Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvažena ministarko Gojković, ministre Popoviću sa svojim saradnicima, kolege narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, kao što je već rečeno, današnja rasprava je u celini posvećena jednoj tački dnevnog reda – Predlogu zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa svetog manastira Hilandar.
Ovo je veoma značajna tema za srpsko kulturno nasleđe, srpsku istoriju, sadašnjost i budućnost. S obzirom da smo prošle nedelje diskutovali i usvojili Zakon o očuvanju srpskog jezika i ćiriličnog pisma, opredeljenje Vlade ka donošenju zakonskih regulativa kojima će se čuvati i sačuvati identitet srpskog roda i jezika, predstavlja ohrabrenje za sve generacije, posebno u momentima kada su politička kretanja takva da postoji rizik kod utapanja našeg identiteta u tuđe.
Smatram da nije potrebno da i ja ponavljam istorijski fakto o Hilandaru i Svetoj gori Atonskoj na kojoj se Hilandar nalazi, a koje su kolege poslanici u svojim izlaganjima izneli pre mene, ali nekoliko činjenica čini da su i Hilandar kao i Sveta gora mesta koja se ni sa jednim drugim mestom na zemlji ne mogu uporediti, kao što je to rekao i sam Sveti Sava.
Sveti manastir Hilandar postoji od 1198. godine u kontinuitetu. Dakle, preko 800 godina. Kada je Hilandar osnovan, neke današnje velike sile su bile po pet ili šest vekova daleko od svoje suverenosti sa kojom danas predstavljaju težu na svetskoj sceni i svojom suverenošću se pitanju za sudbine mnogih naroda.
Hilandar je ušuškan u bogate šume poluostrva Atos, vekovima odolevao napadima gusara i varvara, čuvajući u svojoj riznici dragocenosti srpske istorije, sa potokom koji prolazi kroz posed manastira, koji nikada nije presušio i vinovom lozom koja rađa iz kamena i kažu čuda čini, sa Svetim Savom i Stefanom Nemanjom, kao osnivačima za Srbe i srpski rod, neprocenjive riznice kulture, zaista predstavlja jedinstven centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije i simbol snažne srednjovekovne srpske države.
Učili smo u školi o Nemanjićima i njihovoj neopisivo velikoj ulozi u istoriji srpske države, pevali i pevamo „Uskliknimo s ljubavlju“ svakog Savindana. Veliki župan Stefan Nemanja je dobio svoj spomenik na Savskom trgu u Beogradu, ali nismo do sada imali zakonsku regulativu koja bi na ovakav način obezbedila kontinuiranu i sigurnu podršku i pomoć Republike Srbije u očuvanju kulturnog istorijskog nasleđa manastira Hilandar, njegovoj obnovi, rekonstrukciji i očuvanju.
Možemo postaviti pitanje zašto to do sada nismo uradili, jer donošenje ovakve regulative predstavlja logičan korak ka očuvanju manastira, koji se sa celokupnom svojom baštinom i još 19 svetogorskih manastira nalazi na UNESKO listi svetske baštine u sklopu spomenika srednjeg veka, objedinjenih pod zaštićenom celinom planine Atos.
Zakon predviđa opredeljivanje finansijskih sredstava za očuvanje Hilandara iz budžeta Republike Srbije ili autonomne pokrajine, kao što se u godinama iza nas do sada i radilo.
U rebalansu budžeta koji smo potvrdili u aprilu ove godine, za Hilandar su sredstva sa 80 miliona, koliko je bilo predviđeno budžetom, povećana na 360 miliona dinara, kako bi se manastir koji je dat Srbima na večni poklon, konačno obnovio posle pogubnog požara koji ga je 2004. godine zahvatio i uništio veći deo njegove površine.
Svaki zakon dobro proučim, kao i sve kolege poslanici, ali posebno obratim pažnju na zakone iz oblasti kulture i svaki put vrlo pažljivo, pored samog nacrta zakona, pročitam i obrazloženje i analizu efekata zakona. Posebno me obraduje kada u prilozima primetim da je status kvo opcija, odnosno ne diranje ili ne donošenje izmenama i dopuna ili novog zakona, razmatrana ali odbačena, jer složićete se sa mnom, oblast kulture i kulturnog nasleđa nema više luksuz da bude u status kvo fazi. Da se ne slažemo, ovoliki broj novih zakona, izmena i dopuna, ne bi ni bili u ovom visokom domu ovoliko puta pred narodnim poslanicima.
Donošenjem i ovog zakona, najveći teret nad njegovim sprovođenjem će pasti, pre svega, na Ministarstvo kulture i informisanja, ali imajući u vidu dosadašnju aktivnost Ministarstva i gospođe Gojković i da ste nas do sada već navikli na konstantan rad i korake napred, moram da istaknem da i mi poslanici, posebno moje kolege umetnici i ja kao pripadnik kulturne scene, sigurna sam i svi ostali građani Srbije, očekuju nove pomake kada je sektor kulture u pitanju, kako nove zakonske regulative i podzakonske akte koji bi unapredili položaj kulture i umetnosti u društvu, tako i pomake u vidu stalnog trenda koji bi podrazumevao uvećanje budžeta za sektor kulture i umetnosti.
Da 1% za kulturu, koji smo i u ovom rebalansu i potvrdili, bude novo normalno, a poželjno je da bude i prevaziđen već u godini ili godinama koje dolaze, jer ekonomski rezultati koje smo kao država postigli, daju mogućnost za dalja povećanja davanja u kulturu.
Ni jedna cena nije skupa koja će potomke loze Nemanjića, potomke Petrovića, Obilića i mnogih drugih srpskih velikana i heroja prosvetiti, obrazovati i postaviti na pijedestal na kom i pripadamo kao narod sa ovako bogatom istorijom.
Član 4. Nacrta ovog zakona u stavovima 6. i 7, kao cilj sprovođenja poslova nadležnih organa Republike Srbije, predviđa podizanje nivoa društvene odgovornosti za zaštitu svetskog i srpskog kulturnog nasleđa, istorijskog nasleđa manastira Hilandar i podizanje svesti i znanja o srpskom kulturnom i istorijskom nasleđu na Svetoj gori Atonskoj.
Kao što sve religije sveta ne poznaju granice država, već opstaju gde god ima vernika, koji kroz svoju veru održavaju vezu sa maticom, tako ni pravoslavlje ne podleže granicama država gde najviše živi pravoslavaca.
Podizanje svesti i znanja o srpskom kulturnom i istorijskom nasleđu na Svetoj gori Atonskoj je neophodno proširiti i van granica naše države, ali i van granica pravoslavlja, upravo zbog neprocenjive istorijske i kulturne vrednosti koje cela Sveta gora, ali i Hilandar, imaju kada je upitanju svetska kulturna baština.
Kako bi se ostvarili ovi ciljevi, pored konzervatorsko-restauratorskih radova na objektima i ikonama, rukopisima, freskama, okruglih stolova i konferencija u Srbiji i inostranstvu čiji je cilj promocija i prezentacija kulturnog nasleđa Hilandara, kao što je to navedeno u prilogu 3. obrazloženja tačka 4, možda bi dobra ideja mogla da bude da se u vreme ekspanzije digitalizacije i virtuelnih tehnologija formira neka vrsta putujuće izložbe u okviru koje bi mnogobrojni građani naše države, koji do sada nisu imali mogućnost, a što da ne i stanovnici Evrope i sveta, mogli da se upoznaju i iz prve ruke uvide istoriju jednog od najznačajnijih bastiona srpstva i srpske kulture.
Moje lično mišljenje je da je pored svega navedenog i opredeljenih sredstava iz budžeta za već opisanu namenu, potencijalno poželjno i pametno izdvojiti značajnija sredstva koja bi bila dovoljna za kreiranje visokobudžetnog filma, koji lozu Nemanjića kroz najbolju holivudsku produkciju, uz režiju npr. Đejms Kamerona i glumce sa holivudske A liste, kao što je npr. Rober De Niro, predstavili svetu kao velikane, kakvi su i bili, srpsku državnu kao viševekovnu i prosvećenu, čime bi se istovremeno pobile sve skupe propagande kreirane u cilju revizije svetskih istorijskih tokova i stvaranja nekih novih tvorevina, zarad interesa koji potiru bogatstvo nasleđa naših predaka i viševekovne tradicije.
Ovo bi mogao biti zajednički strateški projekat države, odnosno matice i njene dijaspore. Zašto kažem holivudska produkcija? Kako bi tako grandiozan prikaz Nemanjićke Srbije upravo odatle krenuo i dotakao i najudaljenije kutke planete Zemlje i korigovao, tamo gde to još nije učinjeno, svest o veličini i značaju srpske države i svih naroda koji u njoj žive kroz vekove postojanja.
Prirodno je i u biću svakog Srbina da podrži očuvanje naše istorije i sećanja na viševekovno trajanje srpske države i crkve, jer je to podrška i našoj budućnosti, koju gradimo na stubovima naše vere i velike državne ideje - slobodne i nezavisne Srbije, koju su gradili naši najveći vladari.
Smatram da su, za kraj mog današnjeg izlaganja na današnju temu dnevnog reda, prigodni stihovi davno napisani u slavu Svetog Save, jednog od osnivača Hilandara - „da se srpska sva srca s tobom ujedine, sunce mira ljubavi, da nam svima sine, da živimo svi u slozi Sveti Savo ti pomozi, hoću glas svog roda srpskog naroda“. Zahvaljujem.