Poštovani predsedavajući, poštovani ministre, gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je danas Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar.

Ova Skupština od početka njenog mandata usvojila je veliki broj zakona, ali ja bih rekao da je ovaj predlog zakona jedan od najvažnijih, a objasniću i zašto.

Od kada postoji srpska država, Srpska pravoslavna crkva je uvek bila uz svoj narod i uvek delila muku srpskih stradalnika. Još od strašnih stradanja srpskog naroda na Kosovskom boju 1389. godine, pa preko Velike seobe Srba pod vođstvom Arsenija III Čarnojevića, pa preko veliko stradanja srpskog naroda od strane ustaške ruke u Jadovnu, Prebilovcima, Jasenovcu i drugim logorima, pa sve do stradanja u poslednjim ratovima devedesetih, kao što je akcija „Oluja“, koje sam i sam svedok, i mukama koje su zadesile naš narod na Kosovu i Metohiji, SPC i njeno sveštenstvo na čelu sa patrijarhom je bila uz svoj narod i sa njima delila muku i molila se Bogu za spas svih srpskih mučenika hrišćana, koji su stradali od zločinačke ruke.

Centar Srpske pravoslavne crkve jeste i biće u Svetom manastiru Hilandar, koji je osnova Rastko Nemanjić, naš Sveti Sava i njegov otac Stefan Nemanja, rodonačelnik srpske države.

Manastir je osnovan 1198. godine i nalazi se na Svetoj gori i smatra se jednom od najvećih srpskih svetinja. Sasvim je jasno zašto je ovaj predlog zakona toliko bitan, ne samo za Sveti manastir Hilandar, nego i za Srpsku pravoslavnu crkvu i za srpski pravoslavni narod širom sveta.

Svakako ću bez dileme u danu za glasanje glasati za ovaj predlog zakona, a siguran sam da će to uraditi i moje kolege iz poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu.

Ministre Popoviću, znam da ste sa predsednikom Vučićem uoči Božića ove godine posetili manastir Hilandar i Svetu goru. Moram priznati da me je ta vest izuzetno obradovala. Znam koliko vi i predsednik Aleksandar Vučić činite na poboljšanju statusa Srpske pravoslavne crkve, a isto tako znamo da zahvaljujući izuzetno dobrim odnosima sa Ruskom Federacijom, a pre svega odličnim odnosima predsednika Ruske Federacije, Vladimira Putina i srpskog predsednika Aleksandra Vučića, uspeli smo da svedemo radove pri kraju na hramu Svetog Save u Beogradu.

Ni jedna vlast nije više uradila na obnavljanju srpskih svetinja od ove vlasti, što je za svaku pohvalu. Znamo kako su se vlasti od četrdeset pete godine odnosile prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Na kraju, rekao bih, živela Srbija i hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik prof. dr Marko Atlagić.
Izvolite.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, pošto su moje kolege i koleginice danas mnogo toga lepoga rekli, dozvolite da ipak istaknem nekolike stvari više sa istorijskog aspekta.

Poštovani potpredsedniče Narodne skupštine, istorija će zabeležiti zasigurno da je donesen Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar za vreme srpskog predsednika Aleksandra Vučića, 22. septembra, gospodnje 2021. godine.

Istorija će zasigurno zabeležiti da je najveća obnova manastira Hilandar od 14. veka se desila za vreme srpskog predsednika Aleksandra Vučića duhovnog, kulturnog i ekonomskog reformatora Srbije u 21. veku.

Istorija će zasigurno zabeležiti da je srpski predsednik Aleksandar Vučić posetio manastir Hilandar za Božić, kada je obećao igumanu Metodiju i bratiji manastira, da će Srbija uplatiti u celost neophodna sredstva za obnovu Hilandara i to se desilo.

Istorija će zasigurno zabeležiti poštovani građani Republike Srbije da prvi put u nazivu manastira Hilandar se u zakon unosi reč sveti, pa će od sutra u zakonu glasati sveti manastir Hilandar.

Još nekoliko rečenica, pošto ima malo vremena da kažem. Manastir Hilandar spada u srpsku srednjovekovnu umetnost. Poštovani narodni poslanici, u okviru srpske srednjovekovne umetnosti postoje tri stila raški stil od 1700. do 1294. godine, to je tzv. zlatno doba srpskog slikarstva ili monumentalni stil 13. veka. Drugi, srpsko vizantijski stil, kraj 13. do poslednje decenije 14. veka i treći moravski stil od 1371. do 1459. godine. Upravo manastir Hilandar pripada raškom stilu.

Nabrojaću manastire drugog stila, pa se vratiti nekoliko rečenica na Hilandar. Koji još pripadaju raškom stilu? Đurđevi stupovi, to je kraj epohe, a Dragutinova crkva Sv. Ahilija završetak 1296. godine raškog stila. To je taj stil. U raški stil još spadaju manastir Studenica, manastir Žiča, manastir Mileševa, Zadužbina kralja Vladislava. Kako znate, u priprati koju je kralj Vladislav dogradio 1235. godine, položene su mošti Sv. Save i njih su Turci 1594. godine preneli na Vračar, danas Hram Sv. Save, najlepši hram na svetu, a završen je za vreme srpskog predsednika Aleksandra Vučića.

I kako znate, u manastirskoj crkvi u Mileševi 1377. godine za kralja Srblja i primorja krunisan je Tvrtko Prvi Kotromanić, sestrić cara Dušana. Dalje, manastir Morača, crkva Sv. Apostola u Peći, manastir Sopoćani, manastir Gradac, manastir Arilje i kako smo rekli na početku Hilandar.

Da još kažem nekoliko rečenica. Kako su moje koleginice i kolege danas svi rekli, Stefan Nemanja je zajedno sa svojim sinom Savom 1198. godine obnovio stari grčki manastir Hilandar na Sv. Gori, Atosu. Poštovane dame i gospodo, neki ste rekli danas to, požar je 2004. godine progutao severnu polovinu manastira. Tada je izgorelo šest od ukupno devet ikona. To je bio ogroman požar, razorniji od požara Notr Dam u Parizu. Samo zahvaljujući Bogu niko nije stradao. Nije stradala ni riznica, ni crkva. Od 14. veka, kako sam rekao, nije bilo ovako velike obnove u manastiru Hilandar. Republika Srbija je za Hilandar uplatila celokupna finansijska sredstva.

Neko je spomenuo, a ja podvlačim, za Božić je predsednik Aleksandar Vučić, posetio Hilandar. Predsednik je obećao igumanu Metodiju i brati manastira da će Srbija uplatiti celokupna neophodna sredstva za obnovu i to se desilo.

Hilandaru podrška je podrška očuvanju naše istorije i sećanja na viševekovnu tradiciju naše istorije i crkve, to je podrška za našu budućnost koju gradimo, razvijajući je, kao modernu, uspešnu demokratsku zemlju.

Još jednom da ponovim četiri stvari i sa tim završavam.

Istorija će zapisati zasigurno, da je zakon o očuvanju kulturno i istorijskog nasleđa Svetog manastira Hilandar, za vreme Aleksandra Vučića donesen, je li 22. septembra 2021. godine. Da se najveća obnova manastira Hilandar, od 14. veka desila za vreme predsednika Srbije, Aleksandra Vučića, duhovnog, kulturnog i ekonomskog reformatora, Srbije 21. veka.

Nadalje, istorija će zabeležiti da je srpski predsednik Aleksandar Vučić posetio manastir Hilandar za Božić, kada je obećao igumanu Metodiju i bratiji manastira, da će uplatiti Srbija sva neophodna sredstva za obnovu manastira i to je ostvareno.

I prvi put u nazivu manastira Hilandar se u zakonu unosi reč „sveti“ i od sutra će u zakonu stajati „Sveti“ manastir Hilandar.

Na kraju hvala i puna podrška predsedniku republike na provođenju politike mira, politike bezbednosti naših građana, politike zdravlja svih naših građana u Republici Srbiji i okruženju, politiku ekonomske stabilnosti, politiku modernizacije Republike Srbije, politiku kulturne i duhovne obnove srpskog naroda i politiku iznalaženja kompromisnog, trajnog i održivog rešenja za našu južnu srpsku pokrajinu.

U to ime, živela Srbija, živeo naš predsednik.

Zahvaljujem, gospodinu Atlagiću.
Ovim izlaganjem završavamo sa današnjim radom, a sednicu nastavljamo sutra u 10 časova.
Zahvaljujem još jednom.