Hvala, gospodine Mirkoviću.
Što se tiče vašeg poslednjeg pitanja, s obzirom da je bilo upućeno meni, na veb sajtu Narodne skupštine, u odeljku gde se nalazi arhiva akata koja su bila predata Narodnoj skupštini u bilo kom trenutku, dakle akti u proceduri, mislim da su ostala akta u pitanju. Kada pogledate arhivu saziva, i ovo govorim da bih dao obrazloženje na koji način građani Srbije mogu da dođu do tog dokumenta o kom ste govorili vi, ali i bilo kog drugog. Kada pogledate prethodni saziv, onaj iz 2016. do 2020. godine, na spisku može da se uradi čak i pretraga po imenu i prezimenu podnosioca, pronaći će se svi akti koji su u bilo kom trenutku predati. Dakle, uključujući i taj Predlog rezolucije o kom ste vi sada govorili u kompletnom tekstu uključujući i sam sadržaj o kom ste govorili upravo i gde se zaista nalaze sve ove stvari koje ste vi naveli.
Svaki građanin ove zemlje može da na taj način dođe do samog dokumenta, a naravno svaki narodni poslanik, ukoliko to želi, može se obratiti generalnom sekretarijatu i biće mu dostavljena kopija u papirnoj formi.
Dakle, ako je vaše pitanje bilo, da li su trajno zapisani i evidentirani svi tragovi samih postupaka, svakako postupaka koji nisu na ponos onima koji su ih preduzimali, budite bez brige, sve je trajno evidentirano i izloženo na uvid našem narodnu. Nalazi se na sajtu Narodne skupštine.
Pošto sve više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, mi nastavljamo sa radom.
Saglasno članu 27, 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i nakon 18.00 časova, zbog potrebe da Narodna skupština usvoji zakone iz današnje procedure.
Prelazimo na jedinstveni pretres o 3. tački dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. obaveštavam vas da su pozvani da prisustvuju: Siniša Mali, ministar finansija, Tatjana Matić, ministar trgovine, turizma i telekomunikacija, Danijela Vazura, državni sekretar i Tatjana Stanić, viši savetnik u Ministarstvu finansija.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 170. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Predlogu zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi broj 1/2021 o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA 2006), kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metode administrativne saradnje iz člana 14. stavovi 1. i 3. i ukidanju i zameni Odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 3/2013 i 3/2015.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da)
Reč ima ministarka Tatjana Matić.
Izvolite.

Zahvaljujem se.
Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Republike Srbije, pred vama se danas nalazi Predlog zakona o potvrđivanju Odluke Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 1/2001, o izmeni Aneksa 4 Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi, skraćenica CEFTA 2006, kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metode administrativne saradnje iz člana 14. stava 1. i 3. i ukidanju i zameni Odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 3/2013 i 3/2015.
Ovim zakonom se zapravo potvrđuje odluka Zajedničkog komiteta Sporazuma o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi br. 1/2001, o izmeni Aneksa 4 Sporazuma, kojim se utvrđuje Protokol o definiciji pojma "proizvodi sa poreklom" i metode administrativne saradnje iz člana 14. stav 1. i 3. i ukidanju i zameni odluka Zajedničkog komiteta u daljem tekstu Odluka CEFTA 3K.
Tekst Odluke CEFTA 3K je prihvaćeni i na sednici Vlade Republike Srbije, koja je održana 16. juna 2021. godine. Ovom odlukom koja je usvojena 21. juna 2021. godine u Skoplju u prisustvu svih predstavnika CEFTA strana.
Razlozi za usvajanje ove odluke se ogledaju pre svega u implementaciji novog seta pravila o poreklu robe sadržanog u aneksu koji ide uz ovu odluku, u prilogu pod a, označeno pod slovom - a, gde je u članu 1. predviđeno da se u svrhu sprovođenja sporazuma primenjuju odredbe Regionalne konvencije o pan-evro-mediteranskim preferencijalnim pravilima o poreklu, tzv. PEM konvencije, i obezbeđuje se dinamična veza sa PEM konvencijom tako da se uvek poziva na poslednju verziju koja je na snazi, dok član 2. predviđa pravila o poreklu robe koja se alternativno primenjuje i na bilateralnoj i prelaznoj osnovi pored važećih pravila sadržanih u PEM konvenciji do završetka i stupanja na snagu revidirane PEM konvencije.
U pogledu preferencijalne trgovine, pravila koja će se alternativno primenjivati ovim sporazumom u najvećoj meri obuhvataju interese naše zemlje, kao i interese svih naših trgovinskih partnera u zoni slobodne trgovine. Stoga je ovo od višestrukog ekonomskog značaja za našu privredu, pre svega u pogledu njene konkurentnosti i izjednačavanja uslova za poslovanje na međunarodnom tržištu.
Poštovani poslanici, sigurna sam da ćemo danas kao i uvek imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati predloženo zakonsko rešenje. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem ministarki.
Dame i gospodo narodni poslanici, samo kratko obaveštenje.
Danas tokom 13.30 časova očekujemo polaganje zakletve Republičkog javnog tužioca, pauzu od 14.00 do 16.00 časova nakon čega nastupa deo sednice kada postavljamo pitanja Vladi, nakon 19.00 časova očekujemo glasanje, kako biste mogli da planirate svoje današnje obaveze.
Da li reč žele predstavnici nadležnih odbora? (Da)
Reč ima, ispred Odbora za finansije, Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovana ministarko, kolege poslanici, na 39. sednici 22. jula ove godine imali smo prilike da čujemo od predstavnika Ministarstva finansija, koji se bave ovim sporazumima, da je u stvari uvođenje novog seta pravila ovde danas na dnevnom redu, ali će privredni subjekti imati mogućnost da se izjasne za sada o kojim će pravilima da se, o poreklu robe, izjasne kada vrše prelaz preko granica i kada imaju određenu dokumentaciju.

Ono što je važno jeste da se očekuje još promena SSP-a za usklađivanje sa ovim sporazumom CEFTA. Treba reći da je CEFTA trgovinski sporazum koji je osnovan još 1992. godine između sedam zemalja. Ono što je najvažnije, to je da ove zemlje koje su danas sastavni deo ovog sporazuma praktično su zemlje koje su najvažnije, a Srbija je jedna, naravno, od najvažnijih, koje kreiraju tu regionalnu trgovinsku politiku.

I, ono što je najvažnije, to je da je taj novi predlog pravila o poreklu proizvoda u stvari deo kojim je Srbija učestvovala u pravljenju ovog protokola i promeni, što je jako važno, jer smo mi svoje državne interese, koji nam daju veću konkurentnost naših proizvoda, implementirali u ove protokole, ali to važi, naravno, i za one druge potpisnice ovog sporazuma.

Tako da, ono što danas govorimo imali smo prilike isto i kada je u pitanju bio sporazum EFTA prethodne nedelje da čujemo, takođe usklađivanje tih protokola i mislimo da je to velika mogućnost za nas da na adekvatan način zaista dobro sarađujemo i sa istokom i sa zapadom, sa svim ekonomskim delovima sveta za koje naša roba nalazi svoju krajnju destinaciju i profit. Hvala.

Zahvaljujem se predsednici Odbora za finansije.
Pošto nemamo više prijavljenih predstavnika odbora, prelazimo na predsednike poslaničkih grupa.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, akademik Muamer Zukorlić.

Poštovana potpredsednice Narodne skupštine, predsedavajuća, uvažena ministrice sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, temu porekla proizvoda kroz ovaj sporazum sa jedne druge tačke gledišta smo već tretirali pre nekih desetak dana. Tada sam zapravo imao diskusiju u kojoj sam naglasio važnost originalnosti porekla proizvoda, ukazujući na to da se ne radi o običnom tehničkom pitanju, već da je zapravo insistiranje na poreklu proizvoda nešto više od samog proceduralnog pitanja koje se tiče trgovine.

Dakle, radi se o intenciji da se one zemlje koje žele sebe profilirati ozbiljnim posvete sopstvenim proizvodima, odnosno posvete originalnosti proizvoda, jer sve što u svetu vidimo ili je original ili je plagijat, ili je nešto što je autentično ili je prepis, bilo da su u pitanju proizvodi, bilo da su u pitanju nematerijalne stvari. Danas imamo i vrlo aktuelnu temu raznih oblika inflacije u vrednosnim aspektima, uključujući znanje i obrazovanje, pa danas i kada je u pitanju diploma i kada su u pitanju razni sertifikati, priznanja akademska, stručna, ključna je razlika da li je nešto autentično ili je falsifikat, da li je nešto originalno ili je ono prepis.

Dakle, u tom pogledu ova tema je i dalje važna i ono što ona zaslužuje jeste potenciranje na tome da naša zemlja, koja se hvala Bogu nalazi na geografskoj poziciji koja se po kategorizaciji kvaliteta prostora za življenje tretira prvom kategorijom. Svet je na neki način po toj kategorizaciji podeljen na pet kategorija i imate kategoriju A ili prvu kategoriju koja je ocenjena odličnom u pogledu uslova za življenje. Kada uzmete u obzir i klimatske i sve druge uslove, kvalitet zemlje, razne okolnosti koje utiču na život, zapravo naša zemlja i ovaj širi prostor se nalaze u prvoj kategoriji, a to znači prostor idealan za život. Između ostalog, kvalitet zemlje je takav da na tom prostoru samo je pitanje da li želite da radite i da li želite da elementarno znanje iskoristite kako bi taj vaš rad dobio svoje efekte.

Drugim rečima, na našem prostoru, na prostoru našeg življenja je moguće proizvoditi jako mnogo originalnih, autentičnih proizvoda, odnosno proizvodi koji mogu imati poreklo na prostoru na kome zapravo živimo. Naravno, pojam „poreklo“ se u kontekstu naše teme tiče proizvoda. Međutim, pojam „poreklo“ je značajniji od samih proizvoda. Vi znate koliko puno možete da čujete po pitanju porekla kada su u pitanju razni oblici identiteta, uključujući i nacionalni identitet, koliko je važno poreklo, koliko su bitne etnogeneze. Nisu one jedine, nisu one presude, ali u pogledu ophođenja našeg ličnog prema poreklu.

Zapravo, i tu ćete naći dva pristupa. Kada imate čime da se ponosite, onda potencirate poreklo. Kada imate dedu, pradedu ili bilo koga u genezi svoje prošlosti, odnosno svoga porekla čime se ponosite, a ponosite se originalnošću, kvalitetom, onda vi tada potencirate da je vaš taj u genezi bio to, bio takav, postigao to, imao te kvalitete, vršio takvu i takvu ulogu u prošlosti, u istoriji za svoj narod, za određene vrednosti itd, onda se ponosite time. Ukoliko to nemate ili ukoliko nemate čime da se ponosite, onda ne potencirate poreklo, nego pokušavate da to nadoknadite sa nečim drugim.

Dakle, ukoliko imate u rukama original, vi se ne bojite da ga pokažete. Ukoliko nemate u rukama original, nego imate falsifikat, vi želite da to protekne bez pokazivanja, bilo da je u pitanju falsifikovani novac, bilo da je u pitanju falsifikovani dokument ili pasoš za prelazak granice. Kada neko prelazi granicu sa falsifikovanim pasošem, njemu se žuri preko granice, što pre da prođe kontrolu, jer ako onaj službenik koji proverava autentičnost pasoša zagleda više postoji rizik da otkrije falsifikat. Dakle, onaj ko nema original on mulja, on nešto muti, on želi da to ne bude vidljivo, želi da se to uradi u mraku. Ono što je razlika između ambijenta svetla i ambijenta mraka jeste zapravo što lopovima uvek odgovara mrak, jer tada njihovi prsti najbolje operišu. Kada upalite svetlo, oni su fini i drže prste tamo gde treba. Tako da, simbol svetla je zapravo simbol transparentnosti, simbol vidljivosti. Ideja transparentnosti je ideja vidljivosti, da se vidi kako ne bismo imali prostora za lopove, za muljatore, za one koji zapravo hoće da rade nečasne radnje.

Dakle, kome je u interesu vidljivost? Vidljivost je u interesu originalu. Kome je u interesu mrak ili manja vidljivost? Pa, falsifikatu. Svakom falsifikatu je u interesu manja vidljivost. Zašto imamo razliku u kvalitetu, recimo, raznih tela, uključujući i narodne skupštine ili parlamente? Zašto je, između ostalog, kvalitet ovog parlamenta u njegovoj vidljivosti kroz direktan prenos npr. na nacionalnoj televiziji? Upravo zato što je sve vidljivo, nema šta da se sakrije. Ne možete da intervenišete na diskusijama narodnih poslanika, pa da kažete – ovo ćemo pustiti, ovo nećemo pustiti, jer je zakonom regulisano i to je jedna od tekovina kulturnocivilizacijskih, političkih tekovina ove zemlje, da imamo vidljivost Narodne skupštine, rada Narodne skupštine, diskusija narodnih poslanika kroz direktan televizijski prenos.

Prema tome, to su zapravo sve pokazatelji koliko je bitna originalnost, koliko je bitna autentičnost i koliko je bitno raditi na ambijentu da falsifikati ne dobiju svoju podršku.

Razlika između originala i falsifikata je kao razlika između voćne ili povrtne kulture i korova u prirodi, odnosno u poljoprivredi. Na primer, da biste imali uređenu određenu poljoprivrednu kulturu, ne možete očekivati da ona bude samonikla. Vi se morate potruditi da je zasadite, pa se onda morate potruditi da je zalivate, pa da je održavate, pa da je štitite od korova, itd. Znači, original zahteva trud, original ne raste sam od sebe, on zahteva posvećenost, on je kultura.

Evo, vidite, juče smo tretirali i Zakon o kulturi i zanimljivo je da imamo pojam kulture i u poljoprivredi, iako na prvi pogled kultura ne bi trebalo da ima veze sa poljoprivredom, ali ima veze u onom latinskom značenju kultivare – urediti, zato što poljoprivredno dobro zaslužuje taj status ukoliko je kultivisano. Ukoliko nije kultivisano, nego je prepušteno samoniklim biljkama, tj. korovu, ono je nekultivisano.

Slično vam je i sa ljudima, dakle, sa ljudskim životima. Znači, da bi se čovek održao kulturnim, on mora biti posvećen sebi, on mora imati kulturu higijene, kulturu življenja, kulturu ishrane, kulturu odnosa prema sebi, prema porodici. Zapravo, vertikala kulture, stub oko koga se održava kultura je odgovornost, bilo da je u pitanju ljudska kultura ili poljoprivredna kultura. Dakle, bez odgovornosti nema kulture, a nema odgovornosti bez truda.

Znači, odgovornost ili kultivisanje u stvari je kao hodanje uz brdo. Da biste ste popeli na brdo potreban vam je trud, potrebno je da uložite snagu, energiju, da trošite kalorije mišića, a da biste sišli samo se prepustite i samo se kotrljate, ne treba vam snaga, trud, energija da biste se kotrljali, da biste se spustili. Zato kada šetate mnogo vam je lakše da idete niz nego uz, ali samo kad se setite da što viši idete niz brdo ili niz, pravite veći dug za vraćanje uz. Ili u trošenju novca, znači, mnogo je lakše trošiti nego zarađivati. Ako se predozirate trošenjem, vi onda zapravo samo uvećavate dug, idete u veći minus i naravno da će vam kasnije biti teže. Kao što vam je bilo lako da se spuštate, a onda teško da nadoknadite to spuštanje, tj. da se penjete, jednako ako ste se predozirali u trošenju, trošili više nego što zarađujete, onda će vam gomilanje tog duga i uvećanje tog minusa zapravo biti teret.

Isto vam je kao i sa nizvodnim ili uzvodnim plivanjem. Nizvodno znaju svi da plivaju. Nizvodno pustite plastične flaše, one idu same, super je i sve znaju da plivaju, a bogami uzvodno samo pravi plivači, samo stručni plivači, samo zdravi plivači, samo snažni plivači, simbolički i metafizički kazano – samo idealisti. Samo idealisti plivaju uzvodno, ostali se prepuste inerciji.

Zato imate u čoveku samom taj sukob duše i tela, sukob božanskog i sukob životinjskog. Dakle, stalni sukob imate unutar čoveka, zato što prepustiti se životinjskom znači prepustiti se hedonizmu, prepustiti se užitku, prepustiti se onome što vam traže strasti, porivi, potrebe, fiziologija, biologija itd. A ostati čovek, biti uspravan, biti plemenit, imati karakter, očuvati karakter ljudskosti, to neće samo, to ne može samo da se prepustite. Morate imati trud, duhovni trud, umni trud, obredoslovni, morate imati trud promišljanja, trud kristalizacije, trud diferencijacije ljudskog i neljudskog unutar sebe.

U stvari, čovek ima i jednu i drugu energiju u sebi i ona je realna i ne može se eliminisati ni to zemaljsko, odnosno telesno, niti čovek može ostati samo duša, niti može biti samo telo. Ako bude samo telo, odnosno ako mu podižemo samo dimenziju tela, on postaje životinja i to je danas ono što nam proizvodi ideologija materijalizma, proizvodi nam životinje u liku čoveka, koje zapravo imaju za cilj, koje se ponašaju po zakonima šume, po zakonima životinje, jača jede slabiju, velika jede manju. To je zapravo kada se razulari životinjski aspekt čoveka, tu je zapravo duša, etika, ontološka suština, ljudskost, ona dubina ljudska, ono iz čega klija savest, koju ima svaki čovek, u meri u kojoj to ne zatruje svojim, da kažemo, neljudskim ponašanjem i samo je bitno ko će da prevagne nadpolovično.

Ako duša i duh čoveka prevagnu nadpolovično, tada je čovek čovekom, tada iz njega klija plemenitost. On ima zemaljsko, životinjsko, telesno, ali je ono pod kontrolom i tako treba da bude. Ali ako dozvolimo da nadjača to biološko, onda čovek postaje više životinja nego čovek, onda je to ljudsko, to plemenito, to iskonsko, to ontološko u njemu poraženo i to je zapravo ono što danas možete da vidite kod ljudi. Niko nije niti anđeo niti đavo, niti može stoprocentno da pobedi ovo životinjsko, niti može stoprocentno da pobedi ovo božansko. Ali, bitno je šta je presudno i u meri u kojoj je jedno od ovoga presudno i nadjačano, to je ono što vidimo kod čoveka, kod određenih ljudi, kod nas ili ljudi oko nas.

Dakle, eto, upravo to je ta borba između originala i falsifikata i onako kako se ona odvija u čoveku, ona se jednako tako odvija i u proizvodima čoveka, odnosno u delima čoveka.

Bez obzira što nemamo implicitnu ili eksplicitnu vezu sa temom, ali mi smo narodni poslanici ovde i da aktualizujemo određene teme koje pogode narod, koje pogode naše građane. Ja ne mogu danas a da se ne osvrnem na temu koja ovih dana opterećuje Novi Pazar. Naime, u pitanju su tri profesora, tri nastavnika, tri predavača koja su ekspresno isključena iz radnog odnosa sa Državnog univerziteta u Novom Pazaru. Dakle, to je još jedan događaj koji, nažalost, opterećuje ovu visokoškolsku ustanovu.

Znate da nije prvi put da govorimo na ovu temu, ali ovih dana ovo je eskaliralo jer su u pitanju zapravo tri člana nastavno-naučnog veća, odnosno kolektiva Državnog univerziteta u Novom Pazaru, a što se može i proveriti kroz zapisnike za sve ono što se dešavalo u proteklih šest meseci kroz procedure za izbor rektora.

Dakle, to su tri profesora, tri nastavnika koja su se suprotstavila aktuelnom rukovodstvu u Novom Pazaru, pre svega bivšem rektoru koji je pokušao da dobije još svoj treći mandat. Oni su se odvažili da budu slobodni građani, nastavnici, profesori, onako kako im to garantuju Ustav i zakon i oni su se suprotstavili da se kršenjem zakona dodeli još jedan mandat dotadašnjem ili dosadašnjem rektoru Kostiću. Oni su bili u tome jako uporni, evo, to možete da proverite i u Odboru za obrazovanje i u ministarstvu nadležnom resornom, dakle Ministarstvu prosvete, da su oni upućivali više pisama ukazujući na taj problem i na brojne zloupotrebe koje se dešavaju na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, uključujući i taj pokušaj da se izbegne zakon i da aktuelna oligarhija koja već tim univerzitetom vlada od njegovog osnivanja skoro, punih 15-16 godina, i dalje ostane na čelu u toj postavci.

Zahvaljujući njihovoj argumentaciji, Ministarstvo je uvažilo njihove primedbe i zapravo zabranilo ili onemogućilo dotadašnjem rektoru Kostiću da ponovo bude izabran. Međutim, oni su, naravno, imali svog pajtaša koga su izabrali za novog rektora, ali koji pripada istoj oligarhiji i koji je dobio zadatak da te ljude kazni. Ti su ljudi, dakle, znam da vam je teško da poverujete da može u visokom obrazovanju, na državnom univerzitetu čiji je osnivač Vlada, ustanova koja funkcioniše ili bi trebalo da funkcioniše po svim odredbama Zakona o visokom obrazovanju, gde postoji određeni nadzor i mogućnost kontrole itd, da se na taj način otvoreno, surovo, brutalno, bezobrazno, drsko i bezobzirno kazne ljudi zato što su poremetili idilu jednoumlja koja vlada na tom univerzitetu punih 15 godina.

Dakle, prosto da ne verujete da je moguće da ti ljudi koji su ja verujem od samog osnivanja univerziteta na tom univerzitetu radnici, uposlenici, da zato što su se suprotstavili toj vladajućoj strukturi na univerzitetu zapravo budu isključeni. Znači, neke sam stvari govorio, govorićemo i ubuduće, ali se zaista radi o univerzitetu koji funkcioniše poput sekte, strogo zatvoren, ljudi se drže pod zvonom ćutanja, pod strahom od isključenja i zapravo ova tri profesora su isključena kako bi se održala lekcija svima drugima da im više nikada ne padne na pamet da se suprotstave.

Dakle, radi se o državnom Univerzitetu koji se samo tako zove i koji je najprivatniji univerzitet u ovoj zemlji, to možete da proverite. Tamo ćete da nađete, zapravo, jedinu brzu traku za napredovanje kod članova porodice prvog i dugoročnog rektora Ćemala Dolićanina, koji je za svu svoju decu obezbedio brzu traku zvanja, brzu traku školovanja, brzu traku pozicioniranja, dakle, to za njih samo postoji ta brza traka i on je i dalje vladar tog Univerziteta. Dok to zakonski nije bilo moguće, on nakon što više nije mogao biti rektor, on je izmislio funkciju direktor univerziteta, znate, pa samo je na rektor dodao ovo „di“ i postao direktor Univerziteta i sa tom pozicijom on i dan danas vlada tim univerzitetom i raspoređuje te svoje sluge.

Zanimljiv je, recimo, još jedan podatak, znači Univerzitet koji već ima 15, 16 godina od nastanka, znate, sada kada je bio izbor za rektora, vi ste iz celog kolektiva, slušajte ovaj podatak, molim vas, imali samo jednog kandidata koji je ispunjavao formalne uslove za rektora. Kakav je to Univerzitet koji ima samo jednog kandidata koji može da ispuni uslove za ovaj rektorat?

Znate šta je razlog što samo jedan kandidat nije imao te uslove? Prvi je razlog što se ne dozvoljava članovima tog kolektiva da napreduju, ne dozvoljava im se da oni postanu redovni profesori, da ispunjavaju uslove da mogu konkurisati sutra za upravu, a drugi razlog je stezanje uslova, dodatnih uslova. Na primer jedan od uslova je da je kandidat za rektora dobio sva zvanja na tom Univerzitetu. Zamislite besmislice, ako ste dobili zvanje na drugom univerzitetu, vi ne možete biti kandidat ili neko od zvanja itd.

Dakle, ovo pitanje otvaram, naravno da ga sada ne možemo apsolvirati, ali javnost zaslužuje da zna, insistiraćemo na ovom da se ta grupacija oligarhija mora raskrinkati, ti ljudi se moraju zaštiti u 21. veku, u ovoj državi to ne može biti normalno da ljudi dobiju otkaze i budu isterani s posla zato što imaju drugačije mišljenje.

Hvala.

Zahvaljujem se potpredsedniku Zukorliću.

Reč ima ovlašćena predstavnica poslaničke grupe Jedinstvena Srbija, potpredsednica Narodne skupštine, narodna poslanica Marija Jevđić.

Izvolite.

Zahvaljujem, potpredsednice.

Poštovana ministarka sa saradnicima, na današnjem dnevnom redu imamo odluku kojom se dopunjuje CEFTA sporazum. Za Srbiju CEFTA je značajna i zbog pristupanja Evropskoj uniji ali i Svetskoj trgovinskoj organizaciji.

Jedinstvena Srbija prepoznaje značaj koji CEFTA ima i kojim se dodatno unapređuje trgovinska saradnja u regionu.

U prilog nam govore i istraživanja da je zahvaljujući CEFTA Sporazumu trgovinska saradnja veća za 100% nego što je bila pre ovog sporazuma. Budući da sve barijere nisu u potpunosti uklonjene CEFTA konstantno radi na njihovom eliminisanju i unapređenju što bolje saradnje, a dodatni impuls trgovinskoj saradnji daje i politička vizija lidera Zapadnog Balkana.

Juče i danas je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić u poseti Severnoj Makedoniji, gde učestvuje na Ekonomskom forumu za regionalnu saradnju u okviru inicijative za saradnju još uvek poznate pod nazivom Mini Šengen, pošto danas očekujemo da ova inicijativa dobije novi naziv.

Predsednik je juče najavio da će se danas potpisati tri jako važna sporazuma, a od toga se jedan tiče daljeg ukidanja barijere i daljeg ubrzanog protoka robe između Srbije, Severne Makedonije i Albanije koji je svakako važan upravo i za dalje funkcionisanje CEFTA.

Inače, plan da se u naredne dve godine dođemo do toga da nema granica između ove tri zemlje i da kamioni mogu slobodno da prolaze, kao i automobili, da će rasti trgovinska razmena između ove tri zemlje, da će se smanjiti operativni troškovi, da ćemo tako uštedeti milione evra.

Inače, na ovom ekonomskom forumu učestvuje čak 217 kompanija koje dolaze iz Srbije i to govori da su naši privrednici zainteresovani da posluju u jednom ovakvom regionalnom trgovinskom uređenju, odnosno u jednom ovako velikom tržištu. Na tom samitu pored predsednika Aleksandra Vučića učestvuju i premijeri iz Severne Makedonije i Albanije.

Inače, Mini Šengen kao zajednički projekat vodi ka dubljoj povezanosti Balkana i takvom saradnjom ovaj region približava se EU, jer svaka od ovih zemalja čeka prijem u EU, jača regionalnu saradnju, poboljšava poslovnu klimu, privlače se strane investicije i naravno ono što je bitno, neguju se dobrosusedski odnosi.

Naročito se u ovom kriznom periodu pokazalo da je regionalna saradnja izuzetno važna u zajedničkoj borbi za spasavanje ljudskih života i u tim teškim trenucima najsnažnija je podrška suseda i to vam je kao i u realnom životu, uvek vam je prvi komšija bliži od nekog roda, nekog najrođenijeg, jer on vam je tu, prvi će izaći u susret kada je neki problem u pitanju, pa se tako i Srbija pokazala kao, mogu slobodno reći, jedan bratski sused, jer je u trenucima kada se ceo svet borio za vakcine Srbija i srpski narod je pokazao solidarnost izdvajajući vakcine za zemlje regiona i ta podrška je bila i značajnija ali, Boga mi, i brža od podrške pružane preko Kovaks sistema.

Da se ja vratim na današnju temu, a to je CEFTA. Ono što treba u budućnosti razmišljati, ministarka, je kako da iskoristimo i digitalnu transformaciju koja je naša neminovnost i koja je budućnost i ono što nam podaci govore, odnosno pokazatelji, da je na CEFTA tržištima tri puta manji procenat malih i srednjih preduzeća koja svoju robu prodaju preko interneta u odnosu na evropsku firmu i zato firmama ovakvo regionalno tržište kakvo je CEFTA može biti odskočna daska. To u praksi znači da mala i srednja preduzeća koja se bave internet prodajom u Srbiji ona će imati veće tržište umesto sedam miliona imaće nekih dvadeset miliona potrošača.

Inače, elektronska trgovina regiona zajedno danas generiše oko jednu milijardu dolara od kojih je srpsko učešće najveće, ali i dalje tri puta manje, pa eto jedan predlog za vaše Ministarstvo, pošto ste vi Ministarstvo za trgovinu i turizam da nekim istraživanjima CEFTA tržišta vidite i uputite ta mala i srednja preduzeća koja se bave internet prodajom, da im date neke smernice i da im pomognete da ovi podaci u narednom periodu budu mnogo bolji i mnogo veći.

Mi ne smemo da zaboravimo da u jednom trenutku CEFTA Sporazum je doveden u pitanju kada je Kosovo uvelo takse na srpsku robu, a to je bilo 2018. godine, i kada je nepostojeća republika Kosovo povećala porez na robu koja dolazi iz Srbije na čak 100%.

To je bilo jasno kršenje Sporazuma CEFTA i duha Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i moram reći da je to bio jedan presedan gde su jedna pravila važila za sve partnere u CEFTA, a druga pravila su važila za tzv. institucije na Kosovu i oni su čak i pored jasnih opomena iz međunarodne zajednice i dalje nastavili svoju politiku.

Takvu politiku nisu primenjivale čak ni zemlje koje su bile u ratu i nisu pribegavale ovako drastične mere kao što su tada privremene institucije na Kosovu i Metohiji primenile prema robi koja dolazi iz Srbije i Bosne i Hercegovine.

Prošlog meseca je održan Samit lidera Zapadnog Balkana, gde je premijer takozvane republike Kosovo, Aljbin Kurti predložio potpisivanje novog Srednjoevropskog sporazuma o slobodnoj trgovini koji bi se umesto CEFTA zvao SEFTA, jer smatra da sadašnji pristup regionalnoj saradnji nije dobar i da odbijanje Srbije da prizna nezavisnost Kosova je ozbiljna prepreka regionalnoj saradnji.

Mislim da ovo što sam rekla nije smešno bilo bi tužno, jer pored toga što predstavnici kosovskih Albanaca prekrajaju istoriju naše svetinje na Kosovu prisvajaju oni, izmišljaju genocide iz ne znam kojeg veka, oni sad misle da su oni ti koji treba da kreiraju i vode međunarodnu politiku u ime svih zemalja Balkana, pa tako predlažu da se promeni ime CEFTA u SEFTA.

Ali, mislim to su oni, ili se prave blesavi ili non-stop guraju prst u oko Srbiji sa raznim provokacijama, ali moraće da shvate da Srbija jeste za regionalnu saradnju, da jeste za pomirenje u regionu, ali da nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo, jer Kosovo je zasebni deo Republike Srbije i bez obzira koliki pritisak naša zemlja danas trpi i u ovim trenucima ti pritisci dolaze iz međunarodne zajednice, ali nažalost i sa domaćeg terena mi znamo i ponavljamo da je Kosovo neotuđivi deo naše zemlje.

Takođe smo svedoci da pojedini političari u nedostatku svojih političkih programa ne biraju sredstvo da napadaju držane institucije i sve one koji ne misle kao oni, pa se na meti našao i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ali i predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Marković Palma, a i jedan i drugi su političari, ali pre svega ljudi koji se zalažu i rade na poboljšanju ne samo životnih uslova već i dobrosusedskih odnosa u regionu.

Ja ću vas podsetiti da je gospodin Dragan Marković Palma pre tri godine bio u poseti tadašnjem gradonačelniku Zagreba gospodinu Bandiću, ali i gradonačelniku Ljubljane gospodinu Jankoviću i upravo te međudržavne posete, ne samo predsednika država, već i gradonačelnika i predsednika lokalnih skupština, treba da budu češće jer se tako povezuje narod, uspostavlja se saradnja, a u krajnjem slučaju tako možemo i da primenimo sve ono što nam CEFTA sporazum omogućava.

Ne trebamo da živimo u prošlosti. Treba da gledamo u budućnost i da, ono što je bitno za svakog čoveka, živeo on u Hrvatskoj, Srbiji, Albaniji ili Severnoj Makedoniji, je da radi, da ima mogućnost da zaradi i da svoju robu plasira na što većem tržištu.

Ja bih se samo dotakla i zelenih koridora koji su uspostavljeni kako bi se olakšao promet trgovine robom u regionu, takođe u okvirima CEFTA, u uslovima znatno usporenog transporta zbog dodatnih mera zaštite granica i stanovništva od pandemije. Oni su bili primenjeni na nekoliko graničnih prelaza, ali su sada prošireni na sve, čak i na pružne. Ovo je dobro jer se tako preduzećima i preduzetnicima štedi vreme i troškovi.

Znamo koliko se dugo čeka na graničnim prelazima sa EU i bilo bi dobro kada bi se ovakvi zeleni koridori mogli sprovesti na graničnim prelazima sa Evropom. To bi dodatno ubrzalo saobraćaj, a pogotovo teretni.

Svedoci smo da kada prođemo one kolone kamiona koje izgledaju nepregledno, ne znam koliko se čeka, po nekoliko sati, to bi svakako bilo dobro i želim da pohvalim izradu Akcionog plana CEFTA, koji treba da bude sproveden do kraja 2024. godine, a odnosi na zajedničko regionalno tržište. Tu su planirane aktivnosti oko slobodnog protoka robe, usluga, kapitala, ljudi, usklađivanje sa investicionom politikom EU, standardima i praćenje najbolje međunarodne prakse.

Takođe je dobro za promociju našeg regiona investitorima, kao i integracija zapadnog Balkana u panevropsko digitalno tržište. Vi ste to spomenuli na početku vašeg izlaganja, gospođo ministarka i ja se nadam da ćemo u naredne tri godine videti konkretne rezultate za dobrobit naših preduzeća i građana, kako bi pomogli našem regionu da uhvati korak sa usvajanjem evropskih standarda i približavanje našeg tržišta evropskom tržištu.

Svakako će formiranje tog zajedničkog tržišta, regionalnog tržišta, doprineti stavljanju našeg regiona na mapu aktivnih destinacija za globalne investitore i dobar primer gde bez pomoći, a ja stalno navodim jednu lokalnu samoupravu, a to je Jagodina, ne zato što predsednik JS dolazi iz Jagodine, već je to stvarno jedan dobar primer kako jedna lokalna samouprava može da postane atraktivna za strane investitore, ali i kao turistička destinacija, ne čekajući pomoć Vlade, već jednim dobrim menadžmentom, jednim dobrim vođenjem lokalne politike otvara put. Evo sada već u Jagodini ima 12 stranih investitora i to je dobra poruka i drugim lokalnim samoupravama da se tako organizuje, ali i primenom Akcionog plana CEFTA u budućnosti će mnoge lokalne samouprave, naravno uz pomoć države, dobiti nove investitore.

Na bih više dužila, sem da Jedinstvena Srbija podržava jačanje i širenje srpskog tržišta, jačanje srpskog i proizvođača i poljoprivrednika i privrednika, jačanje međunarodne saradnje, jer znamo da je to garant uspeha i stabilnosti naše zemlje, a to znači sigurna budućnost za sve naše građane.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se potpredsednici Skupštine.
Reč ima ministarka Tatjana Matić.

Poštovane narodne poslanice, poštovani poslanici, s obzirom da ste spomenuli ovde, pre svega, digitalizaciju elektronske trgovine i neophodnost da se ona dodatno unapredi, kao i sve njene potencijale, ja bih samo da podsetim da je u prethodnom periodu, a kada kažem u prethodnom periodu, znači, mislim na period od 2019. i 2020. godine, resorno Ministarstvo za trgovinu, turizam i telekomunikacije značajno unapredilo propise u ovoj oblasti, pre svega donošenjem novog Zakona o trgovini i izmenama i dopunama Zakona o elektronskoj trgovini.
Takođe, u saradnji sa USAID-om smo izradili jedan akcioni plan za jačanje elektronske trgovine u Republici Srbiji, kao i vodič za potrošače u elektronskoj trgovini i takođe vodič i za elektronske trgovce koji je dostupan i može se naći na veb stranici našeg ministarstva .
Ono što bih želela takođe da napomenem jeste da resorno ministarstvo sprovodi i jednu medijsku kampanju koja ukazuje na prednosti elektronske trgovine. Potpuno sam saglasna, kao što ste i vi rekli, prelazak na elektronsku trgovinu je pokazao neverovatno povoljan uticaj na rast prihoda kod malih i srednjih preduzeća.
Ovaj vodič za trgovce je upravo namenjen onima koji tek nameravaju da se bave elektronskom trgovinom, ali isto tako i postojećim privrednim subjektima koji planiraju da se preorijentišu na elektronsko poslovanje ili jednostavno da uvedu jedan novi vid digitalnog poslovanja.
Ono što je važno jeste da je, praktično, pandemija pokazala kolika je moć i značaj elektronske trgovine i mnoga preduzeća, mala i srednja preduzeća, su upravo uspela u pandemijskim uslovima da opstanu zahvaljujući razvijenoj elektronskoj trgovini. U tom smislu, kompanije koje prodaju putem interneta su naravno u daleko većoj prednosti u odnosu na klasične trgovce i očekivani rast E-komerca prethodnih nekoliko godina i svi napori i izazovi sa kojima smo se mi kao ministarstvo suočavali kada smo govorili o unapređenju elektronske trgovine praktično su u vremenu pandemije jednostavno doživeli jednu revoluciju i elektronska trgovina je dostigla zapravo jednu vrstu procvata u toj pandemiji. I ta nesrećna okolnost je, eto, imala nešto dobro kao svoj rezultat.
Ja bih rekla da je, kada govorimo o teritoriji Republike Srbije i kada govorimo o razvoju naše elektronske trgovine, najveći izazov bio nepoverenje kupaca. To je zapravo bio najveći problem, a nakon toga nedovoljna, da kažemo, informisanost samih trgovaca i to je ono na čemu smo mi radili. Dakle, pokušali smo i verujemo da smo uspeli uspešno da prevaziđemo predrasude koje postoje u vezi sa elektronskom trgovinom, da ona nije dovoljno protektivna u odnosu na kupce, da ona ne obezbeđuje pravu i adekvatnu kupovinu. To smo prevazišli i kroz jednu konstantnu edukaciju i rad sa, pre svega, trgovcima, malim i srednjim preduzećima i edukacijom takođe doprinosimo da se elektronska trgovina razvija sve više u Republici Srbiji, ali moram da kažem da je, zapravo, pandemija Kovida-19 najviše doprinela tome da ljudi shvate koje su prednosti i da se uvere da su, pre svega mislim tu na kupce, njihova prava čak i veća i bolje zaštićena kada kupuju elektronski.
Samo bih još na kraju rekla da su interesantni statistički podaci koji kažu da je u Srbiji, recimo, broj realizovanih elektronskih transakcija sa sedam miliona u 2019. godini skočio na 14,3 miliona u 2020. godini, dok je vrednost elektronskih transakcija sa 17,8 milijardi dinara porasla na 32,38 milijardi dinara u 2020. godini, a broj virtuelnih prodajnih mesta, koji je na kraju 2019. godine iznosio 1.139, na kraju 2020. godine je bio 2013. ukupno prodajnih virtuelnih mesta.
Dakle, sve su ovo podaci koji idu u prilog tome da su pre svega i iznad svega, naravno, nova zakonska rešenja, ali i različite promotivne kampanje i vidovi edukacije dali doprinos da se elektronska trgovina razvija u Republici Srbiji.
Još jednom moram da napomenem, pored resornog ministarstva, partneri su USAID, takođe i Udruženje, odnosno Asocijacija E-komerc Republike Srbije, koja isto radi jedan sjajan posao. Saglasni smo da će zajedničko regionalno tržište pružiti svima još veću šansu kako u elektronskoj trgovini, ali tako i u svim drugim oblastima privredne saradnje.
Zahvaljujem se.