Zahvaljujem se predsedavajuća.

Pohvalio bih ovaj zakon i ovaj amandman koji je podnela koleginica, koji je stvarno na svom mestu, i Vlada usvojila. O tome mogu da kažem sve pohvalno, kao što su govorile kolege pre mene i gospodin Đorđe i prof. Ljubiša. Sve ono što dođe u te radnje, trgovinske centre, a tiče se poljoprivrednih proizvoda, sve to mora da prođe kroz naše ruke, kroz žuljevite ruke naših seljaka. U okviru toga možemo reći puno stvari koje su bitne, koje se tuču voćarstva, stočarstva, svih ostalih vidova poljoprivredne proizvodnje, sve je to veoma bitno. Svi znamo za period iza nas, možda 200, 300 ili 500 godina, da je naš seljak i branio i hranio našu zemlju. Zbog toga mi ovde i sada i uvek o tome govoriti, ali moramo naći načina da se više stimuliše ta poljoprivredna poljoprivredna proizvodnja, da ti seljaci koji imaju svoju proizvodnju, a posebno govorim zbog nerazvijenih brdsko planinskih područja, iz područja iz kog ja dolazim, tamo poljoprivreda jeste u veoma teškom stanju, bogom je dato za stočarstvo, ali tu može biti i voćarstvo. Recimo sada, proizvodnja šljive, šljiva je u nekim delovima naše opštine imala dobar rod, kao i na nekim teritorijama u okolini naše opštine, cena je bila dobra, odlična, dok je prethodne godine bila loša cena.

Tako da, ono što je bitno za sve naše poljoprivredne proizvođače da se obezbedi siguran otkup, da se obezbedi i siguran plasman kroz ove proizvodne lance, da tu mogu da se prodaju naši poljoprivredni proizvodi, jer najbitnije od svega toga proizvesti kod nas u Srbiji i tu prodati. Bilo bi dobro i da naši proizvodi idu i van zemlje Srbije.

Što se tiče konkretno voćarstva u tom delu veliki akcenat je stavljen i od strane Ministarstva poljoprivrede, veliki broj naših opština se time bave, recimo iz opštine iz koje dolazi, kao i opština Knjaževac, okolne opštine oko Niša, tu ima veoma dobrih proizvođača, s time što tu ima prostora da se još ulaže. Treba obezbediti sve one stvari koje su bitne da bi se olakšala proizvodnja naših poljoprivrednih proizvođača. Kada to bude urađeno i kada se realizuju svi naši zahtevi koje smo imali i na Odboru za poljoprivredu, da se obezbedi protivgradna zaštita, da se obezbedi dobar i siguran plasman, kao i zaštita kroz osiguranje proizvoda. Na taj način se sigurnije radi poljoprivredna proizvodnja. Kroz program koji daje Vlada Republike Srbije da se mogu obezbediti kuće, imovina u tim sredinama, preko tog ministarstva da ljudi koji žele da se bave poljoprivredom, kojima je teško u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, da mogu da kupe kuće, da kupe domaćinstva, da kupe zemlju u našim opštinama. Verujte mi, kako čujem neki stan ovde na Vračaru je 780 hiljada evra, taj stan koji ovde proda on tamo može da kupi sigurno da ne kažem, jedno celo selo, da obezbedi za sebe mogućnost da radi. Bilo bi dobro kada bi domaćinstva u našim selima vredela kao pola tog stana u Beogradu, ali nije tako. Kod nas kuće malo vrede, vrednost je mala, mala cena zemlje, tako da na tom polju svi moramo da radimo, da obezbedimo što bolju sigurnost za te naše poljoprivredne proizvođače. Sutra kada oni budu potrošači, kada odu u te tržne centre da mogu svoj proizvod koji prodaju da mogu da kupe nešto za to, da li je to bela tehnika ili nešto drugo. Verujte mi ljudi, naša poljoprivredna proizvodnja jeste teška, ali ima šanse, ali tu moramo mnogo više raditi sa akcentom na brdsko planinska područja nerazvijene opštine. Ti ljudi koji tamo ostaju da žive njima se mora dati veća pažnja i veće finansije.

Još jednom velika podršaka i pohvala za ovaj amandman. Vlada Republike Srbije stvarno radi za doprinos svih nas, ali posebnu pažnju moramo dati našim proizvođačima koji žive u tim rubnim područjima i tim našim selima.

Zahvaljujem.

Na član 37. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Jovanović.

Vlada i Odbor za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku su prihvatili amandman.

Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije.

Konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.

Dame i gospodo narodni poslanici, u suštini već u raspravi u načelu utvrdili smo da je zakon dobar, da je moderan, da otklanja mnogo nedostataka koje je imao prethodni zakon zbog novih načina obavljanja trgovine. O tome da su te naše tvrdnje bile ispravne govori činjenica da su podneta samo četiri amandmana ukupno na čitav zakon i sva četiri su prihvaćena, što svakako govori da je predlagač zakona, ministarstvo nadležno za poslove turizma, odnosno Vlada Republike Srbije vodili računa i šta narodni poslanici kao lica koja diskutuju i debatuju o samom zakonu kakav je njihov stav i kakve su moguće mane zakona.

Sam zakon u članu 93. tretira zaštitu potrošača iz oblasti usluga po pitanju turizma. Već je o tome bilo reči u načelnoj raspravi. Pre neki dan su se ponovo pojavile određene polemike vezano za određene turističke organizacije, da navodno zbog epidemije Korona virusom nisu uspeli da realizuju zamenska turistička putovanja, odnosno za ugovore koji su bili zaključeni pre proglašenja pandemije izazvane korona virusom i traži se da se odloži vraćanje sredstava, da se produži rok za realizaciju takvih putovanja ili da im država da novac ili da im se obezbede neki povoljni krediti da bi mogli da ili vrate novac ili izvrše ta zamenska putovanja.

Verujem da zaista postoje kod određenog broja turističkih agencija, odnosno organizatora turističkih putovanja opravdana situacija da nisu mogli da realizuju određen broj zamenskih putovanja, ali nisam baš sigurna da su takvi u većini. Verujem da su u većini turističke organizacije takve, ali ne verujem da je većina turističkih aranžmana koji su bili zamenski, koji nisu bili realizovani, a opravdano ostali nerealizovani.

To kada kažem, voleo bih da mi u nekom trenutku predstavnici Ministarstva kažu šta je to zamensko putovanje? Mi smo imali jednu uredbu, Vlada Republike Srbije je htela da pomogne turističkim organizacijama. Na predlog nadležnog ministarstva urađena je uredba, regulisani su odnosi između turističke agencije, putnika, prava turističkih agencija, obaveza turističkih agencija i prava putnika.

Putnik, odnosno korisnik nije imao obaveze, osim da isplati ugovorenu cenu. Šta je to zamensko putovanje? Pa svi pomisle kada neko kaže - zamensko, da je zamensko putovanje znači slično ono po roku, destinaciji i ceni i da ne može biti bitnijih odstupanja od ta tri uslova.

Međutim, u životu se dešavaju neke čudne stvari. Kada su se stekli uslovi da se ta zamenska putovanja realizuju, neke od turističkih agencija nisu postupale u duhu dobrog privrednika i dale svojim korisnicima odgovarajuća zamenska putovanja.

Ja smem da se opkladim, da su baš te turističke agencije sada one koje traže da im se produže ugovori, odnosno rok za vraćanje novca, da im država da novac ili da im da povoljnije kredite. Oni koji se ponašaju u duhu dobro poslovnog i odgovornog čoveka, zaštitili su svoje korisnike.

Kako to izgleda u životu? Evo jedno pismo koje sam dobio od građanina, kao predsednik Odbora koji je nadležan za poslove turizma.

Građanin tvrdi da je po navedenom ugovoru istog dana uplaćen iznos od 84.430 dinara. Zbog nemogućnosti organizacije putovanja uzrokovane pandemijom virusa, dobio sam meseca aprila 2020. godine od agencije „Manga trip travel“ doo Beograd, dopis po kome se tražila moja saglasnost da realizujem svoje putovanje onda kada to bude moguće istim ili nekim drugim putovanjem iz ponude organizatora, a sve to u roku od 18 meseci od dana potpisivanja pomenute saglasnosti.

Rukovodeći se mojom željom da putovanje bude moj poklon mojoj majci za njen jubilarni rođendan, a pritom imajući u vidu da je nastupila viša sila i da organizator nije u mogućnosti da realizuje moje putovanje, nisam tražila da mi se novac vrati, već sam potpisala ponuđenu saglasnost. Prilikom potpisivanja uvažila sam i činjenicu da su izvori prihoda turističkih agencija u svetu pa tako i u Srbiji značajno umanjeni i smatrala sam da treba da dam i svoj doprinos da turističke agencije prebrode krizu u koju su zapale.

Uvidom u portal, „Manga trip travel“ doo Beograd, u ponudi nisam našla novo putovanje na destinaciji po kojoj sam zaključila ugovor, kao ni to da ne postoje slična zamenska putovanja po destinaciji, trajanju putovanja, ceni, zaključila sam da ne postoji fer zamenska ponuda za realizaciju ugovora koje je zaključila sa „Manga trip travel“.

Bez obzira na okolnosti, i da nisam tražila da mi se sredstva vrate, da je agencija „Manga trip travel“ doo Beograd koristila moja sredstva duže od godinu dana za pokrivanje svoje likvidnosti bez ikakve agencije, agencija želi još više da zaradi duplirajući cene, rokove i obim putovanja. Ovakvo ponašanje u najmanju ruku od strane agencije nije korektno. Zbog svega navedenog traži da se novac vrati ili da dobije zamensko putovanje koje odgovara onom putovanju za koje je korisnik zaključio ugovor.

Kao dogovor od agencije „Manga trip travel“ dobija obaveštenje da može da realizuje aranžman 16. jula severoistočna Turska, Istanbul - Kapadokija 6. septembra i Istanbul – Kapadokija 4. oktobra.

Sad, u čemu je tu prevara? Stranka je zaključila ugovor sa agencijom o turističkom putovanju koje treba da traje četiri dana. To je platila ukupno za sve osobe 715 evra. Sada je zamensko putovanje od sedam dana, ali po osobi 700 evra. Znači, malo je bilo "Manga trip travel" da godinu i više dana koristi novac građanina, da uračuna maržu na prvobitno putovanje, već hoće da mu produži putovanje i da na to ponovo ugradi maržu ili da njegova sredstva koristi beskonačno dugo, jer sada vidim da traže da se odloži vraćanje sredstava.

Takve agencije ruže sliku o srpskim turističkim agencijama. To je samo jedan od primera kako se zloupotrebila dobra volja na prvom mestu ministarstva, Vlade, korisnika usluge. Znate šta, korisnik usluge ne treba da bude opterećen sa tim da li turistička agencija ima probleme u realizaciji prvobitnog putovanja. Da li njihov inopartner prihvata obavezu koju je primio kada mu je uplaćen novac, postavlja pitanje, iako je uplaćen novac. Ne treba to da interesuje korisnika i korisnik ne sme zbog toga da trpi. To je deo rizika koji treba da snosi turistička agencija, jer ona je ta koja obavlja delatnost, na zarad lepih očiju, nego da zarađuje pare, pa onda mora da snosi i rizik.

Korisnik ne sme da bude oštećen, jer on ulazi sa puno poverenja u obligacione odnose i zaključuje ugovor. Zato i postoje osiguranja putovanja. Onda se ta dobra volja, pre svega Vlade Republike Srbije, kasnijih korisnika na najbrutalniji način zloupotrebljava, pa im je sve to malo, traže opet da se odloži, traže opet neka besplatna sredstva. Znate šta? Svi su pogođeni korona virusom, sve oblasti privrede, ne postoji koja je radila normalno, ne postoji koja nije imala većih finansijskih problema bez obzira, iako neki pričaju da je čak trgovina dobro radila, nije to baš tako kao što mnogi pričaju. Nije to baš tako.

Uvek se traži neka pomoć od države. Ja kažem, država jeste za to da pomogne, ali nemojte da pomoć države zloupotrebljavate da budete vrhunski bezobrazni. Hajde što nasamarite državi, što hoćete da nasamarite i običnog građanina? Nemate na to pravo.

Te priče da ako im se ne bude produžio taj rok… u principu kažem, nemam ništa protiv da oni koji zaista nisu mogli da realizuju ta putovanja da im se zaista pomogne, ali ovde ne vidim ni pokušaj, a te priče da će otići u stečaj, recite mi molim vas, koliko je moguće da ako je uplatio prema inopartneru i nije inopartner izvršio svoju obavezu, da će on da dozvoli da ode u stečaj za plaćeno putovanje koje on nije iskoristio i naplatio? Nema šanse.

To su čisti trikovi da pokušaju da na što je god moguće lakši način ponovo dođu do jeftinih sredstava. Na ministarstvu i Vladi Republike Srbije jeste da odredi kriterijume i proceni da li je to zaista potrebno da im se obezbede neka sredstva i bili povoljniji krediti. Ne znam kako, ali to je na vama.

Ali, da se produži rok i da oni i dalje zadržavaju sredstva naših građana bez njihove saglasnosti, e to više ne može. To neka zaborave. Jer, oni koji su ispali fer neće imati nikakvih problema, a oni koji su hteli da zarade još više zloupotrebljavajući poverenje i dobru volju, e oni će imati problema. A, za njih, baš mi nešto nije mnogo stalo i vreme je da već jedanput sa takvom praksom na nekim primerima pokažemo da to više ne može. Što god više to pokazujemo toga će sve manje i manje biti u realnom životu.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Olja Petrović. Izvolite.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća.

Uvaženi ministarka sa saradnicima, poštovane dame i gospodo narodni poslanici i poštovane građanke i građani Republike Srbije, raspravljali smo o Predlogu zakona o zaštiti potrošača u načelu, a sada raspravljamo i u pojedinostima i to je pokazatelj da se temeljno bavimo onim uočenim nedostacima koji su nastali, s obzirom da zakon nije menjan od 2014. godine, ali i da usaglašavamo odredbe sa evropskim direktivama.

U odnosu na period donošenja zakona mnogo toga je promenjeno. Ono što je za potrošače najbitnije je da je svakako životni standard do tada porastao i da je pokrivenost minimalne potrošačke korpe danas 81,5%. Čak samo od 2017. godine, posle niza mera fiskalne konsolidacije minimalna zarada je porasla za 52%, a rast našeg BDP bio je 17,3% u tom periodu, pa je to pokazatelj da minimalna zarada raste tri puta brže nego BDP.

Iako je najavljeno da će minimalna plata koja sada iznosi 32.022 dinara, porast je na preko 35.000 dinara, a građani treba da budu spokojni, jer to neće uticati na stopu zaposlenosti. Prema procenama ministra finansija je da do 2023/2024 godine, potrošačka korpa bude u potpunosti pokrivena, a to ćemo postići otvaranjem novih radnih mesta, odnosno otvaranjem fabrika. Tako kao jednu od veoma važnih vesti danas je i postavljanje kamena temeljca na fabriku za proizvodnju vakcine kineske kompanije „Sinofarm“, fabrike u kojoj će se u narednom periodu proizvoditi vakcine i to je zajedničko ulaganje Srbije, Kine i Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Ovo je vest koja je izuzetno važna ne samo za Srbiju, već i za ceo region. Srbija je među prvim zemljama koja je imala sve vakcine na raspolaganju za građane, a sada je među prvima i koja će proizvoditi vakcine. Nažalost i ako smo u početku bili među vodećim zemljama po broju vakcinisanih, danas to nije slučaj, pa bih ovu priliku iskoristila da ponovo pozovemo sve građane koji nisu vakcinisani da to urade, a tu najviše mislim na mlade ljude, jer je i među njima i najmanji procenat vakcinisanih, s obzirom da broj zaraženih i te kako raste iz dana u dan, a samim tim i broj umrlih i broj onih na respiratoru.

Srbija je ekonomski mnogo napredovala i sam predsednik se danas prilikom postavljanja kamena temeljca zajedno sa partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata podsetio i prilikom gledanja sa istim tim partnerima makete „Beograda na vodi“. Vidimo da s godinama naši snovi, ideje i te kako postaju stvarnost, pa će tako kao što je izgrađen „Beograd na vodi“ i kao što je mnogo toga ostvareno u prethodnom periodu u Srbiji, već u prvom kvartalu naredne godine biti završena i ova fabrika vakcina u kojoj će se mesečno proizvoditi čak tri miliona doza vakcina.

Iako naša država se nakon 2012. godine nalazila pred potpunim finansijskim kolapsom, posle teških mera mi smo uspeli da ekonomiju stavimo na stabilne noge i to najbolje pokazuje i to što se u julu naša prosečna plata u Srbiji iznosila preko 65.000 dinara, a cilj nam je da do kraja 2025. godine prosečna plata u Srbiji iznosi 900 evra, što je definisano i programom „Srbija 2025“, a vidimo da se uveliko ide ka tome.

Apsolutni smo lideri u regionu i po prilivu direktnih stranih investicija koji u prvih sedam meseci ove godine iznosio dve milijarde 72 miliona evra, što je čak 30% više nego na isti period do 2020. godine. Danas se fabrike otvaraju, ljudi se zapošljavaju, građani osećaju sigurnost u odnosu na period do 2020. godine, kada smo svi živeli u neizvesnosti na kojoj fabrici će sledećeg jutra biti stavljen katanac i da li će roditelji imati za doručak svojoj deci.

Upravo ti koji su nas doveli na ivicu bankrota danas pokušavaju da obmanu građane i uniže naše ekonomske uspehe. Upravo oni se bave stalnim pretnjama na predsednika i njegovu porodicu ne nudeći nikakav plan i program građanima za bolju budućnost. Zato građani svoj sud daju na izborima, narod daje podršku ljudima koji se bore za Srbiju, a ne ljudima koji se bore za milione na svojim belosvetskim računima. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik, Milimir Vujadinović. Izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Uvaženi građani, poštovane kolege poslanici, govoreći neki dan o ovom dosta širokom i obimnom zakonskom predlogu koji je nešto novo u srpskom zakonodavstvu, rekao sam da on sam po sebi reguliše odnose ponude i tražnje na tržištu Republike Srbije. Dosta dobro reguliše položaj potrošača, njegova osnovna prava, reguliše čak i nadzor i predviđa sudske, odnosno vansudske postupke kada su u pitanju sporovi, njime je definisano i informisanje samih potrošača i mnogo važnih stvari i jedan potpuno nov zakonski predlog u zakonodavstvu Republike Srbije.

Međutim u toj istoj načelnoj raspravi napomenuo sam da se ovo zakonsko rešenje ne tiče samo onih potrošača unutar Republike Srbije, tim pre imajući u vidu što sve više na zamahu dobijaju regionalne inicijative integracije. Tu pre svega mislim na inicijativu „Otvoreni Balkan“, donedavno se zvala „mini Šengen“, a koja je potekla od strane srpskog predsednika kao nekakav novi politički predlog za sve ljude koji danas žive na Balkanu i nalaze se van granica EU. Ovakva jedna regionalna politička inicijativa doživljava sve više podrške i u samim narodima koji žive u regionu, ali činjenica je i sve više na važnim međunarodnim adresama.

Naime, danas je sprski predsednik u Beogradu ugostio Kristijana Šmita koga je pre nekog vremena jedan veći deo zemalja Saveta za implementaciju mira u BiH imenovao za visokog predstavnika međunarodne zajednice u BiH. Ono što se danas desilo u Beogradu je i Šmitova podrška javna tim regionalnim integracionim procesima. On je naglasio da je važno da i BiH postane deo tih integrativnih, regionalnih procesa koji kao predlog kreću od srpskog predsednika.

Ova poseta danas u Beogradu govori i o još mnogo stvari, njime je gospodin Šmit naglasio važnost Srbije kao jedne, a to je javno i rekao, kao jedne od najvažnijih zemalja i regionu, ali je ovom posetom pokazao koliko je važna politička figura i najvažnija politička figura danas na Balkanu srpski predsednik, Aleksandar Vučić.

Ono što želim posebno da naglasim, jeste briga srpskog predsednika o Republici Srpskoj i o svakom našem čoveku u Republici Srpskoj Federaciji BiH uz potpuno poštovanje međunarodnog prava, ali i integriteta same BiH. Pored te političke brige o svakom našem čoveku napomenuću i onu brigu koja se tiče života svakog od tih naših ljudi, njihovog životnog standarda, a pogotovo briga o infrastrukturnom opremanju Republike Srpske, pa čak i nekih delova Federacije BiH gde žive naši ljudi.

Međutim, drage kolege, sećate li te brige do 2012, odnosno 2014. godine, sećate li se poštovane kolege i poštovani građani Republike Srbije u čemu se sastojala ta briga do tog perioda kada su vlast vršili oni koji sebe danas nazivaju opozicijom u Republici Srbiji. Dok su vršili Tadić, Jeremić, Đilas, sećate li se kako je išla ta briga i saradnja sa našim ljudima u Republici Srpskoj, i u Federaciji Bosne i Hercegovine i ako hoćete i u drugim delovima regiona. Pa, podsetiću vas.

Išla je tako što su se teatralno grlili sa nekim liderima iz regiona i na tome se završavala njihova ekonomska briga, a drugi deo saradnje sa građanima je išao tako što su ljudi iz Republike Srpske, oni koji su svoje najvažnije godine života davali za ovu zemlju, hvatanju u Srbiji kao divlje zveri i slati u kazamate širom sveta. Pa, čak i ako je to bila međunarodna obaveza nije se završavala na tome.

Tragedija je veća samim tim što su tadašnji lideri Srbije, današnja bivša vlast, to slavodobitno saopštavali Srbiji i slavili do duboko u noć. To su oni ljudi koji danas čine bivšu vlast i deo opozicije u Republici Srbiji. Ovo vam govorim da bi ste mogli da napravite poređenje.

Sa onim što danas na političkom, ekonomskom, privrednom i svakom drugom planu radi srpski predsednik kada je u pitanju Republika Srpska, a današnji dan je samo mala paradigma toga i sa onim što su ti ljudi radili do 2012. i 2014. godine.

Samim tim i ono što je ovo zakonsko rešenje, tiče se i tih ljudi. Kako Srbija bude napredovala u svakom, i u političkom, privrednom, ekonomskom i svakom drugom smislu broj potrošača će se povećavati, a ti potrošači će biti oni ljudi koji dolaze iz regiona, pa samim tim i važnost ovog zakonskog rešenja dobija još više na značaju.

Mi ćemo svakako kao poslanici podržavati i ovo zakonsko rešenje, ali što je važnije od svega podržavaćemo predsednika države u politikama koje sprovodi danas i u proteklim godinama kada se to tiče našeg naroda u Republici srpskoj federaciji i regionu uopšte. Hvala vam puno.

Zahvaljujem.

Po amandmanu, narodni poslanik profesor dr Ljubiša Stojmirović.

Poštovane koleginice i kolege, lepo su prethodnici zaključili da su ovi amandmani dobro došli, da je zakon dosta korektan i na kraju krajeva svi zakoni se prave, ili bi trebalo da se bave, na način da građanima omoguće lakši i bolji život i ja verujem da je tendencija i ovog zakona i svih drugih zakona, išla u tom pravcu, ali moramo da priznamo da na realizaciju tog zakona, utiče još nešto, a to je moral i s druge strane tržište. Malopre je i kolega spomenuo uticaj tržišta i evo kako utiču.

Kolega Arsić je govorio o nemoralu jedne agencije turističke. Ja sam u načelnoj raspravi isto govorio o jednom špekulativnom poslovanju banaka, o lopovluku njihovom, o kriminalu, govorio sam o stambenoj nekoj zadruzi „Šumatovačka“ i posle toga mi se javilo dosta građana koji su mi bili zahvalni što sam to spomenuo i te njihove marifetluke, hoštapleraj, pa između ostalih jedan od građana mi kaže spomenite i toplane Beograda.

Šta rade toplane Beograd? One imaju dve vrste korisnika. Jedni korisnici su valjda ovi koji plaćaju to grejanje tokom cele godine, a drugi plaćaju po nekom savremenom modelu, po nečemu što je dobro, kvalitetno, u interesu građana, kako oni to kažu, plaćaju na osnovu toga koliko potroše toplotne energije i zbilja to je pom meni korektno, dobro, fino tako da jedan deo godine plaćaju, jedan ne plaćaju.

Ali, šta se tu dešava. Uvek postoje oni koji su nemoralni, koji se ne vode etičkim principima i pronađu neki modus kako će da oderu kožu tim potrošačima, građanima, kupcima isto kao što to rade banke, kao što je radila ta zadruga koju sam spomenuo.

Evo, šta rade toplane. Kažu, ispostave račun za grejanje, ljudi to plate, e onda im stiže račun od neke druge izmišljene firme koju su najverovatnije ovi iz toplana izmislili i ta firma im naplaćuje očitavanje utroška energije. To je isto ili slično kao što ove koje sam spomenuo, tu zadrugu, ne znam ko još MTS, itd, vam naplaćuju ispostavljanje fakture.

Tako su se i oni snašli i još jedan teret na leđa potrošača stavili. Da li je to obaveza potrošača, ne, već je to obaveza elektrana, toplana da očitaju koliko potrošite, i da vam to naplate. Ali to nije mala cifra, mislim da plaćaju negde oko 1000 i nešto dinara mesečno, i tome mora da se stane na put. Tome i ovaj zakon sa dobrom namerom radi i pokušava da uradi, ali nije dobro samo doneti taj zakon. Treba neko taj zakon da prati, da prati šta se javlja na tržištu, svi smo svedoci i svi vidimo da su banke u poslednjih pola godine, ili godinu dana i više, u mnogome povećali nadoknade za ovo i ono, naplaćuju održavanje računa.

Kakvo održavanje oni imaju na računu ako ja ne trošim ništa? Miruje mi račun, ali oni onda izmišljaju tu njihovu fiksnu nadoknadu koja je 300,400,500 i više dinara mesečno i ja ih pitam, recite mi kakvo je to održavanje i šta ste radili tom računu, da li ste mu štelovali ventile, da li ste menjali ulje, šta ste radili? Ne rade ništa, ali vas klepaju kako oni hoće, sad su mangupski isto uveli to, imate uslugu koja se zove, prodaja na rate, bez kamate i normalno, vi odete u prodavnicu, kupite neki proizvod, date karticu i to bude na 3,4,5, 10, 12, nije ni važno koliko rata.

E sada je njima palo na pamet, ne mogu da vam uzimaju kamatu, jer je bezkamatno, ali zato kažu, za svaku ratu, nadoknada 50 dinara, 100 dinara. I što je još najgore, nemaju ni malo karaktera, da su barem rekli od 1. septembra, ili od bilo kog oktobra, roka, to će da krene. Ne, oni vam sad to naplaćuju i na ugovore koje ste vi zaključili i pre tri meseca, pre pet meseci, pre dva, nije ni važno.

To mora da se pronađe neko ko će da vodi o tome računa, a tome se stalno piše u novinama. O tome su stalni prigovori građana, odnosno korisnika, međutim, ne znam ko treba to da radi, ali evo neka čuje apele građana koje ja sad uspostavljam ovde vama, pa neka to urade, onako kako treba i da se tim građanima skine taj deo tereta, jer svi pričamo kako se trude i građani da rade, i mi se trudimo da radimo u interesu građana, ali i u interesu Srbiju, ali neki to zloupotrebljavaju, i na taj način sebi stiču veliku materijalnu dobit.

Evo, pogledajte, ta kupovina na rate, najmanje, ja kažem najmanje, a ima i sigurno i više, milion rata, ima milion korisnika, i zamislite kada svaka banka naplati po 50 dinara, to je 50 miliona i to nije malo, jer to je hoštapleraj, to je lopovluk, to je ovo što je rekao i kolega Arsić, nelegalno poslovanje. Sa druge strane, kako utiče to tržište? Veoma dobro, reče i kolega Vuk, i Komlenski je govorio o tome, veoma dobar primer, čak je Komlenski primer poslanika koji je diskutovao, zbilja o amandmanu i po amandmanu, i cela diskusija je bila u skladu sa Poslovnikom.

Evo recimo taj primer, sve usluge koje nam budu radili ti majstori, izvršioci i preko 5000 dinara, moraće da se napravi taj ugovor, predračun, itd. Šta ćemo da radimo kada je tržište protiv nas? Prost i jednostavan primer, a ja pretpostavljam da je svako od nas došao u situaciju da treba uslugu nekog majstora, da li je električar, vodoinstalater, da li su zidari, ovaj ili onaj, i ko će u ovim vremenima, kada je nestašica tog radničkog profila, tog majstorskog?

Da li ste pokušali ovog leta, da li ste pokušali pre tri, četiri meseca da angažujete nekoga da vam radi struju, da angažujete nekog zidara, molera, keramičara? Svi oni koji su to pokušali mislim da nisu uspeli u tome, jer je nedostatak te radne snage.

Usput, sa stvaranjem ovih zakona moramo da vodimo računa i obrazovanju i da stvaramo te kadrove koji nam nedostaju. Doći ćemo u situaciju da nećemo moći da nađemo majstora na ovim prostorima. Džabe nam onda svi zakoni koje smo mi doneli, koji kažu - ovoliko će biti ograničeno, ne znam, preko toga mora da se pravi ugovor. Pa, ko će meni da kaže… neće niko ni da mi kaže, ali ko će da spreči svakog tih korisnika da juri tog majstora i da mu plati i više i ne znam ni ja koliko samo da završi posao?

Ako se sećate i ako pratite, dnevnice tih majstora su bile 20, 30 evra. Sada ćete teško naći majstore ispod 50 evra. To je ono o čemu moramo da vodimo računa. Dakle, ne samo da donosimo i predlažemo dobre i kvalitetne zakone, nego da vodimo računa i o tome da li će moći u praksi oni da se realizuju.

Hvala.

Zahvaljujem.

Po amandmanu, narodni poslanik Tomislav Janković.