Poštovani predsedavajući, poštovani predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije.

Naša lista se zove Aleksandar Vučić – Za našu decu, pa ću i ja ovo svoje kratko izlaganje da krenem od svog deteta. Još dok je moje dete, odnosno moja kćerka bila u vrtiću, pitala me je, šta su to tata levičari, a šta su to desničari?

Pošto je dete bilo u vrtiću, previše malo, morao sam taj odgovor da uprostim, pa sam joj rekao, levičari su oni političari koji se zalažu da učitelji, doktori imaju bolje plate, da budu bolji i lepši vrtići, a desničari su oni političari koji se trude da imamo veću i snažniju vojsku i da imamo brojniju policiju.

Tako u tim uprošćenim objašnjenjima, u našem društvu, imamo svih tih segmenata koja lako možemo da prezentujemo deci, ali nemamo reč „pravda“.

Pravda, ne postoji, ni u jednom tom objašnjenju, a ona je neprocenljiva i ona se podrazumeva.

Podrazumeva se da i svako domaćinstvo ima vodu, i zaista bi bilo skandalozno da u 21. veku imamo domaćinstvo koje nema vodu, a kao što se podrazumeva da svaki građanin Republike Srbije može da konzumira pravdu. Činjenica je da u 21. veku ne konzumira svaki građanin Srbije, pravdu.

Kada sam već kod ovih banalnih objašnjenja o levičarima i desničarima, evo moj uvaženi kolega Marijan Rističević, da se našao u društvu moje kćerke i mene, on bi rekao mojoj kćerki, levičari su, sine ovi koji se krste levom rukom, ali i ako se meni objašnjenje gospodina Rističevića ne bi dopalo, on ima pravo da konzumira pravdu. On, kao narodni poslanik koji bira ovde sudije, nije konzumirao pravdu.

Zašto mi ne možemo da konzumiramo pravdu? To više nije pitanje za decu u vrtiću, to je pitanje za sve nas ovde. Zato što je sudija jeftin. Zato što sudija prima platu od hiljadu evra. Pravda je neprocenljiva, a sudija ima malu platu.

Pravda je neprocenljiva, a delilac pravde ima malu platu. Delilac pravde, na Vračaru, ne može da kupi pristojan stan na Vračaru, taman da tu svoju platu odvaja ceo svoj radni vek.

Pošto je cena kvadrata preko dve hiljade evra, dakle on jedan kvadrat može da kupi za dva meseca ili ti šest kvadrata za godinu dana. Dakle, on bi negde odprilike, 15 godina trebalo da odvaja celu platu, pa da ne plaća ni onu vodu o kojoj smo malo pre govorili, da bi otplatio taj stan, da bi imao pristojan život.

Dalje sam se udubio u ovu temu, pa sam radio jednu analizu. Razgovarao sam sa deset uglednih advokata, imao sam dva kriterijuma. Prvi je kriterijum, da pola od tih deset advokata ne podržava ovu vlast i da druga polovina podržava ovu vlast.

I drugi, veoma važan kriterijum je, da na godišnjem novu zarađuju više od 30 hiljada evra, dakle da imaju dobra primanja. Postavio sam im pitanje, da li bi pristali da budu sudije? Svi do jednog su rekli ne.

Išao sam dalje u analizu, pitao sam ih, a zašto ne, sudija, pa to je vlast, to je ugled, delilac pravde, valjda svaki student pravnog fakulteta poželi da sutra bude sudija, a oni kažu, pa sudija ima malu platu.

Sada, ja treba da glasam za vaš predlog, ja ću i da glasam za vaš predlog, zato što želim da verujem da su to najbolja moguća rešenja, a to ne znači da vam baš apsolutno verujem. Samo želim da vam verujem.

Zašto želim da vam verujem? Pa, dakle, ako su ti ljudi, koje vi danas predlažete, pristali da za ovu platu obavljaju jednu tako važnu funkciju, da podsetim građane, ta plata jeste sjajna za običnog građanina, ali ovde se radi o nekome ko obavlja veoma važnu ulogu u društvu, dakle on deli nešto što je neprocenljivo i što svi treba da konzumiramo, bez izuzetka.

Nikada nisam čuo, ni vas iz VSS, ni vašu branšu da ste se pobunili, što znači da je nekima i dobro sa tom platom, a onda dolazimo do zaključka, možda su sudije i korumpirane.

Ja opet želim da verujem da nisu, ali dovoljno da ih je 5% ili 10% korumpiranih, pa onda već imamo problem, imamo tu rak ranu u pravosuđu.

Kada sam već kod ovih advokata, postoji jedan čovek u pravosuđu, Mladen Nenadić, u kojeg se danas svi mi kunemo, kada govorimo o borbi protiv kriminala i korupcije, on je Čačanin, moj Čačanin i radi u tužilaštvu. I proteran je iz tužilaštva, zato što je časno i pošteno radio svoj posao. Otišao je u advokaturu, gde je zarađivao ove novce o kojima sam ja govorio da ugledni i dobri advokati zarađuju. Vratio se u tužilaštvo, ne zbog novca, nego iz ljubavi prema Srbiji, iz potrebe da od Srbije napravimo uređenu zemlju, zemlju u kojoj ne cveta kriminal i korupcija.

Ja, sa ove govornice želim da se zahvalim na dosadašnjim rezultatima protiv kriminala i protiv kriminalnih klanova, koji haraju Balkanom, odnosno su harali Balkanom, ne haraju više, pa koji čak imaju i u pojedinim medijima svoje uporište.

Da budem precizan, u medijima bliskim tajkunu Draganu Đilasu i tajkunu Draganu Šolaku, nekako taj kriminal uvek ide i uz tajkune i izgleda da samo oni su u nekim vremenima imali pravo da konzumiraju pravdu. Dakle, nemojte dozvoliti da se advokatura bori za standard sudije, nego i vi sudije prvi treba u tome da učestvujete.

Nemojte dozvoliti da profesor fizičkog vaspitanja, a ja sam profesor fizičkog vaspitanja, se bori za status sudije, jer ako nemamo pravo da konzumiramo pravdu, iako smo žedni pravde u 21. veku, onda ja neću znati svom detetu kada malo poraste, mogao sam da uprostim svoja objašnjenja, da objasnim podelu uloga u društvu. Živela Srbija.

Hvala.

Reč ima Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas raspravljamo o izboru nekoliko predsednika sudova, jedna jako bitna funkcija za sistem pravosuđa, pre svega predsednici sudova brinu o unutrašnjem radu sudova, brinu o radu sudske uprave, brinu o tome u kojim rokovima pojedine sudije u tom sudu rešavaju po određenim parnicama i sporovima, odlučuje izuzeću predsednika sudskog veća i da ne nabrajam sve nadležnosti predsednika sudova.

Svakako da je, pre svega, potrebno za predsednika suda, osim ovih kvalifikacionih znanja kao pravnika, kao sudije, onih moralnih, da je pre svega pošten, potreban je i određeni integritet koji svaki sudija treba da ima, a posebno predsednik suda i svakako da to jeste bitno.

Mene je iznenadilo nešto što se desilo u ponedeljak, pre svega ovaj štrajk advokata u Beogradu. Pogledao sam u Saziv Narodne skupštine za sednicu koja je počela juče, mislio sam da je u pitanju možda i Zakon o advokaturi, i video sam da takvog zakona u agendi Narodne skupštine nema.

Sećam se jednog zakona o advokaturi koji su predložili tada, jeste bila Vlada, ali to je bilo formalno, Zakon o advokaturi koji su predložili Boško Ristić, tada narodni poslanik Demokratske stranke bivšeg režima, narodni poslanik Nenad Konstantinović, čini mi se da je bio predsednik Administrativnog odbora, Slobodan Homen, koji je bio tada državni sekretar ili pomoćnik ministra u Ministarstvu pravde i mogu da kažem da je to bio jedan zakon koji je privatno pisan, Zakon o advokaturi.

Po tom privatnom zakonu morali ste da budete specijalizovani advokat, a to je značilo sledeće: ako ste parničar, mogli ste samo parnične postupke da vodite, nikako krivicu, nikako upravni postupak, a ako ste krivičar niste mogli parnicu, ako ste upravni advokat, niste mogli ova druga dva i tako dalje, da ne nabrajam sve to.

Cilj je bio da se ona samostalna advokatska praksa potpuno ukine, da može da se radi samo preko advokatskih kancelarija, gde bi ta trojica mangupa bili vlasnici tih advokatskih kancelarija. Drugi advokati bi radili za njih po ovoj podeli, a oni bi naravno, samo brojali novac i baš su se poslanici SNS tada, opozicione stranke izborili da te sulude odredbe u zakonu ne postoje.

Bilo mi je žao tada što mi kao narodni poslanici koji zastupamo, pre svega, interese svih građana Republike Srbije, pa i advokata, od te iste advokatske komore tada nismo imali podršku. Nije bilo ni „š“ od štrajka. Bili smo prepušteni sami sebi u ovoj sali.

Ili, recimo, pomislio sam se možda menja Zakon o parničnom postupku, gde su opet ta trojica mangupa napravili zakon po kome samo Advokatska kancelarija može da zastupa građane. To nisu mogli čak ni pravnici koji su radili u preduzećima, koji su imali položen pravosudni ispit, odnosno ispunjavali su sve uslove da budu advokati opet da bi ta trojica mangupa zarađivali novac, a advokati radili za njih. I tada je izostala podrška tih istih advokata prema svojim kolegama koji su radili u preduzećima isti posao.

Pomislio sam da nije Zakon o fiskalizaciji na dnevnom redu zato što po Zakonu o fiskalizaciji advokati su skoro jedini u fiskalnom sistemu Republike Srbije koji ne podležu obračunu poreza na dodatu vrednost, skoro jedini. Da nije u pitanju neki registar, baza podataka koje bi vodilo Ministarstvo pravde, a u korist Republičke poreske uprava, da se utvrde stvarni prihodi i da svaki advokat u skladu sa svojim znanjem, svojim prihodima plaća porez, a ne da onaj ko dolazi iz neke male sredine plaća isto kao i neko ko radi u prestonici, gde su sporovi i broj sporova mnogo veći. Nije bilo ni tu pitanja.

Pomislio sam da nije možda u pitanju to što je u ranijoj prošlosti, recimo poslovne banke su mogle da daju kredite po jednom kursu građanima Republike Srbije i privredi, po drugom kursu su građani i privreda tim istim poslovnim bankama vraćali kredite. Niko se iz advokatske prakse se nije protiv toga bunio. To je bilo za vreme vlasti bivšeg režima koji jeste zaista radio u korist banaka. Nije postojala zakonska regulativa, nisu postojali protesti, nisu postojale obustave rada, pa postavljam pitanje da li je to bilo onda za vreme vlasti Dragana Đilasa, Borisa Tadića, Homena, Boška Ristića ili sada i niko se tada nije bunio i zastupao interese građana.

Da li je to danas moguće? Nije. Kredit se vraća samo po onom kursu po kome je i dat. Nema više ekstra profita, menjački posao na deviznom kreditu uz valutnu klauzulu, pa jedan kurs računate kada plasirate kredit, a obračunavate drugi kada treba da vam se vrati.

Da li je u pitanju promenljiva kamatna stopa koju su imale poslovne banke za vreme bivšeg režima? Znate, to je odredba u ugovoru koja glasi sledeće: u trenutku zaključenja ovog ugovora kamatna stopa je 20% na godišnjem nivou, a može se menjati u skladu sa poslovnom politikom banke. Ko je tada radio u interesu banaka? Opet taj bivši režim. Banke su zbog saradnje sa bivšim režimom imale ekstra i profit prvo zbog visokih kamata, drugo zbog promenljive kamate, treće zbog kursnih razlika, drugačijeg obračuna. Šta smo imali kao posledicu? Pa, posledicu smo imali da su oni taj ekstra profit iznosili iz zemlje, kupovali devize i urušavali dinar u odnosu na evro i niko se nije bunio, osim tadašnje opozicije u kojoj je bila SNS, prevashodno SNS, gde smo pokušavali amandmanima, pre svega, da odbranimo i odbranili smo interes advokata, da ne postoje advokatske kancelarije i da mogu da se advokati bave i parnicama i krivicom i upravnim postupkom i porodičnim odnosima, što im ovi mangupi iz bivšeg režima nisu dali.

Idemo dalje. Neko od poslanika, meni je žao što sam to čuo, kaže da Narodna skupština ne sme da daje autentično tumačenje ukoliko je ono u suprotnosti sa stavom sudova. Prvo, to nije tačno. Ni jedno, ni drugo nije tačno, pogotovo što Narodna skupština ne sme da daje autentično tumačenje za zakon koji je donet pre 30, 40 ili 50 godina. Hajde onda da ne primenjujemo taj zakon, ako nema ko da da, osim advokata valjda, autentično tumačenje, da ne primenjujemo taj zakon, ili samo oni imaju to pravo.

Druga stvar, druga neistina koja je ovde rečena jeste da je i Vrhovni kasacioni sud zauzeo stav po ovom pitanju i da je nezakonito obračunavanje troškova obrade kredita. Prvo, to nije tačno. Vrhovni kasacioni sud je zauzeo svoj stav, ali suprotan od onoga što je ovde rečeno i suprotno od onoga što Advokatska komora priča građanima Srbije. Pročitaću od a do š.

Banka ima pravo, pazite, stav Vrhovnog kasacionog suda, ne moj privatan stav ili lično mišljenje, banka ima pravo na naplatu troškova i naknada bankarskih usluga po odobrenom ugovoru o kreditu u kojim se korisnik kredita obavezuje da banci plati troškove kredita nije ništavan ukoliko je ponuda banke sadržala jasne nedvosmislene podatke o troškovima kredita. Dalje se kaže - troškovi obrade kredita i puštanje kredita u tečaj, kao i drugi troškovi koje banka obračunava korisniku prilikom odobravanja kredita ili koji su poznati na dan obračuna i koje banka obračunava korisniku u toku realizacije ugovora o kreditu, mogu bi iskazani u procentualnom iznosu i naplaćuju se samo kroz obračun efektivne kamatne stope. To je stav Vrhovnog kasacionog suda.

Šta je problem sa ovim stavom? Što ga ne primenjuju niži sudovi i sudovi opšte nadležnosti. I tu dolazimo do onog dela o kome priča moj kolega Martinović, da postoji advokatski lobi, da postoji pravosudni lobi, da postoji tužilački lobi. I u čemu on ogleda?

Ogleda se u sledećem. Prilikom ugovaranja jednog kredita primenjuju se tri zakona - Zakon o obligacionim odnosima, Zakon o zaštiti potrošača i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga. Ja nikome ne sporim pravo da pred sudom zatraži zaštitu u skladu sa ovim zakonima, ali znate kako ćete uraditi jedan manji broj advokata u Srbiji.

Sva sreća, velika većina su pošteni advokati, savesni i odgovorni ljudi, ali jedna manjina koja je bučna tužiće tri puta po jednom istom ugovoru, za Zakon o obligacionim odnosima ići će jedna tužba, Zakon o zaštiti potrošača ići će druga tužba i Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga ići će treća tužba.

Šta imamo kao posledicu? Kao posledicu imamo da će ta manjina advokatska tri puta da naplati pisanje tužbe, tri puta. To je stvar o kojoj predsednici sudova moraju malo da vode računa i sudovi, jer ako je po istom pravnom aktu nastala tužba, onda bi sud trebao da združi spisak, da vodi kao jedan postupak i sud je taj koji određuje troškove postupka, kako advokatske, tako i republičke administrativne takse i da mu stave do znanja - imaš u jednom istom ugovoru tri tužbe, jedno pisanje ti priznajemo i to jedno će da ti plati strana koja izgubi spor, a ne tri puta.

Druga posledica koju imamo. Pre samo 20, 25 dana, Prvi osnovni sud u Beogradu je dobio 10.000 parničnih postupaka po tri tužbe po ugovoru. Pazite, ko dobije spor, dobiće u postupku par hiljada dinara, ne više. Ja ne sporim to pravo, ukoliko sud oceni da ga ostvari, ali 10.000 postupaka. U tom sudu se vode sudske parnice i sudski postupci gde su ljudi potražili zaštitu zakona pred sudom zato što hoće da reše neka životno važna pitanja i ne mogu od mangupa u manjini advokata. Ne mogu da dođu na red. Ne može da im se dostavi pismeno. Ne može da im se dostavi žalba, odgovor na žalbu, ne može ništa, jer je pisarnica zatrpana, od jedne manjine pokvarenih advokata.

Zašto sudovi ne združuju spise? Tu dolazimo do tog problema i dolazimo do problema u kome su zaista naši građani ozbiljno ugroženi. To povučeno autentično tumačenje nije se uopšte razlikovalo od stava Vrhovnog kasacionog suda, ni u jednom slovu i nije bilo u korist banaka. Doduše, nije bilo ni u korist nepoštene manjine među advokatima i nepoštenih sudija, koji u dogovoru sa njima donose presude.

Imaćemo postupak koji će da se okonča nekom prvostepenom presudom koja je u suprotnosti sa stavom Vrhovnog kasacionog suda. Imaćemo drugostepenu presudu, koja će takođe da se okonča sa stavom koji je suprotan stavu Vrhovnog kasacionog suda.

Šta se dešava? Stranka koja je tužila dobija svojih dve, tri hiljade dinara za koliko je tužila. Platiće banka neke administrativne troškove, u smislu takse republičke itd. Isplatiće banka u tom trenutku i advokata, i to preko računa tužioca, znači građanina. Građanin će da plati advokatu njegovu naknadu. Jel misli neko da će banka da oprosti nešto? Neće. Budite sigurni da neće, za svaki dinar za koji smatraju da je njihov, jer to je u njihovoj duši i srži. Pokrenuće vanredne pravne lekove i tražiće od Vrhovnog kasacionog suda da poštuje svoj stav, poništava drugostepene presude i vraća prvostepenim sudovima sa meritumom kako treba da se donese presuda.

Mislite da će Vrhovni kasacioni sud da odstupi od svog stava koji je objavio? To se skoro pa nikad ne dešava. Neće.

Sad imamo obrnut proces. Banka neće da čeka ishod drugog postupka, nego ono što je platila onom drugostepenom presudom koja više nije u pravnom sistemu, hoće da vrati. Naplatiće od onog tužioca, onog građanina koga valjda svi zastupamo i svi branimo, sudske takse. Vratiće novac za koji su mislili da je šteta koju je banka pretrpela i moraće da plati advokatsku tarifu koju je već isplatio tom advokatu, moraće da vrati banci.

Tu je Dara prevršila meru. Dovode građane u zabludu da će da ostvare neko pravo za dve, tri hiljade dinara, a u krajnjem ishodu mogu građani da se zaduže još par stotina hiljada dinara zato što ih neki pokvareni advokat vuče, kaže manjina, vuče za rukav – tuži banku, tuži banku. Pa će posle kod te iste banke da podiže nov kredit da plati advokata.

Tako to izgleda kada imamo i sudije i tužioce koje je bivši režim, jer to oni rade, imenovao u onoj čuvenoj reformi pravosuđa, jer ovo je moglo da se reši još 2010. godine.

Zašto Vrhovni kasacioni sud sa Natom Mesarević to nije rešavao tada? Nisu smeli, nisu bili nezavisni, nisu bili samostalni. Tad je bila prava diktatura. Jedino malo demokratije je bilo ovde u ovoj sali, ali malo. Sećam se kad su čitave poslaničke grupe izbacivane odavde, da su izbacivani poslanici koji nisu ni bili tog dana na sednici i jedino je taj pritisak, tih desetak, petnaestak ljudi koji su napadali tadašnji režim, pritiskalo njih da preko javnosti, barem od straha onih političkih postupaka, bar malo urade nešto u korist tih građana.

Čak i one sudije koje su bile poštene i dobre i preživele reformu, poučeni iskustvom svojih kolega koji nisu reizabrani, nisu smeli ni da pisnu, kamoli da sude po zakonu. Isto je i sa tužiocima.

I sad će neko da kaže kako SNS i Aleksandar Vučić rade protiv građana Srbije. Da li je u njihovo vreme bio promenljiv kurs kad su se vraćali krediti? Jeste. Da li je u njihovo vreme dinar gubio vrednost? Jeste. Da li je u njihovo vreme bila promenljiva kamatna stopa? Znači, kako vam banka odreže, bez obzira šta ste potpisali? Jeste. Da li je neko tad tužio te banke? Nije. I ako je tužio, nije mogao da dobije, jer nije bilo samostalnosti i nezavisnosti sudova i sad ćemo da blokiramo čitav pravosudni sistem.

Baš me briga što me psuju mediji Đilasovi i za advokate koji nisu pošteni. Imam jako lepo mišljenje o njima, ali je problem što će da blokiraju pravosudni sistem i da oni koji zaista treba zaista sudska zaštita tu sudsku zaštitu ne mogu da ostvare. Tako da nije lak zadatak koji sada predsednici sudova imaju, ni one koji će budući predsednici sudova da imaju, jer sudovi kao sudovi dele sudbinu svog naroda i od njih se očekuje da sude i presuđuju u korist građana, zakona, pre svega, da svaki građanin ima istu sudsku zaštitu u srpskom pravosudnom sistemu, da ne može da se desi da apelacije u Beogradu drugačije misle od apelacije u Novom Sadu, da apelacije u Novom Sadu drugačije misle od apelacije u Kragujevcu, da apelacije u Nišu misli različito od svih njih, pa zato postoji Narodna skupština. Svi imaju pravo na istu pravnu zaštitu, svi su jednaki pred zakonima i treba sudije i advokate koji to pravilo ne primenjuju da bude sramota, jer nose javna ovlašćenja i advokatura je ustavna kategorija i oni su nosioci javnih ovlašćenja.

Ono što ih pravi nemoralnim jeste to da pogrešnim informacijama uvlače građane u sudske postupke za koje nisu sigurni kakav će krajnji ishod da bude, a jedina im je želja da pored one dve, tri hiljade, koliko će da dobije njihova stranka koju zastupaju, zarade od 500 do 800 evra u samom tom postupku, pa i ako stranka na kraju izgubi spor to će opet platiti stranka, a nikad taj nepošteni advokat koji ga je uvukao u tu priču.

Hvala, gospodine Arsiću.

Reč ima Biljana Pantić Pilja.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege narodni poslanici, građani Republike Srbije, poštovani predstavnici Visokog saveta sudstva, podržaću Predlog odluke kao što smo to i rekli na Odboru za pravosuđe zato što smatram da vi najbolje znate ko će dobro da rukovodi sudom.

Osvrnuću se na nešto što očekujem da treba građani da znaju zarad istine, zarad građana Republike Srbije i očekivala sam možda i da predsednik nekog suda reaguje, predsednik Advokatske komore da reaguje, ali nije došlo do toga, pa ću morati ja da reagujem.

Postoji jedno glasilo Dragana Đilasa, hrvatske jedne novine, koje izlaze u Srbiji, nemam primerak, zaista ne želim da punim džepove Dragana Đilasa, mislim da ih je dovoljno napunio i prepunio dok je bio na vlasti, pa ih ni ne kupujem, ali imala sam prilike da pročitam danas jedan tekst koji je nastao tako što je tzv. novinarka vodila razgovor sa jednim od advokata, gde se spominje da advokat ne može da bude i narodni poslanik, da ima duplu platu i gde se spominje da na taj način advokat utiče na rešavanje sudskih sporova.

Iz tog razloga sam očekivala da će da reaguje nadležan sud, da kaže da to ne može da se desi, da su sudije nezavisne, da na njih ne može niko da utiče. Ostali smo uskraćeni za to. Meni je bilo čudno da neko ko je advokat vodi takav razgovor sa novinarkom, tzv. novinarkom, čudno mi je bilo da ne prepoznaje materiju, da ne zna zakon i da ne zna da narodni poslanik može da bude advokat. Neke kolege su ovde spominjale da smo imali advokate 2010. godine na čelu predsednika Odbora za pravosuđe, imamo i sada advokate poslanike i onda mi je postalo jasno zato što je taj kolega advokat, kada je to pročitao, napisao zahtev za odgovor, ne znam da li će te tajkunske Đilasove novine, koje se štampaju u Hrvatskoj, da objave, ali ja ću vam pročitati, gde kaže da su netačno i nepotpuno objavljene informacije za koje se u tekstu navodi da predstavljaju njegovu izjavu, traži da se hitno objavi njegov odgovor sledeće sadržine: „Nikada nisam dao izjavu za štampano izdanje medija „Nova“, pa tako ni izjavu koja je preneta u štampanom izdanju ovog medija od 7. jula 2021. godine. Sa autorkom teksta sam na ovu temu obavio kratak razgovor u decembru prošle godine gde uopšte nisam pominjao mogućnost da poslanik i zastupnik vlasti direktno može da utiče na sporove, niti sam se izjašnjavao o eventualnom sukobu interesa, nego sam autorku uputio na Agenciju za borbu protiv korupcije koja je za ta pitanja nadležna“, pečat i potpis.

Nadam se da će oni to objaviti, mada ne verujem. Znate kako, razumljivo je da je onaj ko je na platnom spisku Dragana Đilasa laže zato što ga za to Đilas plaća. Nisam čula te tzv. novinare da su postavili pitanje Mariniki Tepić kolika joj je plata kod Dragana Đilasa, da li je istina koliko je para dobila od narko-dilera, nisam čula te novinare u velikom intervjuu broja tih tajkunskih novina da postavljaju pitanje Mariniki Tepić zašto misli da su Srbi genocidan narod ili koliko para je proneverila kao pokrajinska ministarka. Pročitala sam gomilu laži danas i videla da postoje ljudi koji će izdati saopštenje i tražiti da se ovako nešto objavi, pa ćemo videti da li će to objaviti, a ja i dalje pozivam iste te medije da pišu o meni i da pišu o SNS, jer to onda znači da samo radimo dobro posao. Hvala.

Hvala vama.

Reč ima predstavnik predlagača Đorđe Dabić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Danas su kolege narodni poslanici dosta govorili o ovoj temi i, pre svega, predsednik poslaničke grupe dr Martinović je apsolutno obrazložio sve ovo o čemu govorimo poslednjih dana, a tiče se jedne neopravdane hajke koja se vodi protiv tri naša narodna poslanika. Ja ovom prilikom ispred Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu i u svoje lično ime želim da pružim apsolutnu podršku Jeleni Žarić Kovačević, Dejanu Kesaru i gospodinu Veroljubu Arsiću koji su predmet brutalne satanizacije samo zato što su radili ono što je Ustavom predviđeno da rade, a to je da kao narodni poslanici traže određena tumačenja kada postoji određeni problem u samim predmetima koji se nalaze ispred sudova.

Doktor Martinović je o tome govorio. Predstavnici Visokog saveta sudstva dobro znaju da često apelacioni sudovi donose potpuno kontradiktorne presude o istim stvarima i, naravno, u tim slučajevima Narodna skupština kao najviši zakonodavni organ, iako mnogi zaboravljaju, dakle, ulogu Narodne skupštine često svode, znate i sami, degradiraju je u javnosti poslednjih godina i meseci, apsolutno je neophodno da Narodna skupština vrši ono što je naše izvorno ovlašćenje, a to je da tumačimo zakone koje usvajamo i da na taj način dajemo jedan dobar primer i sudovima na koji način treba da prosto obrate pažnju na određene stvari, stvari koje se javljaju u samim sporovima.

Ono što hoću da posebno naglasim jeste da danas se oglasio i Dušan Nikezić, savetnik Mirka Cvetkovića, državni sekretar koji nas danas uči kako to, napada direktno naravno predsednika Aleksandra Vučića, što je najnormalnije da danas opozicija kada nema šta drugo da kaže i kao što je i predsednik poslaničke grupe rekao, krene sA napadima personalno na poslanike, pa onda na poslaničku grupu, na kraju, naravno, za sve je kriv u ovoj državi, to svi znamo, Aleksandar Vučić, koji kaže da je Vučić lobista stranih banaka.

Pazite, to vam govori čovek čiji je otac hapšen upravo u vreme dok je on bio na vlasti, dok je Dušan Nikezić obavljao šest funkcija i to, pazite, predsednik Nadzornog odbora EPS-a, za vreme dok je bio državni sekretar, predsednik Nadzornog odbora EPS-a, predsedniku Upravnog odbora Energoprojekta, član Skupštine akcionara privrednog društva Direkcija KS, član Radne grupe Telekoma Srbije, član Komisije za javnu nabavku usluga menadžmentskog konsaltinga i ovde dolazimo do suštine. Za vreme dok je on bio, dakle, član te grupe za javne nabavke njegov otac je vodio, bio vlasnik konsultantske kuće „CES Mekon“ koja je glavna kuća koja je radila privatizacije kada je, znamo i sami, Srbija brutalno pljačkana od strane istih tih ljudi koji danas plebiraju da se vrate na vlast.

Mi kad govorimo o tim stvarima, ne možemo a da ne odgovorimo tim ljudima, dakle, i da to nam je, prosto, i uloga i zadatak da ljudima predočimo ko su ljudi koji danas žele da se vrate na vlast. Čovek koji je obavljao šest funkcija za vreme dok je bio državni sekretar, nama danas govori kako je bolje stanje bilo 2012. i govori nam o nekim brojkama koje su samo njemu poznate, kako je tada 2012. godine kada smo preuzeli vlast, sve bilo odlično u Srbiji, kako je cvetalo, med i mleko, kako je danas Srbija, kažu, prezadužena. Pazite, kad govorite o realnim brojkama, ne možete da ne vidite da ljudi apsolutno ne govore istinu, da obmanjuju javnost.

Javni dug je bio 79%, odnosno učešće u BDP, tada kada smo preuzeli vlast. Danas je ispod 60%, u nivou mastrihta. Tada ste imali pad BDP od 3%, danas u ovom drugom kvartalu, predsednik je izneo podatak, imamo 15% rast BDP. Dakle, ljudi govorimo o apsolutnim lažovima koji se na svaki način trude da obesmisle i Narodnu skupštinu i naše napore koje ovde dajemo da se određeni problemi reše. Moramo da reagujemo na brutalne neistine i laži koje se svakodnevno iznose. Naravno da će poslanici da traže autentično tumačenje zakona kada postoje određeni problemi.

Znate da danas imate, a to su govore i moje kolege, advokati, imate neverovatan pritisak na same sudove. Mora negde da se menja parnični postupak, moramo da menjamo Zakon o parničnim postupkom. Ne možemo da imamo situaciju da građanin kada dođe u Treći osnovni sud, zakažete mu ročište 2023. godine, to nema apsolutno nikakvog smisla. Ministarka Maja Popović je o tome govorila. Imamo mnogo novca koji dajemo upravo tu kada građani tuže za neosnovano dugo vođenje sudskih postupaka i moramo da nađemo način i modalitet da smanjimo te troškove, jer će se na kraju krajeva sve odraziti na rast BDP koji je u ovom trenutku dobar, odličan.

To je suština, da podržimo Vladu Republike Srbije u naporima da dalje razvija zemlju. Kada imate rast BDP imate mogućnost da gradite puteve, da gradite bolnice, da dižemo plate i penzije. Dakle, u suštini sve se svodi na to da mi danas moramo da kao odgovorna vlast tražimo načine da smanjimo troškove za državu, kako bismo mogli da nastavimo sa ovako velikim rastom.

Upravo to smeta ljudima koji danas planiraju da dođu na vlast. Kažem, isti oni i Marinika Tepić, koja danas objavljuje negde kandidaturu upravo u tim novinama koje se štampaju u Hrvatskoj, najavljuje kandidaturu za predsednicu Srbije. Ne znam da li ona može da bude kandidat neke političke partije, osim eventualne „Multikom“ grupe, obzirom da je zaposlena u „Multikom“ grupi i da je ona predsednički kandidat „Multikom“ grupe za predsednicu Srbije.

Danas ti isti ljudi koji su pljačkali državu, koji su ojadili kao što je Dušan Nikezić, kao što je Marinika Tepić, kao što je Vuk Jeremić i mnogi drugi, pokušavaju da se vrate na vlast i zato moramo u svakom trenutku da građanima Srbije predočimo šta je to danas što je važno, da uputimo građane Srbije da i te kako razmišljaju o tome kada budu došli izbori, za koga će dati poverenje zato što nikad ne smemo dozvoliti da Srbija bude na kolenima kao što je bila 2012. godine. Hvala.

Hvala.

Nastavljamo sa listom prijavljenih za reč.

Reč ima prof. dr Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, bezbroj puta sam rekao u ovoj sali da se ne razumem u pravo, da mi pravo nikad nije bilo jasno i da ne mogu da shvatim da nešto može i ovako i onako.

Danas kada imamo izbor pojedinih sudija, red bi bio da tim ljudima čestitamo na dostignuću koja će danas ostvariti i ja kao jedan običan mali profesor, kao građanin ove zemlje razmišljam šta je to što je toliko veliki problem u sudstvu, tužilaštvu i uopšte u toj pravnoj struci gde se govori o tim advokatima koji su zli, ne znam ni ja šta da kažem, u jednoj grupi manjoj ili većoj. Nije ni važno.

Kao običan čovek, dao bih svim tim pravnicima, sudijama i ostalima jedan savet besplatan. Mislim da bi njihov posao bio mnogo lepši, bolji, kvalitetniji ako bi sudili po onoj narodnoj – ni po babu, ni po stričevima, već po pravdi boga jedinoga, ako bi sudili pošteno i po zakonima.

E sada, kakav je problem suditi tako? Ne znam. Oni moraju u svojoj struci to da reše. Oko ovog problema, vezanih za građane, za banke i za sva ta čuda koja nam se događaju, a kada spomenuh građane, onda mi ponovo po ko zna koji put dođe na pamet tekst te zakletve koju mi poslanici polažemo ovde u Skupštini. Danas je kolega to polagao i rekao je pred svima nama da će postupati po najboljem umeću, služiti građanima Srbije, istini i pravdi. Šta je problem onda da i sve drugo u Srbiji bude ispravno i dobro, ako i mi tako radimo? Ne vidim razloga da ne bude tako.

Međutim, ne možemo da budemo iskreni, a da kažemo da su te banke dobre, kvalitetne, da one žele dobro Srbiji i građanima Srbije. Daleko su od toga. Ako bih trebao da ih okarakterišem, rekao bih da su to pljačkaške banke. Oni gledaju na svaki mogući način da građanima, komitentima oderu kožu i onda vam dođu i ispostave vam taj izveštaj, ili ne znam šta i kaže – 300, 500, 800 dinara, nije važno koliko, održavanje računa. Šta oni održavaju? Da li mu šteluju ventile, da li mu menjaju ulje, dihtung, šta rade?

Znači, nađu bilo koji način kako bi vam što više para uzeli. Nemamo službu društvenog knjigovodstva koja je zbilja bila jedna fenomenalna organizacija koja je izuzetno dobro i kvalitetno kontrolisala sve to. Pa smo prepustili taj platni promet bankama, a banke sve rade u interesu da se uništi naša privreda. Nema razvoja, nemamo razvojnu banku, nemamo nekog ko će zbilja te naše preduzetnike, ta naša preduzeća pratiti novčano, finansijski, nego se trude da na sve moguće načine unište ovu Srbiju i našu privredu.

Gledaju da nam saseku korenje, da nas satru, ali oni greše misleći da nam je korenje u zemlji. Mi smo naopako nasađeni, nama je korenje na nebu ovo su reči igumana manastira Jovanja arhimandrita Mihaila Bikovića. Mislim da je potpuno u pravu. Kompletan evropski, zapadni sistem se trudi da na sve moguće načine uspori, uništi našu privredu, razvoj Srbije i bez obzira koliko god se trudimo mi da tu Srbiju stavimo na noge, uvek se nađu oponenti. Šta je najžalosnije? Najžalosnije je što na toj strani se pojave i neki naši, da ne kažem neki izraz bez veze, građani Srbije, neki koji se prave da su intelektualci, a misle da su intelektualci samo zato što su homoseksualci. Ne, nisu u pravu. Intelektualac je prvo onaj koji voli i poštuje svoju zemlju. Da je sreće da svi budemo jedinstveni, da svi budemo na jednoj frontu u odbrani Srbije. Mi se svađamo i raspravljamo i samo činimo štetu Srbiji. Dokle će to da ide, ne znam, ali pozivam sve da budu dobronamerni, da se potrude da toj Srbiji, našoj otadžbini, našoj zemlji pomognu da bude ono što jeste, jedna čestita, poštena, prosperitetna zemlja. Mi smo narod koji ništa nije dobio na poklon, mi smo sve što smo ostvarili, ostvarili u krvi i znoju svojih predaka i tako moramo da se ponašamo i da postupamo i dalje.

Ne smemo da dozvolimo da nama drugi kroje sudbinu i da ta sudbina bude loša po nas i po naš narod.

Nadam se da će od danas, pa u buduće i sudovi i tužilaštva i mi ovde u Skupštini, da će sve institucije raditi onako kako sam rekao na početku, u najboljem interesu i umeću i u interes i korist građana Srbije.

Da ne gledamo, ružno je kada neko kaže, ja imam puno prijatelja koji su pravnici, koji su sudije, koji su advokati, profesori, lekari, ružno je kada čujete za nekog da je lopov, da je korumpiran, da je ovakav i onakav, a mi smo svi istog drveta plod, svi smo mi deca Srbije. Dajte da se urazumimo i da jedanput zbilja Srbija bude normalna, čestita i poštena zemlja kakva u suštini jeste.

Izvinite ako sam bio opširan i dosadan. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem.

Preostalo vreme poslaničke grupe je 58 minuta.

Reč ima prof. dr Vladimir Marinković.

Izvolite.