Zahvaljujem kolega.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici: prof. dr Žarko Obradović i Josip Broz.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tač. 5) i 6) dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Radomir Ratko Dmitrović, ministar za brigu o porodici i demografiji, i Siniša Mali, ministar finansija, sa saradnicima.
Saglasno odluci Narodne skupštine da se obavi zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tač. 5) i 6) dnevnog reda, a pre otvaranja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, podsećam vas da prema članu 97. Poslovnika Narodne skupštine, ukupno vreme rasprave za poslaničke grupe iznosi pet časova, kao i da ovo vreme raspoređujemo na poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika članova poslaničke grupe.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno čl. 157. stav 1. i 170, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i Predlogu zakona o potvrđivanju Ugovora između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Singapur o otklanjanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i sprečavanju poreske evazije i izbegavanja.
Da li predstavnici predlagača žele reč?
Ministre? Samo se prijavite.
Izvolite.

Poštovana, hvala vam.
Narodni poslanici pozdravljam vas, nadam se da ćete s obzirom na važnost ovog zakona sa pažnjom saslušati ono što imam da vam prenesem.
Dakle, Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom zasnovan je na pravu i dužnosti roditelja da podižu i vaspitaju decu, pravu deteta na uslove živote koji mu omogućavaju pravilan razvoj i obavezu države da podrži dobrobit porodice, deteta i budućih generacija.
Odredbe ovog zakona predstavljaju deo ukupne društvene brige o deci i doprinosi poboljšanja uslova za zadovoljavanje osnovnih potreba dece, daju poseban podsticaj za rađanje dece i pružaju podršku materijalno ugroženim porodicama, kao i porodicama sa decom sa smetnjama u razvoju i decom sa invaliditetom, kao i deci bez roditeljskog staranja.
Zato ovaj zakon predstavlja opredeljenje države u oblasti socijalne politike, a uključujući i demografske potrebe istovremeno je i važan instrument populacione politike.
Zakon o kojem je reč primenjuje se od 1. juna 2002. godine, a izmene i dopune Zakona izvršene su 2005. i 2009. godine. Dotadašnja primena zakona u praksi ukazala je da je neminovno da se pristupi novim izmenama i dopunama koje su zbog svoje obimnosti mogle da budu izvršene samo izradom novog zakona. Dakle, novi zakon usvojen je u decembru 2017. godine sa primenom od 1. jula 2018. godine.
Novim zakonskim rešenjima olakšan je postupak ostvarivanja prava i proširen je obuhvat korisnika, omogućio je bolji obuhvat korisnika socijalne zaštite koji se nalaze u stanju ozbiljne socio-ekonomske ugroženosti, a koji nisu bili obuhvaćeni materijalnim davanjima. Takođe, ovim zakonom uspostavljena je i dodatna zaštita dece iz posebno ranjivih grupa, dece sa smetnjama u razvoju, invaliditetom, dece bez roditeljskog staranja i dece korisnika novčane socijalne pomoći.
Ovim zakonom uvedeno je novi pravo na ostale naknade po osnovu rođenja, nege i posebne negde deteta koje je omogućilo velikom broju žena, većina, da po prvi put ostvare naknade u periodu po rođenju deteta. Reč je o ženama koje nisu u radnom odnosu, već samostalno obavljaju delatnost, vlasnice su poljoprivrednog gazdinstva ili su radno angažovane po osnovu privremenih i povremenih poslova, ugovora o delu, autorskih ugovora ili su u trenutku rođenja deteta nezaposlene i nisu ostvarile pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti, a radile su u periodu koji je od uticaja na ostvarivanje prava.
Pored toga, ovo pravo mogu da ostvare i žene koje su poljoprivredni osiguranici. Na taj način pružena je posebna zaštita ženama koje su radno angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada i koje sada ne moraju da prekidaju svoje delatnosti, odnosno same odlučuju da li će ih i u kom obliku redukovati, a država im obezbeđuje naknadu na osnovu prethodnih izdvajanja po osnovu doprinosa za obavezno socijalno, odnosno penzijsko i invalidsko osiguranje.
Posebna podrška pruža se i roditeljima za rođenje prvog deteta, imajući u vidu povećanje tzv. prvih troškova.
Nova zakonska rešenja omogućila i smanjenje potrebne dokumentacije, direktnu isplatu prava, kao i bolju zaštićenost zaposlene porodilje čiji redovni prihodi u periodu korišćenja odsustva više nisu uslovljeni voljom i trenutnim finansijskim stanjem poslodavca.
Po usvajanju Strategije podsticaja rađanja u martu 2018. godine, na predlog predsednik Srbije Aleksandra Vučića pristupilo se izmenama i dopunama Zakona koje su usvojene u junu 2018. godine s primenom od 1. jula te godine, a odnose se na visinu, način usklađivanja isplate roditeljskih dodataka i paušala za nabavku opreme za dete, čime je omogućeno da se pravo na roditeljski dodatak za treće i četvrto dete u mesečnim iznosima od 12.000, odnosno 18.000 dinara isplaćuje u trajanju od 10 godina.
Neposredno po početku primene zakona jedan broj korisnika prava, kao i udruženja koja se bave porodicom i decom izrazilo je svoje nezadovoljstvo pojedinim odredbama, posebno onim koje se odnose na način obračuna naknada zarade.
Radi se prevashodno o ženama koje su zatečene sa novim načinom obračuna naknade zarada, a pre otpočinjanja trudničkog bolovanja, odnosno porodiljskog odsustva i nisu bile u radnom odnosu, odnosno radile su na crno i po saznanju za trudnoću zasnovale su radni odnos. Pri tome se radi o ženama koje nisu bile angažovane ni po osnovu fleksibilnih oblika rada, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, autorskim ugovorima i kako u periodu koji je od uticaja za utvrđivanja naknade zarade imaju evidentiran mali broj osnovica na koje su plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje i naknada zarada utvrđena je u malom iznosu.
Inače, novi način obračuna naknada zarada zasniva se na realnom i racionalnom principu da je naknada zarade odgovarajuća uloženim doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u zakonom utvrđenom dužem periodu koji prethodi njenom korišćenju.
Pred Ustavnim sudom pokrenuto je više inicijativa za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa opšte prihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima pojedinih odredbi ovog zakona. Razlozi za donošenje zakona proizilaze iz analize njegove dosadašnje primene u praksi i potrebe izmena i dopuna na postojeća zakonska rešenja u cilju njegovog unapređenja, kao i uređenja odredbi zakona koje je Ustavni sud svojim odlukama proglasio neustavnim.
Kako je zakon doneo dosta novina u ovoj oblasti, to je sa početkom njegove primene vršena i analiza njegovih efekata u praksi, a sve u cilju unapređenja donetih zakonskih odredbi. Pri analizi efekata zakona korišćeni su podaci informacionog sistema za jedinstvenu isplatu prava Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Po razmatranju svih predloženih rešenja i njihovih ekonomskih efekata pristupilo se izmenama i dopunama zakonskih odredbi u okviru raspoloživih budžetskih mogućnosti, kako bi se dodatno poboljšao materijalni položaj porodica sa decom.
Predložene izmene i dopune zakona donose u okviru prava na naknadu zarada za vreme porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva sa rada radi posebne nege deteta, dakle, da svaka zaposlena žena za vreme porodiljskog odsustva koje traje od dana njegovog otpočinjanja obavezno 28 dana, izuzetno po nalazu lekara 45 dana pre termina za porođaj do tri meseca života deteta, u stvari, naknadu zarade za vreme porodiljskog koja ne može biti manja od minimalne zarade utvrđene na dan otpočinjanja odsustva ukoliko u posmatranom periodu ima evidentirane osnovice makar i jednu na koje su plaćeni doprinosi za primanja koja imaju karakter zarade.
Prema odredbama zakona pre ovih izmenama za ostvarivanje ovog prava bilo je potrebno da je kod nadležnog organa evidentirano najmanje šest najnižih osnovica na koje su plaćeni doprinosi na primanja koja imaju karakter zarade.
Zaposlena žena koja ima bolesno dete za koje je nadležna komisija odobrila korišćene odsustva sa rada radi posebne nege deteta može da koristi naknadu zarade za to vreme i dodatak za pomoć i negu drugog lica za dete. Pravo na posebnu negu deteta može da traje do pete godine života deteta.
Ostale naknade po osnovu rođenja i nege deteta i posebne nege deteta. Žena koja je poljoprivredni osiguranik može da ostvari pravo na ostale naknade po osnovu rođenja i nege i posebne nege deteta, pri čemu će se za obračun naknade uzimati osnovica na koje su plaćeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje u 18 meseci koji prethode rođenju deteta. Ova odredba imaće retroaktivno dejstvo od 8. maja 2021. godine imajući u vidu objavljenu odluku Ustavnog suda 7. maja tekuće godine.
Žena koja samostalno obavlja delatnost ili je angažovana po osnovu fleksibilnih oblika rada, ugovora o privremenim i povremenim poslovima, ugovora o delu, autorskog ugovora ili je poljoprivredni osiguranik i ima bolesno dete za koje je nadležna komisija dala mišljenje može da koristi, pored prava na ostale naknade na osnovu posebne nege deteta, i dodatak za pomoć i negu drugog lica za dete. Pravo na posebnu negu deteta može da traje do pete godine života deteta.
Od 1. januara 2022. godine zaposlene žene, žene koje samostalno obavljaju delatnost ili su angažovane po osnovu fleksibilnih oblika rada, a ostvaruju prihode koji su veći od tri prosečne zarade u Republici Srbiji moći će da ostvare naknadu zarade i ostale naknade u visini do pet prosečnih zarada u Republici Srbiji na dan otpočinjanja odsustva.
U zakon je uvedena i odredba koja se odnosi na mogućnost podnošenja zahteva za preračun naknade zarade i ostale naknade ako u obračun naknade nisu ušle sve osnovice, jer nisu bili plaćeni doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, odnosno penzijsko i invalidsko osiguranje, ukoliko su u međuvremenu doprinosi plate.
Roditeljski dodatak. Kod prava na roditeljski dodatak omogućeno je ostvarivanje prava na roditeljski dodatak i za peto dete ukoliko je neko od živorođene dece prethodnog reda rođenja umrlo neposredno po rođenju i za njega nije ostvareno pravo na roditeljski dodatak, izvršena su preciziranja koja se odnose na imunizaciju dece i življenje porodice na teritoriji Republike Srbije.
Dečiji dodatak. Omogućeno je ostvarivanje prava na dečiji dodatak i za dete višeg reda rođena od četvrtog ukoliko se zbog smrti deteta za neko od četvoro dece po redu rođenja više ne može ostvariti to pravo. Izvršena su i preciziranja koja se odnose na jednoroditeljsku porodicu i prihode koji su od uticaja na ostvarivanje prava i izvršena su i preciziranja koja se odnose na jednoroditeljsku porodicu i visinu uvećanja cenzusa za dečiji dodatak za jednoroditeljsku porodicu.
Takođe, dat je pravni osnov Komisiji Republičkog fonda za PIO da veštači zdravstveno stanje deteta i u postupcima ostvarivanja prava na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti za vreme posebne nege deteta. Regulisano je vraćanje pravno neosnovanih iznosa sredstava čija isplata nije u skladu sa zakonom. Predviđeno da primena ovog zakona otpočne 1. jula 2021. godine.
Izmene i dopune zakona usloviće, pored dodatnih novčanih sredstava i izmene i dopune podzakonskih akata, odgovarajuće izmene i dopune u softveru za isplatu prava kao i obuku zaposlenih koji rade na poslovima ostvarivanja prava koja su propisana ovim zakonom.
Poštovani narodni poslanici hvala vam na pažnji. To je bilo ono što smo smatrali za najosnovnije i najvažnije da vam saopštimo. Tu smo na raspolaganju za bilo šta drugo.

Zahvaljujem ministre.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Za reč se javila zamenik predsednika Odbora za rad i socijalna pitanja, narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić.
Izvolite.

Zahvaljujem poštovana predsedavajuća, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Republike Srbije, Odbor za rad, socijalna pitanja, društvenu uključenost i smanjenje siromaštva na svojoj sednici razmatrao je izmene i dopune Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom i jednoglasno usvojio Predlog izmenama i dopuna zakona i naravno predlaže Narodnoj skupštini da navedene izmene i dopune zakona usvoji.

Pitanje nataliteta i pitanje rađanja dece jeste za SNS, za Poslaničku grupu Aleksandar Vučić – Za našu decu pitanje od nacionalnog interesa i pitanje od državnog interesa i strateško pitanje Republike Srbije.

Prvi koji je ispod tepiha izvukao problem negativnog priraštaja koji nije od juče, već se dešava od pedesetih godina prošlog veka, upravo jeste predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić. U prilog tome ide i činjenica da je 2018. godine 1. jula stupio na snagu Zakon o finansijskoj podršci porodici i deci koji je doneo ogromne izmene pre svega u povećanju obuhvata žena koje mogu da koriste pravo po osnovu rođenja deteta, ali je naravno obuhvatio i znatno veća materijalna izdvajanja kao meru finansijske podrške za rođenje deteta pre svega prvo deteta koji u mesečnom iznosu iznosi 100 hiljada dinara plus pet hiljada dinara paušala, za drugo dete mesečno 10 hiljada dinara u vremenskom trajanju od dve godine, za treće dete 12 hiljada dinara mesečno 10 godina, za četvrto dete 18 hiljada dinara u mesečnom iznosu 10 godina.

Prvi put u novijoj istoriji na ozbiljan način prilazi se merama podrške populacionoj politici upravo i kroz finansijsku podršku jer Zakon o finansijskoj podršci jeste važan mehanizam i važan alat populacione politike.

Ono što želim da istaknem i što želim naravno da pohvalim što se tiče izmena i dopuna ovog zakona i odredaba na koje se one odnose to je da je nadležno ministarstvo 2018. godine pratilo efekte sprovođenja Zakona o finansijskoj podršci porodici i deci sarađivalo sa nevladinim organizacijama, sarađivalo sa drugim nadležnim ministarstvima jer finansijska podrška porodici sa decom, taj mehanizam zahteva multidisciplinarni pristup i iz toga su proistekle izmene i dopune koje idu u korist dobrobiti dece i budućih generacija.

Pre svega, jedna od osnovnih izmena odnosi se da se ovim izmenama i dopunama utvrđuje donji limit porodiljskog odsustva za zaposlene majke i on prvi put sada ne može biti niži od minimalnog iznosa zarade u odnosu na dan početka ostvarivanja tog prava. Znači, i one majke porodilje koje nisu imale ovih 18 meseci plaćenih doprinosa i poreza do tri meseca starosti deteta ne mogu primati niže od minimalne zarade.

Takođe, ispravljena je jedna nepravda, odnosno poboljšava se položaj roditelja koji koriste pravo odsustva sa rada radi posebne nege deteta, a to su roditelji koji imaju decu sa smetnjama u razvoju i sada mogu kumulativno da primaju i naknadu zarade za vreme odsustva sa rada radi posebne nege deteta i dodatak za tuđu negu i pomoć koje dete, u skladu sa nalazom i mišljenjem Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja, koristi po osnovu svoje bolesti.

Prvi put se obratila pažnja na jednu posebno osetljivu i ranjivu grupu, a to su nezaposlene žene koje na tržištu rada ostvaruju pravo na novčanu naknadu po osnovu nezaposlenosti. Ove žene mogu da produže pravo na novčanu naknadu ukoliko imaju dete sa poteškoćama u razvoju, odnosno dete za koje nadležna komisija Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja ustanovi da mu je neopohodna posebna podrška.

(Predsedavajuća: Koleginice, pet minuta je vaše vreme. Ali, pošto vidim da ste i ovlašćeni, možete da nastavite posle ispred poslaničke grupe.)

U svakom slučaju, u cilju dobrobiti i budućih generacija, predlažemo da se zakon usvoji. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Da li predsednici odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić.

Poštovana predsedavajuća, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, tema porodice danas u formi zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom je jedna od najznačajnijih tema koja se može naći pred poslanicima Narodne skupštine. Mi poslanici Stranke pravde i pomirenja smo tokom proteklog mandata permanentno fokusirali temu porodice i veoma radosno dočekali odluku da se osnuje Ministarstvo za brigu o porodici i demografiji, što je jedan od ključnih razloga naše podrške ovoj Vladi, jer ovo pitanje smatramo toliko bitnim da predstavlja jedan od strateških temelja budućnosti nacije, naroda i svih zajednica u ovoj zemlji.

Zato sa radošću dočekujemo svaki iskorak u pogledu unapređenja odnosa i odgovornosti prema porodici u svim segmentima, koristeći sve mogućnosti koje su pred nama, a pitanje finansijske podrške je jedno od veoma važnih, odnosno predstavlja veoma važnu mogućnost da se porodici, posebno porodice sa decom, iskaže neophodna podrška.

Istina, da li će se porodice odlučivati na rađanje većeg broja dece ili odustajati od rađanja, samo materijalni aspekat ili momenat neće biti presudan, ali je veoma važan. Direktna posledica ili direktni efekat ovih mera koje sada usvajamo i unapređenjem ovog zakona jeste olakšanje života porodicama sa decom i olakšanje podizanja te dece. Ali, ove mere imaju i svoje implicitne posledice i rezultate koje se ogledaju u tome da ovakvom brigom, ovim izdvajanjima i davanjem značaja porodici sa decom na ovaj način, kroz ovaj zakon, zapravo se šalje poruka koja je više od same finansijske podrške. Zapravo šaljemo poruku porodicama i uopšte javnosti koliko nam je stalo do porodice, koliko porodicu smatramo važnom i da zapravo porodicu i rađanje i podizanje dece stavljamo u strateške i nezaobilazne prioritete.

Istina, a očekujem da će i ovo ministarstvo čiji je prioritet porodica i demografija zapravo u svoje strateške planove uvrstiti i druge mogućnosti afirmacije porodice i podrške porodici, zato što pitanje odluke roditelja da rađaju decu je pitanje koje je mnogo više od biološkog, a to znači mnogo više od materijalnog. Ono je prevashodno etičko kulturološko, jer oni roditelji koji se odluče da rode više dece, zapravo pokazuju svoju nesebičnost.

Dakle, ključni faktor u analizama zašto se roditelji ustežu od rađanja dece jeste sebičnost. Sebičnost je etičko duhovni i kulturološki faktor. Nije to uvek pitanje materijalnog. Naprotiv, biologizacija kulture je ključni neprijatelj podizanja velikih porodica. Tamo gde zavlada materijalizam u kulturološkom, etičkom i duhovnom smislu, roditelj počinje posmatrati dete ili moguće rađanje deteta kao faktor koji će mu otežati život, bilo da se radi o tome da će mu otežati život tako što će opteretiti porodični budžet, bilo da se radi o tome da dete predstavlja limitirajući faktor za roditelja, za majku, da se prepusti raznim hedonističkim mogućnostima, jer se treba posvetiti tom detetu devet meseci u trudnoći, pa posle toga u pažnji, gajenju i podizanju u tom vremenu, pa onda dobijete na kilaži, pa izgubite liniju, pa više niste atraktivni za noćni život, pa za ovo, pa za ono, itd. To su sve faktori o kojima treba javno progovoriti. Oni nisu eksplicitno finansijske prirode, ali jesu materijalističke prirode i to u onom otežavajućem, odnosno negativnom smislu.

Biti majka, biti dobra majka znači biti nesebična. Zašto su majke bolje od očeva? Pa baš zato što imaju toliko nesebičnosti da rode i da podižu dete i da 15 puta tokom noći se probudi na plač ili običnu reakciju deteta odnosno bebe i da kada je dete probudi u pola noći da ne vrisne od nervoze, nego da ga pomiluje, da ga pomazi, nahrani, itd, itd. To mi muškarci ne možemo. Zato su majke ispred. Zato su majke tri puta ispred. Zato su one jedine koje to mogu i to nije samo biološka dimenzija koja je bogom dana da žena rodi, ne, to je pitanje etičke, duhovne, mentalne, emocionalne strukture ličnosti koju samo ima žena u formi majke.

Zato je potrebno pitanje promene kursa odnosa, kulturološkog obrasca prema rađanju dece, treba da obuhvati zapravo taj veoma širok front. Istina, u ovako biologiziranoj kulturi ili, hajde, kod nas da ne kažem potpuno biologiziranoj, mi smo u nekoj fazi ili nekoj atmosferi raspeća između istoka i zapada, između duha i materije, između raznih tendencija ljudskosti i onog animalnog što nas vuče, što jeste čovek u principu, stvoren, sazdan od duha i duše, od tela i materije, od neba i zemlje u stvari, jer čovek i jeste spoj neba i zemlje.

Ono što bi trebalo biti idealni koncept u pogledu odnosa tih tendencija jeste ravnoteža između tih relacija. Ono u čemu je danas savremeni čovek, pogotovo tzv. zapadni čovek na čijem rubu se mi nalazimo i zapravo imamo, kao što vidite, ovo raspeće i raspetost ne samo u kulturološkom smislu naših pojedinačnih, porodičnih i društvenih izazova, već imamo mi i ovde u samoj Narodnoj skupštini, pa kad dobijemo temu rodne ravnopravnosti ili temu afirmacije LGBT kulture, s jedne strane, a sa druge strane imamo porodicu i demografiju, sada da vidimo kuda će da prevagne. Tamo gde prevagne biće naš put. To kuda prevagne, u pogledu prioriteta, sve je to naša realnost, i jedno i drugo i treće, i mi nećemo moći pobeći od svih realnosti, ali je pitanje šta će prevagnuti, pitanje je šta će biti gornje na listi prioriteta.

Svi mi u životu imamo mnogo potreba, ali obično imamo listu prioriteta tih potreba i uvek nam je važnija potreba iznad one manje važne. Onda trošimo svoju energiju prevashodno dajući prioritet važnijim potrebama, pa za ono dole ili niže ako ostane, ostane. Tako je i u materijalnom smislu. Kada raspoređujete budžet porodice, prvo platite ono nužno, pa posle potrebno, pa posle poželjno. To je tako u prirodi odnosa. Prema tome, isto tako na nacionalnom držanom nivou.

Ova raspetost, ona ne može trajati do veka. Mi ćemo morati poređati to. Moramo to harmonizovati i videti do koje mere ćemo, kojoj tendenciji ili intenciji dopustiti da se širi i da dominira i da li će to biti, da li će porodica zadržati ovo što joj sada deklarativno dajemo, istina ne samo deklarativno. Već samo formiranje Ministarstva za brigu o porodici nije sama deklarativnost, već je zapravo pokazatelj odlučnosti države da institucionalno, sistematizuje podršku porodici. Ali, dakle, uz svu podršku pozdrav, radost što, evro, zaokružujemo materijalni paket, paket porodici.

Zapravo, očekujem da se ne stane na tome, već da taj front proširimo. Ministarstvo je tu barjaktar ove borbe, ali ne samo ono. Samo zapravo treba da predvodi ovu celokupnu borbu, a ova borba se mora voditi na svim nivoima i u svim segmentima društva. Zašto? Ako vi imate određene pakete mera, zakona, dobrih koraka koje naprav Ministarstvo, ali ako vi imate na primer kroz proces obrazovanja, kroz medije, kroz razne druge kulturne, kvazi kulturne ili nekulturne ponuda ono što urušava vrednosti porodice, pa nisam baš siguran da ćemo postići rezultate.

Ukoliko se ovom temom ne pozabavimo suštinski, strateški, duhovno, etički, kulturološki, verujte, mere će izgledati kao krpljenje, onako, platna koje se raspada. Mogu da budu zakrpe kvalitetne, ali ako je osnovno platno već u fazi raspada zakrpe neće davati poželjne rezultate.

Zato, Strategija zaštite porodice, Strategija afirmacije porodice mora zapravo biti pre svega široka, ona mora obuhvati sve ove segmente, a osim toga ona moramo imati određenu harmoniju, koordinaciju između raznih segmenata takvog fronta.

Dakle, mi ovde, u ovoj temi imamo tri ključne reči, tri ključna pojma koji trebaju prosto da imaju, ako mogu tako uslovno kazati, stepen svetosti u političkom smislu. Dakle, porodica, majka i dete. Jako mi je drago da je zakon upravo dao na značaju ovim pojmovima i u samom zakonskom tekstu, ali i u obrazloženjima i onome što je usledilo, što znači da postoji potrebna svest upravo o strateškim kategorijama ne samo u ovom zakonu, već u ovoj celokupnoj borbi i u ovom našem opredeljenju.

Najznačajniji deo tema će pokriti Ministarstvo za brigu o porodici, i pokriva već. Ono se razvija, prvi put je uspostavljene, potrebno mu je određeno vreme zapravo da raširi krila kako bi moglo leteti tamo dokle je sve to potrebno, ali određeni segmenti nadležnosti će ostati kod drugih ministarstava. Kao što rekoh, Ministarstvo za obrazovanje, odnosno Ministarstvo prosvete za sektor obrazovanja ostao je jedan deo kod Ministarstva za rad i socijalnu politiku, bez obzira što je značajan deo prebačen kod ovog ministarstva, ali znate, domen socijalnih odnosa, posebno vezano za porodicu u pogledu raznih tema i problema koji nastaju vezano za razvode, za status dece posle razvoda. Znate da na tom polju imamo jako mnogo problema, imamo jako mnogo zloupotreba, nezakonitosti.

Fenomen samohrane majke, to je pojam kome se mora dati pažnja iako je on obuhvaćen ovim zakonom u meri finansijske podrške, ali tom fenomenu se mora prići mnogo značajnije, mnogo šire, jer broj samohranih majki u ovom gradu, u Beogradu, u zemlji Srbiji su tolike da mi prosto ne možemo ni da zamislimo kolike su to brojke. pored brojki, situacije, stanja, nezaštićenost, nasilje, nepravda koja se čini samohranim majkama, znači sama činjenica, sam pojam samohrana majka je nasilan. Majka,

pored toga što rodi, što odgaja, što podiže, sad ona treba još i da zaradi, još treba da zaokruži celokupan proces.

Dakle, to je sam pojam, sama činjenica da smo priznali pojam – samohrana majka. On predstavlja neku vrstu našeg poraza ili neku vrstu priznanja nemoći pred tom pojavom. Kada prosto eskalira ta pojava, a posebno, kao što vidite da mere formalne afirmacije žena kroz brojke, kroz procente i dalje ne daje rezultate u suštinskom smislu, ja sam tu veoma pesimista da će, iako sam podržao sve ono što smo mi radili ovde u pogledu podizanja broja narodnih poslanica, odnosno dama ili žena u parlamentu, i sve te mere su psihološki i simbolički bitne.

Nažalost, na areni života i dalje će dominirati moć muškaraca zato što živimo u materijalizovanoj kulturi i civilizaciji u kojoj je moć osnovna odrednica vrednosti. Tamo gde je tako, tamo gde se nisu dovoljno izgradili duhovni i etički mehanizmi vrednovanja, suštinskih i pravih etičkih vrednosti, pravde i pravilnog odnosa prema nepravdi, odnosno nasilju, nisam siguran da će ovi koncepti dati rezultate, što se zapravo vidi i u političkom sektoru, u privrednom sektoru. Stavite vi koliki god hoćete procenat žena da bude negde, ali nećete moći da odredite ko će da odredi te žene, ko će njima reći – e, ti ćeš biti na listi, a ti nećeš biti na listi.

Prema tome, opet ćemo mi dobiti odluku suštinsku, to je realnost, nije ovo nikakva kritika, ovo je realnost našeg stanja koje je ono što jeste i mi ćemo opet doći o tome da će neko odlučiti da popuni te brojke, neko ko je muškarac, a to znači neko ko je moćan, neko ko je vlasnik, neko ko je posednik itd.

Zato u tom stanju kada vi imate permanentnu dominaciju muškaraca u političkom, u privrednom i u svim drugim sektorima moći, onda vam je jasno koliko je lako da izvršite uticaj na nekog tamo socijalnog radnika koga ćete potkupiti ili ga na neki drugi način animirati da uzme dete majki, a da da moćnom ocu ili nekom ko ima nekog moćnika uza sebe.

To su realnosti koje uglavnom znamo. Dakle, dame i gospodo, ja ne govorim ovde novine, vi ovo sve znate. Dakle, nisam ja ovde otkrio ništa novo, ali prosto u prirodi čoveka je da kad nešto ne može da reši, da okreće glavu od njega, lakše mu je da ga preskoči, lakše mu je da prosto o njemu ne misli, da o njemu ne govori, ali to ne smemo prihvatiti. Mi o ovome moramo govoriti, naravno, uz ove obećavajuće aktivnosti, ponavljam, od formiranja ovog ministarstva do unapređenja zakonske regulative.

Puna podrška ovim merama. Želim, na koncu, pohvaliti i Vladu i Ministarstvo što su imali sluha da u zadnjem trenutku ispravimo i ono pitanje vezano za dečji dodatak učenika verskih škola, tradicionalnih verskih zajednica i crkava, što je bila manjkavost, o čemu smo ovde više puta govorili, pa smo uspeli, hvala bogu, da nađemo načina da Vlada i to ispravi kroz svoj amandman. Dakle, to je pokazatelj da se ima osećaj za ove stvari i za sve one koje predstavljaju realnu potrebu.

Imajući sve to u vidu, poslanici Stranke pravde i pomirenja će u danu za glasanje dati podršku ovom zakonu i dati podršku svakoj aktivnosti, svakom koraku i svakom stavu koji ima za cilj afirmaciju, unapređenje i zaštitu porodice, majke i dece. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima predsednik poslaničke grupe Jedinstvena Srbija Dragan Marković Palma. Izvolite.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Jedinstvena Srbija će glasati za ovaj predlog zakona.

Za Jedinstvenu Srbiju porodica je zakon i smisao života. Mi poslednjih godina možemo slobodno da konstatujemo da se mnogo više vodi računa o porodici nego što je to bilo pre 10, 12 i 15 godina. Nije pomoć porodici samo ono što se zove borba protiv bele kuge, na dan rođenja ili sada jedna nova uredba koja je doneta da 10 godina primaju određenu finansijsku pomoć za decu novorođenu. Moramo da konstatujemo i činjenice koje je takođe ova država uradila i pomogla, jer pomoć porodici su i veće plate i veće penzije i pomoć porodici je i pomoć fabrikama za vreme kovida, pomoć porodici su i veće penzije koje u poslednje vreme jednom ili dva puta godišnje se povećavaju, a i jednokratna pomoć se daje penzionerima. Pomoć porodici su i ove tri hiljade dinara ko se vakciniše. To je nađen razlog i motiv da se svi vakcinišu, i naravno da treba da se vakcinišemo svi, kako bi zaštitili svoje porodice, ali i te pare idu u neku porodicu.

Pomoć porodici je da lokalne samouprave urade rebalans budžeta svojih i da nešto što nije neophodno u godini koja je veoma teška, i biće teža do kraja 2021. i 2022. godine, bez obzira što BDP u Srbiji raste više od drugih zemalja, mi moramo da vidimo kako da na nivou lokalnih samouprava što više para odlazi za pomoć građana i porodicama.

Živim u dvanaestočlanoj porodici, imam dvanaest članova porodice, četiri generacije, i mogu da napravim neki zaključak kako žive te generacije, šta je nešto što je za njih bitno, šta je to što za nas malo starije nije važno, a za njih je važno i bitno. Kako ih ubediti, mislim na decu, da život nije ono što su teme na društvenim mrežama, jer i to je isto nešto se zove deo porodice, gde moramo da obratimo pažnju šta to naša deca gledaju preko društvenih mreža, da li je to neka edukacija, šta su to skriveni profili, koje su to poruke iza skrivenih profila. Roditelji nemaju vremena time da se bave, ali moramo, da li preko škola ili posebna neka vrsta edukacije na nacionalnim frekvencijama, upravo da kažemo deci šta je to što je dobro za njih, a šta je to što je loše.

Evo, sada kada šetamo bilo kojim gradom u Srbiji, mi ćemo videti da 80% mladih ljudi, onih do 40 godina, nekada je bilo do 30, imaju mobilni telefon u ruci i nikog ne vide i ne znaju da su prošli pored nekog rođaka i prijatelja, jer sve vreme kucaju poruke i prate ono što su događaji na društvenim mrežama, a ne prate ono što se zove vitalni život i ono što je od vitalnog značaja.

Samohrane majke, nisu te samohrane majke krive što su očevi, ima i obrnuto, ima i samohranih očeva, ali u mnogo manjem broju, znači, moja poruka je, pre nego što se uđe u brak, morate dobro da razmislite i da li vama ta raba božja, kako se naziva u crkvi, kada se venčate, odgovara ili ne, kakav je on kada ima para, kada nema para, kakav je kada popije, kakav je kada neko pogleda u vas, njegovu lepu suprugu itd, kakav je kada vi opravdano morate da ostanete na poslu dva sata više. Sve su to neki aspekti za očuvanje porodice. Ljubav, da vam kažem, poštovani ministre i dame i gospodo narodni poslanici, ja u proseku mesečno u prolazu primim minimum 1.000 ljudi i svi kažu da ljubav poslednjih 15 godina, možda 10-15% ostaje ona prava ljubavna ljubav. A ljubav prema ženi i ocu, muškarcu, traje dok se ne rodi prvo dete i posle toga se javljaju problemi.

I da bi to izbegli, danas mora da se vodi računa, da nisu bitne pare, da taj neko za koga se vi udajete ima mnogo para. Jel ima neko više para na svetu od Dragana Đilasa? Pa je tukao svoju suprugu zbog alimentacije koju nije plaćao i čak joj je rekao – odrubiću ti glavu. Tukao je i tasta. Znači, nisu pare važne i bitne, i nije procesuiran. Molim i vas, ministre, da i vi pokrenete to pitanje. Gospodin Đilas je rekao, nazivam ga gospodinom, kakav on gospodin, kada pozivaju na krvoproliće, kaže – pašće krv na beogradski asfalt ako ne dođe do određenih promena. Ne određuju oni promene, već birači na izborima. Zašto nije po službenoj dužnosti procesuirana prijava koja je potpisana od strane Ive Đilas, tadašnje supruge Dragana Đilasa? To je nasilje u porodici i on je ogledalo svih. Kažu – kako, vidite da Đilasu ništa ne fali? Tast njegov i otac Ive Đilas je imao teške telesne povrede – nikom ništa. Onaj ko pruži ruku na ženu, taj mora biti strogo kažnjen, a posebno povratnici, kao što se zovu povratnici za krivična dela koji odu u zatvor, pa počini isto krivično delo, njemu se više ne sudi ono „od-do“, nego „do“. I mi imamo takve slučajeve gde smatramo neozbiljnim pretnjama od strane muževa prema ženama, a koliko imamo ubistava, koliko u poslednjih mesec dana je nastradalo žena zbog tih nasilnika, čak i deca su bila žrtve pojedinih roditelja, da ih nazovemo roditeljima. Kakvi su to roditelji? To nisu roditelji, to su ludaci za mene.

Tako da, porodica je simbol postojanja, smisao života. Ja ne mogu da funkcionišem ako najmanje pet puta dnevno se ne čujem sa mojom porodicom, da li su to unuke, unuci itd. Oni na neki način mi pune baterije, daju mi volju za rad. I tako hoću da u svakoj porodici se vodi računa i brine o deci, ženi, supruzi itd.

Znači, niko nema pravo da primenjuje silu. Mi imamo ministarku koja je zadužena za populacionu politiku, imali smo jedan predlog zakona, ravnopravnost. U porodici ravnopravnost između muškaraca i žene, to je samo bilo deklarativno, nisu uzeti primeri negativni i da ti primeri budu nešto što će služiti onima drugima, koji su spremni ili podsvesno razmišljaju da se nešto desilo njegovoj porodici, ne znam preljuba, itd. Ako ti ne odgovara bračni drug, rastani se, mnogo je bolje srećni razvod, odnosno dobar razvod, nego loš život i sve se to odrazi na decu. Deca koja žive u takvim porodicama, ta deca imaju strah, ta deca sutra dan mogu i oni da se ponašaju tako kada postanu bračni drugovi, jer obično sve se nosi iz porodice. Ne nosi se iz škole, škola te edukuje, ali osnovno vaspitanje se nosi iz porodice.

Zašto, mi imamo slučajeve da ako je otac ili majka lekar, deca su ili medicinsko osoblje, medicinski tehničari ili lekari, ili ako su prosvetni radnici i deca su isto, ili ako su vaspitači u vrtiću i deca su isto. Znači, iz porodice se nosi sve, a mi, kao institucije, kao društvo, ne smemo biti nemi posmatrači i naravno to je uzelo maha poslednjih godina, i ne poštuje se ono što se zovu kaznene odredbe za te siledžije, koje žele da demonstriraju silu i moć nad slabijem od sebe, na damu i na ženu.

Mogu da pohvalim vaše ministarstvo, da vaše ministarstvo veoma dobro radi i da niste često u parlamentu, ali jednostavno ono što vi govorite ima određeni rezultat i da neko primi k znanju to što vi govorite. Šta je još, gospodine ministre i dame i gospodo narodni poslanici, borba protiv bele kuge? Borba protiv bele kuge je i stabilnost dinara, da mogu porodice da uzmu kredit. Nekada je bilo uzmete kredit, 30% od plate vam je rata, za godinu i po dana dođe da vam rata bude 70%. Danas, ne. Stabilnost dinara, odnosno kurs dinara miruje i to je pomoć porodici. Pomoć porodici je i cene komunalnih usluga, cene prevoza.

Isto moja poruka za lokalne samouprave, hajte da skinemo sve ono što je neophodno, odnosno sve ono što nije važno i da se voze građani besplatno, kao što smo mi to uradili u Jagodini, ali ne mogu članovi gradskog veća da primaju plate, samo zato što je ti konstatuješ politički dnevni red, političkih partija, jednom u dva meseca, kada su sednice skupština lokalnih samouprava.

Komunalna policija, to je isto teret za svaki budžet lokalnih samouprava, odnosno lokalne samouprave i da komunalna policija treba da postoji samo u velikim gradovima, u onim gradovima gde ima preko 120 hiljada stanovnika, da oni regulišu saobraćaj. Na primer, komunalna policija, Jagodina ima 83 hiljada stanovnika, koštala bi me na osnovu broja stanovnika, broj zaposlenih, četiri miliona dinara mesečno, puta 12 meseci, to je 48 miliona ili 400 hiljada evra. Znači, direktno sam uštedeo 400 hiljada evra i neću da mi kažnjavaju obične ljude komunalni policajci. Neće da kazne mene, neće Žiku Starčevića, neće da kazne neke druge političare i poznate ljude, ali će zato onog običnog malog čoveka da kazne. I kada mi tako uštedimo, onda pomognemo porodicama koje nemaju.

Znate koliko porodica nema para da pošalje dete na more? Nemaju, imaju troje dece, četvoro, i tu isto lokalna samouprava može da odradi svoj posao, upravo štednjom. Ja već 15 godina šaljem, mislim ja, grad Jagodina, na more one koji završe četvrti i osmi razred u Crnu Goru, a one koji završe srednju školu idu u Grčku na more.

Zašto? Da ta naša deca ne budu sutra dan glupa, da vide kako se živi u jednoj evropskoj državi. Zašto vodim studente, od donatora, a hoće ljudi koji imaju para da pomognu ministre, hoće, oni koji imaju mnogo. Zamolite ih i ja od donatora sve sam te ljude vodio, studente u Beč, da vide da Evropa nije ono što se govori, pa samo odeš u EU i ne radiš ništa.

Nije tačno da su tamo neka drugačija pravila o radu, radnim odnosima, da kada su u pitanju fakulteti, univerziteti, ništa nije jeftinije nego što je u Srbiji. Mnogo su skupi stanovi, ima mnogo studenata iz Srbije u Beču, to vam pričam zato što sam se bavio tom temom i da mi možemo te mlade ljude sutradan, kada on ode na ekskurziju, tri, četiri dana i vidi svoju državu, u kojoj može da se zaposli svako, svako zanimanje.

Pa, mi smo stvorili takve uslove, država Srbija, na čelu sa predsednikom Vučićem da su počeli iz celog sveta da dolaze. Naravno, i mi koji podržavamo ovu vlast, JS i moja koalicija SPS i vaša partija i sve ostale partije i stvorili smo uslove da dolaze strani investitori, počeli su da dolaze investitori koji imaju velike kompanije, moćni, da dislociraju svoje proizvodne pogone koji su stari po dvesta godina u jednu državu gde je do pre sedam, osam godina imala etiketu u velikim svetskim medijima da smo mi najgori na svetu, a nismo, ispalo je sada da smo najbolji. Kada je najteže, mi smo bili najbolji.

A kad je najteže čoveku? Kad je bolestan, kad je ceo svet bio bolestan od opake bolesti koja se zove korona, prvi smo imali u ponudi četiri vakcine, nisu imale ni razvijenije države od nas. Zato nas i napadaju i neke bivše republike koje su činile Jugoslaviju, zato što oni ne da ne stoje na isto, kada je u pitanju BDP, zaduženost po glavi stanovnika, već su drastično pali prema dole, a mi u svim međunarodnim institucijama koje prate rejting u svakom smislu te reči, našoj državi, mi smo u samom vrhu i da su nas priznale najveće i najmoćnije države na svetu, odnosno što traže da priznamo nezavisno Kosovo, a mi to nikada nećemo da uradimo.

Mi smo postali ekonomski stabilna država, politički sigurna, zdravstveno bezbedna i takvu državu traže vlasnici velikih kapitala. Ti vlasnici velikih kapitala se i pitaju u tim evropskim jakim i moćnim državama i oni su naši direktni ambasadori privredni i ekonomski. Meni kad neko dođe od novih, potencijalnih zainteresovanih investitora, ja više njemu ne pričam o Srbiji, ne pričam o uslovima šta Srbija nudi, ne pričam o Jagodini gde u ovom trenutku ima 12 staranih fabrika, otvoreno, dve nove se prave, jedna austrijska, jedna kineska i biće otvorene do kraja godine, već oni govore. Onda tom novom zainteresovanom dam brojeve telefona od ovih koji već postojeći investitori rade u Jagodini i oni su najbolji marketing. Ne, samo u Jagodini, nego u celoj Srbiji.

Vidite, nekada, a to je sve zarad porodice, nekada mali gradovi, male opštine, a posebno na jugu Srbije su se koristile samo u izbornoj kampanji. Kada se završe izbori, zaboravi se šta se pričalo. Kaže se – oni su malo biračko telo. Malo biračko telo kada prođu izbori, a za vreme izborne kampanje imaju dovoljan broj birača i glasača da bi glasali za vas. Toga sada nema, ta diskriminacija više ne postoji u Srbiji i sve je to zbog porodice.

Ja sam čovek koji živi u centralnoj Srbiji, što bi rekla ona pesma: „Ja sam čovek veseljak“, i volim da muzika svira, da svadbeni venac postoji na kapiji, da se deca rađaju i da nam se samo lepe stvari dešavaju.

Nažalost mi prošle godine imamo mnogo više umrlih, nego rođenih kada uporedimo statistički sa 2017, 2016. i 2015. godinu, bilo je nekada 33.000 više umrlih ljudi, nego rođenih, a ova godina, da sada ja ne licitiram je to mnogo, mnogo veći broj umrlih, a broj rođenih je manji od broja koji je bio pre korone.

Iako postoje ovakve stimulativne mere, ja vas molim kao resornog ministra, da kada govorite o porodici, da nije samo to što je država rekla - namenski iz budžeta, ne znam konto 517, on služi za to i to.

Sve ove stavke koje sam ja nabrojao tiču se porodice i sve se radi zbog porodice. Samo da vidimo kako da se sačuva porodica i da poruke koje nam šalju, a to su militantne poruke, od nekih opozicionih lidera koji žele da prikažu Srbiju kao da u Srbiji ništa ne valja, nestala je demokratija i te poruke zaustavljaju Srbiju na evropskom putu. Siguran sam da neće dugo moći još da lažu o Srbiji.

U redu da se sad mi borimo programom, pa da kažu - ovaj program ne valja, naš program je bolji i da njima treba 1,5% ankete, govore kako bi preuzeli vlast, a njima treba 1,5% još da pređu cenzus. Znači, 1,5% popularnosti imaju.

Mislim na ovo ko je uzimao pare, Vuka Jeremića, bez otpremnice, bez profakture, bez ugovora. Šta je svrha nečega da vam neko uplati na žiro račun? Svrha je da odradite nešto za te pare i da to što odradite bude na štetu građana Srbije.

Voleo bih da mi ministar odgovori na ove moje predloge, da nije samo pomoć porodici ono što ide preko vašeg resora, već i ovo drugo i kako da zaštitimo bračne parove u budućnosti, da se dobro razmisli kada se ulazi u brak, vi ste iskusan čovek.

Ministre, izvinjavam se što tražim to od vas.

Reč ima ministar Dmitrović.
Izvolite.

Nisam iskusan, Markoviću, nisam se razvodio, ako ste na to mislili.
Vi ste otvorili jednu temu koja je vrlo i široka i duboka i ne može to ni u nekoliko minuta, kamoli kraće od toga. To je danas pitanje braka.
Mislim da vi znate za podatak koji je zastrašujući da u nekoliko poslednjih godina u Srbiji razvod braka je na procentu između 35% i 40%.
Mi imamo, to ću kasnije da kažem nešto šire, vrlo značajan problem kod ovoga što je, na neki način otvorio i gospodin Zukorlić, a to je pitanje žene, što i vi spominjete, pitanje majke, pitanje mlade majke.
Žena je ta koja danas, ne samo danas već duže vreme odlučuje o tome kolika je stopa rodnosti i koliko je i kakav je natalitet. Zašto? Zato što je žena, Bogu hvala, slobodna, emancipovana, dobila je mogućnosti koje ranije nisu bile zamislive da sebi pribavi obrazovanje do najvišeg nivoa, akademika, naučnika, da se bavi naučnim radom i tu onda imamo ženu koja takva, kakva jeste odlučuje o sebi, nije vulgarno reći o svom telu i ona je ta koja kaže – ja hoću da imam jedno dete, hoću da imam dvoje dece. Ostvarile su se gotovo u svim ovim elementima i imaju četvoro dece.
Ali, žena je ta koja odlučuje i to nema više onih okolnosti koje su bile da dovedu ženu, pa kažu porodici pre 80 godina – ti ćeš da rodiš petoro, šestoro dece. Ne. Žena danas rađa onoliko dece koliko ona smatra da treba i mi tu moramo da joj pomognemo, značajno.
Sve što možemo da uradimo da pomognemo ženi da donese odluku da ima više dece. Pitanje broja dece, pitanje fertilnosti, fertiliteta, rodnosti, više nije novac. Ovo su vrlo značajne mere koje mi donosimo. Poboljšavamo, ali novac nije presudan. Da je presudan onda bi u Norveškoj stopa rodnosti bila 4,7%, a ona je 1,7%, maltene, kao i u Srbiji.
Dakle, pogledajte oko sebe ljude koji su imućni, koji su bogati ljudi, oni nemaju po petoro ili šestoro dece. Ne. Maksimalno jedno, eventualno dvoje. Dakle to više nije presudno, to je pitanje svesti.
Ovo je tema simpozijalnog karaktera, dakle, civilizacijski hod koji je doveo do toga na vertikali vrednosti - dete više nije najviša vrednost. Nažalost, to je činjenica.
Šta mi tu možemo da uradimo, pokušaću zajedno sa svojim saradnicima, dakle i sa najvišim političkim vrhom da negde početkom sledeće godine ponudim jedan dokument gde bi eventualno mogli da izvučemo malo radikalnije mere da se to promeni.
Dakle, pitanje svesti zašto mi nemamo više dece. Ja sam neki dan spomenuo i ponoviću ovde. Nema bez velikih porodica mogućnosti da popravimo demografsku sliku. To je tako normalno, kao dva i dva.
Mi nemamo više velikih porodica. Mi smo uništili kult porodice. Nama više porodica nije ono što je nekada bila. Nema popravka demografske slike, upravo ona je srazmerno i u skladu s tim što govorim i padala i to decenijama, kako nam je padao ugled i kult porodice.
Ovo - kult porodice, nema religijski ni verski značaj. Apsolutno ne, nego pozitivan. Nekada je bila najveća čast, bogatstvo, ugled, tako smo kvalifikovali velike porodice, tako što su imali četvoro ili petoro dece. Ta deca su ostvarivala ili na zanatskom polju, ili na društvenom, na naučnom, sportskom velike rezultate, govorilo se - to je iz te porodice, sada da ne spominjem prezimena, pa da ne poistovetim nekoga. Ne, mi danas toga nemamo. Nismo samo mi karakteristični po tome, daleko, svi su.
Dakle, ušli smo davno u tu kolotečinu, kada je nama brend važniji od deteta, kada je važnije koliko smo platili kola, da li imamo stan od dva ara, da li imamo jahtu od pet miliona, da li imamo vilu od 400 kvadrata, nego da li imamo petoro dece.
Polazimo od sebe, da ne bi bilo dileme da nekom držim lekciju. Ne. Samo opisujem stanje. U Evropi ne postoji ni jedna zemlja u kojoj je stopa rodnosti 2,1%, a to je prosta reprodukcija. Ni jedna. A, znate i sami koliko su gore na severu bogate zemlje.
Sve ovo spominjem da bi podstakao na razmišljanje koliko je ovaj problem složen. To nije problem tipa ulaganja - neko mesto je nerazvijeno, pa ćemo da uložimo pet miliona evra, dovedemo neku firmu, da radimo, imamo neku proizvodnju, zaposlimo 200,300 ljudi, itd. Ne, ovo je izuzetno složen problem koji nije od jednog dela, nego je od najmanje šest, sedam elemenata i ne možete tu ni silom, niti ulaganjem novca, velikog novca, ne možete da napravite veliki preokret.
Bavim se tim dugo vremena, amaterski, naravno, a sad sam dobio priliku da to radim i da mi je životna preokupacija. Ne znam da li ima išta, a da nisam izučavao na prostoru Evrope, pre svega, ne spominjemo ovo dalje, što je vrlo interesantno, ušlo bi u jednu drugu temu.
Na primer, Rusija je uložila ogroman novac, ne bi li podigla stopu rodnosti. Ogroman novac. Te mere su dale rezultate i ta ulaganja, ali nakon nekoliko godina, maltene da se vratilo na sam početak. Zašto? Zato ponavljam ovo što sam rekao - novac nije presudan da bi neko imao dece.
Pogledajte danas ko ima petoro, šestoro, sedmoro dece. To su vrlo skromne porodice, vrlo skromnih mogućnosti materijalnih, a oni koji imaj četiri, pet automobila imaju jedno dete, a ne četvoro ili petoro dece.
Ne držim nikome lekciju, sačuvaj Bože, samo konstatujem i skrećem pažnju, a ovo je krucijalno pitanje. Ovo je osnovno pitanje. Ovo je pitanje svih pitanja.
Evo, juče ste mogli ovde da čujete predsednika države koji je rekao - džaba nam sve što radimo ako ne budemo imali dece. Sve što radimo je džaba.
Ja sam prvi put sad ovde u situaciji da govorim. Mi smo nacija koja, maltene, prisustvuje sopstvenoj sahrani. Mi nestajemo kao grudva snega na užarenoj plotni. Ne možemo optuživati nikoga, ni čoveka ni partiju, to traje nekoliko decenija. Počelo je sa vremenom nakon rata reindustrijalizacije, kada su sela počela da se prazne i prave se tzv. radnička naselja oko industrijskih centara, koja su bile neophodna, naravno, ali niko nije tada razmišljao da će to da isprazni naša sela.
Srbija se obnavljala i preživljavala uvek isključivo i samo na selu do sada. Mi moramo da vidimo šta da uradimo i na koji način, pored ovih mera koje smo unapredili ovim zakonom, šta da uradimo još. Šta je moguće da zaustavimo trend koji je negativan? Dakle, samo da ga zaustavimo, to će biti ogroman uspeh.
Ja to ne govorim da bi, ako bude kakvih pomaka u ovom mom ministarstvu i u ovim nastojanjima koje imam zajedno sa svojim saradnicima i sa političkim vrhovnim i sa Vladom, bilo nekakvih rezultata, pa sada da ih ja podižem tu, da im dajem dodatan značaj. Ne. Dakle, ako uspemo da smanjimo ovaj negativan trend, mi ćemo napraviti veliku stvar. Mi smo na merama koje su 2018. godine donete, dakle koje sada popravljamo, mi smo stopu rodnosti sa 1,48 podigli na 1,52 i to je rezultat koji nije spektakularan apsolutno, ali je značajan, jer svaki trend je značajan i on je nešto nagovestio da se dogodila korona, koja nas je satrla, dakle, sa rezultatima koji su neprekidno sve gori i gori ne u Srbiji samo, svuda.
Videćemo kasnije da li će eventualno da bude pitanja, ali to je suština. Ja se zahvaljujem, pre svega, do sada vama koji ste govorili na razumevanju. Zahvaljujem se i u budućem stavu koji apsolutno očekujem da shvatite da je ovo problem svih problema.
U drugim sferama mi možemo da utičemo i utiče se i vidi se po rezultatima koje Srbija postiže za relativno kratko vreme, ali ovde rezultati na planu demografije se vide nakon pet ili deset godina, kao što smo decenijama, kao što je taj plamen na toj sveći bio sve manji i manji, tako će nam trebati dugo vremena da se taj plamen proširi, da ga podignemo, da ga raširimo, da imamo više dece, da spasimo naciju. Mi smo u toj situaciji da moramo da spasavamo naciju. Sve možemo. Možemo da padamo ekonomski i da se dižemo. Imamo stalno primere, hvala Bogu, pozitivne zadnjih godina, ali ovde ako budemo padali, izuzetno je teško zato što više, i sa ovim ću završiti, da nastave predsednici poslaničkih klubova, zato što novac nije presudan, u pitanju je svest.
Hvala vam.
Rističeviću, završio sam ja.