Reč ima potpredsednica Vlade.
Izvolite.

Hvala.
Ima različitih rešenja u Evropi i u svetu kako se postavlja ili bira direktor neke ustanove kulture. Nedavno sam bila u Francuskoj Republici i upravo nekoliko dana nakon objave predsednika Francuske Republike gospodina Makrona ko su čelni ljudi koji će biti direktori muzeja „Luvr“, ne znam još koje izmene su bile, nemojte me hvatati za reč, važno je da ih on postavlja direktno, ne postoje konkursi, ne postoje odluke Vlade. Sad ćete vi reći – naravno, zbog njihovog načina funkcionisanja i ovlašćenja koja ime njihov predsednik, ali samo hoću da kažem da njihova javnost nije time imala drugačije načine mišljenja i napada na predsednika Makrona, što je po svom nahođenju, svojim izborom odlučio da na čelu ustanova kulture budu određene ličnosti, ali dobro, to je zrelost njihovog društva da kada je neko vlastan ili ima određenu nadležnost, treba da snosi odgovornost za svoje poteze, ali da ima i ovlašćenja i da ih koristi.
Srećom da sam ministar kulture ili političar koji smatra da u resoru koji vodi treba da uvede reda. Ne smatram da sam prozvana, oštećena time što ste rekli da ustanove kulture vode ljudi u v.d. stanju. Što se mene tiče, što se tiče republičkih ustanova kulture, ako pratite šta se desilo u poslednjih osam meseci, ima ih sve manje. Dosta ljudi je i promenjeno jer su im istekli mandati. Neki su promenjeni zato što je bilo problema u vođenju njihovih ustanova kulture, o kojima su ćutali nekoliko godina, dok nisam otkrila javnosti šta se dešavalo, a neke sam spremna kada se završe revizije koje se sada vrše da progovorim šta se tu dešava. Ali, uglavnom, smenjeni su, nisu više na čelu tih ustanova, nalaze se drugi ljudi. Što je još najvažnije, posle nekoliko meseci v.d. stanja sada su već raspisani konkursi, oni učestvuju na konkursima, neki su već izabrani tim putem, a do kraja godine mislim da će skoro sve ustanove kulture Republike Srbije biti u redovnom četvorogodišnjem mandatu. To mi je cilj da uradim i da se zna da neko ko vodi neku ustanovu kulture ima jasan mandat četiri godine, da vidimo šta i kako će on da rukovodi ovim važnim nacionalnim resursima.
Što se tiče Zakona o rodnoj ravnopravnosti, čini mi se da se jezičko pitanje nalazi pred Ustavnim sud, a ne celokupan zakon. Vi me ispravite ako grešim, jer nisam baš toliko pratila, vidim da je najviše bilo polemike oko jezičkog dela, odnosno obaveznosti i kazni koje slede iz toga. Ali moja dužnost, kao ministra, kada parlament Republike Srbije donese jedan zakon, da u svom resoru usaglasim taj zakon i to se odnosi na procenat manje zastupljenog pola u određenim upravnim i nadzornim odborima.
Na čelnim mestima ustanova kulture u Republici je otprilike pola-pola muškog i ženskog pola. Ja sam više zagovornik da to ne pratim toliko, nego ko je kvalitetniji u konkurenciji i ko je bolji profesionalac ili ima bolje planove za vođenje jedne ustanove kulture, treba da prođe bez obzira da li je muškarac ili žena.
Mi imamo primere iz davnih vremena, jer smo imali da je prva žena, recimo, režiser Soja Jovanović sa fantastičnim filmovima koji se gledaju nadam se i u ovom dobu, „Pop Ćira i pop Spira“, „Put oko sveta za 80 dana“ i tako neke stvari, žena koja je zaista zaslužila najveća priznanja. Zatim, za vreme Drugog svetskog rata čuvena glumica Žanka Stokić, koja mislim da Beograd ako nema spomenik, onda svakako treba da joj podigne spomenik. Da ne kažem za nove generacije, gde imamo izvesne slikare, vajare, muzičare ili muzičarke, glumce, glumice, režisere, režiserke, kako god, ali da iz zovemo moramo ih poštovati jer su to žene koje ostavljaju traga u našoj kulturi i naravno u ovo doba ostaviće traga za neke buduće generacije.
Mislim da je ovo što sam danas uradila, izmenila jedan-dva člana, u stvari putokaz kako ministri u Vladi Republike Srbije treba da se ponašaju. Kada se donese jedan krovni zakon, mi svi moramo da pratimo određene članove tih zakona, da ih menjamo u našoj oblasti, da bi uopšte zakoni i krovni zakoni koji se ovde donose zaživeli i dobili svoju pravu implementaciju. Tako da, moja preporuka je da bude više rodne zastupljenosti ili zastupljenosti polova, kako god hoćete, u svim upravnim i nadzornim odborima u državi.
Kažem, neobično je da na čelu ustanova kulture je bilo i ima dosta žena, ovog puta govorimo o ženama, a da ih je u upravnim i nadzornim odborima bilo manje. To je neka anomalija koju sam primetila. Sada sam sve upravne i nadzorne odbore upodobila u skladu sa slovom zakona koji ste nedavno usvojili. Hvala.

Zahvaljujem se ministarki kulture.
Reč ima Vladan Glišić.
Izvolite.

Poštovana ministarka, mi smo imali i određene idejne sukobe i ne pripadamo istim političkim opcijama, međutim, prateći vaš rad imam obavezu da pohvalim to što se tiče decentralizacije kulturnog života u Srbiji, pogotovo vaše posete opštinama kao što je bila poseta Opštini Aranđelovac, gde ste podržali ljude koji vode smotru „Mermerni i zvuci“. To nama kao opštini izuzetno znači.

Što se tiče SNS ona je toliko velika stranka da u sebi sadrži i dobre i pogrešne procese, tako da, ja kada sam mislio o direktorima u v.d. stanju više sam mislio na ljude na nivou lokalnih samouprava i to jeste problem.

Vezano za pravne zahteve Ustavnom sudu, postoji više zahteva, jedan od njih jeste vezan za neustavnost pojma roda pošto, kao što znate, u našem Ustavu postoji pojam pola i, kao što vidim, i vi ste u svom zakonu to više insistirali nego što je sam pojam roda.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Maja Gojković.
Izvolite.

Samo kao informaciju vama da je i onaj zapušteni dvorac letnjikovac u parku u Aranđelovcu takođe uvršten u spisak dvoraca i vila koji će biti prezentovani francuskim stručnjacima koji će doći u septembru u Republiku Srbiju i koji će nam pomoći u realizaciji revitalizacije takvih objekata koje Srbija, verovali ili ne, ima 118, a koji nemaju skoro nikakvu namenu i svi se kao spomenici kulture nalaze u izuzetno lošem stanju.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovana gospođo Gojković, sa saradnicom, poštovane dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, prosto, podsetiću da menjamo i Zakon o bibliotečko-informacionoj delatnosti i naglasiću ovo informacionoj delatnosti, pošto je to deo, takođe ovog zakona.

Podsetiću vas na jednu važnu stvar i o javnom interesu javnosti da sazna određene važne činjenice. Dakle, fašizam je takođe nekultura. Nasilje je nekultura. Kriminal je nekultura. Upravo ste i vi pre jedno 20 minuta, cenjena gospođo ministarka, govorili i sami o kriminalu, tako da bih se naslonio na to i to je važno.

Dakle, jednostavno ću govoriti o obimnim i invazivnim nezakonitostima u informacionim delatnostima i informativnim delatnostima, pošto je na kraju u nadležnosti vašeg ministarstva i informisanje.

Dakle, prvi jedan primer ove nezakonite informacione saradnje i informativne, to je primer saradnje KRIK-a i klana Belivuk iz 10. marta 2021. Tada je KRIK pratio sina predsednika Republike i objavio je, zamislite, senzaciju sledeće sadržine da sin predsednika Republike sedi u kafiću, pije sok i gleda utakmicu.

Baš tada je slučajno tih dana prodrlo u javnost da KRIK sarađuje sa klanom Belivuka. To je sad već nešto drugo, to je u ovoj delatnosti. Inače, jedni te isti, i to je utvrđeno istragom, jedni te isti korumpirani policajci su KRIK-u dojavljivali lokaciju sina predsednika Republike i dojavljivali su druge podatke informacione o samom klanu Belivuk. Veza je jasna.

O ovoj neobičnoj vezi, informativnoj vezi KRIK-a i klana Belivuk je opet u martu 2021. godine svedočio Nenad Marković, otac Strahinje Markovića, jedne od žrtava klana Belivuk. Nenad Marković, otac žrtva klana Belivuk kaže: „Jedno veče mi je zazvonio telefon, nepoznat broj.“ Kaže: „Čovek se predstavio kao Veljko Belivuk. Nisam znao ko je, on je rekao da su proverili sve živo i da za Strahinju niko ništa ne zna. Pitao me je …“ znači Belivuk „… da objavimo sve u medijima, uputio nas je na KRIK, dakle, razmenimo informacije, gde smo mi i dali izjave.“

Na pitanje novinara – da li je Veljko Belivuk u KRIK imao poverenje, otac žrtve Nenad Marković odgovara – Da.

Marinika Tepić u tom svetlu, tada, već u martu, 9. povodom postupaka KRIK-a to su te informacione veze, iznosi neistine i ona staje na stranu klana Belivuk i povezuje nepovezivo i kaže: „Saznali smo kako je režim pravio Belivuk klan. Podrška za KRIK i Stvana Dojčinovića.“ A vlast je, podsetiću, par nedelja pre te njene izjave na Tviteru pohapsila klan Belivuk. Mislim i toliko od suvislosti njenih izjava.

Sad vidimo, dakle, informacione veze Đilasove stranke, KRIK-a i klana Belivuk. Klan Belivuk je vojno krilo mafije koja opet ima svoje političko i medijsko krilo, i sva tri krila mafije informaciono, informativno i vrlo nekulturno sarađuju, a imaju i slične metode i veze. Navešću koje su veze ova tri krila mafije: prvo, u ubijanju, drugo, u ideologiji i treće, u zagovaranju nasilja u politici, dakle, oni zagovaraju lustraciju, fašizam, odmazdu, pretnje nasilnom promenom vlasti.

Setimo se pretnje vešanjima, silovanjima i nasiljima u praksi upravo napad na instituciju, to je institucija kulture na RTS, pre dve godina i prošle godine smo imali napad na Skupštinu Srbije.

Marinika Tepić, to je takođe iz oblasti kulture i to je strašno jer to je spot koji je pre neki dan predstavljen javnosti. Ona govori jasno o snoplju koje se ujedinjuje i to stalno ponavlja u tom svom spotu.

Podsetiću vas da snoplje sa sekirom predstavlja simbol italijanskog fašizma. Setimo se opet da su na tim protestima nošena vešala u januaru 2019. godine i to upravo na Terazijama gde su nemački nacisti vešali srpske rodoljube. Oni najavljuju udruživanje snoplja. Oni kažu – to ujedinjeno snoplje se ujedinjuju protiv Aleksandra Vučića.

Prosto, reći ću vam, na italijanskom i latinskom reč snoplje je „fascio“, odnosno“fasces“ i tu terminologiju snoplja je svojevremeno pre drugog svetskog rada preuzeo Benito Musolini, osnovao je fašistički pokret, a rumunski fašisti su takođe imali istu ideologiju. E, sada Marinika ciubanus hivcu nastavlja tu tradiciju snoplja.

Povodom ovih informacionih nezakonitosti i transkripta KRIK-a se 23. jula oglasio UMS koji je rekao u svom saopštenju da se protivi odluci uredništva KRIK-a, da se izjave iz istrage osumnjičenih za teška ubistva i mučenja predstave čitaocima kao neuputne, što je kaže UMS činio i list „Nova“ na svojoj naslovnoj strani.

E, sad takođe iz ove informativne delatnosti. Ima ovde dvoznačnih stvari. Analiziraću intervju Jovane Gligorijević kratko, koja je veliko ime u Đilasovom novinarstvu, koja je iznela par šokantnih stvari, informaciono-informativnih u tom svom intervjuu.

Ona je rekla – licemerje je kada se napada KRIK, kada objavi iskav Veljka Belivuka ili to što se urednik KRIK-a Stefan Dojčinović sastajao sa advokatom Belivukom, kaže Jovana Gligorijević.

Šta je tu šokantno? Šokantno je što Jovana Gligorijević, novinarka „Vremena“, praktično glavna novinarka u toj sferi i u listu „Vreme“ potvrđuje da se Stefan Dojčinović KRIK-a sastajao sa klanom Belivuka, i to ovih dana.

Iz toga proizilazi da su Belivukovi advokati KRIK-u nezakonito dali transkripte sa saslušanja, odnosno to je opet deo ovih informacionih nezakonitosti.

Pri tome je KRIK dodatno polirao te laži iz transkripta Belivuka i Miljkovića, a uz to novinarka Gligorijević kaže i to je vrlo značajno njeno svedočenje, kaže – novinari imaju legitimno pravo da sednu i sa crnim đavolom ako će da dobiju informaciju koja je u javnom interesu. Ja ću vam takođe nešto govoriti o tom javnom interesu.

Zamislite sada da su novinari intervjuisali optužene naciste i koljače u Nirmbergu 1945, 1946. godine i njihove advokate i da su onda te laži plasirali kao istinite?

Niko normalan ne bi očekivao da će od crnog đavola, dakle, koljača, ubica i kanibala, da dobije informaciju koja je u javnom interesu. Dakle, Jovana Gligorijević bespogovorno veruje klanu Belivuk. Zbog čega?

S druge strane, što se tiče tog interesa javnosti da sazna sve, zbog čega svi ti Đilasovski novinari i mediji nisu nikada za sedam godina pitali Đilasa, dakle, to su stotine novinara i jedno 30 Đilasovskih medija koji Đilasa nikada nisu pitali tokom ovih sedam godina zbog čega je mučio i mlatio bivšu suprugu i njene roditelje i zbog čega je pretio smrću bivšoj supruzi? To je u interesu javnosti da ona to sazna. Ako neko kaže da nije, voleo bih da čujem i jedno obrazloženje.

Dakle, Jovana Gligorijević na pitanje da li treba objavljivati iskaze u medijima, ona kaže: „Da, ako prevagne javni interes“. Opet, ni ona ni njen list „Vreme“, niti i jedan od 30 Đilasovskih medija nije video javni interes u tome da se objave iskazi iz policije Đilasove bivše supruge i njenih roditelja, niti su ikada pitali Đilasa zbog čega je mučio i tukao bivšu suprugu i pretio joj da će joj odrubiti glavu.

Da li je to u javnom interesu da se borimo protiv nasilnika koji imaju ozbiljno porodično nasilje? Pa, naravno da jeste. A zašto to nije nikada urađeno u ovih sedam godina?

Opet, što se tiče onih strašnih snimaka iz Srebrenice, Jovana Gligorijević kaže da je prikazivanje toga nalagao opet javni interes. E onda sledi pitanje – a zbog čega je javni interes ne nalaže da se prikažu slike žrtava klana Belivuk-Zicer? Nalaže, pa su i prikazani. To je niz primera licemerja.

Sada Gligorijević kaže još – sve te stvari vezano za klan Belivuk treba ispitati, ali da je problem što ovde to nema ko da ispita. Prvo, to nije tačno. A, drugo, to isto pitanje važi i za Đilasovo porodično nasilje. Znači, neko mora da se pita. Neko se pita zašto Đilas nije procesuiran zbog onih 619 miliona evra. Evo odgovora – nije procesuiran ni zbog svog porodičnog nasilja. Znači, sve tri žrtve su dale iskaze u policiji. Šta je preduzeto za ovih sedam godina? Ništa i onda nemojte da se čudite što ništa nije preduzeto u vezi pljačke ovih 619 miliona evra.

Jovana Gligorijević, takođe, na kraju svog intervjua izjednačuje, što je šokantno, i ovu Skupštinu, dakle, državu i mafiju. Dakle, i policiju i Skupštinu i tužilaštvo i sud izjednačava sa kriminalcima i kaže sledeće: kada je reč o političarima i kriminalcima, apsolutno treba da budemo skeptični. Odgovara na pitanje kome treba verovati. Dakle, izjednačila je političare i kriminalce. Dakle, zaista bih se ozbiljno suprotstavio tome, jer to niko normalan neće izjednačiti, mafiju i političare.

Znam da zanimanje političara možda nije popularno, ali niko normalan ne bi trebao da tvrdi da smo mi mafijaši.

Kako izgleda priprema, to je takođe primer nezakonitosti u informacionoj i informativnoj sferi. Dakle, transkript koji je objavljen kao kontra transkriptu KRIK-a, imamo dva transkripta. Dakle, to je transkript koji govori o pripremi za laganje konsiljerea, kasapina i koljača i koji svedoči da je transkript koji je KRIK objavio neistinit. Dakle, jednostavno radi se o transkriptu razgovora Belivukovog i Miljkovićevog advokata, Dejana Lazarevića sa tom dvojicom koljača, pa kako je informaciono široko predstavljen onaj prvi transkript, koji je dodatno i dorađivan, a koji sadrži sve stopostotne laži, treba da čujemo i ovo.

Dakle, Marko Miljković kaže svom advokatu konsiljereu: „Treba da pustimo to u javnost, da slažemo, da izazovemo reakciju javnosti, a za tom pričom, što ću ciljano da plasiram, za tim KRIK plače. Jedva čeka da sve to objave“.

Advokat kaže: „Tako baš treba, da ste bili u vezi, da je sve to sistem, država, i da ste radili u dogovoru, a Miljković kaže: „Izmisliću da smo se sastajali sa Vučićem. Pa, sa njim smo se sastajali redovno. Ko kaže da se nismo sastajali“. Taj deo ću da skratim.

Onda advokat razgovara sa Belivukom i kaže: „Konsiljere, sve je dogovoreno. Reći ćemo – znaš da ste se viđali sa žvalavim redovno.“, a Belivuk kaže: „Jeste, brate. Tako ćemo. Reći ćemo i da smo imali snimljeno, ali da su mi uzeli risiver, pa su snimci, kao, obrisani, pa sada nemam snimke, a imao sam ih. Advokat kaže: „Da, da. A da bi se dodatno zamutilo, reći ćemo da možda ipak imamo snimke, da smo neki deo presnimili“. Belivuk kaže: „Super. Tako ćemo i u KRIK sve to obavezno“.

Mi danas 28.07. imamo apsolutnu potvrdu da je ovaj razgovor koji je snimljen, ovaj drugi transkript, istinit zbog toga što sve Đilasovske stranke, mediji i advokati traže da se utvrdi da li su transkripti koje sam naveo konsiljera, kasapina i koljača snimljeni protivzakonito. Pa, možda jesu, možda nisu, ne znamo, a možda su i oni prvi transkripti snimljeni i izneti protivzakonito. Ko to zna?

Međutim, ono što je vidno iz ovoga je da niko ne dovodi u pitanje istinitost ovoga što sam upravo naveo, ovog razgovora. Ovaj transkript, to jest ovaj razgovor jasno dokazuje da je sadržaj izjava Belivuka i Miljkovića datih u toku, dakle, to je bilo 5. jula, apsolutan lažan, a time je lažan i KRIK-ov transkript koji je KRIK, rekao sam, dodatno dorađivao, pa objavio.

Đilasovski mediji već sedmi dan, i to traje neprekidno od prošlog četvrtka, vrše promociju koljača i ubica i to informaciono-informativna sfera je potpuno zatrpana time i kao po komandi od prošlog četvrtka, svi, jedno 30 medija je objavilo ove Belivukove halucionogene laži kao da su Sveto pismo, kao da su istinite.

Interes javnosti je da zna da klan Belivuk – Zvicer ima i dva portparola. Jedan je onaj Vladimir Vuletić, koji je za njihove potrebe osnovao i stranku Crno na belo, a drugi je portparolka Marinika Tepića.

Postoje najmanje tri stranke koje zastupaju klan Belivuku. Dakle, to su Crno na belo, SSP i Narodna stranka, a pre šest dana, i to je još jedan dokaz o vezama svih ovih, svoju podršku klanu Belivuk su u vidu saopštenja izneli Marinika i Đilas u saopštenju SSP-a pod nazivom - Sada je jasno zašto država godinama nije reagovala na, kako ga oni predstavljaju, Velju nevolju, pa mu tako i tepaju.

Đilasova stranka, koja upravo zastupa klan Belivuk - Zvicer, uzima zdravo za gotovo Belivukove halucinogene izmišljotine.

Đilas i Marinika, kao što vidimo, su iskusni političari i ipak bezrezervno veruju i Belivuku i Miljkoviću i to je dokaz onoga što već mesecima tvrdim – SSP je političko krilo oružanog krila, to jest mafijaškog klana Belivuk – Zvicer.

Da završim sa Jovanom Gligorijević. Nešto je imala ona i ispravno u tom svom intervjuu. Znači, kada je na pitanje da prokomentariše svojevremeno objavljivanje slika ubijenih pripadnika Zemunskog klana, Jovana Gligorijević je rekla – mislim da smo civilizacijski napredovali. Tačno, tako je. Za razliku od 2003. godine, koja nije bila ni civilizovana, ni pravedna, ni pristojna u doba DOS-a i DS-a, danas je Srbija i civilizovano i pravedno društvo, a time je i pristojno društvo i to društvo mafijašima sudi, a ne ubija ih. Živela Srbija. Hvala vam.

Reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.
Izvolite.

Zakon o kulturi koji se primenjuje od 2010. godine sa nizom podzakonskih akata koji proizilaze iz njega stvorio je preduslove za ujednačenu, sistematsku i efikasnu regulaciju celokupne oblasti kulture.

Izmene i dopune Zakona o kulturi koje smo usvojili početkom maja ove godine imale su za cilj da unaprede zakon, a samim tim i unapređenje funkcionisanja javnih institucija kulture.

Pomenute izmene tiču se, na primer, usvajanja budžeta za sledeću godinu pre kraja tekuće fiskalne godine, što omogućava jednu dobru dinamiku. Zatim, ujednačavanje broja članova upravnih odbora. Naime, novi zakon je bitno uredio sastav upravnih odbora, što je doprinelo da više nema šarolikosti koja je bila prisutna, posebno u manjim sredinama, kada se starim zakonom ostavljala mogućnost da upravni odbor ima najmanje tri člana, pa su neki upravni odbori imali tri, a neki pet, a neki možda i više. Sada je precizirano da mora biti pet članova i smatram da je ta ujednačenost važna.

Osim toga, upravni odbor je ustanova u kojoj za određenu nacionalnu manjinu od posebnog značaja, osim pet članova, sada imaju i po jednog člana iz Saveta nacionalnih manjina.

Jedna od novina koje su donele izmene i dopune Zakona o kulturi koji smo usvojili u maju ove godine jeste i ta da se za direktora kulturne ustanove imenuje lice koje ima visoko obrazovanje i pet godina radnog iskustva u kulturi, umesto tri godine radnog iskustva, što je bilo prethodno predviđeno.

Kako su i danas pred nama izmene i dopune Zakona o kulturi, one se tiču usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o rodnoj ravnopravnosti. Izmene se odnose na članove u zakonu kojim se definiše učešće žena u nacionalnim savetima nacionalnih manjina, kao i u upravnim i nadzornim odborima. Tako umesto 30% manje zastupljenog pola, mora biti obezbeđena zastupljenost 40% manje zastupljenog pola, a to su najčešće žene.

Kako razvoj jednog društva nije moguć bez poštovanja principa rodne ravnopravnosti, smatram da će ova izmena doprineti ujednačenijem odlučivanju žena i muškaraca. Mada je u poslednjih nekoliko godina broj žena u politici, na mestima odlučivanja, porastao, još uvek nije na zadovoljavajućem nivou.

Većem broju žena na mestima odlučivanja doprinose i kvote kao instrument, zahvaljujem kojem su žene kandidovane, vidljive i aktivne u javnom i političkom životu. Naime, 40% žena, kao manje zastupljenog pola, na mestima odlučivanja još nije suštinska ravnopravnost, ali jeste jedan korak ka tome.

Što se tiče Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti, on predstavlja normativni okvir koji omogućava razvoj bibliotečko-informacione delatnosti, napredak biblioteka u stručnom smislu, kao i zaštitu i sigurnost biblioteka u institucionalnom smislu.

Izmena zakona o kojoj danas govorimo odnosi se na obavezu usaglašavanja ovog zakona sa Zakonom o kulturi. Preciznije, izmena Zakona o bibliotečko-informacionoj delatnosti odnosi se na deo zakona kojim se regulišu uslovi za izbor direktora biblioteke. Tako će ubuduće članom 17. Zakona o bobliotečko-informacionoj delatnosti biti jasno definisano da se za direktora biblioteke imenuje lice koje ima visoko obrazovanje i najmanje pet godina radnog iskustva u kulturi, umesto tri, koliko je bilo do sada.

Mi iz Socijaldemokratske partije Srbije podržavamo izmene pomenutih zakona i nadamo se da će njihova primena biti dosledna.

Želela bih da napomenem ovom prilikom da se ustanove kulture u manjim sredinama susreću sa problemom zapošljavanja stručnih kadrova na neodređeno vreme. Iako je povučena zabrana zapošljavanja i omogućeno da se zaposli do 70% od broja radnika koji su napustili radni odnos zbog odlaska u penziju ili nekog drugog razloga, zbog malog ukupnog broja zaposlenih, i dalje se susreću sa praktičnim problemima i ne mogu da zaposle nove radnike na neodređeno vreme.

U malim sredinama ovo je poseban problem, zato što su često neophodni stručni kadrovi, posebno muzejski kadrovi, koji moraju da dođu iz drugih mesta ili iz velikih kadrova. Ukoliko ne mogu da dobiju posao na neodređeno vreme, ovakvi kandidati nisu u mogućnosti ili nisu voljni da preuzmu rizik i troškove koji su rezultat rada u drugom mestu, jer to često podrazumeva preseljenje i odvajanje od porodice. Ovakva situacija muzeja kao ustanova kulture u manjim sredinama dodatno stavlja u nepovoljniji položaj u odnosu na slične ustanove u velikim gradovima.

Nadam se da će Ministarstvo imati razumevanja i pokazati još jednom svoju posvećenost ravnomernom očuvanju i promovisanju kulture u Srbiji.

Mali pomaci u kvalitetu rada kulturnih ustanova u manjim sredinama rezultiraju natprosečnim uticajem u zajednici i zbog toga smatram da je svaki oblik pomoći koji Ministarstvo može da pruži višestruko koristan.

Iskoristiću ovu priliku da istaknem podršku Ministarstvu kulture i informisanja, koje značajnim finansijskim sredstvima podržava rad kulturnih ustanova i programe njihove u opštini Prijepolje, odakle dolazim. U pitanju su tradicionalne manifestacije i programi, kao i projekti kojima se neguje kultura i tradicija Bošnjaka. Tu su i značajna sredstva za digitalizaciju bioskopa, doma kulture, gde se Prijepolje našlo među deset opština za koje su izdvojena ova sredstva. Značajna su i sredstva dobijena na konkursu "Gradovi u fokusu" i to je ono što treba pohvaliti.

Izdvojila bih i podršku Ministarstva kulture i informisanja muzeju u Prijepolju u iznosu od 600 hiljada dinara za otkup dva značajna umetnička dela kojim je uvećana i obogaćena muzejska zbirka. Ovo je prvi put da je Ministarstvo izdvojilo sredstva za ovu namenu muzeju u Prijepolju i nadam se da će se ovakva saradnja nastaviti na dobrobit građana Prijepolja, ali i svih onih građana Srbije koji su u prilici da posete Prijepolje i muzej u Prijepolju.

Značajna su i sredstva od 430 hiljada dinara kojima Ministarstvo u celosti finansira projekat "Religijsko mišljenje i praksa stanovništva Prijepolja i okoline", gde će tim etnologa vršiti etnološka istraživanja.

Postoji mogućnost da Ministarstvo finansira još jedan značajan projekat koji se tiče razvoja novinarstva u opštini Prijepolje povodom 90 godina od pojave prvih novina, kada je prvi broj lista "Sandžak" izašao 1. februara 1932. godine, čiji je izdavač i publicista bio Milivoje Žugić.

Za građane Prijepolja od velikog značaja je i podrška Ministarstva u obnovi bibliotečkog fonda biblioteke "Vuk Karadžić". Moji Prijepoljci koji vole da čitaju i koriste druge usluge biblioteke imaće priliku da dođu do najnovijih i najaktuelnijih naslova. Prijepoljska biblioteka je primer dobrog rada i upravljanja i nadam se da će Ministarstvo nastaviti sa ovim vidom podrške. Verujem da razumete koliko je dragoceno svim ljubiteljima knjige, studentima, uopšte intelektualcima, kada u jednoj maloj sredini kao što je opština Prijepolje, mogu da dođu ne samo do najaktuelnijih naslova, nego do svih onih značajnih naslova koji su im neophodni za obrazovanje i uopšte rad.

Socijaldemokratska partija Srbije podržaće predloge zakona o kojima danas raspravljamo. Zahvaljujem se.