Zahvaljujem.

Podsećam vas da je preostalo vreme za raspravu 14 minuta.

Reč ima prof. dr Ljubiša Stojimirović.

Poštovane koleginice i kolege, što je širi krug znanja, širi je i krug neznanja, što je više želja i prohteva zadovoljnih, više je želja i prohteva onih nezadovoljnih. Kako se boriti u ovom svetu sa svim tim problemima, jednostavno - znanjem i učenjem. Pametan čovek uči u svakom trenutku na svakom mestu i od svakoga. Pametan čovek je svestan koliko toga ne zna, samo budala misli da sve zna.

Mi smo ovde voljom građana, a zadatak nam je da donosimo zakone i da radimo sve ono što je u interesu građana Srbije i Republike Srbije, na kraju krajeva, tako smo položili zakletvu.

Vezano za ovaj današnji zakon, imam nekoliko opaski, koje ću sada reći, a odnose se jednim delom na moju profesionalnu karijeru gde sam najveći deo proveo u obrazovanju, kao redovni profesor univerziteta. Predavao sam predmete iz oblasti menadžmenta i marketinga i bojim se da, barem što se tiče marketinga, sam ostao dužan prema svojim studentima, odnosno da sam ih pogrešno učio. Poštujući teoriju, govorio sam da je kupac, odnosno potrošač u centru pažnje, da je sve podređeno potrošačima, odnosno kupcima, ali život, stvarnost nam govori da nije tako.

Pogledajte kakvim se sve marifetlucima služe oni koji bi trebali da poštuju i čuvaju tog kupca jer od njega žive. Evo, recimo, banke, banke se trude da nam oderu kožu, da nas ojade gde mogu i kad mogu i kad ne mogu. Pogledajte najnovija dešavanja, Inteza banka i sve ove druge su uvele sada neke nove namete, neki novi danak. Recimo, kažu prodaje se roba na rate bez kamate. Vi odete u prodavnicu, kupite bilo šta, nije važno, na pet, 10, 20 rata, koliko daju i kad vam dođe račun da platite, onda te lopovske, banditske banke, moram tako da kažem, stave jednu stavku – 50 dinara za to što je na rate, pa vam svaki mesec uzmu po 50 dinara.

Prvo, mislim da je tu povređeno pravo kupca, potrošača, sa jedne strane, a sa druge strane, oni to rade retroaktivno. Mogu da shvatim da su rekli – od danas svi krediti koji budu na rate naplaćivaćemo. Međutim, ne, oni to, mrtvi ladni, unazad.

Sa druge strane, koliko imate ovih proizvođača, nudioca usluga koji vam naplate 50 ili 100 dinara ili ne znam već koliko zbog toga što vam isporučuju fakturu? Kažu – fakturisanje i slanje te fakture 50 dinara. Gde to ima? Ko od nas koji se bavimo nekim poslom naplaćuje svom kupcu, komitentu to što piše fakturu i što im je šalje? To je oduvek, ljudi, bilo besplatno. To je u interesu proizvođača, da što pre pošalje fakturu da bi je naplatio.

Sa druge strane, imamo i neke druge, ne samo ove koje sam napomenuo, koji pokušavaju na volšebne načine da dođu do što više novca i para od kupaca. Šta meni tu smeta? Mi kao država, Vlada, Narodna banka moramo da stanemo na rep takvim mangupima i da kažemo – stanite, to više ne može. Lepo je govorio kolega Rističević za ove televizije. Plaćamo, dajemo im pare, razvijamo njihov program, a oni nam ukinu te utakmice, te nam ukinu prenos Đokovića itd. To ne može tako da bude. Moramo da učinimo da bude dostupno svakom građaninu, jer on to pošteno plaća. Na kraju krajeva, svi plaćamo preko strujomera pretplatu za televiziju.

Nije situacija baš toliko slatka, lepa i prijatna posle ove korone, jer je evidentno da će doći do krize. Nažalost, bojim se da će ta kriza biti veoma velika i vidi se kako svakog dana poskupljuju svi ovi proizvodi. Moramo da vodimo računa i da ne dozvolimo tim mangupima da pljačkaju narod.

Skoro sam imao jednu reklamaciju, pa sam zvao - Stambena zadruga Šumatovačka ili tako nešto se zove i kažem – poslali ste mi račun na kome se onaj kod ne može očitati, pa bih platio elektronski. Meni kaže ovaj sa kim sam razgovarao… Pitam – da li je iz te firme? Ne, on je neki penzioner, on tu radi za njih i tad sam napomenuo da ne mogu da mi naplaćuju 30 ili 50 dinara zato što mi šalju fakturu. On je mene ubeđivao da treba to da uradim mehanički, ručno, da ne moram da vodim računa o tome što ne može kod da se učita, da platim elektronski. Na kraju, kada sam bio uporan da neću da plaćam to, on je mene lepo oterao u „pm“ ili što kažu deca u „pič mač“. Da li je to lepo, da li je kulturno? Ne znam.

Koliko još imam vremena, da ostavim za kolegu Milimira? Šest minuta. Još ću minut.

To nije u redu. Ja sam njihov kupac. Ja njima plaćam tu uslugu i oni moraju to da ispoštuju i da me drže kao malo vode na dlanu. Nisam ja njega poslušao i nisam otišao tamo gde je mene poslao, ali mnogo građana naiđe na nešto takvo što je zbilja ružno i odvratno.

Na kraju, imam jednu poruku za gospođu ministar. Nije lako voditi ovaj resor koji vi vodite. Ja to razumem. Ne znam vaš prethodni profesionalni životni put, ali kažu moji Crnotravci – kuća se zida od temelja. Ja ću se potruditi da vam pomognem da uđete malo u osnove temeljne izgradnje. Pokloniću vam jednu knjižicu koja se zove „Upravljanje lokalnim razvojem“, da vam to pripomogne, da vam temelji budu jaki, stameni i onda će nadgradnja biti onakva kakva zaslužuje. Hvala lepo.

Hvala, gospodine Stojmiroviću.
Možete prići da uručite poklon.
Reč ima Milimir Vujadinović.

Hvala, potpredsedniče.

Uvažene kolege, poštovani građani Srbije, ja ću prvo iskoristiti priliku da se zahvalim prof. Stojmiroviću na vremenu koji je ostavio, to je valjda ta njegova pedagoška crta i svest da je uvek spreman da pomogne mlađima, jer na mlađima nekako svet ostaje. No, da pređemo.

Uvažena ministarka, danas pred nama je Predlog zakona o zaštiti potrošača. Konačni cilj ovoga zakona preciznije i uređenje tržišta ili ako hoćete na kraju krajeva uređenje odnosa između ponude i tražnje. Dosta precizno ste vi, uvažena ministarka, ovde definisali i osnovne pojmove i krenuli ste od osnovnih prava potrošača, pa dalje kroz informisanje, došao si do sudskog i vansudskog postupka, a na kraju odredili nadzor, način kako se vrši nadzor nad sprovođenjem ovog zakonskog rešenja.

Ovaj zakon sam po sebi jeste usklađivanje sa zakonskom normativom najrazvijenijih zemalja Evrope. Međutim, zakon je i nasušna potreba Srbije i njenog tržišta, a Srbija postaje ozbiljno tržište. Posledica je to ozbiljnog i ekonomskog i privrednog i političkog i svakog drugog uspona u Republici Srbiji. Posledica je to razvoja našeg društva u celini, pa na kraju krajeva ako hoćete i uspon na Srbiju u zaštiti svih kategorija i svih segmenata društva, pa i samih potrošača.

E sad, ovakva Srbija i njeno tržište nije samo zanimljiva građanima Srbije koji žive u njenim granicama. Tržište Srbije je danas nešto što je zanimljivo i svim onima koji žive u regionu, pogotovo uzevši u obzir ono što su regionalne i političke inicijative poput otvorenog Balkana koji je donedavno nosio ime „mini Šengena“, pa dolazimo do zaključka da je tržište Srbije nešto što je zanimljivo i svim drugim regionalnim potrošačima, pa i regionalnim investitorima.

Napredak Srbije u tom pogledu se svakako ne može sakriti i sam po sebi istini za volju predstavlja veliku sreću građana Srbije. Međutim, kako bi to rekao naš narod u Crnoj Gori „đe je sreća, tu je i nesreće“, a nesreća je da je Srbija tako uspešna i u svom privrednom ekonomskom i svakom drugom usponu zanimljiva i onima koji su protivnici.

Videćete to proteklih dana na primeru sramnih dešavanja u Crnoj Gori. Videćete da je Srbija uspešna, pre svega trn u oku Milu Đukanoviću, koji je iskoristio priliku da napadne brutalno i Srbiju i njenog predsednika, da te događaje sramne na Cetinju iskoristi za jedan brutalan napad na srpski narod.

Pridružio se Milu Đukanoviću proteklih dana u tom poslu i Bakir Izetbegović iz Sarajeva i ne čudi ih što su u tom poslu se našli zajedno Bakir Izetbegović i Milo Đukanović. To je negde za očekivati, ali potrebno je skrenuti pažnju građanima Srbije na to da se tim napadima istovremeno, ali potpuno istovremeno pridružio i Dragan Đilas u Beogradu, pretnjama i uvredama se pridružio i Dragan Đilas uz pretnju rušenja Srbije.

Da li mislite, dragi građani, da li mislite uvažene kolege da je to slučajnost? Ja u takve slučajnosti ne verujem. Ne verujem da je slučajno u istom danu stigla pretnja od Mila Đukanovića iz Podgorice, u istom danu stigla pretnja Bakira Izetbegovića iz Sarajeva i u istom danu stigla pretnja Dragana Đilasa iz Beograda. Tu slučajnosti nema i u nju ne verujem. Siguran sam da ne verujete ni vi uvažene kolege i građani Srbije i treba uvek takve momente da imate u vidu, pogotovo termine koji se poklapaju.

Međutim, ono u šta ja verujem je takođe i principijelnost predsednika države kada kaže da će sve one strukture koje su prožimale državni vrh u prethodne tri decenije, a bile su usko povezane sa Milom Đukanovićem i njegovim saradnicima –čistiti i dalje iz državnih struktura Republike Srbije. Mi poslanici iz SNS i narod u Srbiji ćemo mu biti verni saveznici u tome.

Što se tiče vas, ministarka i predstavnika Vlade i zakona koji ste doneli u Skupštinu, i njega ćemo podržati u Danu za glasanje.

Zahvaljujem i gospodinu Vujadinoviću.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja načelnog pretresa pitam da li reč žele predsednici, ovlašćeni predstavnici ili neko drugi ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Da li možda reč žele predstavnici predlagača? (Da)
Izvolite, ministarka Tatjana Matić.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, želim da vam se zahvalim na današnjoj konstruktivnoj raspravi u vezi sa Predlogom zakona o zaštiti potrošača i sigurna sam da ćete glasanjem za ovaj zakon i svi mi koji smo na njemu radili doprineti što boljem statusu potrošača u našoj državi i usaglašenosti naših propisa sa propisima EU kako bi smo, naravno, doprineli daljem razvoju pre svega ekonomije i zaštite prava potrošača u Srbiji. Zahvaljujem se.

Hvala vama, predstavnicima predlagača i svima koji su uzeli učešće u današnjem radu.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika zaključujem načelni pretres o Predlogu zakona.
Nastavljamo sutra u 10,00 časova.