Četvrto vanredno zasedanje , 09.06.2021.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Svetlana Milijić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, uvažena potpredsenice Narodne skupštine.

Poštovana ministarka sa saradnikom, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, terorizam je opasnost i pretnja koja ne poznaje granice. On se ispoljava kroz različite aktivnosti pojedinca ili grupe u nastojanju da nasiljem ostvare neke svoje političke ciljeve. U tom smislu terorizam predstavlja opasnost ne samo po državu i njeno državno uređenje, nego i čitav svetski, društveni poredak, obzirom da se on zasniva na demokratskim principima i nepoštovanju ljudskih prava i sloboda.

Slobodno kretanje roba, ljudi i usluga unutar EU otvara prostor različitim terorističkim grupama za svoje aktivnosti, obzirom da taj prostor bez granica im omogućava slobodno kretanje, i to dokazuje prateći globalni rast terorističkih napada koji pokazuje da su zemlje koje su bile pogođene terorističkim napadom, recimo u 2004. godini ih je bilo 49, za 10 godina kasnije taj broj je porastao na 99.

U kontekstu sveobuhvatnih društvenih pojava terorizam predstavlja i zauzima posebno mesto obzirom na stalni trend njegovog rasta i ekspanzije. Takođe, terorizam se pojavljuje kroz nove pojavne oblike, pri čemu se prilagođava društvenim, ekonomskim i političkim odnosima svake zemlje. Terorizam ne napada samo siromašne zemlje i one manje uređene, terorizam se pojavljuje u svim zemljama na svetu, a utiče kako na državu i njeno državno uređenje, takođe i na privatne i društvene interese pojedinaca, kao i na njihov život, obzirom da je terorizam nasilje, jer terorizam je izvedenica iz latinske reči - teroris, što znači nasilje, odnosno užas.

Napretkom elektronske komunikacije informacionih tehnologija i internet postaje mesto gde mogu da se šire terorističke propagandne ideje putem video materijala ili polujavnih foruma zaštićenih lozinkom, što daje prostor terorističkim organizacijama da indoktriniraju i utiču na eventualne članove. Međunarodna zajednica i EU se puno bore protiv terorizma, odnosno nastoje da uspostave kontrolu nad terorizmom. Određene institucije kao što su UN, Interpol, ili Europol, nastoje da određenim pravnim aktima zajedno sa svim zemljama na svetu koje prate njihov rad donesu zajedničke ciljeve u borbi proti terorizma, odnosno kontrole nad terorizmom.

Trenutni zakonski okviri Republike Srbije u domenu borbe protiv terorizma i sprečavanja terorizma su u najvećoj mogućoj meri usklađeni sa tekovinama EU i sa međunarodnim standardima. Poslednjih godina postoje značajni pomaci u bezbednosnom sistemu Republike Srbije, implementaciji određenih bezbednosnih protokola EU, a činjenica je da Aleksandar Vučić, predsednik Republike Srbije ulaže u bezbednosni sistem ove naše države, ulaže kako u nastojanje nabavke najmodernije opreme za snage bezbednosti, tako i u ljudstvo, što povećavanjem plata za pripadnike bezbednosti, vojske i policije Republike Srbije tako i kroz izgradnju stanova za pripadnike bezbednosti.

Kada su ovu državu vodili Tadić, Jeremić, Đilas, Obradović i Tepićka, i kada je na čelu Ministarstva odbrane bio Šutanovac, nije se ulagalo niti u vojsku, niti u policiju, niti u nabavku opreme, niti u bezbednost građana, a to pokazuje sama činjenica da su gospoda prodavali, odnosno prvo topili tenkove, a kasnije prodavali za 1.400 evra po komadu, jer su na takav način Đilas, Tadić, Jeremić i Tepićka štitili građane ove Srbije. Jel se tako štite građani ove Srbije?

Predsednik Vučić je istakao da Srbija danas je zemlja koja je spremna da se odupre svim bezbednosnim izazovima zahvaljujući svojoj vojsci i policiji i ekonomskoj snazi. Bezbednosni sistem jedne zemlje pored ekonomskom sistema i pored zdravstvenog sistema predstavlja stub jačine jednog društva. Predsednik Vučić je istakao, citiraću – da je Srbija snažna i moderna, usmeriće svoju ekonomsku snagu na dalje jačanje bezbednosti njenih građana.

Danas pred nama nalazi se Predlog zakona o nacionalnoj bazi podataka za borbu i sprečavanje terorizma. Ovaj zakon, ovaj predlog zakona je deo opštih mera Republike Srbije na planu unapređenja sistema za prevenciju i borbu protiv terorizma, a takođe predstavlja i realizaciju planirane aktivnosti za pregovaračko Poglavlje 24 – pravda, sloboda i bezbednost, koji su neophodni za pristupanje Srbije u EU.

Cilj uspostavljanja nacionalne baze podataka jeste bezbedna i efikasna razmena informacija nadležnih organa.

Terorizam je užasna i negativna društvena pojava koja pogađa skoro sve zemlje i sve zemlje nastoje da se u što kvalitetnijoj meri izbore protiv terorizma.

U danu za glasanje ja ću, kao i ostali poslanici iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, glasati za predlog ovog zakona. Živela snažna i jaka Republika Srbija. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem se narodnoj poslanici Svetlani Milijić.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Vladimir Marinković.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Marinković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Hvala, uvažena potpredsednice Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovana ministarka, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što počnem da govorim o ovom Predlogu zakona koji se tiče borbe protiv terorizma i napora Vlade Republike Srbije i nas koji smo ovde većina u parlamentu po pitanju međunarodne, globalne, zajedničke borbe protiv možda i najveće pošasti 21. veka.

Moram da istaknem prvenstveno jučerašnji dan i nešto što se desilo i što će biti sigurno zapisano u istoriji našeg naroda i naše države, to jeste maestralan nastup i jedna jasna demonstracija predsednika Aleksandra Vučića na sednici Saveta bezbednosti UN, na koji način i kako se brani država, kako se brane nacionalni interesi i jedna velika motivacija građanima Republike Srbije i poruka da će se predsednik Republike, SNS, Vlada Republike Srbije boriti vrlo posvećeno za odbranu teritorijalnog integriteta naše zemlje, ali i da će se boriti za istinu, za poštovanje međunarodnog prava i za sve one vrednosti koje Srbija baštini i koje poštuje svih ovih godina.

Takođe, želim da istaknem da sve ono što se dogodilo juče na sednici Saveta bezbednosti UN povodom potvrđivanja presude generalu Ratku Mladiću, pokazuje jednu izvesnu vrstu poruke i svega onoga što očekuje našu zemlju u narednom periodu. Očekuju nas veliki izazovi, očekuju nas veliki pritisci i očekuje nas jedna neravnopravna borba u tome da oni koji su definisali događaje devedesetih godina, koji su bili ključni činioci tih događaja gde je Srbija izgubila puno, ali takođe dobila i izvojevala, izborila nešto što jeste najveća vrednost i rezultat srpske politike u proteklih sto godina, a to jeste Republika Srpska. Dakle, to je nešto što je izboreno i pokazatelj je da smo se za to borili, da se borimo i da ćemo u narednom periodu morati da se borimo uprkos nekoj drugačijoj agendi koje neki veliki svetski mahom i igrači u regionu imaju.

Ono što jeste najbolji odgovor na sve ove izazove, na sve pritiske koje imamo i koji nam slede jeste ekonomsko osnaživanje naše zemlje, vojno osnaživanje, osnaživanje na socijalnom planu, ali i na planu obrazovanja, naučnog i tehnološkog razvoja.

Ja bih da pomenem jednu jako značajnu stvar koja je danas objavljena u medijima, a to je upravo primer kako se bori za svoju državu i kako se štite nacionalni interesi. To je početak izgradnje univerziteta u Kosovskoj Mitrovici, zgrada univerziteta koja će imati više od 10.000 kvadrata, gde će biti smešten Ekonomski fakultet, Pravni fakultet, Prirodno-matematički fakultet, rektorat. Na taj način se jedna država ozbiljna, jedno ozbiljno državno rukovodstvo i ozbiljan lider bori za svoju teritoriju, bori za svoj narod, tako što investira u obrazovanje, tako što investira u tzv. meku infrastrukturu i to Aleksandar Vučić svaki dan pokazuje.

Ono što smo sinoć videli, što su imali prilike da vide građani Republike Srbije, ali i građani širom sveta, govori o tome i pokazuje nam kakav je svaki dan gotovo predsednika Aleksandra Vučića. Svaki dan je borba za ovu zemlju, svaki dan je borba za naš integritet, svaki dan je borba za neku novu investiciju, za novi kilometar auto-puta, ali i borba da se izborimo sa pritiscima onih kojima ne odgovara jaka i snažna Srbija, onih koji kažu da je Srbija mnogo podigla svoju glavu, da se mnogo razvila želeći, nažalost, kao i mnogo puta u istoriji ovog regiona, posebno regiona zapadnog Balkana, da svi mi ovde zajedno budemo jednaki, ali da budemo jednaki u siromaštvu.

Od kada je Vučić došao na vlast u ovoj zemlji, od kada je postao predsednik Vlade, ali sada i kao predsednik države, ova zemlja je počela da na pravi način iskorišćava svoje prirodne, materijalne resurse, svoje ljude i ima jasnu strategiju kako da zadrži mlade ljude u ovoj zemlji i kako da od ove zemlje napravi jednu modernu, snažnu državu, na koju će njeni građani, koje god vere i nacije bili, biti ponosni. I to je nešto što jeste politička doktrina Aleksandra Vučića i to je nešto što pokazuje i sastav ovog parlamenta, u kom svi mogu da iskažu svoje mišljenje, svi mogu da iskažu svoj predlog za nešto što će, naravno, unaprediti život i nešto što će doprineti razvoju naše zemlje.

Što se tiče same borbe protiv terorizma, moram da napomenem tu jednu činjenicu da zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću Srbija jeste deo međunarodne koalicije za borbu protiv terorizma koji predvode SAD. Srbija je mnogo investirala, i u obaveštajnom, i u materijalnom i svakom drugom smislu, da zaštiti svoje građane i da po pitanju bezbednosti i borbe protiv terorizma nemamo gotovo nikakvih problema, ali da preventivno delujemo u odnosu na sve ono što može da bude pretnja i što može da bude opasnost našoj zemlji i našim građanima u tom smislu, kada je u pitanju borba protiv terorizma.

Geopolitička pozicija naše zemlje je takva da mi moramo da obratimo jednu posebnu pažnju na ovaj problem. Uvek je dobro i uvek će ova većina u našoj Skupštini, posebno mi iz SNS, da podrži svaku inicijativu, sve ono što vodi ka tome da zaštitimo svoje građane i da unapredimo kako bezbednosnu kulturu, ali i njihovo znanje, obrazovanje, ali da unapredimo i rad naših obaveštajnih službi, naših bezbednosnih agencija, bezbednosnih snaga u procesu preventivnog delovanja i zaštite protiv međunarodnog terorizma.

Moje kolege i prethodni govornici su govorili dosta o tome kakve opasnosti mogu da nas zadese i koje vrebaju iz samog regiona, iz susednih država i susednih entiteta. Mi moramo javno i otvoreno da govorimo o tome i da govorimo o tim opasnostima i ne možemo pred nekim stvarima da zažmurimo, a to je, naravno, činjenica da je međunarodni terorizam i sve ono što se dešava u proteklih nekoliko godina, posebno na Bliskom istoku, opasnost i za Evropu, opasnost i za Srbiju. Zato je jako važno da Srbija učestvuje i da bude uvek u toku svega onoga što će doprineti da se međunarodni terorizam pobedi.

Ono što predstavlja najveću opasnost i što predstavlja, nažalost, rezultat na terenu sadašnjeg međunarodnog terorizma, terorizma koji se odigrava već skoro deceniju na teritoriji Levanta, dakle, Sirije, Iraka, pa na kraju i Libana, govori o tome da tamo deluju snažne i dan-danas terorističke organizacije koje su povezane sa zemljama i narodima koji žive u okruženju Republike Srbije.

Moj kolega Ivan Ribać je govorio i pominjao brojke i broj ljudi koji su ratovali i koji su bili u sklopu formacija Islamske države Iraka i Levanta u Siriji i u Iraku sa teritorije Kosova i Metohije, naravno, kosovski Albanci koji su tamo bili, taj broj je preko 300, njih stotinak se vratilo na teritoriju Kosova i Metohije. Inače, da podsetim našu javnost i vas ovde, kao uvažene kolege, da je jedan od komandanata Islamske države Iraka i Levanta bio Lavdrim Muhadžeri, koji je poreklom i koji je došao tamo direktno sa teritorije Kosova i Metohije, sa teritorije Bosne i Hercegovine ne više stotina ljudi, nego se taj broj meri sa 1.000 do 1.500 građana Bosne i Hercegovine koji su ratovali i koji imaju ogromno ratno iskustvo tamo.

Mi moramo po tom pitanju da budemo jako oprezni. Mi ne možemo da kažemo da se to dešava tamo negde dve, tri ili četiri hiljade kilometara daleko od Beograda i od Srbije i da nema opasnosti za Srbiju. Ima opasnosti za Srbiju, posebno govorim sa tog aspekta što je jedna činjenica, da su tamo, na tom prostoru i ti teroristi najviše ugrožavali hrišćansko stanovništvo.

Na teritoriji Sirije ste imali pre stotinak godina 20% hrišćanskog stanovništva. Sada, posle ovog desetogodišnjeg rata, taj nivo, taj procenat hrišćanskog stanovništva je smanjen na 1%. Znaju li naši građani i znate li vi ovde gde se nalazi Malula, gde se nalazi Palmira, da su to suštinski izvor hrišćanske civilizacije, gde je u 21. veku pokušano da se protera, da se uništi hrišćansko stanovništvo i da se uništi hrišćanska baština? Zašto to govorim? Zato što se to u 21. veku događa i u savremenoj, modernoj Evropi. Događa se to da se ugrožavaju srpski manastiri na Kosovu i Metohiji, događa se jedna nova vrsta specijalnog rata, a to je da manastiri i crkve koje su pravoslavni pokušavaju svetskoj javnosti i svetskim institucijama da se prikažu kao baština neke druge vere i neke druge religije.

Mi ćemo ovde uvek biti glasni po tom pitanju, želeći da zaštitimo našu baštinu, želeći da isto kao predsednik Aleksandar Vučić ukažemo na svaki problem i ukažemo na to da ćemo se boriti za svaki naš manastir, da ćemo se boriti za to da zaštitimo naše stanovništvo, da zaštitimo bezbednost našeg stanovništva na Kosovu i Metohiji, jer je problem što jedan veliki deo, i tu moram da kažem da veliku odgovornost nosi Evropska unija i današnja Evropa, kao da to ne primećuje.

Jednom prilikom je jedan američki zvaničnik 2006. godine posetio Beograd i sreo se sa blaženopočivšim mitropolitom Amfilohijem i pitao ga o dešavanjima na Kosovu i Metohiji. On mu je u jednom trenutku rekao: „Hrist još uvek krvari i na krstu je“. To je ovom čoveku bilo jako čudno. Pitao ga je: „Kako?“ Tako što se to dešava na Kosovu i Metohiji, to se dešava i dan-danas, to se dešava od 1999. godine do današnjeg dana. Mi smo mislili da će posebno američka administracija za vreme Donalda Trampa, koja je imala senzibiliteta za ono što se dešava u našoj južnoj pokrajini, i nadamo se da će takva politika i takav pristup i razumevanje i ova nova da nastavi, s obzirom da su to događanja i to je nešto što ne bi smela ni međunarodna zajednica, niti bilo koji relevantni igrači na međunarodnoj sceni da dozvole.

Naravno, Srbija će uvek kao i za vreme ovih nekoliko godina koliko je na vlasti SNS da obaveštava javnost, da ukazuje na ovakve probleme, ali se nadamo da kao što to predsednik Aleksandar Vučić kaže – oni drugi, sa druge strane posebno naši partneri iz SAD i Evropske unije neće da realizuju na nama čuvenu doktrinu „rat in de korner“ dakle, da nas pokušaju saterati u ćošak, jer onda možemo da budemo najopasniji.

Kao što je to predsednik sinoć rekao na sednici Saveta bezbednosti mi ćemo se boriti svim diplomatskim sredstvima, mi ćemo se boriti za našu državu, osnaživaćemo našu ekonomiju, osnaživaćemo infrastrukturu, ali i poruka je svima jasna i za tu poruku predsednik Vučić ima podršku većine građana Republike Srbije, velike većine.

Srbija nije više ničiji dominion, Srbija više nije ničiji prelat, Srbija vodi sopstvenu politiku i zauvek će štititi interes svojih građana, ali i srpskog naroda gde god on živeo. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala profesore Marinkoviću.
Preostalo vreme poslaničke grupe 23 minuta.
Reč ima Boris Bursać.
...
Srpska napredna stranka

Boris Bursać

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Orliću, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovana gospođo Popović, pred nama se danas nalazi set vrlo važnih i konstruktivnih predloga zakona, a ja bih svoju pažnju posvetio upravo Predlogu Zakona o nacionalnoj bazi podataka za sprečavanje i borbu protiv terorizma.

Terorizam kakav danas poznajemo, on nikako nije nova tvorevina, već se on perfidno krije u društvenoj zajednici u obliku taktike, strategije, doktrine, metode i sredstva oko kojih samo treba da se postigne konsenzus da bi izašao na svetlost dana.

Dok terorizam neki vide kao zločin, drugi ga opisuju kao svetu dužnost. I dokle god postoje ove dve dijametralno različite strane terorizma će zasigurno biti. Teroristi su danas obučeni i opremljeniji, samim tim i neuhvatljiviji, kao nikada do sada. To je dovelo da se ovaj fenomen brzo proširi i zahvati celu planetu.

Terorističke organizacije na sve moguće načine pokušavaju da ostvare svoje političke, ideološke ili društvene ciljeve i u najvećem broju slučajeva ne poštuju opšte prihvaćena pravila ratovanja, a kao rezultat toga imamo nedužne žrtve.

Terorizam nije prostorno ograničen, odnosno za terorizam se vezuje prostorna disperzija nasilja, budući da u slučaju terorističkih napada ne postoji sigurnost u smislu jasnog graničnog prostora na kome se izvode oružane akcije. Odnosno, u ovom slučaju ratište potencijalno može biti ceo svet. Tako da ni jedna država, bez obzira na stepen i njenu razvijenost. Nije zaštićena od ove pošasti današnjice koji nazivamo terorizmom.

Ja često terorizam slikovito objašnjavam, kao svojevrsan šumski požar koji brzo plane, još se brže razbukti i vrlo ga je teško ugasiti. Dakle, ponavljam, ni jedna država na kugli zemaljskoj nije imuna na terorizam, bez obzira na stepen njene vojne, informacione ili ekonomske razvijenosti, a tipični primeri za ovu moju konstataciju su sprovedeni teroristički napadi u SAD, Španiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Austriji itd.

Nalet terorističke beskrupuloznosti s početka 21. Veka, prestrašio je sve članice međunarodne zajednice. Stoga je početak novog milenijuma obeležen globalno raširenim strahom od međunarodnog terorizma.

Od tog momenta međunarodni terorizam postaje bezbednosna pretnja prvog reda za svaku državu.

Na osnovu svih relevantnih pokazatelja opravdano je terorizam okarakterisati kao globalno bezbednosnu pretnju koja ima potencijal da pogodi sve subjekte međunarodne zajednice.

Konstantna izloženost terorističkoj opasnosti posledično izaziva osećaj nebezbednosti i to jeste cilj terorista, da akcijama nasilja prema nedužnima privuku pažnju domaće i svetske javnosti i zastraše je ili pridobiju zastarenje interesa i ciljeva koje proklamuju.

Kako bi ta ista javnost izvršila pritisak na državu da udovolji zahtevima terorista, iako nije moguće precizirati istorijski razvoj terorizma.

Ova bezbednosna pretnja svakako da ima svoje razvojne etape, zbog čega savremeni oblici terorizma imaju značajno izmenjene karakteristike u odnosu na starije oblike i modalitete ispoljavanja. Savremeni terorizam nesumnjivo ima globalnu dimenziju i sve je učestaliji i akcije su sve brutalnije, veoma često sa smrtnih ishodom, izvode ih veoma opremljene i dobro povezane terorističke organizacije.

Žrtve su masovnije i materijalna razaranja su većih razmera, a državne granice nisu dovoljan bedem za produkt terorizma u svim njegovim oblicima.

Ono što svakako razlikuje oblike terorizma od ranije poznatih oblika jeste veća dostupnost informacija, bolja uvezanost ljudi kroz komunikaciju preko raznih medija, i prebrz tehnološki napredak, i naravno rast industrije i naoružanja.

Kao neko ko se duži niz godina bavi ovim fenomenom, mogu slobodno reći da Republika Srbija, prepoznaje terorizam, i da ozbiljno radi na prevenciji i borbi protiv terorizma.

Ono što je jako bitno jeste da Republika Srbija prepoznaje univerzalni karakter terorizma i ekstremizma i neophodnost kontinuirane i široke saradnje država na globalnom i regionalnom planu, radi uspostavljanja zajedničkog pristupa u ovoj osetljivoj temi.

Shodno tome, nedavno smo potpisali i sporazum sa Ruskom federacijom o saradnji u borbi protiv terorizma, i ovaj Sporazum je Srbiji doneo jako bitne oblike saradnje, koji se ogledaju u razmeni informacija terorističkim grupama, njihovim vođama i članovima, kao i u njihovim aktivnostima.

Dakle, država ozbiljno radi na očuvanju bezbednosti kako nje same tako i naših građana, i takav rad mora da se nastavi, pogotovo ako uzmemo u obzir podatke Europola, koji govore da terorizam na tlu Evrope i te kako postoji, i prema izveštaju Europola od 2018. godine, imali smo 129 terorističkih napada, a u 2019. godini 119 terorističkih napada.

Izveštaj za 2020. godinu još nije gotov, obično se on objavljuje krajem juna.

Ukoliko uzmemo sve ove informacije u obzir, mi ne smemo čekati neki svoj 11. septembar, već protiv terorističku borbu moramo postaviti na zdrave noge, odnosno na zavidnom nivou u praksi i upravo ovaj predlog zakona to i čini.

Ovim zakonom uređuje se i uspostavljanje i sadržine jedinstvene nacionalne baze podataka o fizičkim i pravnim licima, kao i grupama i organizacijama sa lista označenih lica UN i drugih međunarodnih organizacija, naravno u kojima je Republika Srbija član, sa lista označenih lica koja su doneta u skladu sa zakonom koje uređuje ograničavanje raspolaganje imovinom, u cilju sprečavanja terorizma, i sa konsolidovanih lista, na osnovu zakona koji uređuje međunarodne mere ograničavanja iz postojeće baze nadležnih organa, u skladu sa zakonom, što uključuje lica koja su osumnjičena, optužena ili osuđena za delo terorizam, i sa njim povezana krivična dela.

S obzirom da prevencija i borba protiv terorizma predstavlja značajno pitanje ostvarivanje ciljeva bezbednosne politike, u nastojanju da se zaštiti bezbednost, meni ne ostaje ništa drugo, nego da podržim ovaj predlog zakona u nadi da će biti oslonac u borbi za jaku, modernu i bezbednu Srbiju.

Živela Srbija.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Reč ima Mladen Bošković.
...
Srpska napredna stranka

Mladen Bošković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem potpredsedniče Narodne Skupštine, gospodine Orliću, poštovani gosti, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pre svega moram da se nadovežem na govore svojih uvaženih koleginica iz Borskog i Zaječarskog okruga, Adrijane Pupovac i Dragane Branković Minčić, i da kažem koliko je bitna tema gasifikacija za Istok Srbije.

Na samom početku moram da kažem da ću podržati predlog zakona o davanju garancije Republike Srbije u korist OTP banke za izmirivanje obaveza JP Srbijagas, po osnovu ugovora o dugoročnom kreditu gasifikacije i izgradnje razvodnog gasovoda, pre svega Borskog i Zaječarskog okruga.

Ja dolazim iz opštine Negotin, i kako ja volim da kažem, kada me pitaju odakle dolazim, da kažem sa krajnjeg istoka Srbije, tamo gde sunce izlazi i odakle se naša Srbija budi.

Zašto podržavam ovaj predlog zakona? Zato što je, pre svega gasifikacija u Srbiji neophodna. Razlozi za donošenje ovog zakona sadržani su u članu 16. stav 4. Zakona o javnom dugu, odnosno u potpisanom ugovoru između zajmodavca i zajmoprimca, u iznosu do 66 miliona evra, radi gasifikacije i izgradnje razvodnog gasovoda, Paraćin Boljevac, Rgotina, Negotin Prahovo.

Kredit je obezbeđen, po odličnim uslovima, na 8 godina, na dve godine grejs perioda, sa kamatnom stopom od 1,7% i ugrađenom deviznom klauzulom.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, razmotrio je ovaj predlog zakona i Odbor je u skladu sa članom 155. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, odlučio da predloži narodnim poslanicima da prihvate predlog zakona u načelu.

Deo teritorije Republike Srbije, koja nije pokrivena transportnim sistemom prirodnog gasa je područje istočne Srbije, koje obuhvata deo Borskog okruga, i to su opština Negotin i grad Bor i deo Zaječarskog okruga, grad Zaječar i opština Boljevac, i opština Knjaževac.

Snabdevanje preostalih opština u ova dva okruga predviđeno je drugim projektima i radi se o zonama velikog potencijala za privredne aktivnosti, kojoj nedostaje privredni gas, kao energent.

U ovoj oblasti živi oko 210.000 ljudi, 106.000 u Borskom okrugu i 104.00 u Zaječarskom okrugu. Ovim ćemo rešiti probleme sa zagađenjem vazduha i takođe je potrebno istaći da je u Prahovu, nadomak opštine Negotin, predviđena izgradnja međunarodnog hemijskog parka za koji se očekuje velika zainteresovanost investitora iz EU, Kine i Indije.

Hemijska industrija u Prahovu pored Negotina izgrađena je još dalekih 1960. godine. Planom 2025 koji sprovodimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, industrija u prahovu će postati prvi međunarodni hemijsko-industrijski park u Srbiji, što je najavila i premijerka Ana Brnabić u svome ekspozeu.

Opština Negotin je u proteklom periodu usvojila sve odluke na Skupštini i izmenama i dopunama planova detaljne regulacije, a koji se tiču područja na kojima će Eliksir grupa izvoditi radove na sprovođenju projekata veoma značajnih kako za opštinu Negotin, tako i za Republiku Srbiju.

Trenutno u Eliksiru Prahovo ima oko 1.000 zaposlenih, a plan je da se taj broj duplira u budućem periodu. Gradiće se stanovi za zaposlene u Negotinu i, što je najbitnije, preko 70% je izvoz, tako da će gasifikacija samo smanjiti troškove proizvodnje i bićemo još konkurentniji na svetskom tržištu.

Dakle, izgradnjom razvodnog gasovoda od Paraćina preko Negotina do Prahova stvoriće se uslovi za izgradnju distributivnih gasovoda u svim naseljima i povezivanje industrijskih, komunalnih i individualnih potrošača na distributivni sistem. Time će se omogućiti korišćenje prirodnog gasa kao jeftinog, ekološki prihvatljivo gorivo, jednostavnog za upotrebu. Takođe, korišćenjem prirodnog gasa kao goriva će se u značajnoj meri rasteretiti i elektroenergetski kapaciteti.

Pored svega šta radimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, najvažnija je ekonomija. Od 2012. godine izgrađeno je ukupno 315 kilometara autoputa. Najveći projekti na kojima se rade su autoput „Miloš Veliki“, ukupne dužine 120 kilometara, Koridor 10, deonica Niš – Dimitrovgrad, ukupne dužine 87 kilometara, Moravski koridor dužine 110 kilometara, Fruškogorski koridor, 47 kilometara, autoput Kuzmin - Sremska Rača, dužine 18 kilometara. Takođe, izgradićemo brzu prugu od Beograda do Niša, ali i od Niša kroz Leskovac – Vranje – Preševo, sve do granica sa Severnom Makedonijom.

Uskoro će se pustiti u saobraćaj rekonstruisana pruga od Niša do Zaječara, zatim izgradnja brze pruge od Beograda do Budimpešte. Od kineskih kompanija dobili smo obećanje da će pruga do Stare Pazove moći da se pusti u saobraćaj do kraja ove godine, a najavljeno je da će i radovi na deonici od Novog Sada do granice sa Mađarskom početi 1. septembra.

Naglasio bih rekonstrukciju puta Negotin – Zaječar – Knjaževac, veoma važan put za ceo istok Srbije. Predsednik Aleksandar Vučić je obišao i radove na petlji kod sela Salaš, na deonici puta ka Negotinu i naglasio tom prilikom da država ima velike planove za istok zemlje.

Ovo su svi putevi o kojima su naši građani više od pola veka mogli samo da sanjaju, a sada se ti snovi ostvaruju zahvaljujući vama, poštovani građani Republike Srbije. Bez vaše podrške ne bismo ništa od ovoga mogli da uradimo.

Ukupna pomoć države Srbije za vreme pandemije iznosi osam milijardi evra ili 17,2% bruto domaćeg proizvoda i daću vam primer, uvaženi građani, na samo četiri ekonomska pokazatelja u vreme žutih egzotičnih tajkunskih hobotnica Dragana Đilasa, Vuka Jeremića, Borisa Tadića i samo bih uporedio njihove pokazatelja sa trenutnim.

Kapitalne investicije u Srbiji 2010. godine su iznosile 3,1% učešća u bruto domaćem proizvodu. Danas su rekordnih 7,2%.

Stopa nezaposlenosti 2012. godine iznosila je 24,9%, a danas je jednocifrena i iznosi 9%.

Po podacima Republičkog zavoda za statistiku, od 2008. do 2012. godine izgubljeno je 400.000 radnih mesta, poštovani građani.

Neto priliv stranih direktnih investicija 2012. godine iznosio je 453 miliona evra, a 2020. godine blizu tri milijarde evra.

Prosečna plata 2012. godine iznosila je 360 evra, a danas u maju 2021. godine iznosi 556 evra i samo na osnovu četiri ekonomska pokazatelja vidimo ko su bili oni i kako su radili, a kako mi radimo na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem za budućnost naše dece.

Na samom kraju, apelujem i molim sve građane Republike Srbije, naročito moju generaciju, jer od nas sada zavisi, da koji se nisu vakcinisali se vakcinišu i zaštite svoje zdravlje i zdravlje svojih najbližih i tako dođemo do kolektivnog imuniteta i krenemo svi zajedno u nove pobede.

Živeo Negotin! Živela Srbija!
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.
Preostalo vreme poslaničke grupe je oko 10 minuta.
Reč ima Aleksandar Mirković.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Mirković

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
Zahvaljujem, poštovani predsedavajući.

Poštovani predstavnici Ministarstva, poštovane koleginice narodne poslanice i kolege narodni poslanici, ja ću se, poštovani predsedavajući, potruditi da budem u okviru tih 10 minuta, jer smatram da nakon više od 30 kolega narodnih poslanika, koji su diskutovali o ovako značajnim temama, nije ostalo još mnogo toga novog da se kaže ili nešto što do sada već nije rečeno.

Mislim da su ovi zakoni koji se danas nalaze pred nama od suštinskog značaja za bolji život građana Srbije i to iz različitih delova i mislim da izlaganje kolege Mladena Boškovića najbolje oslikava koliko te stvari suštinski znače za taj kraj i za ljude koji u tom kraju žive.

Međutim, interesantno je da svakog dana ili tokom svakog zasedanja kada se donose ovako neke bitne odluke za život građana Srbije pojavi se grupica ljudi koja u tome vidi nešto loše, iako suštinski ništa loše se danas ne dešava, ni o čemu lošem ne diskutujemo, postoji jedna određena grupica ljudi koja pokušava da prikupi jeftine političke poene, degradirajući sve ono o čemu se ovde danas govori.

Ja znam da pojedine ljude koji danas predstavljaju jedan deo opozicije mnogo boli i suštinski boli uspeh Srbije koji se postiže iz dana u dan i znam da ih obuzima velika mržnja kada o ovakvim zakonima ili bilo kakvim projektima iznova pokazujemo koliko Srbija danas napreduje, ali ne možete da se ne zapitate da li je moguće da u toj svojoj bolesnoj želji da se dočepate vlasti ponovo i da se vratite na vlast, toliko mrzite svoju zemlju, pa i sve ono što je suštinski dobro želite da izvrgnete ruglu.

Jako je teško danas shvatiti šta u ovim zakonima i predlozima ovih zakona nije dobro. Žalosno je i to što ljudi koji su period svoje vlasti iskoristili samo da se obogate i da od sebe naprave najbogatije ljude u ovom delu Evrope, danas pridikuju i kritikuju sve ovo što danas govorimo i uopšte taj ceo proces gasifikacije pokušavaju nekako da svedu na neku beznačajnu meru.

Ja bih samo želeo da svi ti ljudi koji danas kritikuju i upućuju nekakve besmislene optužbe prošetaju Srbijom, da upute i sebe i svoje ljude u probleme sa kojima se suočavaju građani širom Srbije, pa da u direktnom razgovoru sa građanima se suoče sa realnim mišljenjem i sa svim onim što građane je mučilo u periodu dok su oni bili na vlasti, pa da eto tako na prostim primerima vidimo ko je to bio uspešniji, ko je to uradio više za građane naše zemlje.

Uveren sam, kao što i građani to na izborima potvrđuju, da je vlast predvođena Srpskom naprednom strankom, a pre svega predsednikom Aleksandrom Vučićem nebrojeno puta više uradila nego Demokratska stranka i svi njeni sateliti u periodu dok su bili na vlasti, ali ne mogu današnje svoje izlaganje da završim, a da ne pričam o terorizmu o kome su prethodni govornici mnogo toga rekli.

Pojam terorizma svakako je posebno bolna tema u našoj zemlji, jer, kao što ste imali prilike da čujete u proteklih nekoliko sati, taj terorizam nam se obio o glavu na mnogim mestima gde živi naš narod. Međutim, nešto što je najsvežije i nešto što je najbolnije jeste terorizam koji se dešavao u našoj južnoj Pokrajini, na Kosovu i Metohiji.

Nažalost, mnoge žrtve, a nećemo pogrešiti ako kažemo da za sve srpske žrtve koje su stradale na prostoru Kosova i Metohije ne postoji pravda i da ljudi koji su ih zverski mučili i ubijali nisu dobili kaznu koja je zaslužena.

Na veliku žalost ljudi koji se danas busaju u gradu predstavljaju sebe kao velike patriote, te teroriste i, kada su bili uhapšeni, pustili su ih na slobodu, a danas su im puna usta i Kosova i Metohije i patriotizma i tzv. nekakve borbe za Kosovo i Metohiju, a kada su bili u prilici da delima nešto učine nigde ih nije bilo i kada su nam paljene i crkve i manastiri, kada je vršen pogrom, njih nigde nije bilo. Jedino što je iza njih ostalo u tom periodu jesu nekakva bedna saopštenja na brzinu napisana, eto, tek toliko da ostane nekakav trag da su rekli nešto u tom periodu.

Međutim, odgovorna politika koju vodi Vlada Republike Srbije danas uliva puno poverenje građanima naše zemlje, jer kao što možete videti oprema se i naša vojska i naša policija, ali isto tako i odličan posao obavljaju i naše bezbednosne službe, pa tako građani Srbije danas manje brinu da li će se desiti neko zlo poput tog terorizma od koga ni jedna zemlja na ovom svetu nije u potpunosti zaštićena.

Međutim, onaj terorizam o kome se ne govori toliko ili se ne govori u onom meri u kojoj smatram da bi moralo da se govori jeste terorizam unutar naše zemlje koju sprovode politički neistomišljenici. Kada govorim o tome, mislim da je i kolega Bakarec pričao odlično o tome, jeste terorizam koji smo imali na ulicama Beograda u proteklih godinu dana.

Ja dozvoljavam svakome da pogreši u nekoj definiciji, niko nije bezgrešan i svako može da se ispravi, ali bih voleo da mene neko ispravi i da mi kaže - da li je terorizam kada imate opkoljavanje predsedništva, gde je faktički na taj način, to se u nekim drugim zemljama tumači kao kidnapovanje predsednika, i da li je terorizam kada policajci koji pokušavaju da održe red i mir, stoje u kordonu, a tadašnji poslanik Boško Obradović komanduje čoveku u kamionu – šta čekah, hajde da gazimo ovo?

Dakle, da li je terorizam kada pozivate da se kaminom zgaze policajci koji samo rade svoj posao? Složićete se svi da jeste. Da li je terorizam i to kada se ovaj dom Narodne skupštine, zgrada u kojoj se svi mi danas nalazimo, u bahatim demonstracijama, ničim izazvanim ili motivisani jednim delom opozicije, pre svega Draganom Đilasom, Vukom Jeremićem, Borisom Tadićem, koji su jul mesec, dakle, evo sada će skoro godinu dana, iskoristili za jedan svojevrstan festival nasilja ispred doma Narodne skupštine? Da li je terorizam kada bacite kamenicu koja teži više od šest kilograma na policajca koji samo čuva ovo zdanje u kome se svi danas nalazimo? Da li je terorizam kada na taj način povredite više od 100 policajaca, preko 30 teško ozledite i da li je terorizam to kada jednom policajcu polomite obe noge? Šta ćemo raditi sa ovim pojavama terorizma u našoj zemlji?

Ja sam za to da se stvari nazivaju pravim imenom, ali ovo ne govorim sve samo zbog toga što se nešto desilo u prošlosti. Ja ovo govorim i kao opomenu zbog nečeg što nas može očekivati u budućnosti.

Pričalo se ovde i o međustranačkom dijalogu i kako on protiče sa predstavnicima stranaka koje ne žele prisustvo stranaca, kako taj dijalog protiče sa onim strankama koje insistiraju na prisustvu stranaca, ali šta ćemo sa tim najavama Dragana Đilasa koji otvoreno na svojim medijima zastupa teoriju da, ukoliko se ne ispune nekakvi njihovi uslovi, oni nasilje neće moći da kontrolišu i da će se to nasilje izliti na ulice Beograda i Srbije?

Evo, sad je jun mesec, stranački dijalog nije još ni pri kraju, ima još mnogo koraka da se u tom dijalogu odigra, ali evo ja postavljam sada pitanje - da li ćemo svi mi biti taoci bolesne želje i ambicije Dragana Đilasa da se vrati na vlast, pa će tako nekom ucenom, ako mu se ne ispuni ne znam šta, kao da je dijalog ili kao da je vlast ili kao da su ljudi koji se danas nalaze na čelu Srbije fontana želja, pa on tako ubaci evro, a ispuni mu se želja, šta ćemo raditi ako on ponovo izazove nasilje na ulicama Beograda i Srbije? Da li ćemo konačno tada pričati o terorizmu ili će opet on pokušati da nam svima zamaže oči kao nekakvi nezadovoljni ljudi, mladi ljudi ili nekakvi mirni protesti koji su se eto tako pretvorili u nemire?

Ovo sve govorim na vreme, jer pojam terorizma je zaista širok i ne bih želeo da nam se neke ružne stvari i ružni scenariji iz prošlosti dese, a da za to budemo nepripremljeni.

I sa ovim završavam. Ovakve stvari, kao i ovakve pretnje potezi su očajnika da pokušaju nekako da zamaskiraju svoje pronevere novca i da situaciju koja je izašla u javnost, a tiče se 68 miliona evra raspoređenih na 53 računa u različitih 17 zemalja koje ima Dragan Đilas, pokušavaju ovakvim pretnjama da skrenu pažnju sa tih tema i da suštinski govore građanima Srbije kako su i na koji način, a pre svega zašto poziciju vlasti iskoristili da od sebe načine najbogatije ljude u ovom delu Evrope.

Uveren sam da će u Narodnoj skupštini Srbije biti još mnogo dobrih zakona koji će prevashodno biti u interesu građana Srbije, jer je to odgovorna politika SNS, koju svi mi danas zastupamo, jer je to odgovorna politika predsednika Aleksandra Vučića koju svi sledimo. Hvala vam i živela Srbija.
...
Socijalistička partija Srbije

Ivica Dačić

Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije | Predsedava
Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili predlagač? (Ne.)
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka od 1. do 4. dnevnog reda.
Nastavak sednice je sutra u 10.00 časova, a sutra na kraju rada će biti glasanje.
Zahvaljujem.

Whoops, looks like something went wrong.