programa obnove kulturno-istorijskog nasleđa i koji će zajedno sa nadležnim zavodima za zaštitu spomenika kulture, sa republičkim, pokrajinskim i gradskim zavodom u Novom Sadu, preduzeti čitav niz mera da bi ovo kulturno-istorijsko nasleđe bilo obnovljeno i da bi moglo da bude stavljeno u funkciju privrednog razvoja i ukupnog razvoja, ne samo Sremskih Karlovaca.
Moram da vas podsetim i još jednom kažem da je i Vlada Republike Srbije učinila sve da, pre svega, u saobraćajnom smislu, dakle, kada je reč o privrednom razvoju izuzetno važna stvar, Sremske Karlovce učini mnogo dostupnijim u budućnosti. Već negde tokom januara ili februara imaćemo brzu prugu od Novog Sada, odnosno od Beograda do Novog Sada, koja će prolaziti kroz Sremske Karlovce. Vlada Srbije pomogla je izgradnju pristana na Dunavu, u zoni Sremskih Karlovaca, a izgradnjom Fruškogorskog koridora, izgradnjom mosta, koji će povezivati Kovilj, Petrovaradin i deo Novog Sada, Sremski Krlovci će, praktično izaći na auto-put, na saobraćajnicu koju će veliki broj ljudi i uz ova dva druga vida transporta moći da komuniciraju i da budu gosti Sremskih Karlovaca u budućnosti.
Isto tako, moram da vam kažem da mi nismo čekali. Ovaj zakon će pomoći da objedinimo snage, ali želim i da vas upoznam sa činjenicom da i Pokrajinska vlada u protekle dve godine imala je svoj fond za obnovu Sremskih Karlovaca, što znači da smo spremni dočekali trenutak kada će nakon usvajanja ovog zakona Vlada Srbije, preko odgovarajućeg odbora, koji će činiti predstavnici Vlade, predstavnici Pokrajinske vlade, imati na raspolaganju spremnu projektnu dokumentaciju, sa ciljem da započnemo, odnosno nastavimo obnovu u još većem obimu.
Nekoliko informacija. U toku je rekonstrukcija fasade Patrijaršijskog dvora. Isto tako, u toku je rekonstrukcija zgrade Bogoslovije u Sremskim Karlovcima. Inače, Bogoslovija u Sremskim Karlovcima je druga Bogoslovija, gledajući po starini, da tako kažem, prva Bogoslovija u pravoslavnom svetu je Bogoslovija u Kijevu, a ova naša Bogoslovija u Sremskim Karlovcima, imajući u vidu istorijski kontinuitet, je druga u odnosu na vreme kada je osnovana.
U toku su radovi na rekonstrukciji fasade Sabornog hrama, kao i na rekonstrukciji fasade zgrade Rimokatoličke crkve. Isto tako, pripremili smo projektnu dokumentaciju za parterno uređenje centra Sremskih Karlovaca, zatim, projektnu dokumentaciju za budući arhiv, koji će se nalaziti u objektu Svetosavskog doma. Inače, u ovom trenutku se u Sremskim Karlovcima nalazi i sedište Arhiva SPC, i sedište Arhiva SANU, i brojne druge ustanove i institucije. Napomenuću samo Institut za vinogradarstvo i vinarstvo, koji se takođe nalazi tamo.
Mi smo pripremili takođe, projektni dokumentaciju za rekonstrukciju 21 fasade u zaštićenoj zoni Sremskih Karlovaca, i evo, to je samo jedan primer početka obnove koja će sasvim sigurno biti sveobuhvatnija i kvalitetnija, imajući u vidu potrebu da donesemo ovaj zakon.
Naš krajnji cilj je da se ne samo obnove najznačajniji javni objekti, već da se infrastrukturno u potpunosti urede Sremski Karlovci, da se stvore uslovi za razvoj kulturnih sadržaja u Sremskim Karlovcima, u mnogo većem obimu.
Zatim, da se na taj način pomogne privredni razvoj, ali i premeren ambijentu samih Sremskih Karlovaca, ali i ekološkim standardima ka kojima moramo da težimo da se izvrši u toku tog procesa realizacija, dakle da cela realizacija celog posla ima i visoke energetske standarde, da se u toku perioda u kojem ćemo objediniti snage i zajedno delovati na osnovu odredba ovog zakona podstiče privredan razvoj, posebno vinarstvo, pčelarstvo, vinogradarstvo u Sremskim Karlovcima, ali da se na izvestan način i drugim sredstvima kroz druge fondove podstakne i razvoj turizma.
To će značiti da smo kao narod sposobni da obnovimo jedno od naših najznačajnijih mesta kada je reč o našoj istoriji, kao što je neko rekao u raspravi na Odboru za kulturu i informisanje, to će značiti da smo sposobni gledajući pretke, gledajući sve ono što su nam ostavili stvaramo uslove za današnji život, ali i stvaramo uslove da pokažemo sposobnost pred potomcima, da obnovimo ono što su najznačajniji ljudi naše istorije ostavili kao veliku vrednost.
Ja sam uveren da ćete tekst ovog zakona podržati i uveren sam da ćemo od decembra kada se bude raspravljalo o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, imati izdašnija finansijska sredstva za obnovu Sremskih Karlovaca. Zakonom je predviđeno da se sredstva objedine i kada je reč o sredstvima budžeta Republike Srbije, budžeta AP Vojvodine, budžeta lokalnih samouprava, ali ćemo biti aktivniji kada je reč o prikupljanju sredstava iz Evropskih i drugih fondova.
To će značiti mnogo veću spremnost, mnogo veću angažovanost i verujem, u praktičnom smislu da za četiri do pet godina možemo govoriti o potpunoj i sveobuhvatnoj obnovi ovog našeg sjajnog mesta i o tome da smo vratili dug generacijama koji su ga stvarale i koje su u njemu delovale kroz sve ove primere, vidi se značaj samog mesta i značaj ljudi koji su u našoj istoriji stvarali velike vrednosti kojima se danas ponosimo.
Želim da vas pozovem da podržite ovaj zakon i da nam pomognete da budemo jedan veliki tim koji će Sremske Karlovce obnoviti i time odužiti veliki dug.
Hvala.

Zahvaljujem predsedniku pokrajinske Vlade.
Prelazimo na izvestioce nadležnih odbora.
Reč ima potpredsednica Narodne skupštine Elvira Kovač, ispred Odbora za evropske integracije.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi potpredsedniče.

Predsedništvo, predsedniče pokrajinske Vlade, potpredsedniče Vlade, saradnice iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, u ime Odbora za evropske integracija posle sednice održane juče i rasprave od dva predloga zakona, želimo da naglasimo da pregovarački proces u pristupanju Srbije Evropskoj uniji je pokazao, nažalost, da postojeća rešenja, znači u do sada važećim zakonima od 2009. godine, nisu usaglašena sa relevantnim zakonodavstvom EU i to prevashodno, u odnosu na primenu principa, ravnopravnog tretmana muškaraca i žena u pristupu i nabavci roba i usluga u implementaciji načela jednakih mogućnosti i jednakog tretmana žena i muškaraca u vezi sa pitanjima zapošljavanja, samozapošljavanja i obavljanja zanimanja.

Ono što je sada značajno, o čemu smo juče razgovarali i što je Odbor konstatovao, je da je Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije naš pravni sistem sada konačno usklađen sa sekundarnim izvorima prava EU i to Direktivom 43 od 29. juna 2000. godine o sprovođenju principa jednakog postupanja, bez obzira na rasno ili etničko poreklo, Direktivom 78 od 27. novembra 2000. godine, Opštem okviru za jednako postupanje sa građanima prilikom zapošljavanja na radu, izuzetno značajno.

Kada pričamo o drugom predlogu zakona, Predlogu zakona o rodnoj ravnopravnosti, i on je usklađen sa Direktivom Saveta 113 od 13. decembra 2004. godine, o primeni načela jednakog postupanja prema muškarcima i ženama o pristupu robama i uslugama, Direktivom 54 Evropskog parlamenta i Saveta od 5. jula 2006. godine o primeni načela jednakih mogućnosti i jednakog postupanja prema muškarcima i ženama u pitanjima zapošljavanja i zanimanja, kao i Direktivom 41 Evropskog parlamenta i Saveta od 7. jula 2010. godine o primeni načela jednakog postupanja prema muškarcima i ženama koji su samozaposleni, naravno, svesni toga da je zapravo dugoročni cilj donošenja potpunog novog zakona o rodnoj ravnopravnosti uspostavljanje, unapređenje, održavanje rodne ravnopravnosti i svesni smo da će se ona zapravo meriti indeksom rodne ravnopravnosti, odnosno indeksom rodne ravnopravnosti EU koja je zapravo u primeni u Republici Srbiji već od kraja 2018. godine.

Iz ugla evropskih integracija želela bih još da naglasim značaj akcionih planova. Naime, ključne politike antidiskriminacije rodne ravnopravnosti čine treći deo posebnog Akcionog plana za izuzetno značajno Poglavlje 23 o osnovnim pravima. Kao što znamo, on je revidiran u drugoj polovini prošle godine i upravo revidiranim Akcionim planom je predviđeno, tada je Vlada prihvatila obavezu da će se do kraja prošle, 2020. godine, znači, do četvrtog kvartala, ipak malo kasnimo, prošle godine finalizirati sledeće aktivnosti, upravo to što sada radimo – izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije, usvajanje nove strategije prevencije i zaštite od diskriminacije i, naravno, značajnog pratećeg akcionog plana, usvajanje potpuno novog zakona o rodnoj ravnopravnosti, što će, nadam se, da se desi krajem ove ili početkom sledeće nedelje, razvoj nove nacionalne strategije i akcionog plana za sprečavanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima jer je ta strategija, kao što znamo, davno istekla.

Raduje nas što je 22. aprila ove godine Vlada usvojila Strategiju za sprečavanje borbe protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period od 2021. do 2025. godine.

Sloboda jednakosti i zabrana diskriminacije je u neraskidivoj vezi sa onim što danas čini osnov identiteta EU, a to je privrženost principima slobode, demokratije, poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i vladavini prava, koji su sadržani u preambulama kako Mastrihtskog ugovora iz 1992. godine, tzv. Ugovora o EU, tako i Lisabonskog ugovora koji je, kao što je poznato, stupio na snagu 2009. godine.

Ugovor o EU iz Lisabona definiše ravnopravnost polova sa multidimenzionih aspekata. Pre svega, u članu 2. ovog ugovora stoji da su jednakost i poštovanje ljudskih prava osnivački principi EU. Lisabonski ugovor o EU takođe utvrđuje obaveznu primenu Povelje o osnovnim ljudskim pravima, stoga je Odbor za evropske integracije dao pozitivno mišljenje na ove predloge zakona. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem koleginice.
Za reč se javio predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova, narodni poslanik dr Muamer Bačevac. Izvolite.

Uvaženi ministre, uvaženi premijeru pokrajinske Vlade, uvaženi gosti, danas je Dan sećanja na žene žrtve nasilja u porodici.

Naime, 18. maja 2017. godine, za samo 72 sata ubijeno je sedam žena u porodičnom nasilju u našoj državi. Taj trenutak je bio veliki alarm da naša Vlada ovaj dan proglasi Danom sećanja na žrtve nasilja u porodici, želeći da ukaže na jedan trend, jedan porast nasilja prema ženama u porodici, ne samo kod nas nego u celom svetu. I naravno da smo mi, poslanici SDP, naši funkcioneri, ali i kompletna naša koalicija, inicirala i stala iza ovakvog jednog plana.

Međutim, danas u svetu pored pandemije virusa imamo pandemiju i nasilja u porodici. Nažalost, iako izveštaji MUP-a naše države prikazuju da imamo manji broj prijava, ipak po broju poziva na SOS telefona i po prijavama organizacijama koje se bave zaštitom žena koje su ugrožene ovim nasiljem imamo skoro trostruko povećanje i to je trend koji postoji i u Francuskoj i u Velikoj Britaniji i u drugim zemljama.

Mi smo kao država usvojili tri odlična i izuzetna zakona koji pokušavaju da spreče ovu izuzetno lošu, kataklizmatičnu pojavu u našem društvu, a to su Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, Zakon o sprečavanju diskriminacije i Zakon o rodnoj ravnopravnosti. Ovo sam napravio digresiju da bih ukazao na značaj ovih zakona danas, jer su diskriminacija i neravnopravnost osnovni preduslovi za nasilje koje za njima usledi.

Stoga mislim da su ovi zakoni jako bitni za naše društvo i da ih trebamo podržati, jer nam daju osnovne poluge da sprečimo i nasilje u porodici, ali i da smanjimo rodno zasnovanu diskriminaciju, kao i diskriminaciju po svakom drugom vidu, koja je, nažalost, prisutna u našem društvu.

Prošle nedelje, u petak, u organizaciji Poverenika za rodnu ravnopravnost, imali smo poseban izveštaj o diskriminaciji starijih osoba ovde, slušanje, i ja kao neko koji dolazi iz unutrašnjosti gde je posebna posvećenost prema starijima, bio sam zgranut podatkom da drugi osnov za prijavi Povereniku jeste diskriminacija naših starijih građana. Mi smo društvo koje stari i želim ovim podatkom da vam ukažem na značaj Zakona o diskriminaciji.

Ako su rasizam i antisemitizam bili dominantni oblici diskriminacije u prošlom veku, ejdžizam je dominantniji i mogao bi postati najprisutniji oblik diskriminacije u 21. veku. Ejdžizam su stereotipi, predrasude i diskriminacija zbog godina starosti, a sam termin skovao je jedan lekar, želeći da ukaže na dolazeću plimu diskriminacije prema starijim osobama.

Posebno svi mi koji se danas borimo za vladavinu prava, pravdu, ravnopravnost i očuvanje individualnih sloboda, koje su temelj naše demokratije, imamo obavezu da te temelje učvrstimo i nastavimo dalje u izgradnju naše Srbije kao otvorenog demokratskog i tolerantnog društva koje građanima garantuje ostvarivanje jednakosti pred zakonom, ali ide i korak dalje i stvara uslove za istinske šanse za sve građane i građanke svih generacija, bez obzira na pol, versku, nacionalnu, etičku pripadnost, imovno stanje ili bilo koja druga svojstva.

Na kraju, na arapskom jeziku reč žena se kaže „elmerah“, što je izvedenica iz arapske reči „el mirah“, koja se prevodi kao ogledalo.

Koliko god ljubavi ili mržnje muškarac pokaže prema ženi, toliko će mu ona uzvratiti, nalik ogledalu koje vam pokazuje onakvim kakvim ste i onakvim kakvim zapravo jeste. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednica Odbora za kulturu i informisanje, narodna poslanica Sandra Božić.

Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine, gospođo Jevđić.

Uvaženi ministri, uvaženi predsedniče pokrajinske Vlade, Odbor za kulturu i informisanje je, naravno, dao pozitivno mišljenje vezano za Predlog zakona o obnovi kulturno-istorijskog nasleđa i podsticanju razvoja Sremskih Karlovaca.

Imali smo vrlo plodonosnu raspravu, koja je zaista dugo i trajala i čini mi se, da je nismo ograničili vremenski, da bi potrajala još više od onoga koliko smo juče imali priliku da slušamo odgovore na postavljena pitanja članova Odbora predsedniku Vlade.

Čini mi se da smo kroz tu raspravu uspeli da dođemo i do novih zaključaka, koji se tiču istorijskog i kulturnog nasleđa Sremskih Karlovaca, a imali smo sa druge strane i sagovornika koji je bio spreman i da nas sasluša, ali i da uvaži određene predloge poslanika koji neće biti implementirani kroz ovaj zakon, ali svakako kroz neku buduću praksu mogu biti i te kako dobrodošli i na putu razvoja Sremskih Karlovaca, jer upravo ovim zakonom to i pokušavamo da uradimo.

Nakon 30 godina vraćamo se na ideju akademika Dejana Medakovića, jednog od inicijatora tadašnjeg zakona iz 1991. godine, a u susret stogodišnjici obeležavanja njegovog rođenja. Ovaj novi zakon treba da potpuno i sveobuhvatno u finansijskom, tehničkom i organizacionom smislu omogući stabilan institucionalni, finansijski okvir za održivi razvoj i obnovu jedinstvenog kulturnog nasleđa, kakvi su Sremski Karlovci, koji nisu jedan običan grad, već imaju jedan istorijski legat koji nose sa sobom, nešto što je ostalo našim generacijama da obnove, da čuvaju i da naravno ostavimo našim potomcima, koji će svakako nositi istoriju i one slavne dane Sremskih Karlovaca koje ćemo upravo na ovaj način vratiti na velika vrata.

Pozdravljam ovom prilikom i inicijativu donošenja ovakvih vrsta izmena i dopuna zakona, velikog broja zakona u oblasti kulture i očuvanja kulturnog nasleđa. Ovde se jasno vidi posvećenost i motivisanost kako Vlade, Narodne skupštine, ali u ovom slučaju i Pokrajinske Vlade i lokalne samouprave upravo na uređenju oblasti koje su, čini mi se, u domenu kulture bile dugi niz godina marginalizovane.

Na ovaj način, u svakom smislu, Sremski Karlovci, u terminologiji, napomenuću još jednom, poznat kao istorijski grad i nekadašnji centar kulturnog, verskog života, prosvetnog itd. dobijaju svoj formalno-pravni okvir i vrlo je važno zapravo osavremeniti zakonske norme koje će doprineti da ovih preko 230 miliona, koji su planirani za obnovu i razvoj Sremskih Karlovaca, za različitu projektno-tehničku dokumentaciju, zaista dobije svoj stari sjaj i da na taj način obogatimo i našu turističku ponudu, turističku ponudu Srbije.

Sa druge strane, ostajemo vrlo jasno na putu ekonomskog prosperiteta, privrednog razvoja, jer ovo će usloviti ne samo razvoj turizma, već i privrede celokupnog i samih Sremskih Karlovaca, ali i njegovog okruženja. S obzirom na izgradnju Fruškogorskog koridora, izgradnju brze pruge, Sremski Karlovci će svakako dobiti jedan sasvim drugačiji strateški značaj i nadam se u tom smislu da ćemo Sremske Karlovce, ne samo kulturno-istorijski ispratiti u maniru kojem zaslužuju, već ćemo doprineti razvoju celokupnog predela i samih Sremskih Karlovaca i da ćemo doprineti i životu i životnom standardu građana Sremskih Karlovaca.

Ja vas molim, s obzirom da danas imamo ova dva veoma bitna zakona, da ovaj treći zakon, koji je takođe izuzetno važan, bude u vašim diskusijama, jer smatram da i te kako ima šta da se kaže. Molim i članove Odbora za kulturu i informisanje da prenesu barem deo informacija, koje smo juče dobili na Odboru za kulturu i informisanje, s obzirom da mislim da je ovo samo jedan primer dobre prakse na koji način i u budućem periodu možemo urediti pravno-formalno još neke gradove u Srbiji koji su od ovolikog istorijskog značaja.

U danu za glasanje ćemo podržati ovaj zakon. Ja vas molim da danas diskusija bude ravnopravna, u smislu da, bez obzira što Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zabrani diskriminacije izaziva toliko pažnje, i ovaj zakon bude na vašem dnevnom redu, u smislu diskusije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, koleginice Božić.
Reč ima predsednik Odbora za obrazovanje, narodni poslanik dr Muamer Zukorlić.
Izvolite.