Hvala.
Reč ima Zoltan Pek.

Hvala.

Poštovana predsednice Vlade, poštovani članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, postavio bih pitanje za ministra zaštite životne sredine. Zagađenje vode utiče na život i na zdravlje ljudi i usudio bih se da kažem da svako zagađenje reka ili voda se kao bumerang vraća ljudima.

Glavni izvor zagađenja reka i ostalih vodnih resursa u Srbiji su industrijska postrojenja, komunalne otpadne vode iz naselja i poljoprivreda, znači, korišćenje i upotreba veštačkih đubriva i pesticida.

Jedna od najzagađenijih voda u Srbiji je nažalost Kanal Dunav-Tisa-Dunav u Vojvodini, posebno deo ovog kanala koji se zove Veliki bački kanal je najzagađeniji. Veliki bački kanal teče centralnim delom Bačke i predstavlja jedan deo hidrosistema DTD kanala i povezuje reku Tisu sa rekom Dunav kod Bezdana i kod Bečeja.

Zbog prevelikog zagađenja koji je u većoj meri počelo šezdesetih godina prošlog veka zovu ga i otvoreni kolektor za otpadne vode sa okolnih farmi svinja iz prehrambene industrije i samih naselja poput Crvenke, Kule i Vrbasa.

Zagađujuće materije iz ovog Velikog bačkog kanala prenose se u Tisu, a naučno je nažalost dokazano da azot i fosfor iz njegove vode preko Dunava iskazan je i Crnom moru. Ipak u Srbiji prevagnu odnosi Borske reke. Ona je jedna od najzagađenijih reka u Srbiji i nažalost u Evropi. Mnogi je prozivaju i nazivaju mrtvom rekom. Kao što sam rekao, glavni uzroci zagađenja naših reka su komunalne i industrijske otpadne vode. Komunalne vode, otpadne vode su iz domaćinstava i dospevaju preko kanalizacije u naše reke, a industrijske otpadne vode nažalost direktno iz fabrika.

Svaka zagađenost reke utiče na njen hemijski režim i menja ga. Znači, nanose se dugoročne posledice ekosistema naših voda, naših reka. Nažalost, svedoci smo da dolazi do nekih izumiranja ribljih vrsta kao što je kečiga, koja voli čistu vodu.

Takođe, zagađenje reka za posledicu ima i zagađenje podvodnih voda jer ovi sistemi su direktno povezani. Podzemne vode učestvuju u hranjenju reka od 30 do 40%. Oni su jako sporo obnovljivi resursi i te su posledice njihovog zagađenja dugoročne.

U Srbiji u sektoru industrije mali procenat fabrika ima prečišćavanje vode. Situacija je kod malih fabrika da nažalost one nemaju dovoljno sredstava, a kod velikih fabrika je došlo do povećanja ili poboljšanja pošto imaju para da ulože u izgradnju prečistača vode.

Dolazim iz Sente, grada pored reke Tisa pa mogu da kažem da vi već više od 30 godina imamo prečistač otpadnih komunalnih voda i svaka nam fabrika koja je locirana pored reke ima svoje prečistače. Krajem prošle godine ratifikovan je Sporazum sa Razvojnom bankom Saveta Evrope kojim su odobrena sredstva za izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.

Moje pitanje je kako stojimo sa ovim programom i koliko prečistača će se izgraditi u narednih godinu, dve, tri? Hvala.

Hvala.
Reč ima ministarka Vujović.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, pre svega hvala vam na ovom pitanju pošto je ovo pitanje izuzetno važno za ministarstvo na čijem sam čelu. Naravno da je kompleksna tema kada govorimo o zagađenosti reka, ali se trudimo da se borimo sa tim na više frontova, da se tako izrazim. Pre svega jedan od najvećih projekata, kapitalnih projekata i jesu projekti za prečišćavanje, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Ono na čemu se intenzivno radi prethodnih meseci jeste pre svega procena kanalizacione mreže u jedinicama lokalne samouprave koje su kandidati da dobiju jedno postrojenje koje će biti i po najvišim evropskim standardima. Sredstva iz kredita Razvojne banke Saveta Evrope su obezbeđena u visini od 200 miliona evra i planirano je 26 prečistača.
Ono što je svako jedno od glavnih pitanja jeste prateća kanalizaciona mreža jer vi ste pomenuli i vaš prečistač u Senti koji radi već 30 godina, ali u Senti je pokrivenost kanalizacione mreže 90%. To je ono što je jedan od glavnih preduslova da prečistač radi u punom kapacitetu, ali svakako da mi upravo prethodnih meseci zajedno sa Kancelarijom za javna ulaganja sagledavamo stanje na terenu i spremnost jedinica lokalne samouprave. Ono što je važno je da će u mnogim opštinama raditi i izgradnja postrojenja plus izgradnja prateće infrastrukture, odnosno kanalizacione mreže. To je ono što mora da bude urađeno baš onako kako treba i po procentu koji se zahteva od nas, a to je svakako preko 70% pokrivenost mreže u jedinici lokalne samouprave i svi idemo ka tome i težimo.
Mi smo svakako sve te jedinice lokalne samouprave baš spram spremnosti i podelili u nekoliko faza i mogu sada da vam kažem da ću u prvoj fazi biti i Bačka Palanka, Priboj, Apatin, Nova Varoš, Bač, Boljevac, a zatim i ostale opštine i Petrovac na Mlavi, Ruma, Ražanj, Knjaževac, Raška, odnosno Kopaonik. Sve su to kandidati za opštine, za prečistače, ali pre toga, moramo dobro sagledati svu dokumentaciju i krećemo vrlo brzo sa izradom i tenderske dokumentacije.
Ja se nadam da ćemo u prvim opštinama i početi ova postrojenja do kraja ove godine. Svakako da će to značajno poboljšati kvalitet života građana i da će očistiti reke, a u međuvremenu, pošto govorimo o zagađenosti reka, ja mogu da kažem da inspekcija Ministarstva životne sredine je stalno na terenu. Izlazimo po prijavi građana. Imamo izveštaje o tome i koliko smo neodgovornih pojedinaca i kaznili i koliko je napisano i krivičnih prijava i privrednih prestupa. To je ono što moramo da radimo. Ja svakako i nisam srećna kada se ljudi kažnjavaju, ali to je jedini način da podignemo svest o tome koliki je značaj upravo da očuvamo životnu sredinu.
Ono što je takođe važno kada govorimo o zaštiti voda, jeste da radimo zajedno sa inspekcijom vodnom, koja se nalazi u Ministarstvu poljoprivrede, da smo svi zajedno na terenu, ali isto tako u Ministarstvu za zaštite životne sredine u prethodnim danima se upravo i okončao konkurs za uklanjanje divljih deponija i nadam se da su jedinice lokalne samouprave upravo i te manje deponije kandidovale koje se nalaze na obalama reka kako bi upravo taj otpad za koji postoji velika mogućnost da prosto i završi u rekama kako bi otklonili.
Ono što uvek apelujem jesu inspekcije jedinica lokalne samouprave da što budu više na terenu i moram da kažem da ministarstvo takođe odvaja značajna sredstva za barijere na rekama kako bi ambalažni otpad svakako mogao da se lakše prikupi u ovom trenutku se kreće, odnosno završava se i nabavka za lančanice na reci i lim, dakle, u toj opštini Priboj i Prijepolje i Nova Varoš, a svakako da ćemo i nastaviti istim tempom i da će i druge jedinice lokalne samouprave imati mogućnost da konkurišu na ovakvim i sličnim projektima. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Gospodine Pek, izvolite.

Hvala vam na odgovoru.

Moje pitanje drugo je u vezi teme uništavanja prirodnih plavnih šuma, zarad drvne industrije. Plavne šume su one šume koje se nalaze na plavnom području pored reka i u Evropi je ostalo jako malih ovih šuma. Čak 90% njihove celokupne površine je nestalo, a ono što je preostalo često je u kritičnom stanju.

Smatra se da su plavne šume najugroženiji prirodni eko sistemi u Evropi, stoga se u Evropskoj direktivi u staništima označen kao prioritetan tip šumskog staništa.

U izveštaju Evropske agencije za životnu sredinu iz 2019. godine se navodi da neke evropske reke, među kojima je nažalost i naša Tisa su izgubile skoro 100% nekadašnjeg plavnog područja. Reka Tisa sa pojasom plavnih šuma i sa odbrambenim branama čini ekološki koridor međunarodnog značaja. U Evropi ove plavne šume na mnogim mestima su zamenjene sa plantažama drveća koje se koriste za drvno prerađivačku industriju. Tu su hibridne topole.

Na ovaj način nestaju celi eko sistemi. Retko koja reka u Srbiji je toliko izmenjena kao Tisa, ljudi su oteli plavnu zonu i pretvorili u oranice i u plantaže hibridnih topola. Neke retke vrste ptica su nestale zbog toga, kao što je orao beloperan, crna roda, šumska sova. Oni ne mogu da prave gnezda na topoli, jer nema razgranato granje, kao ove stare vrste drveća. Pčelari isto mogu da nam potvrde da je nekada cvetni prah vrba je bio prva paša pčelama i na vrbi je jačalo pčelarsko društvo pre odlaska na bagrem.

Topolaštvo u Srbiji je počelo intenzivno da se razvija sredinom prošlog veka, zbog potrebe industrije. U Vojvodini hibridne plantaže činile su 40% od šuma. Na području Vojvodine značajan deo plavne šume od prirodnih topola, vrba, hrasta, lužnjaka su u velikoj meri zamenjeni sa hibridnim topolama. Prema podacima Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, prirodne šume vrba i topola pokrivaju samo 7% područja ovog koridora oko reke Tise, dok šuma hrasta, lužnjaka čini samo 0,14%.

Pitanje moje je – ko vodi brigu o održavanju i čuvanju ovih plavnih šuma? Da li Srbija ima neki plan za očuvanje ovog međunarodnog ekološkog koridora?

Hvala.
Reč ima ministarka Vujović.

Hvala, takođe je isto izuzetno važno pitanje.
Mislim da govorite svakako o stvarima koje su se dogodile 2007. i 2008. godine, kada su „Vojvodinašume“ ušle u proces seratifikata o održivom gazdovanju šumama. Dakle, Zavod za zaštitu prirode je tada bio jedinstven i u dogovoru sa resornim ministarstvom se sprovela seratifikacija, a svakako se napravio i ugovor o poslovnoj i tehničkoj saradnji. Dakle, jedna provera stanja za program konverzija plantaža u šume, kako bi se izvršila kompenzacija.
Ono što je važno je da mi imamo dva programa kompenzacije i svakako prvi je donet za period od 2010. do 2019. godine i on je u potpunosti implementiran, a drugi program je trenutno na snazi, 2020. do 2029. godina i svakako da su oni svi u konsultaciji sa Zavodom za zaštitu prirode, ali u ovom slučaju je to Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Ranije je bio jedinstven, a sada imamo i Pokrajinski.
Svakako da su šume sastavni deo prirode, ali u ovom slučaju bih takođe volela da razgovaramo, odnosno da je ovde i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, pošto su „Srbijašume“ i „Vojvodinašume“ direktno u njegovom resoru i Uprava za šuma, a i resorni sekretarijat u AP Vojvodini.
Ono što je važno, a svakako da se slažem sa vama i da sam i ja to odmah prepoznala i tim koji se nalazi u Ministarstvu, naravno slab procenat pošumljenosti, naročito na teritoriji AP Vojvodine. Stoga je ministarstvo odmah početkom godine raspisalo konkurs za pošumljavanje i dodelu sredstava. Mogu da vam kažem da se u tom konkursu obratilo puno jedinica lokalne samouprave, ali 38 jedinica su ispunile sve uslove i kroz tu akciju za koju je ostavljeno 100 miliona dinara će biti zasađeno 164.000 autohtonih vrsta.
Uslov konkursa je bio da završimo do kraja godine to pošumljavanje sa tog konkursa i nadam se da ćemo u oktobru i novembru moći da obiđemo tu sadnju svi zajedno i da ćemo podržati jedinice lokalne samouprave i naravno da ćemo se truditi da opet takve konkurse sprovedemo. Izuzetno znači što je u ministarstvu formirano odeljenje za saradnju sa jedinicama lokalne samouprave. Mogu da kažem da na sve konkurse imamo i veliki broj projekata i opština koje se javljaju i nadam se da ćemo svi zajedno uspešno realizovati sve te projekte. Naravno da ministarstvo to prati, ali svakako pošto je sezona za sadnju oktobar, novembar, dakle, do kraja godine, to je bio uslov i tada ćemo da kažemo da smo 164.000 sadnica posadili i nastavićemo naravno tako. Hvala.

Zahvaljujem.
Gospodine Pek, dva minuta.

Hvala vam na odgovorima.
Možemo da zaključimo da imamo zadatak da očuvamo naše šume, reke i vode za nas, za našu decu i za našu unučad.
Srbija kao zemlja nije baš bogata sa vodnim resursima posebno ako uporedimo sa zemljama u okruženju zato moramo da vodimo brigu o vodama, naročito o vodi za piće i o vodi koju koristimo za život. Nažalost, to je samo 20% od vode koju koristimo je kvalitetna voda koju koristimo za piće, za pravljenje hrane i ostalo. Ostalih 80% koristimo nažalost za zalivanje bašti, za pranje kola i ne znam, mogu još navesti puno toga. Znači, moramo još puno štošta da naučimo kako da koristimo ovu kvalitetnu vodu i ja se nadam da ćemo sve više i više šuma posaditi, to je naš cilj za našu decu i našu unučad. Hvala.