Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine predsedavajući, uvažena guvernerko Narodne banke sa saradnikom, uvaženi drugi potpredsedniče Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, izbor viceguvernera je veoma važna obaveza koja je danas ovde pred nama.
Ova obaveza ima svoju formalnu i svoju svakako suštinsku stranu. Uvidom u biografiju jasno se vidi da kandidat, odnosno kandidatkinja ispunjava sve uslove da bi za izbor na ovako važnu poziciju i po odgovornosti i po časti.
Inače, u svakom društvu, odnosno državi, kada uspemo ili ako uspemo da uspostavimo ravnotežu između odgovornosti, osećaja odgovornosti i osećaja časti, odnosno počasti za određenu funkciju to će značiti da imamo prave ljude, prave kadrove na pravom mestu. Mnogo je lakše podleći osećaju da je čast i privilegija biti na određenoj poziciji, kao što je i ova danas kojom se bavimo, nego li održati punu svest o odgovornosti.
Međutim, raduje me ovo što sam sada čuo od uvažene guvernerke i svakako ono što inače pratimo kada su u pitanju makroekonomski pokazatelji koji jasno ukazuju na činjenicu da imamo veoma važnu stabilizaciju proteklih godina i sada možemo kazati već stabilnost, ne samo dobar proces stabilizacije i na polju makroekonomskih, odnosno ekonomskih i na polju fiskalnih i na polju monetarnih pokazatelja.
Dakle, podatak da smo proteklih godina uspeli da uvećamo devizne rezerve, kako one u bruto varijanti tako one i u neto varijanti za više od 30% koliko sam pratio je zaista fascinantan i za svaku je čestitku, podršku i pohvalu. Posebno podatak da su proteklih godina uvećane zlatne rezerve za, koliko sam usput izračunao, preko 125%. Dakle, zatečeno je 15 tona, a sada je to 36%, jel tako?
(Jorgovanka Tabaković: Zarez osam.)
Zarez osam, ja to više na okruglo kada su krupne cifre, mada u zlatu uvek treba i sa zarezom, jer je jako vredno.
Dakle, uvećanje za 21 tonu je zaista fascinantno. Naravno da zlato ima svoje blještavilo i ne bi trebalo da nas udari u oči blještavilo zlata i brzo ćemo prevazići sami osećaj ugodnosti i užitka i zadovoljstva zbog ovih pokazatelja i cifara, ali ono što je važnije od same te reflekcije, jeste zapravo značaj ovih podataka. Šta to zapravo znači? Šta je pojednostavljeno gledano Narodna banka? To je blagajna države.
Voditi Narodnu banku države znači voditi blagajnu države. Imati dobro vođenje blagajne države, znači imati sigurnost da se ne može propasti ni ekonomski, ni fiskalno, ni monetarno. Dakle, to je ono što je zapravo slika koju može da razume svaki građanin.
Ja sam osnove ekonomije učio u svojoj porodici i tada sam se upoznao sa tri principa ekonomije koje u ranoj mladosti nisam toliko cenio koliko ih sada cenim. To su tri osnovna postulata na kome je svako dobro dobro domaćinstvo funkcionisalo. Znate, u mom selu, a pretpostavljam i u svakom drugom ili svakoj mahali vi ste jedinu gradaciju među domaćinstvima i porodicama imali, koja je legalna i legitimna, a to je da postoji domaćinska i nedomaćinska kuća. Treća kategorija nije postojala.
Šta je bila razlika između domaćinske i nedomaćinske kuće? Dakle, domaćinska kuća je poštovala ta tri principa domaćinske ekonomije, a to je da svi ukućani rade maksimalni, da troše koliko je nužno i da niko ne krade. Dakle, kuća koja je imala ove tri osobenosti je bila domaćinska kuća. Nedomaćinske kuće su bile po mnogo čemu iste kao i domaćinske, ali samo nisu imale ova tri svojstva ili neko od ova tri svojstva. Dakle, kuća u kojoj ukućani rade maksimalno, ne lenčare, troše koliko je neophodno i ne kradu, ta kuća ne može da propadne.
Država je jedna velika kuća, jedna velika porodica koja je organizovana po skoro istim principima. Istina, digresije radi, kasnije sam se edukovao koliko sam mogao iako mi nije primarno polje edukacije ekonomija, ali zbog raznih poslova i uloga koje samo radio bavio sam se ekonomijom i teorijski očekujući da ću nešto, bog zna novo saznati. Odmah da vam kažem, nemoj da mi se ljute ekonomisti, nisam suštinski nešto previše saznao. Često sam došao u problem, određene konfuzije gde ne mogu da razlikujem baš u ekonomiji kao, neću reći kao nauci, već kao naučnoj disciplini, da ne mogu da razlikujem šta je stvarno trebalo da piše u tim teorijama, a šta su teoretičari ekonomije ili ekonomisti namerno ubacili da bi iskomplikovali teoriju da bi je samo oni razumeli, a da mi ostali to dovoljno ne razumemo kako bismo bili ovisni o njima.
U tim dilemama se i dan danas nalazim, ali to je tema za neki simpozijum ili neku drugu raspravu, a ne baš za ovu priliku. No, nisu oni jedini, pravnici su u tome još bolji odmah da vam kažem, ali je i to tema za neku drugu priču, jer onaj ko nešto iskomplikuje samo on zna da se snađe u tom kompleksu, odnosno u tom komplikovanom materijalu.
Tako da, što sam više čitao o ekonomiji i u ekonomiji, više sam vrednovao ova tri principa koja sam još kao dete kada su me roditelji budili u pola šest ujutru da obavim neke poslove za njih kao najstarije dete, jer morate obaviti neke poslove, pomoći roditeljima pre nego što pođete u školu koja je udaljena pet kilometara i gde nastava počinje u pola osam.
Dakle, tu ekonomiju, odnosno te principe ekonomije sam tada savladao i nikada me do sada nisu izdali. Zato i država kao jedna velika porodica koja jedino se razlikuje upravo po toj spratnosti, kompleksnosti, po slojevitosti svojih ukućana i naravno po tome i po samom teretu da zapravo izvrši svoj državnički, odnosno svoj domaćinski odnos, jer je upravo uloga domaćinstva, uloga kuće jeste da zaštiti svoje ukućane.
Zašto pojam kuća? Ne samo u osnovnom značenju već i u nekom umetničkom, književničkom značenju, ima mnogo dublji smisao od samog objekta u kome se živi, u kome se stanuje. Ne znam da li u ostalim delovima Srbije, ali kod nas kolokvijalno u nekoj neposrednoj komunikaciji, čak je postojao izraz kad bi majka izgovorila detetu ili sestra bratu – kućo moja. Dakle, u oduševljenju izraza, ljubavi, odnosa koji je mnogo više od neke jednostavne emocije koji kroz emociju odražava sigurnost da imate nekoga koga volite, ko vas štiti. To je kuća, to je zapravo uloga i same države.
Zašto je osećaj u kući ili - svuda pođi kući dođi? Zašto ne može ni jedan drugi prostor da vam da osećaj kuće? Osećaj koga možete da imate samo u svojoj kući, odnosno u svome domu? Zato što upravo pored onog elementarnog što vam daje prostor u kome stanujete, kuća je ta koja vam daje zapravo osećaj spleta emocije, sigurnosti, a posebno za one građane koji nisu nosioci odgovornosti u toj kući, jer nosioci odgovornosti uvek oni koji su najjači i oni koji imaju kapaciteta da zaštite sebe, ali i da zaštite ostale, one koji su manje moćni da zaštite sebe. U kući su to deca, odnosno kako se to kaže nejač, a u državi su to obični zapravo građani. Prema tome, to su one dimenzije koje su od posebne važnosti koje bi trebalo malo češće razmotriti sa pozicija odgovornosti države.
Naravno, da po istoj osnovi je i pojam doma koji još toplije izražava isto značenje iako primećujem u Srbiji mnogi izbegavaju da koriste pojam dom jer su ga nekako predali Hrvatima i ako je pojam dom, da vas obavestim, jednako srpska reč kao i hrvatska kao i bosanska i zato je po meni pogrešno u jeziku zato što neko češće upotrebljava neku reč, mi onako sada neobavešteni, neuki o tome šta je koren te reči, odnosno da li je ona naša ili nije naša, mi jednostavno zato što je taj neko o kome mi mislimo ovako ili onako, upotrebljava i mi odmah prestanemo da je upotrebljavamo. To je jako pogrešno sa jezičko kulturološkog aspekta, jer to znači osiromašenje svog jezika. To znači odricanje od svojih reči. Naravno, da i u jeziku srpskome i u bosanskome jednako su domaće reči i dom i domovina i otadžbina i slični pojmovi, zato ne treba siromašiti svoj jezik.
Zašto je domovina domovinom? Naravno, otadžbina je u srpskom jeziku izraženija zbog možda kulturoloških patrijarhalnog pristupa, pa se vezuje dom za oca, a ne vezuje se za majku. To je opet jedna druga kulturološka dimenzija koja je potpuno legitimna i potpuno u redu i svi ovi pojmovi su potpuno u redu i pojam otadžbina zapravo ukazuje na to da je otac odgovoran, što je potpuno u redu, čak i za mene kao muslimana sa pozicije islamskog, etničkog i duhovnog gledišta, je taj pojam bliži iz razloga, smisleniji u ovoj dimenziji, zato što je u islamskom učenju otac odgovoran za porodicu. On je taj koji je odgovoran u pogledu stožernosti, u pogledu zaštite i u pogledu svih onih grubih i važnih obaveza kao što je opskrba i kao što je bezbednost. Majka je ta koja daje duh porodici, koja daje duh kući, koja daje duh domu, koja je odgovorna za one etičke i estetske nijanse odgoja i formiranja porodice, odnosno formiranje dece.
Prema tome, osećati državu, država koja uspe da pored toga što je država, a evo i ako smo već ko etimologije, država u našem jeziku, eto tako dobila taj naziv nismo o tome glasali zašto se država zove državom, ali smo to bez glasanja prihvatili, jer jezik ima svoju zakonitost u nastanku i razvoju, ali definitivno je zato što nešto država drži. E, sad ona to može da drži na razne načine. Ona drži i granice, drži i stranu građanima, drži do odgovornosti, drži do raznih zaduženja i dužnosti, ali država kao što vidite nema ovu toplinu reči koju ima otadžbina u maloj krućoj varijanti, ali zaista bliskoj i čvrstoj ili kao što ima domovina u još toplijoj varjanti.
Zato je potrebno državi da dobije dušu, a to je zapravo onaj nevidljivi aspekt odgovornosti. Imamo te formalne parametre koji drže do svih odgovornosti koje država ima, odnosno nosioci tih odgovornosti u državi, ali je jako važno da država ima dušu, kao što porodica ima dušu. Ko ima pravo da bude nosilac odgovornosti domaćinstva? Pa, onaj koji ima kapaciteta da brine o drugima, a ne samo o sebi.
Dakle, to je smisao nosioca odgovornosti u domaćinstvu. E, upravo tom analogijom imamo i odgovornosti u samoj državi. Zato je izbor na čelu Narodne banke upravo nešto što po meni, nosi ove refleksije. Kako ja sada mogu da znam kakav je kandidat koji se predlaže suštinski, osim formalno. Pa, ne mogu da znam i odmah da vam kažem, neću da istražujem, ja sam čovek koji zna da veruje, koji zna da ima poverenja. Za mene je poverenje pravilo, a ne poverenje izuzetak. Uvek verujem, dok se ne dokaže suprotno. Dokle god neko ne izneveri, ja ću da mu verujem. To je nešto što se podrazumeva, jer mi ukoliko smo poverili nekome da bude guverner Narodne banke i ko već nekoliko godina obavlja to uspešno, ne sad po nekoj oceni koja može biti politička, prijateljska ili ne znam kakva, nego po parametrima koji su neumitni i koje smo čuli i koje sam ponovio između ostalog. Ukoliko imamo poverenje da takvu instituciju nekome damo i taj neko ne izneveri to poverenje posle toliko godina, da kažem, proverena na samom terenu izvršenja tog poverenja, odnosno te odgovornosti, onda je sasvim logično da ćemo mu i verovati u predlogu kandidata, u pogledu onih suštinskih nevidljivih stvari, etičkih, ljudskih, koje podrazumevaju poverenje.
Koji su osnovni parametri koje treba imati kada biramo ljude i dajemo im određene odgovornosti? To su dakle tri osnovna parametra koja su nezaobilazna ukoliko zaista želimo da kadar bude kadar. Evo, još malo etimologije, ne znam da li ste se pitali, odakle reč – kadar. Dakle, to je arapska reč da znate u osnovi, od kadar, moćan, od glagola – kadire na arapskom jeziku koji znači moći nešto. Zato je kadar onaj koji je kadar, ko može, a ne kadar je onaj koji je nesposoban. Dakle, kadrovanje znači dovođenje sposobnih ljudi na poželjne, odnosno potrebne pozicije.
Tri osnovna su uslova koja se trebaju uvek pratiti, odnosno imati u vidu. Prvi je etički, to znači lojalnost. Dakle, potrebno je da kadar bude lojalan. Naravno, kod nas je malo ta reč lojalnost potrošena u raznim političkim upotrebama, inače je ona divna reč, jer se odmah misli lojalan partiji, pa lojalan političaru. Ne, lojalnost cilju, pre svega. Međutim, onaj ko bude lojalan cilju, onaj ko bude lojalan onome zašto je zadužen, lako će on biti lojalan i partiji i svim drugima. Zašto? Zato što se on dovodi tu da to uradi dobro i on ako to bude uradio dobro, on će osvetlati obraz svima i on će lako biti lojalan svima.
Prema tome, prvi uslov je lojalnost, to je etički kvalitet, odnosno odanost i sposobnost etička da nosite ono za šta ste zaduženi. Drugi uslov je sposobnost koja podrazumeva stručnost, to je znači drugi uslov. Treći uslov je posvećenost. Znači, trud koji se mora uložiti. Moram ove prste sa ove strane da pokazujem, da me ne uslikaju ovi moji, jer ako krenem sa ove strane, moram onda objašnjavati zašto sam podigao ova tri prsta.
Dakle, to su tri ključna aspekta koja svaka organizacija, svaki domaćin, svaki nosioc odgovornosti, koliko ih bude poštovao nikada neće pogrešiti. Dakle, ukoliko neko jeste odan, odnosno lojalan, ukoliko jeste stručan, odnosno sposoban, ukoliko jeste posvećen, predan, ulaže trud, dakle, taj je kadar i on može da bude kadar i takvog treba birati, takvog treba imenovati i za takvog treba glasati i takvo domaćinstvo, takva država, takva organizacija, takva Narodna banka, koja god institucija sa takvim principima će uvek sigurno biti uspešna i dobra. Hvala vam.