Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Dačiću.

Uvaženi potpredsednici, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, 29. jula postavio sam pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu privrede i Ministarstvu finansija, a to je, na koji način će država podstaći pokretanje socijalnih preduzeća i zapošljavanje najugroženije kategorije stanovništva i kada možemo da očekujemo usvajanje zakona o socijalnom preduzetništvu?

Drago mi je što je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kako stoji u njegovom odgovoru prepoznalo značaj i ulogu socijalnog preduzetništva i što je shodno tome formiralo Radnu grupu za izradu nacrta jednog ovakvog zakona.

Međutim, drugi deo ovog odgovora je u kondicionalu, jer Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje kaže - da očekuje, ali ne i da će se to zaista obistiniti, utvrđivanje Predloga ovog zakona na Vladi u četvrtom kvartalu 2021. godine.

Ova tema je toliko urgentna da zaista nema vremena da čeka, tim pre što posle Nove godine ulazimo u izbornu kampanju, a potom će Vlada biti u tehničkom mandatu, zatim nakon izbora sledi formiranje novih institucija, zakonodavne i izvršne vlasti i to može da se otegne duboko u drugu polovinu sledeće godine.

Kao što znate, PUPS, poštovane kolege već punu deceniju insistira na donošenju jednog takvog zakona koji će pomoći da ugrožene i najranjivije kategorije stanovništva brže i jednostavnije dobiju posao, kako bi se trajno rešilo pitanje njihove egzistencije. O kolikom broju ljudi se radi najbolje ilustruju podaci samo za grad Beograd u kome živi sto hiljada osoba sa invaliditetom, a u celoj Srbiji živi recimo 150 hiljada Roma kod kojih je visoka stopa nezaposlenosti i pripadaju najugroženijoj etničkoj zajednici među našim građanima.

Zato još jednom podsećam da u ovu kategoriju teže zapošljivih lica na koja bi se odnosio ovaj zakon spadaju svi oni građani kojima je potrebna naša pomoć i podrška za samostalan i produktivan život radi savladavanje socijalnih, materijalnih i životnih teškoća, a koja su radno sposobna. To su, dugoročno nezaposlena lica starija od 50 godina, pripadnici etničkih zajednica kod kojih je utvrđena stopa nezaposlenosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave više u odnosu na prosečnu stopu nezaposlenosti u Republici Srbiji, osobe sa invaliditetom, interno raseljena izbegla lica, samohrani roditelji ili supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, povratnici po Sporazumu o readmisiji, lica koja su bila na izdržavanju zatvorske kazne, žrtve trgovine ljudima, zlostavljana, zanemarivanja, nasilje ili eksploatacije, lica koja se suočavaju sa egzistencijalnim teškoćama zbog zavisnosti od alkohola, droga i drugih opojnih sredstava i druga teže zapošljiva lica u skladu sa propisima o zapošljavanju, odnosno drugi korisnici u skladu sa propisima iz oblasti socijalne zaštite.

Socijalno preduzetništvo kao deo socijalne ekonomije to je upravo onaj vid preduzetništva u kome se socijalni problemi rešavaju upotrebom preduzetničkih principa. Zato je stav poslaničke grupe PUPS 3P da vreme neumitno curi. Zbog toga najdobronamernije izražavajući spremnost da se i mi iz PUPS-a najdirektnije uključimo u rad na ovom zakonu. Upućujem dopunsko pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja.

Ono glasi – da li sada dva meseca posle mog pitanja može preciznije da se odgovori kada će biti zakona, nacrta na dnevnom redu Vlade Republike Srbije, pošto četvrti kvartal koji je najavljen kao termin počinje već za deset dana? Zahvaljujem.