Biće još dosta prilika. Hvala.

Poslednje izlaganje u ovom delu sednice, prof. dr Ljubinko Rakonjac.

Hvala, gospodine potpredsedniče Skupštine, profesore Orliću.

Poštovani ministre, gospodine Nedimoviću, gospodine Kataniću, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, dnevni red današnjeg zasedanja Narodne skupštine još jednom potvrđuje da poljoprivreda zauzima značajno mesto u zakonodavnoj aktivnosti Vlade, a stvaranje dobrih zakonskih uslova potvrđuje i značaj poljoprivrede za ukupan ekonomski razvoj zemlje.

Ako pratimo statistiku, ona kaže da je u 2019. godini učešće poljoprivrede u domaćem BDP bilo 6%. S druge strane, ako pratimo naš poljoprivredni resurs i njegov razvojni potencijal, to svakako može i mora biti više. Predlog zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda koji je prvi put sada pred nama, posmatran je upravo kao ozbiljan korak ka tom razvojnom cilju.

Značaj poljoprivrede i mogućnosti poljoprivrednog razvoja sagledan je i kroz Strategiju razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Republike Srbije koja je doneta za period 2014-2024. godine.

Cilj kome težimo jeste brži razvoj svih sektora poljoprivrede, pre svega kroz modernizaciju sektora ili kroz integralni razvoj sela koji će povećati proizvodnju i omogućiti da naš poljoprivredni proizvod bude dostupan na našem i na svetskom tržištu, odnosno da se naši poljoprivredni resursi što bolje ekonomski valorizuju i time poveća udeo poljoprivrede u BDP, da ne govorim o nekim dalekim vremenima u kojima je srpska poljoprivreda hranila čitavu bivšu SFRJ i pola Evrope.

Vratio bih se u naše vreme u ovih prethodnih 7-8 godina, od kada naša Vlada ozbiljno radi na rehabilitaciji i ubrzanom razvoju poljoprivrede i revitalizaciji sela. Posvećena je sprovođenju strategije, a time i iznalaženju najboljih razvojnih modela poljoprivrede i modela državnih podsticaja koji bi mogli da daju najbolje efekte.

Moram da je istaknem da je za sprovođenje naše poljoprivredne strategije, pa i približavanje evropskim standardima i evropskim zahtevima, veoma važan kvalitet zakonskih rešenja, posebno onih kojima se podstiče proizvodnja i stimulišu proizvođači da razviju i modernizuju svoju proizvodnju, da je učine jeftinijom i kvalitetnijom.

Naši propisi koje smatramo krovnim za razvoj poljoprivrede svakako su dobra i stimulativna zakonska rešenja za naše poljoprivrednike, ali ono što je nedostajalo ovom pravnom okviru jeste upravo regulacija tržišta poljoprivrednih proizvoda. To se, evo, čini ovim predlogom zakona, čije donošenje želim da pozdravim, jer to potvrđuje da se definitivno u sektor poljoprivrede uvode tržišna pravila i tržišni standardi.

Ovaj zakon je takođe rezultat naše obaveze kao kandidata za EU, da i dalje usklađujemo domaće zakonodavstvo sa propisima EU u oblasti zajedničke poljoprivredne politike koja je jedan od prioriteta i u ovoj zajednici, što je i prirodno, jer je u pitanju proizvodnja hrane.

Osim usklađivanja sa propisima EU, ciljevi koji treba da se postignu donošenjem ovog zakona vezani za omogućavanje slobodnog tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i za uvođenje savremenih mehanizama uređenja ovog tržišta koje do sada nije bilo u potpunosti organizovano.

Pored toga, donošenjem ovog zakona ispunjavaju se važni ciljevi naše strategije. Ti ciljevi su: rast proizvodnje i rast konkurentnosti, koji podrazumeva tehnološku modernizaciju poljoprivrednog sektora, održivo upravljanje poljoprivrednim resursima uz brigu o zaštiti životne sredine, kao i unapređenje kvaliteta života u ruralnim područjima. Dodao bih ovde i globalni milenijumski cilj, a to je iskorišćavanje siromaštva i gladi, što se svakako proizvodnje hrane i razvojem ruralnih sredina u Srbiji može postići.

Ovde bih pohvalio našu poljoprivrednu politiku i politiku ujednačavanja regionalnog razvoja, upravo kroz intenzivniji ruralni razvoj. Dakle, u pitanju je politika afirmacije nedovoljno razvijenih i devastiranih područja naše zemlje, a to su upravo ruralne sredine u kojima se proizvodi naša hrana.

Ulaganje u život na selu, stvaranje infrastrukturnih i drugih uslova za ostanak mladih na selu, upravo jačaju bazu naše poljoprivrede.

Dalji razvoj poljoprivrede neposredno je vezan upravo za sveobuhvatni razvoj sela i ruralnih područja koja su, mogli bismo reći, i naše bašte i naše njive i naše trpeze, ali i naš zaboravljeni demografski potencijal.

Za postizanje ciljeva naše poljoprivredne politike potrebna je ne samo povećana proizvodnja, već i dobra organizacija plasmana naših poljoprivrednih proizvoda, ali i podrška države u slučajevima kada nepredviđena dešavanja na tržištu unište ogromne količine neke poljoprivredne kulture. Sećamo se, na primer, kada je otkupna cena višanja i malina bila ispod svakog minimuma, a rad naših poljoprivrednika neisplativ.

Zato je važno regulisati odnose na tržištu poljoprivrednih proizvoda, kako bi se s jedne strane zaštitili domaći proizvođači, a sa druge strane postigao kvalitet domaćeg poljoprivrednog proizvoda koji garantuje valorizaciju rada i troškova proizvodnje.

U tom smislu, ovaj predlog zakona ima veliku važnost za našu poljoprivrednu proizvodnju, a njegova implementacija treba da obezbedi nekoliko ključnih preduslova za kvalitetnu tržišnu valorizaciju poljoprivrednih resursa. Najpre treba da se podigne nivo osposobljenosti naših gazdinstava za međusobno povezivanje i jačanje motivisanosti za udruživanje kroz zadruge i druge oblike poslovne saradnje, zatim, treba obezbediti veću vidljivost i prepoznatljivost domaćih proizvoda na tržištu, jer u moru ponude, posebno uvezenih poljoprivrednih proizvoda, domaći proizvodi, iako su često mnogo kvalitetniji, ne uspevaju uvek da osvoje tržište. U tom smislu je bitno i horizontalno i vertikalno umrežavanje poljoprivrednih proizvođača, od faze proizvodnje do faze plasmana na tržištu.

Ovde bih svakako istakao značaj razvoja i revitalizacije naše prehrambene industrije kojom se na mnogo efikasniji, efektniji, ekonomski isplativiji način plasiraju naši poljoprivredni proizvodi u formi finalnog proizvoda a ne sirovine.

Ne možemo a da se ne setimo da smo imali izuzetno razvijenu prehrambenu industriju širom Srbije. Ovde mislim ne samo na preradu mesa i mleka, već pre svega na preradu voća, povrća i žitarica. Dosta tih fabrika je privatizovano i uspešno radi, ali su nažalost neke od njih potpuno nestale, da ih ne nabrajam.

Kada je u pitanju Predlog zakona, pomenuo bih važnost odredbi čija implementacija treba da doprinese unapređenju kvaliteta naših poljoprivrednih proizvoda tako što se propisuju obavezna standardizacija robe, jer je osnovni princip u domaćoj i međunarodnoj trgovini jasno definisan kvalitet izražen kroz tržišni standard.

Prihvatanje međunarodnih standarda omogućiće pozicioniranje na inostranom tržištu i ravnopravno učešće naših proizvoda u tržišnoj utakmici.

Više puta smo pominjali zlatno pravilo plasmana naših poljoprivrednih proizvoda koje smo, čini mi se, pre šest, sedam godina nazvali „tri K“ srpske poljoprivrede, a do su: kvalitet, kvantitet i kontinuitet.

Kvalitet se unapređuje kroz jačanje konkurentnosti i raznovrsnosti ponuda i bezbednosti hrane koja se isporučuje tržištu. Kvantitet kroz porast proizvodnje, a kontinuitete u redovnosti snabdevanja tržišta.

Rast konkurentnosti poljoprivrede u velikoj meri zavisi od formiranja efikasnost tržišnog lanca koji danas nije potpuno profilisan i razuđen je. Trebalo bi da se uključi širok spektar novih proizvoda, tržišnih usluga i učesnika, mislim na sve učesnike u lancu, od proizvođača do kupca. Ovaj zakon nas približava tom cilju.

Podvukao bih i značaj odredbi kojima se štiti domaća proizvodnja od mogućih iskakanja i iznenađenja na tržištu, što je, koliko sam uočio, jedan od suštinskih ciljeva ovog zakona, i to je dobro.

Intervencija države koja se kao mera uređenja tržišnih poljoprivrednih proizvoda predviđa ovim zakonom je celishodna i neophodna jer znamo da je tržište poljoprivrednih proizvoda osetljivo i sklono čestim i iznenadnim promenama i oscilacijama. Tako da, veoma često cene ostaju ispod svakog minimuma.

Znamo da cene zavise od mnogo faktora, od kvaliteta do kretanja na svetskim produktivnim berzama. Ovde bih podsetio da smo i mi pre dve godine doneli Zakon o robnim berzama kojim su obuhvaćeni i poljoprivredni proizvodi.

Državna intervencija će se kao mera uređenja tržišta sprovoditi za određene poljoprivredne proizvode u sektoru žitarica, goveđeg i telećeg mesa, mleka i mlečnih proizvoda, a obuhvatiće pre svega otkup i skladištenje. Ova mera će se primenjivati onda kada je tržišna cena poljoprivrednih proizvoda niža od referentne cene.

Osim toga, zakonom su predviđeni mehanizmi zaštite od neodgovornih otkupljivača koji često naše poljoprivrednike ucenjuju damping cenama, neretko i ne isplate ni otkupljene proizvode, tako da proizvođači trpe ogromnu štetu koju im u suštini niko nije nadoknađivao. Sada se ta vrsta rizika smanjuje, jer se propisuju uslovi pod kojima će neko moći da bude otkupljivač.

Pomenuo bih i jednu važnu novinu koja bi bila jedna vrsta garanta proizvođaču za siguran plasman svojih proizvoda, a to je uvođenje mehanizma ugovaranja. Proizvođač može da ugovori količine robe koje će proizvesti za određeni trgovinski lanac otkupljivača ili prerađivača. To će doprineti većoj sigurnosti proizvodnje, a time biće i ekonomska isplativosti poljoprivredne proizvodnje.

Na kraju, želim da kažem da je ovaj zakon inovativan, da sledi evropske standarde kojima moramo težiti, ne samo zbog Evrope, već i zbog nas, jer ako hoćemo na svetsko tržište moramo ispunjavati zahtevne uslove tog tržišta.

Zakon stvara pravne uslove za unapređenje svih oblika poljoprivredne proizvodnje, podstiče na udruživanje, odnosno na ukrupnjavanje proizvodnje što je važan uslov za dostizanje rentabilnosti i isplativosti proizvodnje.

Verujemo da će ovaj zakon biti na dobrobit svih učesnika u lancu poljoprivredne proizvodnje.

Poslanička grupa SPS koja se zalaže za život od svog rada uvek je bila na strani bolje budućnosti naše poljoprivrede i našeg sela i zato ćemo podržati ovaj Predlog zakona. Hvala vam lepo.

Zahvaljujem, gospodine Rakonjac.

Dame i gospodo narodni poslanici, sada određujem redovnu pauzu. Nastavljamo sa radom u 15 časova i pet minuta.

(Posle pauze)

Nastavljamo sa radom.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Matić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažene kolege i koleginice, Predlogom zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda se uređuje način i postupak kako da rešimo probleme kada dođe do poremećaja na tržištu u poljoprivrednoj proizvodnji.

Naravno, kada imamo pravila i zakon mnogo je lakše, jednostavnije i brže izaći u susret poljoprivrednoj proizvodnji, odnosno na tržištu poljoprivrede da se prevaziđu problemi koji mogu da nastanu u tom momentu.

Mi smo do sada imali često problema kada se poremete cene poljoprivrednih proizvoda, a naročito u uslovima kada poljoprivredni proizvodi imaju cenu manju na tržištu od proizvodne cene. Na primer, dešavalo se to kod malinara, višnjara, onih koji se bave tovom, itd.

Sa ovim zakonom dobijamo alat i mehanizam da ublažimo poremećaje na tržištu, recimo, kroz skladištenje robne rezerve. Robne rezerve mogu da funkcionišu u oba smera, i kada su male cene, a i kada imamo i velike cene itd. tako da robne rezerve, pored osnovne funkcije koje imaju, mogu da poprave i tržište kada imamo poremećaje na tržištu.

Sa ovim zakonom dobija se sigurnost u poljoprivrednoj proizvodnji, predvidivost i održivost. Kada naši poljoprivredni proizvođači imaju realnu cenu poljoprivrednog proizvoda to je ono što oni uglavnom i traže i oni otprilike kažu ovako – dajte nam cenu, ne treba nam nikakva pomoć. Naravno da uvek treba pomoći i fabrika na otvorenom je najteža fabrika. Sa time bi, kada dobijemo stabilnost, sigurnost, predvidivost, ostajalo više mladih ljudi u seoskom području, popravila se demografska slika, ostali bi mladi ljudi koji bi mogli da imaju potomstvo, imali bi više dece na selu, što nam je svima cilj.

Ja dolazim iz opštine Koceljeva, koja se nalazi u središtu Podrinja i Kolubare i, otprilike, reprezentuje i jedan i drugi okrug, mada je tu osnovna proizvodnja voćarstvo. Sledeća grana je stočarstvo.

Ratarstvo je dosta razvijeno, ali ono je uglavnom u funkciji stočarstva, a u okviru stočarstva je razvijeno mlekarstvo.

U okviru voćarstva, pored šljive kao osnovne voćke koja je dominantna, u zadnje vreme krenulo se ozbiljno sa proizvodnjom organizovanom proizvodnjom jabuka, krušaka, a posebno borovnice. To je intenzivna proizvodnja sa punom primenom agro-tehničkih mera. Nadam se da je to trend i da ćemo u celoj Srbiji imati, naravno, u krajevima koji su pogodni za voćarstvo, da ćemo voćarstvo imati na visokom nivou.

Voćarstvo kao grana, pogotovo ovo visoko voćarstvo, podložno je vremenskim uslovima ili ne uslovima. Najveću štetu voćarstvo može da donese nevreme, a u okviru nevremena je grad.

Ovo što se radi u Srbiji i u pojedinim delovima Srbije, što je urađena automatska protivgradna zaštita, daje odlične rezultate. Naravno da ne postoji efikasna protivgradna zaštita koja zna da zaštiti poljoprivredne površine 100%, ali je ogroman procenat ili mnogo veći procenat nego što je do sada bio u zaštiti poljoprivrednih površina.

U okviru toga zaštita poljoprivrednih površina, odnosno poljoprivrednih proizvoda sigurno da osiguranje poljoprivrednih proizvoda igra bitnu ulogu. Nadam se da će i tih osiguranja biti više, da će država naći načina da subvencioniše one krajeve koji su najviše ugroženi gradom i čini mi se da je okrug iz kojeg dolazim, Mačvanski okrug, dosta ugrožen i predlažem da se ministarstvo, uz poštovanje određenih procedura, angažuje i da subvencioniše osiguranje u poljoprivrednoj proizvodnji sa tim višim procentom subvencije.

Vezano za poljoprivredu, u Koceljevi se svake godine zadnjeg vikenda u septembru, a to je petak i subota, održava Festival zimnice, koji je apsolutno vezan za poljoprivredu, pošto je to i poljoprivredni kraj. Tu je bila i jedna sjajna fabrika koja je imala sjajne proizvode zimnice, tako da je to i tradicija tog kraja i jedino prošle godine nismo imali organizovan Festival zimnice iz poznatih razloga. Ove godine ćemo imati Festival zimnice, pod uslovom da ovo stanje sa pandemijom, odnosno sa Kovidom-19 bude najmanje ovako ili nešto bolje.

To je Festival koji ima svoju dušu. Osnovno je zimnica, ima dodatnih sadržaja i mislim da pruža jednu sliku dobre i korisne manifestacije vezane za poljoprivredu.

Imali smo učesnike u dosadašnjim zimnicama od aktuelnog predsednika države Aleksandra Vučića, predsednice Vlade, ministra poljoprivrede trenutno prisutnog sa nama i drugih koji su sa nivoa republičke vlasti doprinosili da ta zimnica uspe i da bude uspešna.

Naravno, pozivam i kolege ovde i javnost da ove godine 24. i 25. septembra prisustvuju, da se lepo provedu i da za dva, tri sata spremi vrlo kvalitetnu zimnicu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodinu Matiću.
Reč ima Samira Ćosović.

Uvaženi ministre sa saradnikom, kolege i koleginice narodni poslanici, Predlogom zakona o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda, koji je pred nama, uređuju se zahtevi i mere uređenja poljoprivrednih proizvoda, trgovina sa drugim državama, kao i druga pitanja od značaja za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda.

Republika Srbija do sada nije imala ovakav zakon koji je neophodan da bi se uredilo tržište poljoprivrednih proizvoda, ali i da bi se propisi u Republici Srbiji uskladili sa propisima EU.

Izgrađen zakonodavni i institucionalni okvir neophodan je za implementaciju EU mehanizama koji se odnose na organizaciju zajedničkog tržišta poljoprivrednih proizvoda, kao i da bi poljoprivreda Republike Srbije nastavila svoj razvoj.

Predlog zakona o kojem danas raspravljamo omogućiće zaštitu poljoprivrednim proizvođačima tako što će trgovina između proizvođača i otkupljivača biti regulisana ugovorima.

Smatram da je to dobar način da se izbegnu zloupotrebe i šteta za same proizvođače kako ne bi bili ostavljeni na milost i nemilost otkupljivača.

Predlogom zakona se uređuje i položaj otkupljivača, pa će oni morati ubuduće da uplate depozit na ime osiguranja kako proizvođači ne bi ostali kratkih rukava u poslovanju sa nesavesnim otkupljivačima. Jednostavno, mora postojati garancija da će poljoprivredni proizvođači kada prodaju svoju robu istu i naplatiti.

Dakle, važno je što će se ubuduće svi učesnici u lancu, od proizvođača do prerađivača, naći u jednom sistemu na zakonom regulisan način.

Treba reći i to da su obaveze proizvođača za prilagođavanjem zahtevima potrošača u pogledu kvaliteta prehrambenih proizvoda sve veći, naročito sa pojavom novih veleprodajnih sistema, čiji zahtevi po pravilu prevazilaze postojeće standarde na domaćem tržištu.

Stvaranjem uslova za ispunjenjem zahteva velikih prodajnih sistema umanjiće se rizik isključenja domaćih proizvođača iz ovog rastućeg segmenta tržišta.

Razvojem i unapređenjem tržišnog lanca i prateće logističke podrške stvaraju uslovi za ravnopravni pristup tržištima za sve proizvođače, nezavisno od veličine i tipa poljoprivrednog gazdinstva. Olakšava se uvođenje i primena tržišnih standarda, oznaka kvaliteta, kreiranja inovativnih rešenja i proizvoda, kao i njihovo brendiranje i promocija.

Ovaj zakon će imati direktan pozitivan uticaj na poljoprivredne proizvođače koji će se uključivanjem u proizvođačke organizacije samim tim bolje organizovati i popraviti svoju poziciju na tržištu, jer će imati koncentrisanu proizvodnju u okviru svoje proizvođačke organizacije, a time i bolju pregovaračku poziciju.

Smatram da treba pohvaliti odlučnost Vlade Republike Srbije da na ovaj način osnaži male proizvođače dajući im mogućnost da se udružuju i budu spremni da izdrže utakmicu sa velikim proizvođačima. Predlogom zakona propisuje se i da se status proizvođača unapredi tako što bi država finansirala rad organizacija proizvođača tokom pet godina sa namerom da te organizacije prerastu u poslovna udruženja i povežu se sa otkupljivačima i prerađivačima.

Poljoprivreda je važna grana privrede. Razvoj poljoprivrede ne znači samo proizvodnju hrane, već i stvaranje baze za razvoj više grana industrije kao što su prehrambena, tekstilna, kožarska, hemijska itd. Ulaganje u poljoprivredu je ulaganje u opstanak sela i budućnost.

U Republici Srbiji poljoprivreda je gotovo u svim lokalnim, regionalnim i nacionalnim strategijama prepoznata kao jedna od osnovnih strateških pravaca razvoja. Zato je važno da zakonski uredimo regulativu u oblasti poljoprivredne proizvodnje, ali i da finansijskom podrškom omogućimo uslove da mladi ljudi ostanu na selu kako bi se bavili poljoprivrednom proizvodnjom na svojim imanjima i tako doprineli razvoju i napretku. Kako je rekao veliki pesnik Ljubivoje Ršumović: „Dok je sela i seljana Srbija će biti jaka“.

Želim da naglasim važnost izdvajanja za subvencije u poljoprivredi, iznos sredstava namenjen podsticajima u poljoprivredi iz godine u godinu se povećava. S tim u vezi ove godine biće još dva konkursa za poljoprivrednike. Jedan od njih u vrednosti od 60 miliona evra namenjen je za nabavku fizičke imovine gazdinstva, kao što su oprema, objekti, mehanizacija i sve ono što može da služi onima koji su mali da postanu srednje veličine a srednji da se osnaže i to je za svaku pohvalu.

Međutim, smatram da bi Ministarstvo moralo da dodatno subvencioniše poljoprivredne proizvođače u devastiranim krajevima poput opštine Prijepolje iz koje ja dolazim i još 42 na prostoru širom Srbije. Država pomaže ova područja, ali po mom mišljenju ne u dovoljnoj meri.

Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je važan zakon koji će poslanička grupa SDPS u danu za glasanje podržati.

Hvala vam.
Reč ima Nenad Filipović.

Hvala.

Uvaženi predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnikom, s obzirom da je Srbija zemlja poljoprivrede ovaj zakon o kome danas diskutujemo, Zakon o uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda je bio preko potreban kako bi država mogla da interveniše kad dođe do poremećaja izazvanih velikim rasponima u cenama, naročito kod međusobno zavisnih poljoprivrednih proizvoda, a do poremećaja je dolazilo i dolazi i danas. Taj poremećaj uglavnom znači da proizvodnja postaje neisplativa i nerentabilna.

Naravno da očekujemo da se ovaj zakon, koji se prvi put pojavljuje u ovakvom obliku pred Narodnom skupštinom, i dalje nadograđuje kada se u njegovoj primeni uoče određeni nedostaci, što mislimo da je sasvim i normalno.

Kada dođe do poremećaja na tržištu poljoprivrednih proizvoda, onda u nizu od poljoprivrednog proizvođača, otkupljivača, prerađivača i do krajnjeg kupca uglavnom stradaju oni na početku i na kraju ovog niza, dakle poljoprivredni proizvođači i krajnji kupci.

Zamislimo jednog poljoprivrednog proizvođača koji se bavi određenom poljoprivrednom proizvodnjom, ulaže u nju i svoj trud i svoj rad i svoja sredstva i na kraju, kada bi trebalo da vidi plodove svoga rada, on vidi da je u gubitku. On onda sledeće godine ili nešto menja u toj proizvodnji ili na kraju odustaje. S obzirom da u poljoprivrednoj proizvodnji vladaju tzv. ciklusi koji traju i više godina, to znači da taj poljoprivredni proizvođač koji odustaje ne gubi samo tu godinu, nego gubi ceo taj jedan ciklus, dakle nekoliko godina.

Ako pogledamo, na primer, zasad višnje, prvi rod višnja daje tek posle treće godine, a prvi pravi rezultati tog roda jesu u sedmoj i posle sedme godine. Znači, ako takav jedan proizvođač odustane od ovakve proizvodnje, on gubi ceo ciklus, ulaganje u taj zasad, a to je više od pet godina i tada ne gubi ne samo on nego svi oni u nizu koje sam malopre spomenuo.

Kako ja dolazim iz Leskovca preneću vam neka iskustva iz mog kraja i okoline. Dakle, kao krajnji produkt jednog takvog stanja gde dolazi do poremećaja na poljoprivrednom tržištu jesu razne neprijatne scene koje smo mogli da vidimo, a to su kako proizvođači seku i uništavaju svoje zasade voća i povrća, uglavnom višanja i paradajza. Takođe smo mogli da vidimo i pune zasade neobranog voća, jer poljoprivrednim proizvođačima se uopšte ne isplati da te zasade beru zato što je cena branja sa cenom odvoza do otkupljivača skuplja nego sama cena proizvoda. Na kraju smo mogli da vidimo da se ono obrano voće i povrće isipa u rečna korita ili kontejnere kao vid protesta zbog niske cene.

Napomenuo bih da je 2020. godine, tj. prošle godine, stotinak tona paradajza na taj način uništeno u Leskovcu i okolini. Nezadovoljni proizvođači su svoj proizvod javno uništavali. Dakle, jedan ovakav zakon treba da reši svojom intervencijom na tržištu ovakve i slične probleme, da to više niti gledamo, niti čujemo da se dešava po Srbiji.

Još jedan problem koji se javlja kod poljoprivrednog proizvođača, a ovaj zakon to takođe treba da reguliše, jeste odnos između samog poljoprivrednog proizvođača i otkupljivača. Praksa nam je pokazala da se u mnogim slučajevima dešavalo da proizvođači daju svoju robu otkupljivačima i od tada su predati njima na milost i nemilost, što se tiče isplate. Ne bivaju isplaćeni mesecima, čak ni do sledeće berbe. Dakle, celu godinu oni ne vide ni dinara. Neki otkupljivači bivaju toliko drski da ne plaćaju i po više godina ono što su uzeli od proizvođača. Proizvođače nema kod da zaštiti u ovakvim slučajevima.

Ovim zakonom se rešava i takav problem, jer će prvo otkupljivači morati da uplate depozit na ime osiguranja kako proizvođači ne bi ostali kratkih rukava u poslovanju sa nesavesnim otkupljivačima i, drugo, pre same isporuke poljoprivrednog proizvoda mora doći do potpisivanja i zaključivanja ugovora između samog poljoprivrednog proizvođača i otkupljivača, čime se dodatno osiguravaju sami proizvođači da će biti isplaćeni.

Zbog ovih prednosti koje daje ovaj predlog zakona, poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati ovaj predlog zakona. Hvala.

Hvala vam i poslaničkoj grupi.
Reč ima Đorđe Milićević.
Izvolite.