Sedmo vanredno zasedanje , 07.07.2021.

2. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedmo vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/272-21

2. dan rada

07.07.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Vladimir Orlić

Sednica je trajala od 10:15 do 18:15

  • ZAKONI

  • Odluka o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Zrenjaninu
  • Odluka o izboru predsednika sudova
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1020 01 Y između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za realizaciju Programa urbane sredine otporne na klimatske promene
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditu br. CRS 1015 02 D između Francuske agencije za razvoj i Republike Srbije za Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji Faza 1
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o partnerstvu, trgovini i saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Severne Irske, Zajedničke deklaracije u vezi sa trilateralnim pristupom pravilima o poreklu i Zajedničke dek
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat integrisanog razvoja koridora reke Save i Drine primenom višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Projekat modernizacije železničkog sektora u Srbiji primenom višefaznog programskog pristupa) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Sporazuma o zajmu (Programski zajam za razvojne politike za efikasnost javnog sektora i zeleni oporavak) između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj
  • Zakon o potvrđivanju Finansijskog ugovora Gasni interkonektor Niš - Dimitrovgrad - Bugarska (granica) između Republike Srbije i Evropske investicione banke
  • Zakon o potvrđivanju Ugovora o kreditnom aranžmanu br. 0020008959 koji se odnosi na neobezbeđeni zajam do iznosa od 431.685.732,79 evra uz garanciju UKEF u cilju finansiranja određenih građevinskih usluga od strane Bechtel Enka UK Limited, koji posluje u
  • OBRAĆANJA

    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Sedmog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
    Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 62 narodnih poslanika.
    Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice.
    Zahvaljujem.
    Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 102 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
    Prelazimo na zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 10. i 11. dnevnog reda.
    Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnik Narodne skupštine obaveštavamo vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Zorana Delibašić, izborni član Visokog saveta sudstva iz reda sudija i zamenik predsednika Visokog saveta sudstva, i Mirjana Pavlović, sekretar Visokog saveta sudstva.
    Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
    Saglasno članovima 192. stav 3, 201, 202. shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o izboru predsednika sudova, koji je podneo Visoki savet sudstva, i Predlogu odluke o prestanku funkcije predsednika prekršajnog suda u Zrenjaninu, koji je podneo Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu.
    Da li predstavnici predlagača žele reč?
    Izvolite.

    Zorana Delibašić

    Uvaženi predsedavajući, narodne poslanice i narodni poslanici, po oglasu objavljenom u Službenom glasniku broj 17/21 objavljenog 26.2.2021. godine, Visoki savet sudstva je na sednici, održanoj dana 3.6.2021. godine za predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu, predložio dosadašnjeg vršioca funkcije predsednika suda Aleksandra Blanušu, za predsednika Višeg suda u Pančevu, dosadašnjeg vršioca dužnosti predsednika suda Milicu Gavrančić i za predsednika Privrednog suda u Beogradu, dosadašnjeg vršioca funkcije Jovana Jovanovića.
    Visoki savet sudstva je izvršio uvid u programe rada sva tri kandidata, u njihove lične i radne biografije, obavio je razgovore sa kandidatima, izvršio je uvid u rezultate o vrednovanju rada sudija i mišljenje kandidata i utvrdio da su sva tri kandidata ocenjena sa ocenama „naročito se ističe“. Programi rada su ocenjeni sa ocenom pet (5). Utisak na intervjuu je bio pet (5).
    Mi vam predlažemo da kandidate izaberete za predsednike sudova, jer utisak koji su oni ostavili i njihove lične i radne biografije koju su vam date u prilogu, koje vam stoga ja neću čitati, ukazuju Visokom savetu sudstva da će oni savesno i odgovorno vršiti funkcije i da će se starati da se programi koji su predložili, realizuju.
    Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Da li reč želi izvestilac nadležnog Odbora?
    Reč ima Đorđe Dabić.
    Izvolite.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Đorđe Dabić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu"
    Zahvaljujem, predsedavjući.

    Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi članovi Visokog saveta sudstva, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatio je Izveštaj i mi ćemo u danu za glasanje podržati obe tačke koje su danas na dnevnom redu.

    Uskoro neće više Narodna skupština odlučivati o izboru sudija na prvi mandat.

    To smo definisali ustavnim reformama koje su bile pred nama i koje su dobile podršku Narodne skupštine, tako da očekujemo da se uskoro dođe i do te konkretizacije rešenja da vidimo šta tačno podrazumeva i šta će tačno biti ustavni amandmani koji će se svakako naći pred građanima Republike Srbije.

    Građani će imati pravo na referendumu da daju svoj stav konačno o tome da li su za ustavne reforme ovakve kakve predlaže Vlada Republike Srbije. Siguran sam da ćemo dobiti veliku podršku građana Srbije, zato što smo se rukovodili njihovim interesima.

    Šest javnih slušanja je bilo, kada je reč o ustavnim reformama, u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Apsolutno su uvaženi svi sektori koji su ovde u ovom trenutku najvažniji.

    Konstatovali smo, dakle, da postoji potreba da se menja Ustav u delu koji se tiče pravosuđa. Do sada je situacija bila da su odredbe o pravosuđu onako, što se kaže, razbacane po celom Ustavu, sada će to biti sistematizovano na jednom mestu.

    Svakako ćemo se potruditi da tim reformama damo, odnosno amandmanima damo još veću nezavisnost našim sudijama.

    Tako da, što se toga tiče Vlada Republike Srbije je definisala i Strategiju razvoja našeg pravosuđa do 2025. godine, odnosno od 2020. do 2025. godine i tu smo definisali potrebu da menjamo Ustav, a Venecijanska komisija je dala svoj pozitivan stav na sve ovo što smo mi u razgovoru sa njima imali priliku da razgovaramo.

    Mislim da moramo da povedemo računa da kada budemo izneli taj pravni okvir pred građane kojim predviđamo promene Ustava da jasno odredimo ulogu parlamenta u načinu izbora članova Visokog saveta sudstva.

    Siguran sam da ćemo, iako nećemo više neposredno birati sudiji ovde, morati da nađemo jedan mehanizam da na posredan način ipak parlament ima svoju ulogu koja je Ustavom definisana, prosto, i koja je po svim evropskim standardima.

    Dakle, parlament u svakoj evropskoj državi ima jako veliku ulogu pri načinu izbora sudija i sudskih tela.

    Opasnost postoji ukoliko u potpunosti prepustimo da sudije biraju sami sebe da napravimo sudokratiju u Srbiji i da napravimo problem koji nikad više nećemo moći da ispravimo.

    Naravno da moramo da povedemo računa da prosto, iako parlament jeste izraz političke volje građana Srbije, dakle moramo da napravimo okvir koji će dovesti do toga da sudije moraju ipak polagati pravo narodu koji ih je i birao. Prosto, sude u ime naroda i naravno da narod mora preko svojih izabranih predstavnika imati određene mehanizme da utiče na kontrolu svih tih odluka. Moramo reći da ne možemo da dozvolimo da propustimo nekome sa strane da se ovde pita, a znamo i sami da određene sudije koje sude u Srbiji, pre odlaska na posao, prvo odu do strane ambasade, po mišljenje pa onda idu na radno mesto.

    To ne smemo dozvoliti da se dogodi, i siguran sam da ćemo i tim amandmanima, koji će biti pred nama definisati način na koji ćemo kontrolisati takve pojave. Ako u Francuskoj gde predsednik države postavlja sudije, nije poltički pritisak, ako u Nemačkoj gde se sudije biraju iz reda poverništava, u kojima sede predstavnici političkih partija, to nije pritisak na pravosuđe.

    U Americi gde senat ima ulogu u načinu izboru sudija ili u Švajcarskoj, gde direktno političke partije predlažu sudije, nemojte ni nas da terate da budemo veći katolici od Pape i da mi ovde radimo neka rešenja koja apsolutno u svetu danas se ne primenjuju.

    Ne moramo tako daleko da idemo. Imamo priliku da vidimo, to moram da naglasim, kako je prošla Severna Makedonija kada je prepustila javno tužilaštvo potpuno u ruke stranaca. Tada su im obećavali da će to da bude jedno tužilaštvo, sećamo se 2015. godine, kada je formirano, koje će potpuno da iskoreni korupciju u Makedoniji, pa šta smo doživeli? Videli ste kako je upravo najveći izvor korupcije bio je skoncentrisan u tom Javnom tužilaštvu i to upravo, kažem, od strane raznih međunarodnih faktora koji su na taj način, preko tog tužilaštva uspeli da, na kraju krajeva, i promene vlast u Makedoniji.

    Mi, naravno, se ne plašimo nikakvih istraga. Danas pravosuđe u Srbiji radi apsolutno po slobodnoj volji. Vi vidite da danas je normalno da i predsednik države izgubi parnicu na sudu. Mi se ponosimo što smo doveli do takvih uslova u Srbiji. Dakle, apsolutno nema govora o nikakvoj kontroli, niti našoj želji da mi kontrolišemo pravosuđe, ali ne smemo dozvoliti da prosto dođemo u situaciju da nam sa strane neko drugi kontroliše naše pravosuđe, naše sudije, jer je očigledno da se država nalazi u teškom trenutku i da moramo ipak imati u vidu sve te okolnosti ne dozvoljavaju da mi u potpunosti prepustimo jednu granu vlasti samoj sebi.

    Dakle, siguran sam da će ustavnim reformama, koje su pred nama, sve to dobro biti sročeno, da će Vlada Republike Srbije izaći sa jednim pravim rešenjem koje će biti, pre svega, u interesu građana Republike Srbije. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem predstavniku Odbora.
    Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč? (Da.)
    Reč ima Jahja Fehratović.
    Izvolite.
    ...
    Stranka pravde i pomirenja

    Jahja Fehratović

    Poslanička grupa Stranka pravde i pomirenja SPP – Ujedinjena seljačka stranka USS
    Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

    Poštovani narodni poslanici, poštovani predstavnici predlagača, sudstvo je jedan od stubova države. Od kvaliteta sudova, sudija, ovisi i kvalitet ukupnih prava svih građana države Srbije. Zato je jako važno da gledamo koga biramo za nosioce tako odgovornih funkcija.

    Sudije moraju imati, pored neprikosnovenog poznavanja zakonskih odredaba i nešto što se zove savest, nešto što se zove čestitost i nešto što predstavlja karakter koji je neosporan i koji kao takav treba biti poseban u društvu u svakom smislu.

    Naravno da su ovo kriteriji prema kojima se vodilo, kako smo čuli od predstavnika predlagača, i ovo telo kada je predložilo za nosioce odgovornosti sudije koji su dati u predlogu u poslanici Stranke pravde i pomirenja će podržati ove predloge.

    Međutim, moramo se osvrnuti na sudstvo u trenutku u kome živimo, jer, nažalost, mi živimo posledice nekih loših rešenja iz prethodnih perioda, gde baš svi ovi kriteriji koje sam spomenuo nisu do kraja bili ispoštovani i u tom smislu imamo situacije kada je nažalost zbog određenih delova sudstva i tužilaštva ohrabren kriminal, posebno organizirani kriminal i kada on slobodno dejstvuje, posebno u onim područjima gde je pozornost državnih organa u tom smislu malo drukčija u odnosu na onu pozornost kakva se ukazuje u centru države, odnosno prestonici.

    Ovde, pre svega, govorim o kraju iz koga dolazim, o Novom Pazaru i okolnim mestima, iz razloga što smo mi tu temu ovde puno puta elaborirali, puno puta smo govorili o sprezi između pojedinih delova sudstva, tužilaštva i organiziranog kriminala. Nažalost, i ono što se kvalitetno odradi od strane pripadnika unutrašnjih poslova bude obezvređeno određenim dogovorima pojedinih korumpiranih tužilaca i sudija sa pripadnicima organizovanog kriminala i to kasnije ohrabruje same počinioce i višestruke povratnike u činjenju kriminala da i dalje nastave raditi sa svojim životom to što ugrožavaju živote svojih sugrađana, baviti se različitim krivičnim delima i naravno niko iz sudstva, iz tužilaštva nikada nije odgovarao za tu spregu, što je pogubno i što šalje jednu strašnu poruku svima, da prosto onaj ko ima svoga sudiju, onaj ko ima svoga tužioca, može se ponašati kako hoće i on je iznad zakona.

    Njemu se ne sudi za bilo šta što uradi u svom kriminalnom životom i onaj ko poštuje zakon, koji se trudi da svoj život usmeri prema načelima moralnosti, prema načelima poštovanja zakona i Ustava itd. na kraju ispašta.

    Iz razloga što smo jako puno govorili ovde, mi smo i dobijali vrlo često poruke i potvrde od ljudi koji su preživeli takvu vrstu događaja sa određenim tužiocima, sudijama i meni je telefon, kao i svim drugim našim narodnim poslanicima, pun takvih primera gde postoje konkretni dokazi o sprezi određenih pripadnika tužilaštava, određenih sudija sa određenim ljudima iz kriminalnog miljea. Da bih to dokazao, ja ću ovde samo spomenuti jedan primer iz 2018. godine, kada su višestruki povratnici u činjenju krivičnih dela nasrnuli na lice koje je u tom trenutku bilo u automobilu sa petoro dece. nakon kraće saobraćajne rasprave su nožem udarili na njega i naneli mu po život teške povrede da bi to javni tužilalc okarakterisao nakon prvog … ubistva u pokušaju, kasnije u sprezi sa ljudima iz tog kriminalnog miljea kao nasilničko ponašanje, pa se tu dovede jedan celi splet različitih učesnika u tom procesu koji to pokušavaju dokazati, pa se tako za veštaka sudskog umesto hirurga dovodi dečiji hirurg koji tamo nema nikakve potrebe da bude iz razloga što je u komšijskim i prijateljskim odnosima sa tim izvršiocima krivičnih dela, pa se nakon trogodišnje igre tužioca da to delo prebacuje sa osnovnog na viši sud uključuje i apelacioni sud u Kragujevcu, koji naređuje tom tužiocu da to vrati na viši sud, a on se oglušuje o tu odredbu apelacionog suda, pa opet to vraća na osnovni sud da bi umesto višegodišnje kazne ti ljudi bili osuđeni na minorne kazne od četiri ili deset meseci zatvora i opet Apelacioni sud iz Kragujevca ne prihvata takvu odluku i taj proces i dalje traje. Dakle, ovo je samo jedan primer sprege između ljudi koji se bave kriminalom nosioca odgovornih funkcija u sudstvu i tužilaštvu, a da pri tome u tom osuđujućem procesu nije uzimano u obzir da su ljudi koji su počinili to krivično delo u tom trenutku bili pod uslovnom kaznom zatvora.

    Građani se svakodnevno suočavaju sa ovakvim stvarima i zato je krajnje vreme da na ove odgovorne funkcije zaista biramo ljudi koji imaju čast, koji imaju čestitost i koji pored poznavanja zakonskih okvira poseduju karakter i savest da te uloge koje im dodeljuje ovo društvo, a mi kao narodni poslanici, predstavnici građana to verificiramo, ponašaju u duhu onoga što je zamišljeno prema zakonu, a ne da traže različite vrste propusta zakonskih rešenja kako bi olakšavali tim izvršiocima krivičnih dela da jednostavno budu manje kažnjeni ili da ne budu uopšte procesuirani i kažnjeni za ono što su uradili.

    Vrlo nam je važan Apelacioni sud u Kragujevcu zato što je on nadležan za mnoge slučajeve ove vrste koji dolaze iz područja Sandžaka i koji kao takav ima neku ulogu medijatorsku i pokušava izbalansirati sve ono što jeste loše urađeno po pitanju različitih procesa i po pitanju onoga kako su ti tužioci, kako su te sudije odradile vrlo često u sprezi sa nosiocima kriminalnih radnji da bi im umanjili kazne za ona dela koja su zakonom garantirana kao višestruko kažnjiva i sa zatvorskom kaznom od više godina pritvora i zatvora.

    Dakle, ovo šalje strašne poruke posebno mladim ljudima, posebno generacijama koje dolaze, ali i onima koji se trude da svoj život i život svoje dece usmere u pravcu poštovanja zakona, zakonskih odredaba, u pravcu poštovanja sudija i sudstva kao nekoga ko je ozbiljan sudionik uspostave vladavini prava. I ako mi ne budemo imali dovoljno obazrivosti da na ove pozicije postavljamo isključivo ljude koji su besprekorne biografije, koji su besprekornoga moralnog kredibiliteta, nastaviće se takva praksa i ljudi iz kriminalnog miljea će vladati našim društvima.

    Naravno da to nije uvek tako i da je ovde reč isključivo o pojedinim organima i delovima tužilaštva i sudstva, dokaz su i mnoge velike afere koje se događaju na nivou države, recimo, koje su pokazale da niko nije jači od države, da niko nije jači od organa javnoga reda i mira i da sudstvo i tužilaštvo, kada dođe u prave ruke kod sudija koji sa dostojanstvom časno i čestito obnašaju svoje funkcije, zna da donese onu odluku koja je u skladu sa zakonom i koja će takve izvršioce krivičnih dela odvesti u izolaciju od ostatka društva na jako dug period.

    Ovo nam je potrebno da zaživi na prostoru cele države. Ovo nam je potrebno da zaživi u svakome organu državne uprave i da bismo jednostavno mogli da bilo gde osećamo tu sigurnost koju, nažalost, danas u pojedinim delovima ove države ne možemo osetiti. Zašto? Zato što se ti kriminalci osećaju zaštićeni od tužilaštva i sudstva i onda se ponašaju jako bahato. Onda znaju da zaustave i čoveka koji u tom trenutku ima u automobilu petoro dece, da mu nanesu teške povrede, da ga pokušaju ubiti i da prođu sa blagom kaznom od četiri do osam meseci zatvora, iako su višestruki povratnici u činjenju krivičnih dela i da tako nastave da žive i dalje i da ulivaju strah u kosti svakome ko ne pripada tom svetu i takvoj vrsti načina življenja.

    Sa druge strane, ono što kao predstavnici manjinskih naroda takođe često insistiramo i što i ovoga puta trebamo i želimo podvući jeste da i u organima sudstva i organima tužilaštva moraju se poštovati ustavne odredbe o recipročnoj zaposlenosti po procentualnoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih zajednica i manjina u ovim organima, na svim nivoima u Republici Srbiji i da se mora poštovati pravo na upotrebu zvaničnog jezika i pisma.

    Imali smo slučajeva, recimo, u nekim sudovima, o tome smo takođe govorili, da sudije samoinicijativno, bahato odbijaju da ispoštuju ustavno pravo građana da im se proces vodi na njihovom maternjem jeziku, kao što je, recimo, slučaj sa sudovima u Sjenici, gde sudije ne dozvoljavaju ili su pokušali da ne dozvole klijentima, odnosno onima koji su u procesu nekom da koriste pravo na maternji jezik i time krše Ustav Republike Srbije, time krše i mnoge druge zakonske odredbe, pokušavajući da stave do znanja da su oni ti koji su uzeli apsolutnu vlast u svojim rukama i da mogu da rade šta hoće, kako hoće i da zato neće nikada morati odgovarati ni pred kojim organom.

    E, to je nešto što se mora zaustaviti, što se mora preseći i mora se staviti jasno do znanja da niko ne sme biti iznad Ustava, niko ne sme biti iznad zakonskih odredaba i da sudije i tužioci i oni i svi ostali koji su zadužili ove jako odgovorne funkcije u ovome društvu, takođe moraju biti odgovorni u tom smislu da tu svoju funkciju obnašaju u skladu isključivo sa ustavnim rešenjima, u skladu sa zakonskim odredbama i da na kraju, ukoliko to ne rade tako kako bi morali da rade, moraju snositi određene posledice.

    Tih posledica, nažalost, do sada nije bilo i zato se i ti tužioci i te sudije koje su u sprezi sa kriminalcima tako i ponašaju, tako se i ophode, jer jednostavno, osećaju se zaštićenim.

    Do sada nismo imali ozbiljne slučajeve da je neko od sudija, iako postoje dokazi za to i od tužilaca, razrešen takvih funkcija baš zbog te sprege sa određenim delovima kriminala ili da je snosio određene disciplinske ili druge mere. Zato se oni tako i ponašaju i zato je danas u očima običnog građanina tužilac ili sudija taj koji simbolizira onu tamnu stranu ovoga našeg društva, pa i tu superiornu moć, jer su previše sebi dali za pravo da budu iznad zakona, da budu iznad odgovornosti i da tu svoju funkciju, koju je ovo telo njima poverilo, zapravo obnašaju na taj način da sebe predstavljaju apsolutnim nosiocima onog suvereniteta koji im ne pripada.

    Vrlo je važno da u budućem periodu ne ostavljamo iza sebe ovakve posledice drugim generacijama koje dolaze, već da se mi kao odgovorna zajednica, kao odgovorni ljudi suočimo sa ovim činjenicama i da jednostavno iza sebe ostavimo mnogo povoljniju sliku kada je u pitanju tužilaštvo, kada je u pitanju sudstvo, da oni ljudi koje mi biramo budu primer časti, dostojanstva, čestitosti i savesnog rada, da ne moramo ni za 10 godina iznova govoriti ili da neko drugi u nas upire prstom, govoreći da smo mi te ljude izabrali na ove funkcije i da delom snosimo odgovornost i krivicu za svako njihovo nečinjenje po zakonu, odnosno za svaku njihovu zloupotrebu ustavnih i zakonskih odredaba.

    S tim u vezi, na kraju ću još reći da takođe smo zainteresovani da sve ovo što smo govorili, ukoliko predstavnici ovih tela nemaju ove podatke, ja znam da imaju, dostavimo, dakle, ono što nama prosleđuju ovi ljudi koji su direktno oštećeni od strane tužilaca, od strane sudija, kako bi na koncu pokrenuli neke zaista konkretne poteze da svi ti ljudi koji su u sprezi sa kriminalcima odu sa ovih baznih funkcija i da vladavina prava zagospodari ovim prostorom i da ona bude jednaka za sve i svakoga ko uživa takva prava kao građani Republike Srbije. Hvala.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem.

    Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i 87. st. 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.

    Orijentaciono oko 18.00 časova očekujemo i glasanje.

    Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Sanja Jefić Branković.
    ...
    Socijaldemokratska partija Srbije

    Sanja Jefić Branković

    Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
    Poštovani predsedavajući, uvažena zamenice predsednika Visokog saveta sudstva sa saradnicom, koleginice i kolege, ja ću se danas baviti isključivo temom dnevnog reda, jer mislim da jedino na taj način možemo danas razviti jednu raspravu koja je konstruktivna i koja je svrsishodna, a samim tim i daje odgovarajuće odgovore na pitanja.

    Visoki savet sudstva dostavio je Predlog odluke o izboru predsednika Apelacionog suda u Kragujevcu, Višeg suda u Pančevu i Privrednog suda u Beogradu.

    Dakle, danas razmatramo odluku o izboru predsednika sudova različitog ranga i nadležnosti, ali svi oni imaju jedan zajednički cilj, a to je da na najbolji mogući način, u skladu sa svojim znanjem i iskustvom, pokažu jednu nepristrasnost, inovativnost i kreativnost, kako bi sudovi na čijem će čelu biti zaista i dobro funkcionisati.

    Uloga sudova i sudija od strane građana se vrlo često percipira na jedan potpuno jednostavan način, u najužem mogućem smislu. To znači da sudija rukovodi suđenjem, usmenom i javnom raspravom, u prisustvu stranaka, svedoka, punomoćnika i nakon rasprave donosi određenu odluku kojom odlučuje o nekom pitanju.

    Donošenje presude jeste kruna svakog sudijskog posla, ali to nije jedini posao kojim se sudije svakodnevno bave, a pogotovo ne predsednici sudova koji ispred sebe u svom jednom radnom danu imaju zaista veliki broj obaveza, ali i odgovornosti koje pred njima stoje.

    Kada stupe na dužnost svakom sudiji se najpre raspoređuju određeni predmeti po kojima će postupati, odnosno pravna oblast u kojoj će postupati, kao i vrsta sudijskog posla kojim će se baviti, zadužuju se određenim brojem predmeta, i to tako da se na najbolji mogući način ostvari, onoliko koliko je to moguće, ravnomerna raspoređenost predmeta među sudijama.

    Osim toga, u toku jedne godine nije redak slučaj, pogotovo ne u malim sudovima, da jedan sudija bude zadužen predmetima određene vrste, a da se u toku godine ti predmeti prošire i na, recimo, parničnu, krivičnu i mnoge druge oblasti, što dodatno opterećuje svakog sudiju, ako zanemarimo činjenicu da pored svega toga ima i predmete kojima se već bavi i koja su njegova specijalnost.

    Osim toga, sudije dežuraju ili se vrlo često nalaze u pripravnosti i u danima kada sudovi ne rade, a pojedine sudije imaju dodatna zaduženja koja se odnose na koordinaciju, dostavljanja na pisarnicu, arhivu, vrše obuku i kontrolišu rad sudijskih pomoćnika, kontaktiraju sa javnošću itd. Znači, radi se o jednom širokom spektru poslova kojima se i sudija, ali i predsednici sudova bave i u tom smislu mislim da je važno da razumemo šta je ono što oni obavljaju, kako bismo razumeli i rezultate njihovog rada, odnosno odsustvo istog.

    Bez obzira na sve ove navedene parametre, sudije ispred sebe imaju jedan glavni i osnovni cilj u svom postupanju, a to je da imaju jednu zakonsku i etičku obavezu da sa istom marljivošću postupaju u svim onim predmetima koji su im dodeljeni i za koje su zaduženi. To jeste jedna, da kažem, odgovornost više koja stoji svakom sudiji u opisu posla.

    U kakvoj su vezi priča sa mog prethodnog, odnosno uvodnog izlaganja sa ovim o čemu mi danas govorimo? Ja bih počela od toga da stručna javnost, mogu reći, poslednju deceniju vrlo često upozorava na neravnomernu opterećenost sudova u Srbiji, iako ta nejednaka opterećenost sudova nije problem samo u beogradskim sudovima. Mi ne smemo zanemariti činjenicu da sudovi u Beogradu rešavaju između 60% ili 70% svih predmeta u srpskom pravosuđu. Složićete se sa mnom da to nije nešto čime se moramo pohvaliti, posebno ako uzmemo u obzir da jedan sudija, parničar u radu ima oko 600 predmeta, recimo u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, a čak preko 1.600 u Trećem osnovnom sudu u Beogradu. Znači, samo pomenuta dva beogradska osnovna suda rešavaju preko 36% predmeta svih osnovnih sudova u Srbiji, a ima ih 66.

    Nesporno je da sudije ne mogu uticati na broj tužbi koje će građani podneti, odnosno stranke podneti. Međutim, sudija na kraju uvek odgovara za ono što uradi, a ne za ono što nije bilo moguće uraditi. Ukoliko tako postavimo stvari, u toliko će nam biti i jasnije zašto je važno da ne samo kvantitet, već kvalitet sudijskih odluka jeste zapravo suština njihovog posla.

    Kao i svi ostali građani, a to takođe često zanemarujemo i sudije i predsednici sudova imaju pravo i na osmočasovni radni dan, na nedeljni, dnevni odmor, bolovanje i oni vode decu u vrtić, u školu, kuvaju ručak, vode računa o svojim starim roditeljima, imaju svoje hobije. Dakle, vrlo često posmatramo sudije i predsednike sudova kao neko ko odlučuje isključivo i samo o ljudskim sudbinama, zanemarujući da i oni imaju svoje privatne živote i da treba razumeti način na koji oni funkcionišu. Posao sudije ne prestaje ni onda kada se završi radni dan, ali isto kao što niko ne očekuje od lekara da pregleda i operiše što brže, ne bi trebalo da očekujemo ni od sudova i sudija da rešavaju predmete velikom brzinom, a da pri tom zanemare kvalitet donošenja samih odluka.

    Upravo, iz tog razloga, naspram pomenutog prava svake stranke stoji i obaveza države da svoj pravosudni sistem uredi tako da svakom građaninu omogući jednak pristup sudu i pravo na pravično suđenje u razumnom roku, a to opet znači da sudije u svakom sudu, u svakom gradu treba da imaju približno jednake uslove rada, što u ovom slučaju nije praksa u Srbiji.

    Polazeći od želje za uspostavljanjem mehanizama za praćenje stanja u pravosuđu od strane civilnog sektora, sačinjen je polazni Izveštaj o praćenju stanja u pravosuđu za 2020. godinu i opšte stanje. Analizirajući ovaj izveštaj, jeste zadovoljavajuće. Ocenom od jedan do pet data je ocena tri, odnosno preovlađuje ocena tri u velikom delu oblasti kojima se ovaj izveštaj bavi, i to zaista nije loša stvar. Aktivnosti, praćenja, analize podataka u ovom izveštaju ostvarili su se u okviru projekta „Otvorena vrata pravosuđa“, a on je podržan od strane američke agencije za razvojnu pomoć.

    Za kraj ću posebno istaći to da je neophodno da sudije doprinose očuvanju ugleda i dostojanstava, a sve kroz promociju rada sudova. Stičem utisak da prilikom svakog svog izlaganja vezanog za sudije insistiram na tome da sudije moraju biti te koje će voditi računa o očuvanju ugleda i dostojanstva samih institucija u kojima rade. Sudijski posao jeste javan, ali vrlo često se sudovi doživljavaju kao institucija koja je zatvorena za javnost.

    Sa jedne strane, svedoci smo činjenice da javne ličnosti vrlo često u sredstvima javnog informisanja komentarišu slučajeve koji još uvek nisu dobili svoje epilog na sudu, a sa druge strane sudije očekuju da će svoje mišljenje o tom predmetu zapravo istaći u obrazloženju odluke koja nije dovoljna da bi se taj slučaj u potpunosti dovoljno jasno objasnio široj javnosti. Mislim da treba postaviti pitanje – da li bi otvoreniji stav sudstva zaista doprineo većem poverenju i poštovanju sudija? Ja mislim da bi.

    Unapređenje transparentnosti nije strana tema o kojoj ja danas govorim. Iz tog razloga usvojena je, koliko je meni poznato, Komunikaciona strategija za period 2018-2022. godine. Znači, ona je i dalje na snazi. Mislim da će njenom primenom zaista biti ostvarena bolja komunikacija sa građanima, ali i razumevanje od strane istih za sve probleme sa kojima se sudovi i sudije suočavaju.

    Sve dok sudije kvalitetom svoje ličnosti, svojim ponašanjem van suda, poštovanjem, ophođenjem prema građanima, strankama i ličnim primerom stiču autoritet i poštovanje, dotle će institucija koju oni predstavljaju zaista imati svoj integritet.

    Složićete se sa mnom, na kraju, da sudije nisu oličenje sudova, ali jesu njegovo ogledalo. Socijaldemokratska partija Srbije će podržati vaše predloge za izbore predsednika ovih sudova, imajući u vidu to da će oni zaista uložiti sav svoj trud i napor da poboljšaju ugled, integritet i poverenje ustanove čiji će predsednici biti. Zahvaljujem.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Vladimir Orlić

    Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
    Zahvaljujem.
    Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS, Toma Fila.
    ...
    Socijalistička partija Srbije

    Toma Fila

    Poslanička grupa Socijalistička partija Srbije
    Gospodine predsedavajući, koleginice i kolege poslanici, mi imamo na dnevnom redu tri izbora za predsednika i odlazak predsednice Prekršajnog suda u Zrenjaninu zbog penzionisanja. Ja mislim da joj u ime cele Skupštine zaželimo srećne dane u penziji, jer je zaslužili da to dobije. Mislim da time treba da završimo bavljenje budućom penzionerkom.

    Što se tiče tri predsednika, drago mi je da više neće biti u v.d. statusu, jer ovaj status smeta i meni i mnogima u zemlji Srbiji, čak i Evropi smeta. Predugo se drže ti statusi v.d. Jedino bi bilo rešenje da mi donesemo neki propis u tom smislu da onaj ko bude određeno vreme u statusu v.d. da mu se to vreme uračunava u ove četiri godine što će biti predsednik, pa plus još četiri godine, što može. Vidim da su dvoje od januara i već su pola godine predsednici. Plus četiri, što znači da oni mogu i posle toga da budu v.d. i tako da je to izigravanje propisa. Umesto da neko bude dva puta po četiri godine, on bude i deset godina. Zato smatram da to treba uračunati u mandat.

    Mislim da je dobro da se svi mi kada pričamo o predsednicima sudova podsetimo šta tačno piše u zakonu, šta su obaveze predsednika suda po članu 52. Zakona o uređenju sudova, šta je dužnost predsednika suda.

    Dakle, predsednik suda obezbeđuje zakonitost, rad, red i tačnost u sudu, nalaže otklanjanje nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu, ovo pominjem i zbog velikog broja predmeta, određuje branioce po službenoj dužnosti po azbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja Advokatska komora, stara se o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i sudskim poslovnikom koje su manje važne.

    Kao što vidite, nigde ne stoji da predsednik sme da utiče na nezavisnost sudija u suđenju, u donošenju odluka, a to smo bili često svedoci da su pojedine sudije menjane zato što su sudile na ovaj ili onaj način. To ne sme više da se radi, jer to ruši ugled suda.

    Sada nešto što će biti zanimljivo, zbog mog stava ličnog. Veoma je važno da se zna da je Skupština mesto gde se donose zakon, a sud je mesto gde se oni tumače. To je pravilo na kome smo učili, Pravni fakultet i tako postupamo godinama. Tako je bio i tako i treba da ostane. Mi donesemo zakon, sudovi ga tumače. To je pravna država. To je onda ne mešanje u sudsku vlast, a to je ono zbog čega smo sproveli Ustavne promene, jer je to početak i biće završen u toku mandata ove Skupštine.

    Cilj te promene, da se garantuje nezavisnost sudstva od izvršne vlasti i donekle i od zakonodavne, mada ja ostajem pri tome da treba sudije da se biraju ovde, prvi put, ne posle. Nadam se da je ovo poslednji put da biramo predsednika.

    Ova Skupština ima pravo da daje autentična tumačenja. Dakle, to nije pravo, ne mislim ja da ograničim, niti da ukinem. Ali, kada to ima pravo da radi? Skupština ima pravo na autentična tumačenja, zakona koje je ova Skupština donela. To je moje mišljenje i ne kažem da je to stav SPS-a, nego je to lično mišljenje Tome File.

    Po mom mišljenju, zakoni koji su doneti u SFRJ ne mogu, i koji su doneti po određenoj proceduri, gde je Veće naroda bilo itd, kako mi da tumačimo volju onih koji su doneli zakon pre 20 i nešto godina? Pričam o Zakonu u obligacionim odnosima.

    Ali, pravo da ima Skupština pravo na autentično mišljenje, to stoji i po mom mišljenju treba vrlo retko da se koristi, jer inače ćemo doći u poziciju da sudije sude po Ustavu, zakonu i autentičnom mišljenju Skupštine. Ne može autentična mišljenja da menjaju zakon i da budu izvor prava. Retko mora. Jednom je kolega Martinović predložio autentično tumačenje. Mi smo ga prihvatili. Ja sam glasao za njega, jer je bilo dobro. Ovo drugo nije bilo dobro.

    Mi možemo da se pravimo da nismo svesni šta se dešava zadnja tri dana. Tri dana ja čitam pljuvanje po advokaturi. Od svih koji su mogli da nešto kažu, od Čadeža itd.

    Hoću nešto da vam kažem, da moramo razmotriti problem koji je nastao sa Odborom za ustavna pitanja čiji sam član i ja. Ponosan sam što nas vodi koleginica iz Niša, Jelena, ali oni predlozi koji su dati, šest predloga, ne mislim da je to dobro, zato sam stao na stranu Advokatske komore i uradili smo šta smo uradili.

    Tri dana se raspravlja kroz medije i na sve načine o tome. Ne kažem ja da sam u pravu, pogotovu nemam nameru da kao manjinski partner solim pamet ovde. Dakle, ne mislim da je neko govorio u ime bankarskog lobija. To bi bilo nedostojno bilo kog od nas. Mišljenje je bilo i dato je u pokušaju da se reši to pitanje sukoba između građana i bankara. Ovo je jedan pokušaj koji nije bio dobar, ali je pokušaj pošten i u tom sam siguran. Nije to bila ni naredba MMF-a, kao što su neki pisali da smo morali tako da uradimo, jer nam je MMF naredio. Ni to nije tačno.

    Ali, postavlja se pitanje – koji je onda pravi put? Mislim da o tome treba ozbiljno da razgovarao, jer je sukob banaka i građana, mnogo hiljada tužbi je doneto. To je nemoguće. Jedan od pokušaja koji je dobar jeste da se nadležnost vrati, da po mestu onoga ko podnosi tužbu, tako da se rastereti Beograd od količine ovih tužbi koje ne mogu da izađu na kraj sa tim. To je jedan od predloga koji je dobar, po meni. Mi moramo ozbiljno da se raspravljamo ozbiljno i da nađemo rešenje tog pitanja, zato smo u Skupštini. Da li je to neki leks specijalis, da li ćemo predložiti i inicirati pregovore građana i banaka, ali o tome moramo razgovarati.

    Na tom putu nije vređanje advokature pravi put. Danas sam gledao dva članka u politici. U oba pljuju advokaturu, te prete Čadežu, ne znam ovi, sve su to moji prijatelji inače. Ne mogu to da prihvatim zato što jednostavno je advokatura javna služba i deo pravosuđa. Ne mogu da prihvatim ni to da se advokatura sa pravosuđem dogovara o vrsti presude. Ni to nije tačno.

    Hoću da vam kažem nešto. Volter je rekao – da nije književnik, bio bi advokat, jer je to najlepša profesija na svetu. Ja sam volterijanac u tom pogledu. On je rekao i da ljudska prava se završavaju vrhom nosa, a odande počinju drugog čoveka prava.

    Advokatura nikada nije bila cveće, niti će ikad biti. Pogledajte šta narod misli o fiškalima, advokatima. Srećan sam bio što sam i na zapadu video da je identično mišljenje o advokatima. Ali, ne smatram da su, evo ovde ima desetak advokata, nije nečasan ni jedan. Mi imamo kukolj. Kukolj se mora rešiti tako što će Advokatska komora da očisti te advokate koji zloupotrebljavaju situaciju u kojoj se nalaze građani, pa tako pišu 12 tužbi umesto jedne. Mi moramo da nađemo rešenje za to. U Komori da se kazne, a ovamo da se zakonski to onemogući, ali kako ne znam. Da znam, rekao bih, ali ne znam.

    Za to im možda treba MUP, da se pozabavi tim pitanjem, jer je to zloupotreba prava. Kao što kad bi se tvrdilo da advokatura sa pravosuđem se dogovara o vrsti presuda, to je krivično delo. Ti ljudi moraju da idu u zatvor, i jedni i drugi.

    Advokatura nikada nije uspela, i bio sam ja i predsednik komore, nikada nismo uspeli da se čistimo. U vreme komunizma kod nas je bila navala penzionera i službenika državne bezbednosti koji su uhvaćeni u premlaćivanju ljudi, hapšenju nezakonitom itd, i onda je donet zakon u onoj komunističkoj Skupštini, u ovoj istoj zgradi, da se priznaje njima pravosudni ispit i hajde svi u advokaturu. Nismo mi dobijali uvek kadrove sa fakulteta. Ja sam ponosan, oko 70 pripravnika je bilo kod mene i u mojoj kancelariji. Nemam nameru da koristim 20 minuta, suviše je. Stoga ja predlažem da institucije sistema moraju da reše ovo pitanje zloupotrebe advokata. Ali nije rešenje odnosa građanin-banka time što ću vam ja advokaturu optužiti da je ona kriva, da nisu advokati štrajkovali zbog građana nego zbog sebe. Pa nisu advokati predložili ta tumačenja, da bi onda bili odgovorni.

    Mogu da razumem da je to veliki problem i to je ogroman problem, mnogo veći problem nego da raspravljamo o penzionisanju sudije za prekršaj u Zrenjaninu, jer je to, po meni, u budućem valjda zakonu će to biti izmišljeno, da mi to konstatujemo uopšte. Ali nemojte da dozvolimo da advokatura bude mesto za potkusurivanje, da kada niko nema šta, onda se očeše o kamen o koji se i svinja češe. E, ne možemo da budemo mi advokati kamen, da se svako o nas očeše, zato to i ne dam.

    Ali ponavljam, ima loših ljudi među nama, ima nečasnih ljudi, ima ih svuda, ali nije rešenje tako što ćemo mi optužiti sve, celu advokaturu. Ja se ne osećam nečasno, ne osećam se lošim zato što sam advokat, nego sam ponosan što sam pola veka radio taj svoj posao i nikada nisam imao problema ni sa kim u životu, niti mi trebaju zaštite, ni obezbeđenja, ni bilo šta drugo, niti sam pročitao u novinama da sam lopov ili da sam prevarant, a branio sam, znate koga sam sve branio.

    Prema tome, ne može advokatura da bude sredstvo za potkusurivanje, jer je očigledno da je sukob građana i banaka i hajde da mi zajedno nađemo, jer mnogi su pametniji, ja sam mator, postoji mnogo mladih mozgova koji će da smisle način i rešenje. Ne prepucavanje po novinama, ne vređanje advokature. Postoji interes. Pa, notari su uzeli polovinu prihoda advokata, pogotovo malih advokata po manjim mestima. Ali mi se nismo bunili, to je tako. Jednostavno, takva je civilizacija i tako mora da bude.

    Ponavljam, mi moramo jednom da sednemo i da nađemo rešenje građanin-banka, ne advokatura, ne sud, ne pravosuđe, nego da se nađe odnos, da li da sednu da razgovaraju, da donesemo zakon, na primer, da vrate samo one pare koje su neovlašćeno uzeli ili, kako sam ja shvatio presudu Vrhovnog kasacionog suda – ti imaš kamatu, u tu kamatu uračunaj sve svoje troškove. Jer ja sam rekao, i sada ponavljam, ne mogu ja da primim stranku i da mu kažem – daj mi 100 evra za tužbu, a onda mu tražim još 100 evra, kafu koju sam popio, amortizaciju stolice na kojoj sam sedeo, kompjuter koliko košta itd. Onda mi je to skriveno i uzmem 200 evra, umesto 100. To je ono što rade banke.

    Ne treba zaštita ovde advokature, nego treba zaštita od banaka koje daju lažnu nisku kamatu, a želja im je da opljačkaju ljude. Zato je odluka Vrhovnog kasacionog suda ispravna. U kamatu upišite sve troškove i kraj priče. Evo, to je moj predlog. Hvala lepo. Skratio sam, nadam se, bar malo. Prijatno.