Poštovani potpredsedniče dr Orliću, poštovana ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite samo nekolike rečenice o Predlogu zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Pošto su moje koleginice i kolege dosta o tome govorili, dozvolite da kažem samo zašto su nam potrebni ovi zakoni, odnosno ovaj zakon. Iz najmanje dva razloga.

Složićete se svi zbog efikasne borbe protiv terorizma i to nije sporno. Drugo, zbog realizacije akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 24. sa EU, a koje nosi naziv, posebno podvlačim - pravda, sloboda i bezbednost za pristup Srbije EU. Posebno podvlačim - pravda i sloboda, jer jednog političkog prvaka stranka nosi naziv - pravda i sloboda, a o tome ću posebno kasnije nešto da kažem.

Sva pomenuta rešenja o ovom zakonu imaju dva cilja. Prvo, da se na jedan transparentan način uvede u procedure pohranjivanja podataka u bazu, njenu sadržinu, pristup podacima, njihovo korišćenje i zaštita sa posebnim naglaskom za poštovanje međunarodnih standarda ljudskih prava i sloboda. Ne samo to, nego i drugo, da obezbede dobru razmenu podataka između državnih organa nadležnih za prevenciju i borbu protiv terorizma i time podignu stepen bezbednosti u Republici Srbiji, a posebno se odnosi ovo na Ministarstva u okviru Vlade Republike Srbije.

Poštovani narodni poslanici, poštovani potpredsedniče dr Orliću, pravda kada je u pitanju, a ovde smo videli da i poglavlje, kako sam rekao, nosi naziv 24, nema pravde bez pravosuđa. Verujem da ćete se složiti sa tim.

Dozvolite sada da kažem da se bivša vlast hvalila da je izvršila reformu pravosuđa u vremenu od 2008. do 2012. godine, a u stvari šta je radila? Sveli su pravosuđe na najnižu moguću meru u istoriji pravosuđa u Srbiji. Za vreme Đilasove i Jeremićeve reforme pravosuđe je postalo najgore u Evropi, to ne kažem samo ja, i Evropska komisija je tada dala takvu ocenu.

Sudstvo je svelo na otpuštanje 832 sudije, i to najčešće najboljih sudija, i oko 200 tužilaca, otprilike oko 1.000. Te posledice danas osećamo i borba protiv terorizma nam otežava upravo to što su oni radili. Na njihova mesta doveli su sudije koje su bile isključivo članovi Demokratske stranke, u njihovim karakteristikama se to nalazilo. Mi smo ovde svojevremeno to i čitali, pojedinačne karakteristike tih sudija. Nisu vodili računa ni o stručnosti, ni o obučenosti, a najmanje o dostojnosti sudija. I gle čuda, dame i gospodo, nećete mi verovati da su u Ministarstvo pravde doveli za pomoćnika ministra osobu koja nije imala završen pravni fakultet. I šta ste očekivali od tog ministarstva njihovog? Šta ste u to vreme očekivali od pravosuđa na koje su ga zaista doveli?

Evropska komisija u izveštaju za 2010. godinu je kazala, citiram: „Reforme koje sprovodi vlast u Srbiji“, tada, je li, Jeremićeva, Đilasova i Tadićeva, „predstavlja posebnu zabrinutost, proces reizbora sudija bio je netransparentan, rizikujući time i princip nezavisnosti. Reforme koje sprovodi vlast bile su najgora moguća stvar“, završen citat, stoji u izveštaju Evropske komisije, a objavljeno je, dame i gospodo, u knjizi „Reforme pravosuđa u Srbiji od 2008. do 2012. godine“ na stranici 96, svojevremeno objavila i beogradska „Politika“ 7.7.2012. godine.

Poštovani potpredsedniče doktore Orliću, Republika Srbija donela je Strategiju reforme pravosuđa, koju je Narodna skupština Republike Srbije usvojila 1. jula 2013. godine, pa drugu 2018. godine, nigde za vreme njihove vlasti nema strategije. Nacionalna strategija reforme pravosuđa predvidela je sedam elemenata, koji su jako bitni zbog ulaska u Evropsku uniju, a to su: nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, obučenost, odgovornost, efikasnost pravosuđa i dostojnost. Tih sedam elemenata su jako bitni.

Ono što je vrlo važno, to je da je Nacionalna strategija reforme pravosuđa predvidela i potrebu izmene Ustava u delu koji se odnosi na uticaj zakonodavne i izvršne vlasti na proces izbora sudija i razrešenje sudija, predsednika sudova i Državnog veća tužilaca. O tome smo ovih dana govorili u ovom visokom domu, kada je u pitanju promena Ustava. Promene Ustava, podvlačim posebno, notirala je i Strategija pravosuđa 2020-2025. godine. Zašto ovo govorim videćete sada.

Ovih dana vršimo i realizaciju tog procesa. Važeći Ustav, sadašnji, Republike Srbije proglašen je 8.11.2006. godine, dakle, za vreme vlasti Đilasa, Vuka Jeremića i Borisa Tadića. I gle čuda, pre usvajanja Ustava od Venecijanske komisije, iliti Evropske komisije za demokratiju, zatraženo je mišljenje na poglavlje o pravosuđu i neke preporuke Venecijanske komisije vlast Đilasa i Jeremića je prihvatila, ali, podvlačim, najveći broj predloga nije uzela u obzir. I mi danas ispravljamo te greške, i ne samo na području pravosuđa i borbe protiv terorizma, već na svim područjima društvenog i privrednog razvoja naše zemlje.

Poštovane dame i gospodo, posle donošenja Ustava 2007. godine, Venecijanska komisija je upozorila i iskazala zabrinutost zbog preterane uloge parlamenta prilikom imenovanja u pravosuđu na sudsku nezavisnost koja predstavlja, složićete se, uslov demokratije. Venecijanska komisija je zaključila da će političke stranke kontrolisati sudstvo i ja sam na početku to i rekao, Demokratska stranka je to koristila, pa evo da kažem, u potpunosti, jer u biografiji svakog sudije, to smo i ovde čitali, stajalo je da su bili članovi Demokratske stranke, ako ne članovi, onda i ljubitelji.

Ono što je važno, u proteklih 14 godina naša ustavotvorna nauka nacionalna uočila je niz slabosti u delu Ustava koji se odnosi na pravosuđe i pravdu, pogotovo u pogledu nezavisnosti sudstva, a i drugih elemenata. Mi ovih dana ispravljamo to i verujem da ćemo narednim izmenama Ustava urediti sudstvo tako da ćemo postići nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, obučenost, odgovornost, dostojnost, efikasnost, svih sedam elemenata koje poseduju sudovi u Evropskoj uniji. Time će i naše pravosuđe biti usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije.

Poštovani potpredsedniče, godinama propagandna mašinerija laže o predsedniku Vučiću, njegovim roditeljima i njegovoj porodici, sprega je tajkunsko-mafijaških politikantskih grupa i pojedinaca kako inostrane, tako i domaće provenijencije. Najnovije izmišljotine o predsednikovom bratu od strane Borislava Novakovića iz Novog Sada, inače direktora bivšeg Zavoda za građevinu, deo su tih svakodnevnih izmišljotina koje imaju za cilj demonizaciju lika i dela predsednika Vučića u medijima pod kontrolom Dragana Đilasa i tu nema dileme, to isti su radili, isti ljudi, isti mediji i 2000. godine, kada je dovelo do onoga do čega je dovelo.

Đilas svakodnevno, bez ikakvog povoda, vređa predsednika Vučića. Tako je Đilas 20.1.2018. godine brutalno uvredio predsednika Vučića samo zato što je predsednik posetio naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji, doneo im pomoć. Đilas je rekao, citiram: „Vučiću, sram te bilo“, samo zato što je posetio naš stradalni narod na Kosovu i Metohiji i odneo pomoć. Da li možete verovati, uvaženi narodni poslanici, da je to Điki mafija izgovorio.

A 05.5.2020. godine u emisiji na N1, zaista moram reći zloglasnoj, Đilas je kazao, citiram: „Vučiću, ti si lud“. Na pitanje novinarke: „Hoćete li prestati sa tim?“, Đilas je odgovorio, citiram: „Pojačaću to“ i ponovio nekoliko puta: „Vučiću, ti si lud“. A bajna Olja Bećković znate šta je govorila? Ostala je nema. E, tako radi Olja Bećković i ta mašinerija N1. Samo da građane upozorim, ja beležim to, imam na negde 200 strana samo njihove laži izrečene o predsedniku Vučiću i narodnim poslanicima u ovom visokom domu i to ću objaviti. Da vidite mašineriju izvlačenja laži, jedne rečenice, i onda se to vrti 24 časa. To ni Gebels nije radio. A 14.4.2020. godine kazao je Điki mafija, citiram: „Vučiću, ni nisi normalan“. Đilas je 17.11.2020. godine, ovo olakšavam Palibrku advokatu, pošto će podneti krivičnu prijavu, da mu bude lakše, verbalno uvredio predsednika Vučića samo zato što se gradi „Beograd na vodi“.

Ne treba da vas čudi uvaženi narodni poslanici, sve ono što se gradi od 2012. godine Đilas, Jeremić i Tadić napadaju, a tad je rekao citiram – treba da budeš lud da srušiš autobusku stanicu i prebaciš saobraćaj na privremenu autobusku stanicu, završen citat. Oni su protiv izgradnje svake fabrike.

Đilas nastavlja dalje da uvredama, pa je 16. aprila 2020. godine rekao, citiram – Vučić ima mentalnih problema, ima neke poremećaje, sram te bilo Vučiću, Vučiću ti si lud čovek, završen citat.

Đilas je 13. maja 2018. godine uvredio predsednika Vučića nazivajući ga fašistom, a državu Srbiju fašističkom zemljom, i da dalje ne nabrajam mogao bi danima i mesecima da nabrajam, ali ono što je važno da kažem da nije samo Điki mafija taj koji vređa predsednika Vučića, već i Vuk Jeremić vođa, jedan od članova međunarodne bande lopova i prevaranata.

On je rekao i uvredio Vučićevog brata nazivajući ga citiram – šefom mafije, Aleksandru Vučiću je rekao citiram – Vučić je čovek teškog narušenog zdravlja, završen citat, 30. decembra 2018. godine i nedavno još ponovio, unazad 15 dana ponovio ovu rečenicu.

Ja bih mogao danima govoriti o bitangi Jeremiću, ali neću. Ali, pred građanima Srbije i pred vama uvaženi narodni poslanici postaviću samo tri pitanja.

Prvo, da li je tačno gospodine Jeremiću da ste vi u vremenu od 2013. do 2017. godine dobili na svoj žiro račun čak 7,9 miliona dolara? Objasnite građanima Srbije, na ime čega ste to dobili i od koga.

Drugo pitanje, da li je tačno, a ja tvrdim da jeste, da vam je 4,5 miliona dolara da su vam uplatile fantomske energetske kompanije koje posluju u Šangaju i Honkongu, gde ste gospodine Vuče Jeremiću operisali zajedno sa vašim bliskim prijateljima i saradnicima koji su uhapšeni u SAD zbog korupcije i pranja novca Patrikom Hoom i Šeikom Tidian Gađiom, da li je tačno ili ne izađite na TV ekrane i recite.

I, treće pitanje – da li je tačno gospodine Vuče Jeremiću da ste dobili 120 hiljada dolara od Katara u Njujorku i ambasadi u Berlinu 200 hiljada dolara?

Uvaženi potpredsedniče, doktore Orliću, pošto sam bio jedan od svedoka u Haškom tribunalu kod suđenja veka, svedok gospodina Miloševića, red je da kažem samo nekoliko rečenica.

Neću govoriti o presudama, a dozvolite samo tri rečenice da kažem, jer bi trebalo danima da otkrivamo istinu šta se zbivalo od 1990. godine do danas, ne samo u Haškom tribunalu, nego na području bivše Jugoslavije.

Ali, ću reći da je Haški tribunal najveća pravna, politička i moralna nakaza 21. veka, kojeg je osnovao nelegalni organ UN, a vi gospodo pravnici koji se nalazite u ovom visokom domu znate ako je nelegalni organ osnovao da sve odluke koje taj organ donosi, kao što je Haški tribunal i koje će u budućnosti donositi nisu validne. Osnovan je samo sa jednim zadatkom da osudi samo srpske prvake, podvlačim srpske prvake u svrhu satanizacije Srba i Srbije, od strane SAD, Vatikana, Nemačke i NATO-a, da bi prikrili svoju odgovornost za razbijanje Jugoslavije i ničim izazvanog bombardovanja Srbije.

To je svrha Haškog tribunala, jer utemeljitelj Haškog tribunala Teodor Merol, zlikovac 21. veka je rekao, citiram – ajmo, osnovati ad hok tribunal da bi u njega strpali sve srpske prvake, pitaju ga zašto – zbog toga što narod stoji iza njih, završen citat.

I, na kraju, poštovane dame i gospodo istina, istina polako, ali sigurno izlazi na površinu, podvlači. Danas veliki broj političkih faktora aktera od 90-ih,do danas i naučnika istinskih su utvrdili nepobitno da su Jugoslaviju razbile SAD, Nemačka, Vatikan i NATO zajedno sa sececionističkim republikama Slovenijom i Hrvatskom.

Hvala predsedniku Vučiću što je sinoć saopštio svetu i gradu Orbis Turb istinu o Haškom tribunalu i njegovim presudama i time pridoneo vraćanje ugledu ne samo Srbije, nego i ugledu Saveta bezbednosti i organizacije UN koje su izgubile zadnjih 30 godina.

Konačno, dok naš predsednik Vučić svakodnevno, kako vidite i sinoć, vraća međunarodni ugled Republike Srbije, koji je bio poljuljan u Đilasovo, Tadićevo i Jeremićevo vreme sprovodeći politiku mira, politiku bezbednosti, politiku solidarnosti, politiku zdravlja svih naših građana u Srbiji i regionu, politiku ubrzane ekonomske modernizacije Srbije, politiku dugotrajnog, pravednog, kompromisnog rešenja naše južne srpske pokrajine dotle Dragan Đilas, Vuk Jeremić i Boris Tadić, svakodnevno truju građane Republike Srbije, raznim izmišljotinama i lažima o Aleksandru Vučiću i njegovoj porodici, samo da prikriju svoje račune po raznim destinacijama širom sveta.

Poštovani građani stići će i njih pravda sigurno. Hvala.

Hvala profesoru Atlagiću.
Reč ima Dragana Branković Minčić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici Vlade Republike Srbije, poštovane kolege narodni poslanici, poštovan građani Srbije, danas ću govoriti o predlogu zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke, a u cilju podizanja dugoročnog kredita, JP „ Srbijagas“ Novi Sad, a po osnovu ugovora o gasifikaciji zaječarskog i borskog okruga, i izgradnje razvodnog gasovoda, Paraćin Boljevac Rgotina Negotin Prahovo.

Naime deo Republike Srbije koji nije pokriven transportnim sistemom prirodnog gasa, jeste upravo područje istočne Srbije.

Područje istočne Srbije obuhvata dva okruga, i ovim gasovodom će biti pokriveni deo Zaječarskog i deo Borskog okruga, gde se nalaze gradovi i opštine Zaječar, Knjaževac i Boljevac, Bor i Negotin.

Snabdevanje ostalih opština u ova dva okruga su predviđeni nekim drugim projektima. Vrednost celog ovog projekta je 66 miliona evra, a rok otplate je 8 godina, a kamatna stopa 1,78%. Područje istočne Srbije je područje sa velikim industrijskim kapacitetom, međutim ne poseduje prirodni gas kao energent. Ovaj deo istočne Srbije koji će biti pokriven ovim gasovodom, inače na tom području živi 210 hiljada ljudi, od toga 106 hiljada u borskom okrugu i 104 hiljade u Zaječarskom okrugu.

Pored postojećih potencijala i mnogih drugih potencijala u istočnoj Srbiji, koji postoje kada je industrijska proizvodnja u pitanju, ono što je jako važno je da se u narednom peridou tu gradi jedan međunarodni projekat, a to je međunarodni hemijski part u Prahovu, za koji su zainteresovani veliki investitori iz EU, Kine i Indije.

Izgradnjom razvodnog gasovoda Paraćin-Boljevac-Rgotina-Negotin-Prahovo sa odvojcima za Zaječar, Knjaževac i Bor, stvara se mogućnost izgradnje distributivnih sistema u svakom naselju u istočnoj Srbiji, a samim tim i povezivanje industrijskih komunalnih i individualnih potrošača na taj distributivni sistem. Na taj način će svi stanovnici istočne Srbije moći da koriste prirodni gas kao jeftin, ekološki podoban energent, a isto tako jednostavan za upotrebu. Takođe, korišćenjem prirodnog gasa kao energenta smanjiće se i pritisak na elektroenergetski sistem Srbije.

Transportni sistem prirodnog gasa u Republici Srbiji je linijski sistem sa samo jednim ulazom u Republiku Srbiju. Osnovni problem gasovodnog sistema u Republici Srbiji je nedovoljno razvijena gasovodna mreža.

Izgradnjom ovog gasovoda i mnogih drugih koji su na dnevnom redu upravo rešavamo taj problem, širimo gasovodnu mrežu, s jedne strane a s druge strane stvaramo mogućnost interkonekcije sa susednim zemljama kao što su Bugarska, Rumunija, Hrvatska, Makedonija. Sve to uticaće u budućnosti da cena gasa u zemlji Srbiji bude niža, jer se trenutno cena gasa formira na osnovu cene gasa na svetskom tržištu.

Sve ovo je predviđeno Strategijom razvoja Republike Srbije kada je energetika u pitanju do 2025. godine sa projekcijama na 2030. godinu.

Ono što je takođe važno istaći je sledeće: da će korišćenjem prirodnog gasa kao energenta gde se smanjuju emisije štetnih materija u atmosferu, smanjiće se emisija sumpor-dioksida, azotovih oksida, čestica i nesagorelih ugljovodonika, a na kraju krajeva smanjiće se emisija ugljendioksida, toliko spominjana emisija ugljendioksida u današnjem periodu kada su klimatske promene u pitanju, kada su u pitanju rupe na ozonskom omotaču.

Naime, grad Zaječar odakle ja dolazim je poznat po tzv. londonskom tipu magle, koji se stvara u vreme grejne sezone. Uzrok je emisija metana u atmosferu, a metan nastaje usled lošeg sagorevanja ugljovodonika, lošeg sagorevanja čvrstih goriva koje koriste mnoga domaćinstva u gradu Zaječaru. Upravo korišćenjem prirodnog gasa kao energenta mi ćemo ovaj problem da rešimo i neće biti londonskog tipa magle.

Izgradnjom ovog gasovoda daćemo dodatni impuls razvoju regiona istočne Srbije, a isto tako će se dati jasan signal svim potencijalnim investitorima da država Srbija, opštine i gradovi koji se nalaze u istočnoj Srbiji imaju jasnu nameru da ulažu, investiraju i grade ovaj region istočne Srbije.

Sa izgradnjom razvodnog sistema gasovoda u istočnoj Srbiji stvoriće se mogućnost početka jedne nove ere u razvoju istočne Srbije. Doći će nove investicije, novi projekti, razne nove aktivnosti u tom regionu i stvoriće se mogućnost revitalizacije prostora istočne Srbije.

Osnovni ekonomski potencijal istočne Srbije se, pre svega, zasniva na obilju prirodnih resursa. Tu pre svega mislim na zdravo okruženje, zdravu prirodnu sredinu, isto tako jako bogat i izvanredan hidroenergetski potencijal. Takođe, istočna Srbija poseduje odlične preduslove za razvoj turizma, bogato drvno bogatstvo, odlične uslove za razvoj poljoprivrede. Međutim, istočna Srbija ima dugogodišnju tradiciju razvoja industrijske proizvodnje.

Naime, u vreme industrijalizacije Srbije veliki broj ljudi se zapošljavao u velikim industrijskim gigantima koji su postojali u Zaječaru. To su: Kristal Zaječar, Pivara Zaječar, Mlekara Zaječar, Porcelan Zaječar. Mnogo ljudi je sa sela povučeno u grad upravo zbog zapošljavanja u ovim velikim industrijskim gigantima.

Nažalost, kao što smo više puta do sada čuli u ovom parlamentu, proces privatizacije nije doneo očekivane rezultate i jako veliki broj ljudi je ostao bez posla.

Upravo ovom gasifikacijom istočne Srbije mi ćemo barem delimično rešiti ovaj problem, zato što ćemo moći da dovedemo one investitore koji kao preduslov za svoj dolazak u istočnu Srbiju traže pre svega razvijenu gasovodnu i infrastrukturu.

Kada već pričamo o infrastrukturi, ja bih samo napomenula par stvari, a to je sledeće: da je u istočnu Srbiju i u grad Zaječar proteklih godina uloženo jako puno sredstava u cilju izgradnje puteva i u cilju izgradnje putne infrastrukture.

Ono što je predviđeno planom razvoja do 2025. godine, to je da se uloži milijardu evra u razvoj istočne Srbije kada je putna infrastruktura u pitanju i da se izgradi 700 kilometara puteva, a od toga 350 kilometara brzih saobraćajnica.

Ono što se trenutno radi u gradu Zaječaru, to je magistralni put Zaječar –Knjaževac, čime će se olakšati putovanje ka Nišu, ka jugu zemlje, isto tako put Negotin – Zaječar.

Ono po čemu je grad Zaječar takođe poznat jeste Feliks Romulijana. To je jedan od 12 lokaliteta na teritoriji Srbije koji je pod zaštitom UNESKO-a. U periodu do 2025. godine u planu je izgradnja vizitorskog centra, čime bi se privuklo mnogo turista, što iz zemlje, što iz inostranstva.

Takođe, grad Zaječar je poznat po Gitarijadi. Grad Zaječar je muzej roka, tako da će u narednom periodu biti izgrađen muzej roka u gradu Zaječaru.

Ono što je možda najvažnije od svega to je izgradnja fabrike „Aptiv“, čiji će početak rada se odvijati u fazama u narednom periodu i u poslednjoj fazi se planira da ta fabrika u Zaječaru zapošljava oko dve i po hiljade ljudi, što je veliki korak unapred kada je u pitanju ostanak mladih u Zaječaru i zapošljavanje.

Na kraju, ono što bih htela da kažem i što je jako važno, a to je da svega ovoga ne bi bilo da država Srbija nema jasnu spoljnu politiku, jasno definisanu unutrašnju politiku i da naš predsednik Aleksandar Vučić nema jasnu viziju budućnosti.

Ja vas molim da u danu za glasanje podržimo ovaj zakon. Hvala vam.

Hvala.

Reč ima Stefan Srbljanović.

Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, svi smo svesni pod kakvim se pritiskom nalazi Srbija i kakva nas tek iskušenja očekuju po pitanju Kosova i Metohije i zbog toga ovim putem želim da uputim podršku predsedniku Aleksandru Vučiću u borbi za srpske nacionalne interese.

Današnja tema je od suštinske važnosti za prioritete koje je SNS odredila kao glavne u vođenju politike ove zemlje, a to su pre svega očuvanje mira, političke i ekonomske stabilnosti kao preduslova daljeg razvoja države, kao i očuvanje nezavisnosti teritorijalnog integriteta i samostalnog odlučivanja.

Prevencija i borba protiv terorizma predstavlja značajno pitanje ostvarivanja ciljeva bezbednosne politike u nastojanju da se zaštiti nacionalna bezbednosti, ali i u nastojanju da se obezbedi trajna globalna i regionalna stabilnost i zbog toga uspostavljanje nacionalne baze podataka za borbu protiv terorizma predstavlja deo opštih napora Republike Srbije na planu unapređenja sistema za prevenciju i borbu protiv terorizma.

Srbija se nažalost suočila sa ovom opasnom pojavom na Kosovu i Metohiji od strane terorističke i separatističke OVK tokom rata na Kosovu i Metohiji devedesetih godina, ali i nakon toga. Nosioci takvog delovanja imali su za cilj stvaranje velike Albanije ili velikog Kosova, odnosno objedinjavanje etničke teritorije koju su smatrali teritorijom Albanaca i to je bio univerzalni model funkcionisanja neke terorističke organizacije, u ovom slučaju OVK, koja se finansirala isključivo putem kriminalnih izvora, švercom oružja, švercom droge i ljudi i to je, kako rekoh, svojevremeno primenilo i rukovodstvo tadašnjeg OVK.

Na taj način otvoren je i stvoren nesmetani i stalan priliv sredstava za terorističke aktivnosti, a vodeće ličnosti OVK kao najglasnije albanske patriote za kratko vreme došle su do enormnog bogatstva. Ono što je u celoj ovoj priči najužasnije jeste i izveštaj Dika Martija koji potvrđuje da postoje potresne činjenice i mnoge indicije da je OVK počinio zločine koji su ostali nekažnjeni i o kojima nikada nije sprovedena istraga.

U tom izveštaju koji je sačinio gospodin Marti posle višegodišnje istrage inicirane navodima bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, koja je otkrila javnosti da su pripadnici OVK ubijali civile i trgovali, na žalost, njihovim organima. Takođe, postoje i brojne konkretne indikacije koje pokazuju da su Srbi i Albanci odvođeni na teritoriju severne Albanije u razna mesta i da su na tim mestima bili mučeni od strane pripadnika OVK i da su njihovi organi završavali u to vreme u nekim zapadno-evropskim državama.

Da li će pravda nekada biti zadovoljena, videćemo u godinama koje su pred nama, ali ono što je sigurno da na te zločine ne smemo zaboraviti.

Ono što takođe ne smemo zaboraviti jeste ni da Aljbin Kurti sasvim sigurno ne bi bio kandidat za premijera privremenih prištinskih institucija da 2000. godina DOS-ovi ministri i Vojislav Koštunica nisu doneli skandalozni Zakon o amnestiji kojim je Aljbin Kurti i još 2.000 pripadnika OVK amnestirano i koji su od tog trenutka postali slobodni građani.

Na kraju, ta izuzetna politika zaštite državnih, nacionalnih i vitalnih interesa, predvođena režimom Borisa Tadića i Vuka Jeremića, pitanje KiM je iz UN prebacilo na EU i stvorilo granice na Brnjaku i Jarinju.

Kada pomislite da je kraj celoj toj apsurdnoj priči, dođete do presude Apelacionog suda iz 2013. godine kojom se tzv. Gnjilanska grupa, optužena za najgnusnije i najgore zločine na KiM, oslobađa krivice. I danas doživimo da nam pojedine sudije iz tog suda drže moralne lekcije, da nam drže predavanja i sole pamet.

Sve one teme koje se ovde pokreću su nešto što je jako bitno i što su samo reakcija na anomalije i na nastupe pojedinaca koji zloupotrebljavaju svoje sudijske funkcije i daju kredibilitet svojim javnim nastupima onim političarima i onim strankama s kojima su, očigledno, u sprezi, jer koji bi drugi zaključak mogli da izvučemo kada su očigledno njihove akcije koordinisane.

Jedan političar tajkun dođe na svoju tajkunsku televiziju i da izjavu nekom svom tajkunskom portalu, ceo dan govore o tome i na kraju im kredibilitet da neki sudija svojim javnim nastupom u istoj toj emisiji, na istoj toj televiziji. I onda se mnogo nerviraju kada čuju reakcije iz ovog parlamenta od narodnih poslanika, jer ko sme išta da kaže za njihove dubokoumne filozofske misli i na njihove fantazije, jer su oni ti koji očigledno u ovoj državi smeju da kažu šta god žele i da ne snose apsolutno nikakvu odgovornost i posledice za svoje izgovorene reči. U jednoj takvoj državi u kojoj navodno vlada medijski mrak i diktatura predsednika države nazivaju psihičkim bolesnikom, a svi mi ovde smo budale i neznalice i tako je u krug iz dana u dan.

Poštovani predstavnici Ministarstva pravde ako će ustavne promene koje smo doneli u utorak stvoriti pravosuđe koje je sposobno da ispita imovinu čoveka koji u zapadnim državama i u državama u celom svetu ima milionske račune, ja sam apsolutno za. Ako će uspeti da licu pravde privede sve one koje u nedostatku svojih ideja i politika ruše i ovaj visoki dom i ovaj grad, ja sam apsolutno za. Ako će uspeti da licu pravde privedu sve one koji svakodnevno iznose najgnusnije laži o predsedniku Republike i koji prave lažne afere, što je odavno prestalo da bude deo političke borbe, ja sam svakako za.

Nažalost, u ovoj državi je stvorena takva atmosfera da je najnormalnije svakodnevno pretiti predsedniku države i želeći da se normalnim napravi stanje da jednoga dana jedan takav ludak ostvari svoj ludački plan i da to svi prihvatimo sasvim normalno. Pretnje Vučiću, ništa novo, na to smo navikli, koga je briga za to. Verujem da ćemo uspeti da stvorimo pravosuđe koje će moći da se nosi sa svim tim problemima.

I ono što je ova stranka svakako pokazala, a to je da se razlikuje od drugih i po tome što je spremna da pođe od sebe i što je spremna da se obračuna i sa onima iz sopstvenih redova koji misle da su veći od ove stranke, da su bogom dani i koji su se ogrešili o zakone ove države. Svakako im partijska knjižica neće i ne sme biti zaštita. Srpska napredna stranka je ideja i nju čine pristojni i pošteni ljudi i oko dva miliona glasova koje smo dobili na prethodnim izborima. Ta podrška ne sme biti zloupotrebljena i ta podrška ne sme dovesti u pitanje neodgovornim ponašanjem pojedinaca i svako treba da snosi posledice za svoja dela.

Ovih dana, nedelja i meseci često pričamo i o stranačkom dijalogu. Srpska napredna stranka je apsolutno spremna da sasluša sve zahteve i da unapredi izborne uslove. To je naša dužnost, kao najveće i najjače stranke u ovoj državi. Ono što je sigurno jeste da na ucene nećemo pristati, nećemo pristati upravo zbog te ogromne podrške koju imamo od srpskog naroda.

Moja poruka svima onima koji misle da na vlast mogu doći bez izbora jeste da se u ovoj državi narod pita i da će se pitati dokle god je SNS na vlasti. Mi smo 2012. godine pobedili na izborima po njihovim izbornim uslovima. Tada smo samo tražili da volja građana Srbije bude ispitana na izborima. Nismo bežali od njih.

Današnja opozicija u Srbiji je jedinstvena u svetu. Oni na sve načine pokušavaju da do izbora ne dođe i bojkotuju te izbore koji su redovni i koji su izraz volje naroda. I svi zahtevi su sažeti u jedan, a to je da se Aleksandar Vučić ne bavi politikom, jer očigledno je taj strah od toga da ne može biti pobeđen nikada ni na jednim izborima prevelik u redovima pomenute opozicije.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, naša dužnost je da nastavimo da radimo u najboljem interesu građana Srbije, da sledimo i pratimo politiku koju je afirmisao predsednik Aleksandar Vučić i naša borba je nesumnjivo ispravna, naš cilj je pristojna i uspešna Srbija i od toga cilja nikada ne smemo i nećemo odustati. Hvala.

Hvala.

Reč ima Ljiljana Malušić.

Hvala, potpredsedniče Narodne skupštine.

Uvaženi gosti iz ministarstva, pre svega, uvažena ministarko, dame i gospodo poslanici, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o Nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Smatram da je terorizam pošast, kancer jednog društva i da ga treba radikalno iskoreniti. Terorizam je prisutan u svim zemljama i postoji od kako postoji čovečanstvo, uvek je bilo ubistava careva, kraljeva, vojskovođa, uvek je bilo ljudi koji su želeli da na ovaj zastrašujući, morbidan način preuzmu vlast. Obično terorizam ima politički cilj, ali i zastrašivanje ljudi. Setimo se samo ubistva našeg premijera, gospodina Đinđića, bilo ne ponovilo se, bilo je indicija da će biti ubijen naš predsednik, gospodin Aleksandar Vučić, ali se to nikada neće desiti. Setite se samo jučerašnjeg govora, jedan veliki državnik, jedan veliki patriota, koji je svima nama dao krila, mi, svi građani Republike Srbije treba da sledimo primer, čovek koji ima dosta časti, poštenja i veliki je rodoljub.

U Srbiji terorizma uglavnom ima minimalno, zato što smo mi narod, mislim na ljude koji žive u Republici Srbiji, puni empatije. Pa, pogledajte samo kako se ponašamo prema ljudima koji u tranzitu prolaze kroz našu zemlju, prema migrantima, sa puno poštovanja, ljubavi, pijeteta, pomažemo im. Tako se radi. A šta treba? Da budemo drugačije raspoloženi prema njima, pa da ovde lete bombe? Nije terorizam samo smaknuće nečega, nego je terorizam i otmica i zastrašivanje. Toliko je bilo ružnih primera kroz istoriju, treba se okrenuti Bogu a ne terorističkim akcijama. Užasno je šta je terorizam. Pa, terorizam je bio 1999. godine, klasičan oblik terorizma, jer je 19 najmoćnijih zemalja bombardovalo ovu divnu, prelepu, predivnu zemlju. Poginulo je mnogo ljudi, a šteta nemerljiva. Razorili su nam infrastrukturu. To je terorizam.

Terorizam je i kad ubijete nedužno dete, ničim izazvano. Terorizam je žuta kuća. I sad bi neko rekao - bolje bi ti bilo da ćutiš. Ne, neću nikada da ćutim. Kad su naživo uzimali organe i prodavali, to je terorizam. Bilo - ne ponovilo se.

Dobro je što mi donosimo ovaj zakon. Republika Srbija, njena politička opcija je Evropska unija, pa implementiramo njihovo zakonodavstvo u sopstveno zakonodavstvo. Neutralnost je vojna i zato treba da se pozabavimo infrastrukturom, kao što i radimo, kadrovima, službama, jer glavni potencijal u svemu ovome su ljudi. Imamo divnu vojsku, imamo divne mlade ljude iz policije, i ne samo mlade. E, zato smo mi doneli projekat koji vrlo uspešno realizujemo o dodeli stanova za bezbednosne službe, pa bili oni aktivni ili su pasivni, odnosno u penziji. I to je nešto najbolje što smo uradili. Neće neko ko je na branicima odbrane zemlje da razmišlja o tome da li ima stan, da li stanuje, gde će da smesti ženu i decu. Ne. Nego samo kojom taktikom i kojim načinom će zaštititi ljude, građane Republike Srbije.

Ja se ponosim što živim u ovoj predivnoj, prelepoj zemlji i što imamo vojsku i policiju kakvu smo imali sada, odnosno od dolaska na vlast SNS od 2012. godine. Samo bih kratko podsetila kako je izgledala vojska do 2012. godine. Bilo je sečenje tenkova pa prodavanje u staro gvožđe, topljenje tenkova, prodavani su čamci pa kad smo imali veliku pošast, poplavu 2014. godine, pozajmljivali smo čamce da se ne bi podavili ljudi. Sramota jedna. Bilo - ne ponovilo se. Kažu - nije im trebala vojska. Pa, kako im nije trebala vojska? Kako danas treba?

Mi nikada nismo vodili osvajačke ratove, samo odbrambene. U balkanskim ratovima, Prvom, Drugom svetskom ratu, ratovima 90-ih, izgubili smo preko dva miliona ljudi. Bilo - ne ponovilo se. Terorizam treba radikalno iskoreniti. Setimo se samo terorističkih akcija.

Inače, ekspanziju je terorizam doživeo 1950. do 1970. godine, tada je bio najveći procenat terorističkih akcija širom sveta, a jedno od najjačih terorističkih akcija je Al Kaida, koja non-stop radi u jugoistočnoj Aziji, međutim, ima pipke, pošto je to hobotnica, u 35 zemalja. Nije samo poenta naći teroristu ili terorističku organizaciju, već onog ko finansira to. Taj je mnogo veći zločinac od onog koji to izvrši.

Pored političkog terorizma postoji, naravno, i verski terorizam, i to sve u ime boga. Ne bih rekla. Bog je ljubav i ako ste u bogu onda niste u terorizmu, onda niste u ubistvima, onda niste u likvidacijama, već naprotiv. Sve se može rešiti među normalnim ljudima, na lep i normalan način, dogovorima.

Da se podsetimo samo nekih terorističkih akcija od 1960. godine do danas. Bili smo svedoci bezbroj terorističkih akcija - Gvatemala 1968. godine, američki ambasador ubijen u atentatu, Nemačka 1972. godine, 11 izraelskih sportista ubijeno je na Olimpijadi u Minhenu, Holandija 1975. godine, otmica voza i 11 naftnih ministara otetih u Beču, Liban 1983. godine, nepoznate osobe vozeći kamione sa eksplozivom izvršile su samoubilački napad na vojne baze američkih marinaca u Bejrutu, Škotska 1988. godine, avion kompanije "Pan Am" raznesen iznad grada Lokberija i masa raznesenih aviona, Tokio, sećamo se, 1996. godine, kad je u metro, u podzemnu železnicu ispušten otrovni gas, Njujork 2001. godine, oteta su četiri putnička aviona, dva su završila u kulama bliznakinjama, poginulo je preko 3.000 ljudi, mislim tačno 3.050 ljudi. Beslan, talačka kriza u Beslanu, to je naziv za jedan od najtežih terorističkih napada koji su pogodili Rusiju u njenoj istoriji. Počela je 1. septembra 2004. godine, završila se 3. septembra 2004. godine napadom ruskih specijalnih jedinica. Poginulo je 344 ljudi i 186 dece. Dakle, 186 dece. Šta ti ljudi misle? Ubijaju nedužnu decu. Morbidno, skaredno, odvratno. Ako hoće rat, neka idu u svoje kuće, neka puste ostale ljude, normalne, da živimo život.

Nama je cilj rad, red, disciplina i prosperitet, a ne ubijanje. O ovome se može pričati koliko god želimo jer terorizam ne posustaje, ali mi, s obzirom na naše službe i na to da smo se naoružali, ali ne da bi nekog napali nego da bi se odbranili jer je neutralnost naša vojna, mi ne pripadamo blokovima i zato se oslanjamo na sami sebe, mi imamo prijatelje ali je sigurno mnogo bolje da budemo naoružani nego da budemo goloruki glineni golubovi, kao što smo to bili do 2012. godine. Zahvaljujem na pažnji.

Hvala vama.
Reč ima Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo želim da čestitam svim građanima, svim lokalnim samoupravama koje će zbog kredita koje će država povući za izgradnju gasovoda rešiti neke svoje probleme u ekonomiji, dolaziće lakše do investicija, a imaće i energetski izvoz za grejanje u svojim domovima, što do sada nisu imali.

Mi koji to već imamo svakako želimo da Srbija kao zemlja ravnopravnih građana, svakako želimo da i svi drugi u Srbiji to imaju i stoga ova vlast na tome radi za razliku od nekih prethodnih.

Dame i gospodo narodni poslanici, što se terorizma tiče gotovo svi ratni sukobi počinju zbog terorizma ili zbog odbrane od terorizma. Amerika je najpoznatija država, odnosno super država, odnosno zbir država, odnosno kontinent koji često zbog terorizma kreće u vojne akcije pa pri tome te vojne akcije često i nisu u suštini zbog terorizma i tako se razaraju neke države koje kasnije postaju izvor i leglo terorizma.

Setimo se Avganistana i Osame Bin Ladena. Njega nju direktno finansirali i obučavali Amerikanci i dok im je valjao bio je borac za slobodu. Kada im je bio potreban kao terorista proglašen je teroristom i likvidiran kao neko ko je izvršio terorističke akte na teritoriji SAD, a posle 11. septembra te iste SAD su ponovo krenule na neke države koje čak i nisu imale veze sa terorizmom poput Libije, Sirije, itd. Barem tada nisu imale nikakve veze sa tim.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada nešto kažete protiv Crnaca onda ste rasista, kada nešto kažete protiv Jevreja onda ste antisemita, a kada nešto uradite protiv Srba onda ste borac za slobodu. Terorizam je bio uvod u građanske ratove u Srbiji.

Setimo se svih terorističkih akata na teritoriji SFRJ ili na službenike koji su u ambasadama zastupali tu bivšu Jugoslaviju. U većini slučajeva to su bili Hrvati, Hrvati teroristi, odnosno pripadnici hrvatskih terorističkih organizacija u inostranstvu koji su više puta ubacivali svoje teroriste i na teritoriju Jugoslaviju, ubili ambasadora Rovovića, srušili avion iznad Čehoslovačke. Njima je Barišić koji je ubio ambasadora Rovovića postao nacionalni heroj, jedan terorista kome su podigli spomenik. Da čudo bude još veće, država Švedska je zbog terorističkog akta otimanja aviona od hrvatskih terorista pustila Barišića i ekipu iz zatvora, nagodila se sa teroristima, što je bio jedan presedan u ponašanju država prema teroristima.

Setimo se Bugojna i Raduše. Setimo se akcije u kojoj je izginulu preko 10 vojnika i pripadnika teritorijalne odbrane oko planine Raduše kada je 15 hrvatskih terorista došlo na planinu, dakle u mirna vremena podizalo neke svoje ustanke i vršilo terorističi akt.

Setimo se Hrkaša, setimo se bioskopa, setimo se železničke stanice u Beogradu. Setimo se tog terorizma za vreme komunističke Jugoslavije gde hrvatski teroristi nisu imali strpljenja da komunistička Hrvatska iz jedne NDH ih sve prevede, što se na kraju i desilo sa Tuđmanom, da ih sve prevede u drugu nezavisnu državu Hrvatsku.

Hajde da pogledamo i druge manje ili veće đavole. Setimo se kako je počeo rat u Bih. Setimo se ubijenog srpskog svata 1. marta, na dan referenduma u BiH koji je bio nelegalan po tadašnjim važećih ustavima. Dakle, došlo je do preglasavanja jednog naroda od strane druga dva naroda. Toga dana ubijen je Nikola Gardović, srpski svat, ispred srpske crkve, a čovek koji ga je ubio je Rasim Delalić Ćelo koga je Alija Izetbegović odlikovao pištoljem, poklon pištoljem sa njegovim potpisom.

Setimo se kako su Srbi u Federaciji, u BiH ostali bez glave. Samo da vas podsetim da nas Srbe koji smo najsurovije počišćeni na teritoriji bivše Jugoslavije optužuju nas za genocid i etničko čišćenje, što je gotovo neverovatno. Više desetina hiljada Srba je na teritoriji Hrvatske, na teritoriji BiH, posebno u Federaciji i u našoj južnoj pokrajini KiM, više desetina hiljada Srba je ubijeno, a preko milion je proterano i ne živi na teritorijama na kojima je živelo 1991. godine.

Takav narod koji je surovo počišćen pokušavaju oni koji su intervenisali u korist razbijanja Jugoslavije da pripišu Srbima, odnosno da kažu da oni koji su pretrpeli najveće etničko čišćenje budu optuženi za etničko čišćenje i za genocid.

Setimo se koliko Evropa kada neko u Parizu, a ja to osuđujem, odseče glavu profesoru u Parizu. Setimo se koliko se ta Evropa naježi, a podržavala je mudžahedine koji su u BiH sekli Srbima glave, vršili nečuvene zločine, ubijali decu koja su dolazila u selo samo zato što su zaboravili psa. Setimo se tih zločina. Setimo se odsecanja glava Srbima. To je onda bila borba za slobodu, ali kad se to desi u Parizu, e onda je to veliki terorizam, itd. Kad spalite srpsku crkvu, onda to nije ništa. Kad Albanci ruše srpske crkve, kada poruše 100 srpskih crkava, kada ih unište, onda je to borba za slobodu, ali kad plane jedna crkva u Parizu, e onda smo svi zabrinuti, onda su oni sa pravom zabrinuti. Dakle, njihova pravda je veoma, veoma čudna.

Setimo se teranja zarobljenika ljube odrubljene glave u BiH. Setimo se Al kaide koja je bila prisutna u BiH. Setimo se Nasera Orića i 3267 žrtava u Srebrenici i oko Srebrenice, zbog čega se i dogodio kasnije zločin u Srebrenici, ali setimo se etničkog čišćenja na teritoriji Srebrenice i okoline od strane razoružanih navodno muslimanskih vojnika. Setimo se te aktivnosti u kojoj je nastradalo 3267 Srba od Naserovih vojnika.

Voleo bih da je sudom u Hagu predsedavao Ibran Mustafić, gradonačelnik Srebrenice, pa početku sukoba u Srebrenici. Verujem da onako sramnu presudu ne bi doneo. Setimo se da terorizam u BiH nije zaustavljen, NATO pakt je napravio leglo terorizma na Balkanu, na KiM i u BiH.

Setimo se ubistvo vojnika u Sarajevu, posle 2000. godine, daleko posle rata od strane teroriste. Setimo se napada na američku ambasadu, pošto je pojedinac terorista koji nije bio dovoljno zahvalan SAD pa je ispalio na ambasadu SAD 105 metaka. Zvao se Mevrić Jašarević i rekao je da žali što je tom prilikom teško ranio samo jednog policajca.

Setimo se svega toga šta se dešavalo na teritoriji bivše Jugoslavije. Setimo se Zvornika, setimo se pucnjave daleko posle rata, policajac ubijen, dvojica ranjena u napadu na stanicu policije u Zvorniku, koji je izvršio terorista iz redova bošnjačke nacionalnosti.

Setimo se Albanaca, setimo se da smo jedini narod kojem su živim licima vadili organe radi prodaje na crnom tržištu. To je nečuveno. Takvi zločini u istoriji se nisu dešavali, čak ni za vreme nacista. Setimo se odrubljenih srpskih glava u našoj južnoj pokrajini na KiM. Setimo se svega toga i podsetimo zapadne sile, podsetimo i ove koji se nisu kvalifikovali na izborima. Podsetimo se njihovog puzajućeg izvinjavanja. Onima koji su odrubljivali srpske glave, nisam protiv da se izvinemo za zločine koje su počinili naši sunarodnici. Tvrdim, odnosno ne negiram genocid, ali tvrdim da je on učinjen nad Srbima i u BiH, i u Hrvatskoj, i na Kosovu i Metohiji, jer je ubijeno više desetina hiljada Srba, a počišćeno preko milion. To se uklapa u teoriju o genocidu.

Znam sigurno da je jedna nacija izvršila genocid, na svom kontinentu je istrebila starosedeoce, tj. indijance i pri tome uspela kasnije da baci dve atomske bombe, što spada u neselektivno uništavanje cele jedne populacije u Hirošimi i u Nagasakiju. Setimo se svih terorističkih akata koji su se desili za vreme Jugoslavije, setimo se hronologije hrvatskih terorističkih akata kojih je u Jugoslaviji bivšoj bilo preko 20, u inostranstvu još 20.

Dame i gospodo narodni poslanici, po pitanju terorizma, verujem da srpski organi vode dovoljno pažnje posebno zato što se deo boraca iz Sirije i one islamske države vratio na teritoriju Jugoslavije i u neke susedne bivše jugoslovenske republike. Dame i gospodo, svima treba da bude poznato da naša zemlja, naša zastava više nije trobojka bele boje, da je naša zemlja podigla svoju zastavu, da su stanovnici ove zemlje Srbije podigli svoju glavu i da ti pritisci neće proći. Ne igramo kao bivši režim kako drugi svira, nemamo dovoljno sluha, a verujemo da oni, bivši režim, koji je naučio da igra kako drugi svira da će lako na zapadu i okolnim državama, a što čine kao što vidim, naći gazdu svirače.

Moja poruka regionalnim i svim drugim Srbo mrziteljima jeste da mi više nismo ludo hrabri, da nećemo da ratujemo za druge, hoćemo da živimo za sebe, nećemo više da stvaramo zajednice pobeđenih i poraženih i da recimo Hrvate koje porazimo nagradimo državom. To nećemo više da radimo. Takođe moja poruka njima je da što nas više stisnu, više ćemo skočiti i mentalno i moralno i ekonomski i finansijski. Hvala.

Reč ima narodna poslanica Svetlana Milijić.