Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram sednicu Četrnaestog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Dvanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 114 narodnih poslanika.
Podsećam vas, da je članom 49. Zakona o Narodnoj skupštini i predviđeno da kvorum za rad prilikom svakog odlučivanja postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika, zato vas molim da ubacite svoje kartice u poslaničke jedinice. Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom momentu, 152 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja svih narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine. Pošto je danas utorak, da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima Samir Tandir. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine i poštovani potpredsednici, koleginice i kolege narodni poslanici, moje pitanje je upućeno ministarki trgovine i turizma Tatjani Matić.

Da li je Asim Aki Hodžić iz Sjenice u avgustu ove godine imenovan za savetnika u Ministarstvu? Ako jeste, koja su mu zaduženja i koje stručne kompetencije poseduje dotični?

Dotični je takođe u prethodnom mandatu bio savetnik u istom Ministarstvu, jedan je od vođa kriminalne grupe Izeta Latovića i o njihovim kriminalnim aktivnostima nisu obaveštene samo službe i javne i tajne u našoj zemlji, već i u brojnim evropskim zemljama za šta postoje dokazi i u javnim i u tajnim službama i u tužilaštvima.

Pre izvesnog vremena, tačnije, 1. marta 2021. godine, direktor Tehničko-poljoprivredne škole u Sjenici, Alen Tahirović je kidnapovan. O tom slučaju i lider naše stranke akademik Muamer Zukorlić i poslanici Stranke pravde i pomirenja više puta su govorili. Policija naše zemlje podnela je krivičnu prijavu protiv Asima Akija Hodžića. Znači, osobe koja je prema mojim saznanjima, sačekaćemo odgovor ministarke, imenovana za savetnika u Ministarstvu, a u krivičnoj prijavi koji je podnela policija se navodi za nezakonito lišenje slobode ili što bi mi narodski rekli kidnapovanje i gepekovanje. Pored pomenutog Hodžića u otmici su učestvovali prema tvrdnji, naravno, policije i samog Tahirovića, Izet Latović i Enis Gonjanin, što nedvosmisleno pokazuje da se radi o organizovanoj kriminalnoj grupi.

Nedugo posle toga i ako smo govorili o stepenu kriminala i ako smo govorili o stepenu ugroženosti poštenih građanki i građana u Sjenici, na šetalištu u avgustu mesecu ove godine dešava se monstruozan zločin, dešava se ubistvo novinara i humanisti Edina Hamidovića, znači, na šetalištu, na korzou pred ženom i decom. Do toga sigurno ne bi došli da su nadležni organi poslušali upozorenja, poslušali sve ono što su poslanici naše stranke govorili ovde u parlamentu i da je slučaj otmice direktora škole u potpunosti ispitan, a da su otmičari kažnjeni shodno Krivičnom zakoniku Republike Srbije.

Prema tvrdnjama očevidaca spomenuti Hodžić je dao logističku podršku ubici da pobegne sa mesta zločina i da napusti našu zemlju. Par dana posle toga, molim vas poštovane koleginice i kolege, dotični Hodžić prema saznanjima koje ja imam, imenovan je za savetnika u Ministarstvu trgovine i turizma.

Sada ja postavljam pitanje - šta je razlog da posle ubistva jednog nedužnog i nevinog čoveka i posle otmice i krivičnih prijava i drugih kriminalnih aktivnosti koje nisu vezane samo za našu zemlju, dotični dobije tu privilegiju i čast da se naziva službenikom Vlade Republike Srbije?

Ovo nije politikanstvo, ovo nije međustranački obračun, molim nadležne organe, molim, predsednicu Vlade Republike Srbije da se ozbiljno pozabavim ovim slučajem. Ako je ovo istina, ovo je velika bruka i sramota i mora se hitno reagovati i dotični ne sme da se krije iza legitimacije Vlade Republike Srbije, njegovo mesto jeste pred sudom, da odgovara za sva ova zlodela koja je počinio, kaku u Sjenici, u Sandžaku i Srbiji, tako i širom Evrope. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik, Stefan Krkobabić. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Dačiću.

Uvaženi potpredsednici, na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, 29. jula postavio sam pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Ministarstvu privrede i Ministarstvu finansija, a to je, na koji način će država podstaći pokretanje socijalnih preduzeća i zapošljavanje najugroženije kategorije stanovništva i kada možemo da očekujemo usvajanje zakona o socijalnom preduzetništvu?

Drago mi je što je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kako stoji u njegovom odgovoru prepoznalo značaj i ulogu socijalnog preduzetništva i što je shodno tome formiralo Radnu grupu za izradu nacrta jednog ovakvog zakona.

Međutim, drugi deo ovog odgovora je u kondicionalu, jer Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje kaže - da očekuje, ali ne i da će se to zaista obistiniti, utvrđivanje Predloga ovog zakona na Vladi u četvrtom kvartalu 2021. godine.

Ova tema je toliko urgentna da zaista nema vremena da čeka, tim pre što posle Nove godine ulazimo u izbornu kampanju, a potom će Vlada biti u tehničkom mandatu, zatim nakon izbora sledi formiranje novih institucija, zakonodavne i izvršne vlasti i to može da se otegne duboko u drugu polovinu sledeće godine.

Kao što znate, PUPS, poštovane kolege već punu deceniju insistira na donošenju jednog takvog zakona koji će pomoći da ugrožene i najranjivije kategorije stanovništva brže i jednostavnije dobiju posao, kako bi se trajno rešilo pitanje njihove egzistencije. O kolikom broju ljudi se radi najbolje ilustruju podaci samo za grad Beograd u kome živi sto hiljada osoba sa invaliditetom, a u celoj Srbiji živi recimo 150 hiljada Roma kod kojih je visoka stopa nezaposlenosti i pripadaju najugroženijoj etničkoj zajednici među našim građanima.

Zato još jednom podsećam da u ovu kategoriju teže zapošljivih lica na koja bi se odnosio ovaj zakon spadaju svi oni građani kojima je potrebna naša pomoć i podrška za samostalan i produktivan život radi savladavanje socijalnih, materijalnih i životnih teškoća, a koja su radno sposobna. To su, dugoročno nezaposlena lica starija od 50 godina, pripadnici etničkih zajednica kod kojih je utvrđena stopa nezaposlenosti na teritoriji jedinice lokalne samouprave više u odnosu na prosečnu stopu nezaposlenosti u Republici Srbiji, osobe sa invaliditetom, interno raseljena izbegla lica, samohrani roditelji ili supružnici iz porodice u kojoj su oba supružnika nezaposlena, povratnici po Sporazumu o readmisiji, lica koja su bila na izdržavanju zatvorske kazne, žrtve trgovine ljudima, zlostavljana, zanemarivanja, nasilje ili eksploatacije, lica koja se suočavaju sa egzistencijalnim teškoćama zbog zavisnosti od alkohola, droga i drugih opojnih sredstava i druga teže zapošljiva lica u skladu sa propisima o zapošljavanju, odnosno drugi korisnici u skladu sa propisima iz oblasti socijalne zaštite.

Socijalno preduzetništvo kao deo socijalne ekonomije to je upravo onaj vid preduzetništva u kome se socijalni problemi rešavaju upotrebom preduzetničkih principa. Zato je stav poslaničke grupe PUPS 3P da vreme neumitno curi. Zbog toga najdobronamernije izražavajući spremnost da se i mi iz PUPS-a najdirektnije uključimo u rad na ovom zakonu. Upućujem dopunsko pitanje Ministarstvu za rad, zapošljavanje i boračka i socijalna pitanja.

Ono glasi – da li sada dva meseca posle mog pitanja može preciznije da se odgovori kada će biti zakona, nacrta na dnevnom redu Vlade Republike Srbije, pošto četvrti kvartal koji je najavljen kao termin počinje već za deset dana? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici.

Na žalost dešavanja na KiM su ovih dana najaktuelnija politička tema. Provokacijama, pretnjama, nasilnim akcijama Prištine čini se da definitivno nema kraja. Pozivajući se na poštovanje nepostojećih sporazuma između Beograda i Prištine i postojeće tumačeći na način na koji njima odgovara, specijalne jedinice „Rosu“ od juče su raspoređen na administrativnim prelazima Jarinje i Brnjak, sa zadatkom da oduzimaju tablice sa oznakama sa severa Kosova, dok će vozila iz centralne Srbije morati da uzimaju probne tablice.

Osmanijeva je jutros otišla i dalje i optužila Srbiju da vodi destabilizijuću politiku na KiM i regionu zarada hegemonističkih ciljeva kako je rekla, za razvoj tzv. srpskog sveta, i pozvala na prekid provokacija i zloupotrebu građana u političke svrhe.

Gospodo iz Prištine, na poštovanje kojih sporazuma se vi pozivate i ko je faktor nestabilnosti u regionu?

Vi ste ti koji svakodnevno destabilizujete ovaj region. Do sada ste prekršili sve moguće sporazume i dogovore, na svaki način pokušavali da onemogućite dijalog dve strane, rušili ste pravoslavne svetinje, srpske kuće, grobove, proterivali stotine hiljada Srba sa prostora KiM, podigli takse na uvoz srpske robe, svojom zapaljivom i ratno huškačkom retorikom, gotovo svakodnevno narušavate mogućnosti bilo kakvog dogovora prihvatljivog i kompromisnog rešenja za obe strane.

Kada se već pozivate na poštovanje Sporazuma iz Brisela, zašto ne biste u praksi to i dokazali, dozvolili da se formira Zajednica srpskih opština ili da se konačno formira policija sever kako je to predviđeno Sporazumom shodno etničkoj strukturi gde ima 96% Srba? Zašto Priština ne poštuje odluke Apelacionog suda u Mitrovici ili kada je reč o katastru, ili kada je reč o priznavanju diploma i da ne navodimo dalje? Ni jednu stavku Sporazuma niste ispoštovali.

Srpska strana je učinila sve što je Briselskim sporazumom predviđeno. Bili smo spremni na dijaloge i pregovore i danas smo spremni na dijalog i pregovore o svim pitanjima, sa glavnim ciljem da zaštitimo malobrojno srpsko stanovništvo na prostoru KiM i omogućimo povratak onima koje ste vi proterali.

Podsetiću, poslednji dijalog. Tema koju je prihvatilo tada i prištinska strana, je da se razgovara o nestalima. Naprosto, zbog toga što je Veljko Odalović predsednik Komisije za nestale, jer je, navodno, moralno nepodoban. Nisu bili spremni na to. Moralno nepodoban zato što je odgovorno, ozbiljno i posvećeno radio svoj posao i zato što je imenovan od strane porodica nestalih.

Inače, zarad toga, reći ću jedan podatak. Od 22 lokacije koliko su oni tražili da mi istražimo, Srbija je istražile svih 22 lokacija. Ispravite me gospodine Odaloviću ako grešim. Od deset lokacija koje je tražila Srbija, oni nisu istražili devet. Dakle, o kakvoj podobnosti ima smisla uopšte da govorite.

Nudili smo vam vakcine koje niste hteli da prihvatite zato što dolaze kao pomoć iz Srbije i na taj način ste ugrozili živote svih građana, nezavisno od toga kojoj nacionalnosti pripadaju.

Srbija nikada neće priznati nezavisnost lažne države Kosovo, neće dozvoliti da se ponovi pogrom iz 2004. godine, neće dozvoliti da se fizički i kao što se pokušava brutalno, maltretiraju Srbi koji žive na prostoru KiM, i neće dozvoliti dalje proterivanje Srba sa prostora KiM. Veoma je važno da srpski narod ne naseda provokacije Prištine, protesti su u redu, ali nikao fizičko nasilje i fizički sukob, jer to oni i očekuju i priželjkuju.

Svoje pitanje više u formi podrške uputio bih predsedniku Republike i Vladi Republike Srbije, do sada ste činili sve i znamo da ćete u narednom periodu nastaviti da se borite za zaštitu interesa, i bezbednost srpskog stanovišta na KiM, u skladu sa ratifikovanim sporazumima, međunarodnim pravom, ustavnim poretkom naše zemlje.

U svemu tome, imate podršku nas narodnih poslanika, poslaničke grupe SPS.

Moje konkretno pitanje glasi – da li Vlada uopšte može da računa na objektivnost i nepristrasnost međunarodne zajednice u rešavanju aktuelne političke krize, na prostoru KiM, imajući na umu pre svega jučerašnju izjavu od strane, jučerašnju izjavu i konstataciju EU, da obe strane treba da spuste i smire tenzije. Izvinite, o koje obe strane mi govorimo? Ovde je reč o samo jednoj strani, a to je Prištinska strana. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marko Parezanović.

Zahvaljujem poštovani predsedavajući.

Pre nego što postavim pitanje, želeo bih da iskoristim priliku da pružim punu podršku srpskom narodu na KiM, koji se po ko zna koji put suočava sa najstrašnijim mogućim pritiscima, i definitivno u ovom trenutku, je najugroženiji narod na području današnje Evrope.

Želim da u isto vreme iskažem i poštovanje za svu smirenost i mudrost koju pokazuje i srpski narod i rukovodstvo naše države da po svaku cenu čuvamo mir, bez obzira na sve provokacije kojima smo već godinama izloženi.

Pitanje bih postavio Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, a ono se odnosi na nedavnu izjavu bivšeg zaštitnika građana i bivšeg predsedničkog kandidata Saše Jankovića, koji je nakon pet godina ćutanja, priznao ono o čemu mi ovde govorimo godinama unazad, a zbog čega smo često ismevani, zbog čega su nam govorili da smo paranoični da izmišljamo teorije zavera, a sada se pokazalo da smo sve vreme govorili istinu.

Naime, Saša Janković je priznao da su ga određeni strani faktori i predstavnici stranih ambasada savetovali kako da što uspešnije sruše predsednika Srbije, tako što će pronaći krtice u redovima SNS, a da u celom tom poslu, može eventualno da računa i na preranu smrt predsednika Srbije.

Zbog svega toga, mislim da je jako važno da dobijemo odgovore na pitanja ko je radio o glavi predsedniku Srbije, sa kojim ciljevima, ko su ljudi koji su odali podatke iz zdravstvenog kartona predsednika Srbije i šta su generalno bili svi njihovi ciljevi?

Ovo je posebno važno jer moram da naglasim da sve to što je Saša Janković priznao, odnosilo se na vreme od pre više od pet godina. U poslednjih pet godina mnogo toga je moglo da se dogodi i mnogo toga se i dogodilo. Kada vratimo film unazad, sada je potpuno jasno da su svi oni protesti, rušenje Beograda i Narodne skupštine, pretnje uličnim nasiljem i uličnom promenom vlasti, sva ova medijska kampanja i satanizacija predsednika Srbije i njegove porodice, da ništa od toga nije bilo ni slučajno ni spontano i da je sve deo jedne mnogo šire i ozbiljnije akcije o kojoj je svesno ili nesvesno govorio i Saša Janković.

Ono što je posebno opasno jeste što u svim tim akcijama ima velikih elemenata i stranog faktora, posebno kada je u pitanju medijska kampanja, jer mi danas praktično ne možemo da napravimo razliku između onoga što čujemo na Đilasovim i Šolakovim tajkunskim medijima i onoga što čujemo, recimo, u medijima u Zagrebu, Podgorici, Sarajevu, Prištini, ne možemo da napravimo razliku od onoga što poslednjih dana čujemo od Zorana Milanovića, Mila Đukanovića, Izetbegovića, Kurtija i od onoga što čujemo od Dragana Đilasa ili Vuka Jeremića, potpuno je identično i sve se svodi na jednu istu matricu o tome da su svi oni divni i savršeni, a da je za sve kriv Aleksandar Vučić. I šta god se dogodi negativno u našem regionu, svi su oni nepogrešivi, niko ni za šta od njih nije kriv, a uvek je za sve kriv Aleksandar Vučić.

Tu se postavlja pitanje - a šta smo to mi krivi, šta je to kriv Aleksandar Vučić? Onda dođete do zaključka da je kriv zato što slavimo dan naše zastave i dan srpskog jedinstva, da je kriv zato što obeležavamo godišnjicu stradanja srpskog naroda u zločinačkoj akciji "Oluja", što o tome više ne ćutimo, da je kriv zato što smo snimili "Daru iz Jasenovca", jer iz njihove perspektive 70 godina se ćutalo o tome, a onda se Aleksandar Vučić našao pametan da o tome govori, pa su odmah nakon toga krenuli u agresivnu akciju kako da ponovo srpskom narodu prikače etiketu genocidnog naroda.

Smeta im kada Angela Merkel poseti Srbiju, smeta im zato što imamo bolje ekonomske rezultate od svih njih zajedno, smeta im i kada skoro 20 zemalja povuče priznanje KiM pa hoće da nam kažu kako smo mi remetilački faktor u dijalogu, isti oni koji su 2011. godine potpisivali sporazume na koje se danas Kurti poziva kada skida tablice sa srpskih vozila, isti oni koji su u strane ambasade išli da govore da je upravo pitanje Kosova pitanje na kojem će stranci najlakše slomiti Aleksandra Vučića. To dovoljno govori koliko oni zaista brinu o građanima Srbije i o KiM.

Zbog toga je važno da saznamo odgovore na sva ova pitanja i da vidimo koji su to motivi. Nema dileme da su motivi domaćih tajkuna da se ponovo vrate na vlast i da rade ono što su radili do 2012. godine, a i da su motivi mnogih u regionu da Srbija ponovo bude onakva kakva je bila prethodnih decenija, da joj se ponovo kao 90-ih godina prikači etiketa krivca za sve i svašta. Ako neko misli da iznosim teoriju zavere, to najbolje može da se ogleda u nedavnoj izjavi Željka Komšića, predsedavajućeg Predsedništva BiH, koji je zapravo rekao jednu stvar koja najbolje govori o čemu se ovde zapravo radi. On je rekao, nakon kritika Angele Merkel i njene posete Beogradu, da se ne može od Beograda praviti gazda na Balkanu.

I tu se zapravo vidi koji su najveći strahovi svih njih, zato što Srbija nije više ono što je bila prethodnih decenija, što je najuspešnija zemlja u ovom regionu i što ima dovoljno snage da vodi računa o interesima srpskog naroda i na KiM i u Hrvatskoj i u Republici Srpskoj i u Crnoj Gori, a da pri tom nikoga drugoga ne ugrožava. Zahvaljujem.