Trinaesta sednica Prvog redovnog zasedanja , 25.05.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, pred nama su dva veoma važna zakona.

Što se tiče Zakona o akcizama, on je takođe veoma značajan. Istina da je sama tematika alkohola i alkoholnih pića, za mene je veoma specifična zbog mojih verskih uverenja, tako da ću se ja ustegnuti od diskusija na tu temu iz jasnih razloga. No, pitanja akciza nije samo pitanje koje se tiče onih propisa koji uređuju same procedure.

Akcizna roba je zanimljivija od samih procedura. Akcizna roba je uvek nešto što je bilo veoma privlačno i zanimljivo za razne oblike kršenja zakona, pa i samog kriminala, odnosno kriminalaca i kriminalnih grupa. To je ono što i ovom prilikom zaslužuje da se skrene pažnja prema potrebi pojačanog interesovanja države koja se istina bavi temom kriminala i borbe protiv kriminala i organizovanog kriminala od samog formiranja, ne samo ove Vlade, već i one prethodne, odnosno od kako je ova ili slična vladajuća većina došla na vlast, odnosno u prilici da formira Vladu.

Dakle, ono što mi jeste drago to je da na agendi, političkoj agendi ove vlasti borba protiv organizovanog kriminala i uopšteno kriminala veoma važna i što sve ove godine opstaje tako visoko u zoni interesovanja ove vlasti, ali ono na šta hoću da skrenem pažnju, na šta sam ukazao i ranije jeste potreba da ta borba protiv kriminala zapravo ne ostane samo na važnim tačkama kriminala koje su najčešće ovde u glavnom gradu, odnosno u Beogradu. Međutim, često se desi da zbog te same fokusiranosti na borbu protiv kriminala, velikog kriminala, poznatog kriminala, itd. ovde u samom Beogradu ili u centru same države, vrlo često se određene veoma važne kriminalne grupe i pojedinci sakriju u hladovini određenih delova ove zemlje udaljenih od samog centra Beograda.

Zato je veoma važno da to ne zaboravimo i ne zapostavimo, već da borba protiv kriminala i posebno organizovanog kriminala, zapravo ima našu pažnju u svim delovima ove zemlje. Svakako moja svedočenja i informacije i svest o tome dolazi, pre svega, zbog kraja u kome živim i u kome sve to vidim, znajući da kada govorite o kriminalu u svom mestu zapravo rizikujete što se meni i stranci koju predvodim vrlo često spočitava - zašto govoriš ružno o svome kraju.

Dakle, to je jedna velika dilema kada otvarate brojne bolne teme i bolna pitanja, jer zapravo rizikujete da vam se na taj način uzvrati. Najlakše je prekriti, pokriti i sakriti, međutim, to je ono lažno prijateljstvo i lažni patriotizam. To je kao kad smo bili učenici u školi, pa sada kada prekrivate ono što ne valja ili nećete, ili u tome učestvujete, vi ste onda pravi drug, vi ste pravi prijatelj, ako nećete da učestvujete u radnjama koje su zabranjene, onda vi niste dobri. Isto tako u odnosu na ove teme, dakle, ukoliko ćutite onda ste vi lokal patriota, jer vi o svom gradu govorite samo lepo.

Nije to samo kada je u pitanju lokalni nivo, ja sam slične probleme imao i 2010. godina, kada sam imao neku vrstu obračuna od strane tadašnjeg režima koji vazda kada bismo mi uzvratili, oni bi govorili – vi napadate državu. Dakle, nije uvek vlast država, odnosno pojedinci koji su se tada krili iza države, zapravo su poturali državu da ih štiti od onoga što oni jesu u najnegativnijem smislu.

Isto tako i na lokalnom nivou. Znači, govoriti o tome, pozivati na spas svog grada, svog kraja od kriminala ne znači govoriti negativno o svom gradu, znači govoriti o problemima, opasnostima, bolestima i svemu onome što smara i ugrožava taj grad.

Istina, u manipulativnom smislu, tu je linija vrlo tanka i nimalo nije lako je razjasniti. Međutim, uprkos tom riziku mi ne pripadamo onoj uobičajenoj populističkoj retorici i politici u kojoj je najbitnije površno se dodvoriti narodu, baciti mu neku prašinu u oči nekim jeftinim populističkim pričama i obećanjima, a u stvari podržavati ono što ugrožava taj grad.

Dakle, tu smo mi drugačiji. Mi ćemo ostati dosledni politici i diskursu gde ćemo ukazivati na ono što ne valja, boriti se protiv toga što ne valja, jer mi se nikada nećemo saglasiti da je dominacija kriminalaca u mome gradu i mome kraju dobro za moj grad i moj kraj i moj narod, bez obzira što imamo te neke nasleđene forme i obrasce ponašanja i shvatanja – e, pa, neka je, čekaj, to je naš čovek ovde iz komšiluka, šta fali da se on obogati, šta fali da on postane milioner, ne pitajući da li te milione zarađuje drogom, zarađuje pljačkom poreza, a to znači građana, zarađuje korupcijom, zarađuje raznim oblicima kriminala, odnosno kršenja zakona.

Naravno da ovo što mi zastupamo je teži put i podrazumeva da se za to primaju određeni udarci upravo od onih struktura koji su u sprezi sa kriminalnom i kojima se na taj način zapravo kvare računi. Dakle, mi ćemo tome ostati dosledni.

Kada je u pitanja akcizna roba, ona je posebno interesantna, ali ne samo ona, već se tu treba nastaviti sa svim onim temama koje smo otvarali ovde.

Imamo neke informacije da su započete određene istrage sa carinom u Novom Pazaru. S obzirom da je ovde ministar, želim da skrenem pažnju da se to pojača, da je carina u Novom Pazaru leglo kriminala i da te teme se trebaju otvoriti, odnosno da je Ministarstvo dužno da izvrši revizije i da zapravo razotkrije kriminal i kriminalce koji, eto, tu carinsku upravu, koja je udaljena od Beograda na 300 kilometara, zapravo oslobode, vrate građanima i zapravo joj daju onu poziciju koja joj treba, jer mi smo se tada borili, zalagali da Novi Pazar dobije carinu kako bismo maloj privredi, trgovcima, proizvođačima, dobavljačima repromaterijala olakšali carinjenje roba u Novom Pazaru. Međutim, mi sada imamo informacije da veoma mali broj, jedan određeni broj povlašćenih biznismena, trgovaca, uvoznika može cariniti robu u Novom Pazaru, dok svi drugi, koji nisu u sprezi sa određenim strukturama lokalnih vlasti ili nekim drugim strukturama uticaja, moraju cariniti robu, ne znam gde, u Kraljevu, pa čak i u nekim još udaljenijim mestima.

Dakle, to zapravo znači da ipak sama činjenica da imamo pojavu da neko ima potrebu da ljude selektuje gde bi carinili znači da se nešto krije. Čim se jednima nešto čini dostupnim, drugima ne, onda tu postoji nešto mutno i to mutno treba izbistriti i mi zapravo pozivamo Ministarstvo i nadležne državne organe da se time pozabave. To je vrlo jednostavno razotkriti. Nema tu neke velike filozofije, samo je pitanje posvećenosti i odlučnosti.

Kada je u pitanju Zakon o ličnim kartama, tu nam je mnogo komotniji prostor za diskusiju. Znači, radi se o zakonu koji definitivno, evo, nakon određenog iskustva od 10 godina, imamo detektovane određene nedostatke čijim će otklanjanjem zapravo biti olakšano samo vršenje uloge, odnosno funkcije dokumenta, ličnog dokumenta, ličnog identifikacionog dokumenta koji se naziva ličnom kartom.

Pored toga što ćemo imati određene dodatne podatke u ličnoj karti koji će olakšati funkcionalnost i upotrebu te lične karte, što je svakako za pozdraviti i podržati, isto tako, kao što smo pročitali i čuli u obrazloženjima, pojednostaviće se određene procedure, čime će se olakšati građanima rešavanje pitanje lične karte, pogotovo u slučaju gubljenja tog dokumenta. Dakle, sama procedura vađenja ili dobijanja novog dokumenta će biti ovim zakonom olakšana, kao što će i određene druge povoljnosti se dobiti ovim zakonom, tako da će narodni poslanici Stranke pravde i pomirenja u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Ono što ovom prilikom želim aktuelizirati, a ima i direktnu vezu sa samim dobijanjem dokumenata, uključujući same lične karte, jesu okolnosti, uslovi određenih lokalnih organa Ministarstva unutrašnjih poslova koji se bave ovim pitanjem.

Naime, u Novom Pazaru, to je već poznato, još jednom sam otvarao ovu temu, ali dok god se ona ne reši, dok se god taj problem ne otkloni, mi ćemo kao narodni poslanici, predstavnici naroda biti u prilici da o tome govorimo i na to ukazujemo.

Dakle, prostorije, uslovi, tehnička opremljenost službi koje izdaju lične karte, naravno uključujući i pasoše i druga lična dokumenta, konkretno u Novom Pazaru, veoma su loše, veoma nehumane.

Dakle, zaista, s obzirom da je u pitanju grad sa preko 120.000 stanovnika, te prostorije više decenija služe toj nameni. One su jako loše, pre svega po samoj površini tih prostorija. Ogromne su gužve, čekanja, hodnici, male prostorije. Kada tome dodate veoma zastarelu tehniku, recimo, samo fotografisanje za pasoš ili za ličnu kartu, ma nikako da uspe iz prvog puta. Jednostavno, morate, a imate zagušljivu prostoriju koja ne znam da li ima više od šest kvadrata. Obično leti i veoma, veoma zagrejanu.

Dakle, zaista su uslovi nehumani. Lično sam se uverio, a pored toga primam permanentno žalbe i pritužbe građana. Mislim da je u Novom Pazaru je odavno sazrela situacija. Ne znam zašto je ta ideja samo više puta pominjana, ali se nije pristupilo? Znači, potrebna je investicija. Ovo je poziv i sugestija Ministarstvu unutrašnjih poslova - potrebna je izgradnja, dogradnja, šta god, na lokalitetu policijske uprave u Novom Pazaru da bi te službe mogle disati normalno.

Kada se kaže policijska uprava, obično se misli na onaj deo policije koji se bavi bezbednošću građana, koji se bavi borbom protiv kriminala. Međutim, onaj deo policijske uprave koji se bave uslužnim delatnostima vezanim za ličnu dokumentaciju, on je mnogo frekventniji, hvala Bogu što je mnogo frekventniji, od ovog dela policije koji se bavi kriminalcima i raznim drugim prestupnicima. Zato tom delu civilnom, da kažem uslovno, tom delu civilne usluge u policijskoj upravi nije data dovoljna pažnja. Nekako se civilne usluge u policijskoj upravi doživljavaju kao uljezi u policiji, kao nešto periferno, kao nešto ne dovoljno važno.

Ne znam da li je tako u ostalim delovima zemlje, ali u opštinama i gradovima gde sam bio u prilici da komuniciram, ranije u Tutinu, a sada u Novom Pazaru, uključujući Sjenicu i druge gradove tog područja, nekako je i psihološki i organizaciono taj segment policijske uprave koji se bavi civilnim uslugama je marginalizirao. On se smatra tu kao nekim uljezom, kao nekim viškom. Bitno je da policija funkcioniše u ovim njenim vertikalama borbe protiv prestupnika kriminala, uređenja saobraćaja itd. Međutim, onaj deo koji se tiče civilne usluge nekako je marginalizovan i to traje godinama.

Mislim da je vreme da, prvo, taj odnos promenimo prema segmentu ili sektoru civilnih usluga u policijskim uprava, uopšte da ga promenimo, ali i konkretno. Dakle, ovde govorimo o jednoj konkretnoj situaciji, gde i dalje imamo policijsku upravu u Novom Pazaru koja ima jednu zgradu, hajde da kažem, navodno pristojnu i imamo tzv. barake. Ja ne znam da li to još postoji? Dakle, još uvek postoji u 21. veku u 21. godini, kaže, u barakama i to su baš barake. Nisu to neke novije barake, pa da se može reći da je uređeno. Ne, to su, maltene, straćare koje ne vrede ni za šta drugo. Zamislite, i dalje se narod, da kažem, prisilno navikao, ljudi koji tamo rade. Čeka se to. Nekad se to pomene.

Ja se sećam da me je još pre desetak godina jedan od načelnika policijske uprave lično obavestio za inicijativu da se gradi još jedna zgrada na tom lokalitetu, s obzirom da postoji zemljišni prostor. Tada je to bila za nas radosna vest, iako u principu izgradnja ili ulaganje u policiju se ne smatra nekom razvojnom investicijom,

ali bez obzira, barem smo očekivali da se ovo olakša, da se prosto ove gužve i sva ta depresija koju vidite kod tih ljudi dok tamo stoje, čekaju, kao i kod tih službenika, da ona se konačno rešava.

Međutim, evo, prošlo je više od decenije od kako sam prvi put imao tu vest, do toga nije došlo, ne znam zašto. Zamolio bih ovde i ministra finansija, s obzirom da, evo, i dok zasedamo po ovim našim odborima i raznim sastancima, najviše koje ministarstvo se pominje jeste Ministarstvo finansija. Šta se god predloži, kaže, šta li će reći ministar finansija. Naravno, to je ono – kod koga je novčanik, nema veze da li on sam odlučuje, mi svi znamo da ne odlučuje sam, već da postoji procedura i zakon, ali nekako to tako stoji, kod koga je novčanik dâ, ne dâ, ne dâ on, dâ on itd, to je tako najlakše kazati. Naravno, mi narodni poslanici smo svesni da to nije tako i da se radi o jednoj veoma delikatnoj funkciji ministra i Ministarstva finansija, gde treba sa ipak ograničenim novcem nahraniti svu decu u kući, u celoj državi, sve potrebe, onda nadoknađivati, krpiti i razne, da kažemo, popunjavati jame i rupe iz ranijih vremena koje su ostavljene i koje su izazvane itd.

Mi smo svega toga svesni, ali ipak, dakle, želimo skrenuti pažnju, ovo su neke stvari koje baš nema više smisla da se odgađaju. Znači, možete sami doći, evo, budite naši gosti, prošetaćemo, pa, prosto, da vidite. Znači, ne radi se o tome da može još bolje, nego baš je loše, baš. Dakle, barake za policijsku upravu koje su bile neki pomoćni objekti pre 40, 50 godina su i dalje kancelarijski prostori. To nije OK, to nije u redu i to moramo menjati i zato smo ovde da prosto podignemo glas. Sigurni smo da, zapravo, da će ovome biti data pažnja.

Možda je trebalo biti još glasniji proteklih godina da se to ne bi zapostavljalo i zaboravljalo, jer ima i ono – dok dete ne zaplače, majka misli da je sito, da mu je dobro da je sve OK i onda mora da, ona što češće zaplaču - ona dobiju to što im treba. Naravno, mi nećemo plakati, mislim da smo ovde uspostavili odnos i u pogledu saradnje i u pogledu javne političke komunikacije da možemo u sasvim mirnim okolnostima, zapravo, zajednički detektovati šta su to prioriteti i ovakve stvari koje su same po sebi svedokom da je potrebno reagovati, one najbolje govore o sebi.

Šta se onda dešava kada, evo, sav ovaj trud koji ulaže Vlada u poboljšanje zakona, sav ovaj trud koji ulažemo mi kao narodni poslanici u poboljšanju određenog zakona? Dakle, oni naprave određene pomake, određeno unapređenje zakonskog kvaliteta, ali ipak, taj građanin, taj građanin vidi zakon na šalteru, njemu je sav zakon na šalteru. Znači, sve ovo što mi ovde govorimo, to je njima neka više akademska priča, neko sluša, neko ne sluša, ali obraz države, lice države je šalter. I to je ona ključna i jedina, zapravo, prava komunikacija koju građanin ima.

Zato se mi moramo potruditi da do kraja unapredimo, humanizujemo, uredimo, zapravo, taj šalter koji predstavlja obraz države, lice države preko koga se građanin, svaki građanin, jer i ovo da li će neko gledati našu Skupštinu je pitanje volje, a pitanje da li ćete doći da vadite ili dobijete ličnu kartu, to nije pitanje volje, tu ne postoji građanin koji to može da izbegne.

Zato je potreban fokus, zapravo, na taj najmasovniji i najoriginalniji oblik komunikacije koji se dešava između države i građanina, a to je šalter i u pogledu uređenja i u pogledu prostornog i u pogledu komunikacije i u svim drugim pogledima.

Hvala vam.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe Stranka pravde i pomirenja - Ujedinjena seljačka stranka.
Prijavio se ministar. Izvolite.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Da. Hvala, gospodine Zukorliću.
Samo jedna kratka informacija, nakon konsultacija sa ministrom Vulinom. Dakle, projektno-tehnička dokumentacija za zgradu PU u Novom Pazaru se radi, ubrzano se radi. Biće gotova do kraja godine, tako da se već naredne godine stvaraju uslovi da se sa izgradnjom i krene. Dakle, radimo i na tome. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se na pojašnjenju.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.
...
Stranka pravde i pomirenja

Muamer Zukorlić

Prosto da vam se zahvalim.

Volim lepe vesti. Danas je u ovom vremenu teško napraviti lepu vest. A, pogotovo volim kada dobijem lepu vest koja je ovako konkretna, koju mogu da ponesem građanima Novog Pazara. Hvala vam na tome. Čekamo taj trenutak kada će i taj problem krenuti da se rešava. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ministar.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Samo kratko.
Najpre, vama zahvaljujem na uvek iscrpnom izlaganju. Koliko možemo, uvek se trudimo da rešavamo probleme po celoj Srbiji i kao što ste videli i predsednika Vučića, koji stalno putuje i obilazi, razgovara sa građanima. To je osnova naše politike. U osnovi naše politike nalazi se čovek, njegove potrebe da vidi i novi asfalt, da ima priključak na kanalizaciju, na vodu, da su nove škole, nove zdravstvene ustanove i da deca mogu da idu i na bolje fakultete i da nakon toga nađu posao, da se otvori neka nova fabrika.
Tako da, u doba korone, u doba najveće ekonomske krize, da, mi radimo šta god možemo. Nikada, kao što znate, nismo imali veća kapitalna ulaganja nego ove godine. To je rebalans budžeta koji smo usvojili pre par nedelja, koji ste vi izglasali. Tako da, naravno, čim se stvore uslovi, završi se sa projektno-tehničkom dokumentacijom, nema razloga da i tu zgradu ne uradimo. To je slobodno poruka koju možete da prenesete i građanima u Novom Pazaru. Hvala puno.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe JS, narodni poslanik Života Starčević. Izvolite.
...
Jedinstvena Srbija

Života Starčević

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Uvažena predsedavajuća, uvaženi ministre Siniša Mali sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, mi ovde danas raspravljamo o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o akcizama i o zakonu o izmenama i dopunama Zakona o ličnim kartama.

Poslanička grupa JS u danu za glasanje svakako će podržati ova zakonska rešenja i ove predloge.

Lična karta je veoma važan lični dokument, uz pasoš svakako najvažniji i logično je da se s vremena na vreme Zakon o ličnoj karti osvežava, kako bi se prilagodio potrebama današnjice, potrebama vremena u kojem živimo.

Međutim, ono što želim da kažem jeste da sintagma lična karta se ne koristi samo da bi označila taj personalni, taj lični dokument. Sintagma lična karta u našem jeziku se često koristi kako bi objasnili nečiju biografiju, nečiji životni put, nečija dostignuća, dela, ili kako danas mladi popularno kažu, nečiji CV.

Naravno da je u prirodi svakog čoveka da ima što bogatiju biografiju, odnosno što bogatiju ličnu kartu, da njegova lična karta bude puna dela, podataka koji će ostati zabeleženi u sećanjima najbližih, ali ne samo najbližih, već i šire društvene zajednice.

Svakako da će nečije lične karte biti poznate u čovečanstvu sve dok čovečanstvo bude postojalo, jer su njihove lične karte ispunjene takvim delima i stvaralaštvom kakvo će čovečanstvo zauvek pamtiti. To važi i za umetnike, naučnike, istraživače, vojskovođe, lekare, profesore, ali i za političare.

Za neke će u ličnoj karti biti upisana brojna dela, pa će tako, recimo, pokojni Branko Pešić uvek pamtiti i uvek će mu u ličnoj karti stajati Beograđanka, Gazela, Mostarska petlja, 68.000 izgrađenih stanova. Iza, recimo, našeg kolege Milutina Mrkonjića ostaće ekspresno obnovljena infrastruktura nakon NATO bombardovanja. Iza Dragana Markovića Palme ostaće jedna potpuno tranformisana Jagodina, sa dve industrijske zone, 12 stranih investicija, sa jednom turističkom zonom, sa brojnim turističkim sadržajima i mnogo još toga.

Iza Aleksandra Vučića će svakako ostati kilometri i kilometri autoputeva, novi klinički centri, kovid bolnice, stabilna ekonomija, u čemu ste i vi učestvovali, uvaženi ministre, i što znamo da poštujemo.

Tako da, postoje ljudi čija je lična karta bogata, ispunjena podacima. Ali, ja bih danas da prosto apsolviram i postavljam negde i vama pitanje, dame i gospodo, šta će ostati u ličnoj karti Dragana Đilasa? Svakako, u ličnoj karti Dragana Đilasa ostaće razočarani studenti sa studentskog protesta 1992. godine. To su danas pedesetogodišnjaci, koji pošteno zarađuju hleb za sebe i za svoju porodicu, međutim, razočarani jer je iz tih studentskih protesta jedini koji je profitirao bio Dragan Đilas.

Sećam se, pričalo se negde kada je bila kampanja 1992. godine, Milana Panića koji se kandidovao za predsednika Republike i Dragan Đilas je podržao njegovu kampanju i zamolio je svoje studentske aktiviste, taj sastanak je bio na Filološkom fakultetu, da učestvuju u kampanji Milana Panića tako što će raditi kampanju u svojim lokalnim sredinama. Godinu dana nakon toga među istim tim studentskim aktivistima se pronela vest da Dragan Đilas pravi žurku jer je zaradio prvi milion. Vidite, isplati se taj studentski protest. Jedini koji je profitirao bio je Dragan Đilas.

Da vas podsetim, radi se o vremenu kada u studentskim domovima nije bilo hleba u studentskim menzama, radi se o vremenu kada je hiperinflacija bila oko 19 i preko 19.000%, kada je godišnji rast crnog kursa bio oko 19.000%. Kada govorimo o tim velikim procentima, vidimo da je i bogatstvo Dragana Đilasa tih godina hiperinflacije raslo u istom procentu kao što je i bila hiperinflacija u Srbiji.

Šta će ostati u ličnoj karti još Dragana Đilasa kao šefa Narodne kancelarije tadašnjeg predsednika Republike Srbije? Ništa, sem afera. Šta će ostati u ličnoj karti Dragana Đilasa kao ministra bez portfelja zaduženog Nacionalni investicioni plan? Ništa, sem afera. Čak ga je i tadašnji ministar za kapitalne investicije, Velimir Ilić, zamislite, stalno prozivao za korupciju i afere. Šta je ostalo iza Dragana Đilasa i šta će ostati iza Dragana Đilasa i u njegovoj ličnoj karti kao gradonačelnika Beograda? Takođe ništa, sem afera.

Da pobrojimo neke - Bus plus, Apeks solušn tehnolodži, polujavni konkurs. Godine 2008. Advans prodakšn, firmi, tadašnji grad i gradonačelnik dali su 68,7 miliona dinara, što je negde 85% ukupnog prihoda te firme. Grad je do polovine 2012. godine potrošio 270 miliona dinara, a najveći deo je izdvojen za TV produkciju, za njihovu reklamu u vrednosti od 222 miliona dinara. Recimo, 2009. godine je kupljen softverski paket, tzv. Sap erp za neverovatnih 9.855.723,44 evra, ali nikada ga nije upotrebila i nikada ga nije koristila. Jedna od najvećih afera svakako je finansijska, jer je Dragan Đilas u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda zadužio grad Beograd za više od 900 miliona evra, od toga polovina sam grad, a polovina javna gradska preduzeća.

Da nastavim dalje, u vreme gradonačelnika, tu je Bulevar, tu je Požeška, privatizacija „Luke Beograd“, most na Adi. Sve su to afere tadašnjeg gradonačelnika Dragana Đilasa koja će ostati u ličnoj karti tog čoveka, ali zato iza Dragana Đilasa biznismena sve vreme je ostajalo, dok je bio na vlasti, pa i danas, sve veće i veće bogatstvo.

Mi do današnjeg dana nemamo odgovor na prosta i najprostija pitanja, a to su - Dragane Đilase, da li ti zaista imaš te novce? Ako ih imaš, da li si platio porez? Ako si platio porez, čemu onda novac na egzotičnim računima, odnosno računima na egzotičnim mestima i poreskim rajevima?

O kakvim se ljudima radi, oni koji okružuju Dragana Đilasa, možemo videti i na sledećoj slici, odnosno na sledećim slikama. Ovde vidite sliku koja je snimljena u subotu, 22. maja, na glavnom odboru tzv. Stranke slobode i pravde. Tu na slici je, ovaj vam je poznat, već sam ga pokazivao više puta, drage kolege narodni poslanici, Branislav Radosavljević. To je onaj lažni Marinikin svedok koga je ona zaštitila tako što mu je zamaglila lice i skremblovala glas, jer se navodno plaši. Tu je i Marinika Tepić, gospođa laž, Đilasov Pinokio. Tu su i dve dame iz glavnog odbora, iz Jagodine, čije lične karte su prazne, ne bih da ih pominjem, nisu vredne reči. Naravno, ličnu kartu Branislava Radosavljevića znate. To je čovek koji je šest puta hapšen, 2008. i 2009. godine, koji je osuđen 2015. godine, koji se krio skoro deset godina u raznim mestima po Srbiji i koji je prvo bio aktivista stranke Vuka Jeremića, a onda je zajedno sa potpredsednikom stranke Vuka Jeremića, gospodinom Jovanovićem, prešao kod Dragana Đilasa ili se preprodao, kako god. On je aktivista stranke Dragana Đilasa na Voždovcu. To bi bila neka lična karta.

Lična karta Marinike Tepić. Znate, bila je u puno stranaka, od LSV, preko Nove stranke, do danas stranke Dragana Đilasa. Žena koja je ovde u Skupštini potpisala zahtev da se izglasa rezolucija o genocidu u Srebrenici, rezolucija kojom je ona želela da stavi pečat, ne samo nama ovde prisutnima, ne samo današnjim generacijama koje žive u Srbiji, već je htela da stavi pečat i svim budućim generacijama koje žive u državi Srbiji tim činom i tom rezolucijom.

Ne samo to. Znate da je to žena koja je bezočno laže, koja nema skrupula, koja nema morala, ne postoji dovoljna niskost u koju je ona spremna da krene samo zarad stvaranja ličnih ciljeva i ličnih zadataka, odnosno zadataka koje joj je dao Dragan Đilas.

Zašto vam pokazujem ovu sliku? Marinika je rekla da se ovaj čovek plaši i da ga je zato zamaglila i rekla je da se plaši i da mu je zato skremblovala glas. Ova slika je preuzeta sa Fejsbuk profila na kome su uz ovu sliku rekli – ako Palma pita gde smo, mi smo tu na glavnom odboru Stranke slobode i pravde. Vidite, klibere se i smeju se.

Da li se tako ponašaju ljudi koji se plaše? Svakako ne. Onaj ko se plaši svakako da ne objavljuje na društvenim mrežama ni gde se nalazi, a ponajmanje provocira one o kojima su izrekli najgnusnije i najniže moguće laži u političkoj istoriji Srbije. Kako se oni plaše tako se verovatno plaše i onih Marinikinih lažnih, tzv. stelt svedoci, ne postojeći svedoci, verovatno se na isti način plaše i na isti način se klibere i smeju na glavnom odboru te stranke.

Zašto vam pokazujem ovu sliku, odnosno na šta nam liči ovo ponašanje? Ovo ponašanje liči na ljude koji provociraju, jer kažu, ponavljam – ako Palma pita gde smo, recite mu da smo ovde na glavnom odboru SSP-a, uz sve ovo kliberenje. To ne bi bilo strašno da to nisu ljudi koji su optužili Dragana Markovića Palmu za pedofiliju, za podvođenje. Izneli su najgnusnije i najteže moguće optužbe i laži. Ja, naravno, nikada to ne bih uradio, ali svakako da posle takvog postupka ne bih se javno kliberio i provocirao, a da pri tom i sam znam da sam tim lažima pokušao da uništim jednog čoveka, znači, Dragana Markovića Palmu, da uništim njegovu porodicu, da zagorčam život jednom gradu, svim ženama u tom gradu, da zagorčam život jednoj maloletnici koju su tako nisko i drsko zloupotrebili.

Šta ovom slikom poručuju? Oni se smeju u lice Palmi i svim građanima Srbije, institucijama ove države Srbije i kažu – mi možemo da lažemo, možemo da platimo i pojedince, institucije, državu Srbiju i sve građane i baš nas briga za to, mi nastavljamo da vam se smejemo u lice, jer naše vrednosti nisu čast ni moral, poštenje, istina, naša jedina vrednost je naš lični interes i nema te granice pristojnosti, časti, morala, istine koju nećemo pogaziti smejući vam se u lice, a samo da bi ostvarili svoj cilj, a to je naš lični interes.

Samo tu da vam kažem, Dragan Marković Palma je pozvao na duel i Dragana Đilasa i Mariniku Tepić, i to na njihovoj televiziji, a oni su taj duel odbili. Zašto su odbili? Zašto ne smeju da se suoče sa Draganom Markovićem Palmom, javno, na televiziji? Zašto ne dozvole građanima Srbije da čuju pravu istinu, već samo njihove laži na pojedinim televizijama i u pojedinim medijima?

Naravno, Dragan Marković Palma je pozvao i na poligraf, i jedne i druge, da idu zajedno, poligraf možda nije neki dokaz, pravni i sudski, ali svakako ga zovemo drugačije i detektorom laži, pa da vidimo ko laže a ko govori istinu, da građani Srbije čuju istinu, jer građani Srbije zaslužuju istinu.

Evo druge slike koju su postavili uz komentar - Pozdrav Palmi od rušilačke ekipe. Isto, subota, 22, glavni odbor stranke Dragana Đilasa. Oni i ne kriju šta im je krajnji cilj. Za sebe kažu da su rušilačka ekipa, mada, iskreno, ne deluju kao neki koji mogu nešto da ruše. Njihova želja je da ruše i Dragana Markovića Palmu i Aleksandra Vučića. Sve to nije sporno. Ali, njihov krajnji cilj nije to. Njihov krajnji cilj je Srbija na kolenima, rušenje Srbije, tradicije, vere, kulture i sve to na način što upućuju najgnusnije i najniže laži o ljudima protiv kojih se bore i koji vole svoj narod.

Ja sam danas u pitanjima i rekao da nije sporna politička borba, sporno je to što se ide na lično, sporno je to što se kalja porodica, što se diraju deca, što se koriste najgnusnije i najbestidnije laži. To je sporno. Tome mora jednom za svagda da se stane na put.

Ne može ideologija "mani, mani, mani" i zarad te ideologije da se koriste ama baš sva niska i podla sredstva. Ideologija "mani, mani, mani", nikome nije donela dobro, a neće ni njima. Neće moći ovako bezdušno da lažu u nedogled. Neće moći.

Mi ćemo ovo isterati do kraja, jer to su ljudi bez časti i morala i ti ljudi bez časti i morala nikada neće moći da vode Srbiju. Građani Srbije to vide, građani Srbije to znaju i građani Srbije to ne podržavaju i nikada neće podržati.

Srbija je uređena država u kojoj rade institucije države svoj posao i mi ćemo preko institucija države ići do kraja, nećemo odustati dok ne isteramo ove fariseje na čistac. Nećemo posustati dok god ne dođu tamo gde im je mesto, a njihovo mesto je u zatvoru. Zato smo podneli tužbe, zato je Dragan Marković Palma podneo tužbe i protiv Marinike Tepić i protiv Branislava Radoslavljevića i svih onih koji su lagali, dok oni nisu podneli tužbe protiv Dragana Markovića Palme i nisu smeli to da urade i neće smeti nikada to da urade, jer znaju da lažu i da mogu da odgovaraju za lažno prijavljivanje, ali mi nećemo odustati.

Mi poštujemo institucije sistema. Srbija ima pravosudne institucije. Nisu tužilaštvo ni Marinika Tepić, ni Dragan Đilas, ni ostali fariseji srpske političke scene. Srbija ima svoje tužilaštvo, ima svoju policiju, ima svoje pravosuđe i sudske organe i sudove i mi ćemo preko tih naših institucija i preko sudova i naših tužbi isterati pravdu. I to ne pravdu samo za Dragana Markovića Palmu, i to ne pravdu samo za građane Srbije, mi tražimo pravdu i za Đilasa, odnosno tražimo pravdu za Đilasovu ženu i za njenog tasta, jer oni zaslužuju tu pravdu. Hvala.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Elvira Kovač

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara | Predsedava
Zahvaljujem se zameniku predsednika poslaničke grupe Jedinstvena Srbija.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijaldemokratska partija Srbije, narodni poslanik Branimir Jovanović.
Izvolite.