Zahvaljujem, uvaženi poslaniče Arsiću.
Sledeća na listi je uvažena narodna poslanica Jasmina Karanac. Izvolite.

Hvala predsedavajući.

Uvažena ministarko Gojković, uvaženi ministre Popoviću sa članovima svojih kabineta, koleginice i kolege narodni poslanici, vrlo je važno i značajno za Srbiju što se Predlog zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar nalazi pred Narodnom skupštinom.

Iako je Srbija i do sada na razne načine pomagala obnovu i očuvanje manastira Hilandar, pružajući značajna finansijska sredstva, smatram da je bilo potrebno da se zakonski uredi način pružanja stalne i kontinuirane podrške i pomoći očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa jednog jedinog srpskog manastira na Svetoj gori, starog više od 800 godina.

Nebrojano puta do sada svedočili smo apelima i molbama i hilandarskog bratstva i Zadužbine manastira Hilandar sa sedištem u Beogradu, ali i pojedinaca za pomoć manastiru. Naročito posle strahovitog požara koji je besneo u noći između 3. i 4. marta 2004. godine, kada je Hilandar osvanuo u pepelu. Do danas je obnovljeno oko 80% izgorelih objekata.

Najveći i ključni donator obnove Hilandara, ali i pružalac pomoći očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira je Vlada Republike Srbije, koja je od 2004. do 2020. godine izdvojila 13 miliona evra za projekte obnove manastira, ali tu su i razna državna, javna i privatna preduzeća, kao i brojni pojedinci i prijatelji Hilandara.

Iz Zadužbine manastira Hilandar naglašavaju da je obnova po mnogo čemu specifična. Pre svega zbog lokacije, jer je dopremanje materijala na Svetu goru teško izvodljivo. Objekti koji se obnavljaju moraju biti istovetni kao i pre požara, urađeni istim materijalima, a komplikovano je i obezbediti dokumentaciju za majstore i stručnjake.

Sve je to naročito otežano u uslovima pandemije korona virusa, pa i obnova je u jednom trenutku bila usporena, pa čak i obustavljena. Zbog komplikovanih procedura za vreme pandemije zastao je i priliv novca i materijalnih sredstava, koja su ipak zahvaljujući brzi Ministarstva kulture obezbeđena.

Ono što je zanimljivo znati jeste da su tokom sanacije manastira otkriveni i ranije nepoznati delovi objekata zatrpani ispod naslaga zemlje i šuta posle dva požara koja su se dogodila u 18. veku. Neki veruju da se u neuklonjenim posledicama požara iz tog vremena mogu naći i uzroci najrazornijeg požara 2004. godine.

Budući da su sve građevine manastirskom kompleksa građene u vizantijskom stilu, a podovi i balkoni uglavnom od drveta, požar je odneo, nažalost, veći deo kompleksa. Na sreću, i pored nesagledive štete nastale u požarima, ono što je najvažnije, nikada nije gorela crkva i nisu gorele riznica ni manastirska biblioteka. Ono što je ipak najvažnije je to da je najvrednije što manastir ima ostalo sačuvano.

Obnova manastira nije bila nimalo laka, jer su prvu fazu obnove posle požara 2004. godine izvele grčke službe zaštite i grčke firme koje su te službe angažovale, jer manastir podleže administrativnom središtu Svete gore i pod jurisdikcijom je Vaseljenske patrijaršije.

Tek dve godine kasnije, 2006. godine otpočela je druga faza obnove koju su radili uglavnom naši majstori, radnici, stručnjaci i konzervatori.

Ono što je ovde važno istaći je da je Predlogom zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Hilandara kao jednog od naših najdragocenijih spomenika predviđena ne samo obnova i rekonstrukcija, već i aktivnosti koje se odnose na očuvanje i negovanje istorijskih i kulturnih vrednosti manastira Hilandar, praćenje stanja, istraživanje, prezentovanje pokretne i nepokretne kulturno istorijske baštine u sastavu manastira, izgradnja novih objekata, konzervacija i zaštita ostale kulturne baštine poput fresaka, ikona, rukopisa, itd.

Ono što takođe treba naglasiti je da je ovim Predlogom zakona predviđeno i podizanje nivoa društvene odgovornosti za zaštitu svetske baštine i srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, kao i podizanje svesti i znanja o srpskom kulturnom i istorijskom nasleđu na Svetoj gori.

Srbija treba podjednako da brine i brine i pokazuje brigu za obnovu i očuvanje verskih i kulturnih objekata pripadnika ostalih verskih zajednica u Srbiji. Neki od primera su svakako obnova Bajrakli džamije u Beogradu, jedne od najstarijih očuvanih građevina Beograda koja je čuvala i čuva vrednu kulturnu baštinu Islama u Beogradu i Srbiji. Takođe, treba pomenuti i učešće u obnovi Subotičke sinagoge, druge najveće u Evropi posle sinagoge u Budimpešti. Svima nama treba da posluži kao dobar primer obnova džamije u Međurečju, na granici Srbije i BiH koju su zajedničkim zalaganjem i dobročinstvom obnovile komšije, Bošnjaci i Srbi. Navešću još jedan svetao i dobar primer, a to je primer grada Novog Pazara koji jednako posvećeno i predano brine i očuva Altun-alem džamiju i Petrovu crkvu i manastire Đurđevi stupovi i Sopoćani. Ovo su samo neki primeri koje treba isticati i slediti, jer bez očuvanja kulturno-istorijskog i verskog nasleđa, bez brige o dragocenim spomenicima koji svedoče o zajedništvu i istoriji jednog naroda nema ni njegovog identiteta.

Kada je reč o zakonu o kome danas govorimo, sredstva za obnovu, rekonstrukciju i očuvanje manastira Hilandar budžetski se opredeljuju za svaku tekuću godinu na osnovu usvojenih planova radova i izveštaja o realizaciji radova na obnovi, rekonstrukciji i očuvanju manastira, i tu nema dileme.

Ovaj zakon je tim pre važan i svakako ga treba podržati zato što manastir Hilandar predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture, jer se u njemu nalazi najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona i fresaka, kao i Hilandarska povelja Stefana Prvovenčanog. Od 1988. godine zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira nalazi se na UNESKO-voj listi svetske baštine.

Hilandar je četvrti po redu u hijerarhiji svetogorskih manastira i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda. Osnovali su ga na ruševinama starijeg manastira 1198. godine monasi Veliki župan Stefan Nemanja i njegov najmlađi sin Rastko, koji su stvorili samostalnu srednjovekovne srpsku državu i autokefalnu srpsku crkvu. Manastir Hilandar pomagali su brojni srpski vladari, Stefan, Uroš, kralj Milutin, zatim car Dušan. Činili su to i ruski vladari, pećki patrijarsi, bugarski i grčki monasi da bi se manastir sačuvao u mnogo teškim i burnim vremenima, kroz istoriju.

Manastir su pomagali i vladari iz dinastije Obrenovića i Karađorđevića. Ovaj Predlog zakona potvrda je da to činimo i mi danas i zato verujem da će narodni poslanici u danu za glasanje podržati ovaj, kao i neke buduće predloge za očuvanje kulturno-istorijske baštine.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se uvaženoj narodnoj poslanici.
Sledeći na listi je narodni poslanik Vojislav Vujić ispred poslaničkog kluba JS. Izvolite.

Hvala vam.

Uvažena potpredsednice Vlade, ministarko, gospođo Gojković, gospodine Popoviću, uvaženi predsedavajući, gospodine Krkobabiću, danas imamo na dnevnom redu jednu vrlo značajnu i neobičnu temu. Neobičnu zato što je danas isprovocirala dosta emocija. Kolege koje su govorile pre mene, svako na svoj način je uneo deo sebe u ovu diskusiju. Obzirom da sam poslanik od 2012. godine imao sam priliku da slušam veliki broj izlaganja mojih kolega. Naravno, uvek tu ima svašta lepo i svašta pametno da se čuje.

Danas, iskreno, moram i da čestitam mom kolegi iz moje poslaničke grupe, iz JS, gospodinu Životi Starčeviću, inače i profesoru, na jednom predavanju, dvadesetominutnom predavanju koje nam je danas održao. On nas je proveo kroz Hilandar, a to nije lako uraditi za 20 minuta, da prođete kroz 11 vekova duge istorije.

Naravno, danas i svi mi koji učestvujemo u izglasavanju ovog zakona imamo, kako neko danas reče, tu čast i privilegiju da možemo da glasamo za jedan ovakav zakon. Dosta citiram, a nisam ni počeo.

Moram da spomenem i moju koleginicu Snežanu Paunović koja je rekla da ste i vi u svojoj, ne tako dugoj, ministarskoj karijeri, na mestu ministra kulture stvarno doneli niz pozitivnih i niz dobrih zakona koji će svakako ući u istoriju.

Ono što je najznačajnije danas jeste da po prvi put imamo jedno sistemsko rešenje, ne mogu, daleko od toga, da kažem za jedan problem, za jednu situaciju koja traje vekovima unazad, a za konkretnu pomoć koju smo od 2004. godine upućivali manastiru Hilandar.

Za nas mogu da kaže, to su istorijske činjenice, da smo bili komunistička država, ali vera u Boga i u svetinje u našem narodu nikada nije nestala i nikada neće nestati. Srednjovekovni manastiri i crkve, mi ih uvek od milošte zovemo svetinje i to je sad sve popularnije i popularnije u građanstvu, koje svedoče usponu i padu srpske carevine, a zatim i srpske države deo su kulture kojom se Srbija ponosi.

Danas je tema Hilandar, ali kada pričamo o Hilandaru danas imamo potrebu da kroz manastir Hilandar provučemo sve svetinje. Ne smem ni da se upustim u nabrajanje koliko svetinja imamo, Bogu hvala, imamo ih dosta i to je plod naše istorija koja je sama po sebi duga.

Politike se menjaju, ideologije se menjaju, nekada se napušta i rodna gruda, ali vera, vera se kod nas Srba nikada nije menjala. Ona nas je i održala, učeni smo i vaspitavani u duhu pravoslavlja da nikome ne želimo zlo. I kada smo bili kroz istoriju prinuđeni da ratujemo trudili smo se da to uvek budu odbrambeni ratovi. Nažalost, nismo mi trpeli samo štete od ratova, 2004. godine naše svetinje, konkretno Hilandar je pretrpeo veliku štetu od požara. Ono što je usledilo posle tog požara, ja ne mislim samo na pomoć države i naroda koja je svakako i evidentno od te godine pa na dalje bivala sve veća i veća, najbitnije što smo tada počeli da obnavljamo te, 2004. godine je svakako, naša vera i to nas je nateralo, kao i svaki put kroz istoriju da posle velikih tragedija nekako ponovo svi budemo jedinstveni da se udružimo.

Ponovo je obnovljeno srpsko jedinstvo. Zato su nama svetinje bitne, jer nas one opominju. Svaki put kada se udaljimo jedni od drugih one nas podsećaju da moramo da se držimo zajedno. Imali smo priliku da u Crnoj Gori vrlo skoro, vidimo narod koji je svašta nešto propuštao i popuštao od te 2006. godine, ali kada su došli do jedne linije preko koje ne sme da se prođe, kad su takli u veru, kad su takli u svetinju, imali smo priliku da vidimo šta su litije u Crnoj Gori uspele da urade, šta je uspeo narod da uradi. Za jednu vlast, za koju svi mi koji se bavimo politikom, za koju smo mogli da kažemo, pa to će da traje, ne znamo koliko će dugo da traje – šta se desilo? Prešli su liniju. E, kad pređu tu liniju, kad se dirnu svetinje, desi se to što nas istorija uči, a to je da postanemo jedinstveni i onda je odgovor bio ovakav kakav jeste. U Crnoj Gori je promenjena vlast, a narod je uspeo da sačuva ono zbog čega su litije i pokrenute.

Sticajem okolnosti ja sam bio prisutan tog 4. septembra u Podgorici, dočekao sam našeg patrijarha, gospodina, Porfirija i ono što sam tada video u Podgorici preko 15 hiljada ljudi, što ćete da se složiti da je za Podgoricu i Crnu Goru dosta, video sam jedinstvo kako se retko viđa. To su naše poruke, to su ti znakovi pored puta i to je to zbog čega se mi uvek vraćamo našim svetinjama.

Nije prvi put, ali najteže stradanje koje je srpski narod i srpske svetinje doživeli, to je bilo 2004. godina, kada su šiptarski teroristi proterali sa Kosova 220.000 Srba i kada su nam uništili, upalili 120 svetinja. To je ostalo upisano u istoriji, ostalo je upisano u našim srcima i takve stvari ne zaboravljamo.

Zato je dobar ovaj zakon. Donosimo ga u pravo vreme da svima pokažemo da takve stvari ne zaboravljamo i da mi ne ostavljamo svetinje.

Danas imamo provokacije koje se dešavaju. Mediji su ih puni i vi vidite šta ponovo pokušavaju da urade. Kako je Dragan Marković Palma, predsednik JS juče na konferenciji za novinare poručio, da ovo što rade kosovski Albanci, nikome neće doneti dobro. Ovo neće doneti dobro ni njima ni nama, možda. Ovo mora da se prekine.

Ja ih i danas dok mi glasamo za ovaj zakon, molim da prekinu da rade to što rade, da se manu tih provokacija, da gledaju svoja posla.

Pošto mi vreme ističe, hoću da iskoristim ovu priliku da se vama, gospođo Gojković i gospodine Popoviću, zahvalim za sve što ste uradili za Vrnjačku Banju. Verujem da ćemo da nastavimo u duhu te dobre tradicije i u budućnosti da sarađujemo, a svima da poručim i sve kolege da zamolim da zajednički ovaj zakon izglasamo.

Hvala vam.

Hvala lepo.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine Stefan Krkobavić.
Izvolite.

Potpredsedniče Zukorliću, zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice Gojković, uvaženi ministre Popoviću, moram pre svega da kažem da smo danas samo saslušali ovlašćene predstavnike i koleginicu Snežanu Paunović, i kolegu Starčevića, i uvažene kolege iz SDS, ova priča bi danas bila dovoljna.

Mislim da danas i ministri koji su sa nama ovde predstavljaju prave ljude, kako to kaže kolega Starčević, koji štite ovaj identitetski deo priče. Tu mislim posebno i na ministra Popovića, ali i na uvaženu potpredsednicu Vlade Maju Gojković, za koju možemo da kažemo da je bila dobar predsednik Narodne skupštine. Tada nisam bio narodni poslanik, a mogu da sudim da je sada izvanredan ministar kulture.

Ono što je danas na dnevnom redu jeste upravo naš Hilandar, iako je deo srpske duše i izvorište naše duhovnosti i kulture, Hilandar nikada osim za carstva cara Dušana nije bio i formalni deo naše otadžbinske crkve, ali svi svetogorski manastiri, pa i naš Hilandar imaju status koji je ravan položaju lokalne samouprave, oni su pravna lica javnog prava Grčke, a sa stanovišta međunarodnih konvencija o svetskoj kulturnoj baštini pripadaju korpusu kulturnog nasleđa Grčke, koja je pred Uneskom odgovorna za očuvanje Svete Gore i svetske baštine.

Nijedan Grk danas neće osporiti da je Hilandar srpska svetinja i da baštini srpsku tradiciju, ali će i kazati da je Hilandar kao duhovna ustanova, pre svega svetogorski manastir i da pripada pod omofor carigradskog patrijarha.

Inače, svi svetogorski manastiri, pa i naš Hilandar samostalni su u unutrašnjoj upravi, pa tako monasi sami biraju igumana.

Bez obzira na svoj poseban status, Hilandar ima najtešnje veze sa srpskom crkvom i čini važan deo duhovnog, ali i istorijskog i kulturnog identiteta našeg naroda i ta veza je dvosmerna.

Patrijarh srpski uživa visoki autoritet među hilandarskim monasima, a ispred srpske crkve upravo je on zadužen za održavanje duhovne veze sa srpskom svetogorskom svetinjom.

Neko će možda pitati zašto se za manastir Hilandar i njegovu obnovu zaštitu donosi poseban zakon, ali mi u poslaničkoj grupi PUPS – „Tri P“ smatramo da je to strateška i mudra odluka Vlade, jer će se na taj način u njegovu obnovu, zaštitu i očuvanje manastirskih svetinja uvesti sigurnost, barem za određen iznos budžetskih sredstava, koji uzgred budi rečeno, ni do sada nije bio mali.

Ovaj zakon je svojevrsni ovovremeni tekstualni pirg, iliti kula Svetog Save, koja je bila glavni odbrambeni objekat na istočnim odbrambenim zidinama Hilandara.

Prva četiri sprata ovog pirga su podignuta u vreme Svetog Save, dok su sledeća tri dograđena u doba Svetog kralja Milutina. Kao što su nekada često i sami monasi sa ove stražare branili manastir od turskih zavojevača, tako će u buduće ovaj zakon koji usvajamo, davati sigurnost i zaštitu našoj svetogorskoj svetinji.

Manastir Hilandar je svih prethodnih godina i bez posebnog zakona zbog svog značaj za srpski narod i državu, dobijao značajnu pomoć iz budžeta Republike Srbije, a naročito za obnovu manastirskog konaka i ostalih objekta nakon strašnog požara u noći između 3. i 4. marta 2004. godine.

Da podsetimo, manastir Hilandar su na ruševinama starijeg manastira iz 1198. godine, podigli veliki župan Stefan Nemanja i njegov najmlađi sin Rastko, isti oni potonji, prepodobni Simeon Mirotočivi, i Sveti Sava, koji su stvorili samostalnu srednjevekovnu državu i izborili autokefalnost Srpske pravoslavne crkve.

U dugoj istoriji Srbije njegovi monasi su igrali značajnu ulogu, jer su bliske veze manastira Hilandar sa matičnom zemljom ostale trajne. Manastir Hilandar koji od svog osnivanja neprekidno postoji kao samoupravna monaška ustanova i ima neprocenjivu vrednost za srpsko istorijsko nasleđe i predstavlja jedinstveni centar srpske duhovnosti, kulture, obrazovanja i tradicije.

U Hilandaru je očuvana najbogatija kolekcija originalnih starih rukopisa, ikona, fresaka tako da on u današnje vreme predstavlja najznačajniju riznicu srpske srednjovekovne kulture. Manastir Hilandar se od 1988. godine, zajedno sa ostalih 19 svetogorskih manastira i celokupnom baštinom Svete Gore Atonske nalazi na UNESKO listi svetske baštine.

Cilj ovog zakona jeste da se obezbedi kontinuirana i na zakonu zasnovana podrška i pomoć Republike Srbije u očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandara i u tom okviru pomoć obnovi i rekonstrukciji o očuvanju manastira Hilandar u stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku budžetskih sredstava Republike Srbije.

Odmah po izbijanju požara Vlada Republike Srbije u budžetu za 2004. godinu predvidela je 75.000.000 dinara za obnovu. Taj iznos se iz godine u godinu uvećavao tako da je za potrebe obnove i zaštite manastira Hilandar Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2021. godinu opredeljen iznos od 360.000.000 dinara.

Inače, za potrebe obnove i zaštite manastira Hilandara u budžetu Republike Srbije samo na razdelu Ministarstva kulture za ovu godinu u okviru projektnih aktivnosti obezbeđen je iznos od 80.000.000.

Koliko je država odlučna u nameri da se institucionalno stara o očuvanju Hilandara govori činjenica da Vlada obrazuje Komisiju za manastir Hilandar, kao i posebno radno telo Vlade.

Takođe, ovim zakonom se obezbeđuje da naziv, ime i lik kulturnog i istorijskog nasleđa i dobra u sastavu manastira Hilandara u komercijalne svrhe na teritoriji Republike Srbije može koristiti samo manastir Hilandar, odnosno zadužbina Svetog manastira Hilandara u Srbiji, a druga lica isključivo po odobrenju manastira Hilandara.

Ovaj zakon predviđa da se osim iz budžeta države Srbije sredstva za realizaciju projekata za očuvanje kulturnog, istorijskog nasleđa manastira Hilandar mogu obezbediti i u budžetu AP i jedinicama lokalne samouprave.

Moramo ovde da se pohvalimo, primera radi opština Čajetina u kojoj PUPS čini deo vlasti već duže vreme pruža podršku obnovi Hilandara, ali i organizuje druge brojne aktivnosti i saradnji sa bratstvom manastira. Nedavno je rukovodstvo Čajetine sa igumanom manastira Hilandar dogovorilo izgradnju obrazovno-naučnog centra Hilandara na Zlatiboru sa ciljem organizovanja naučno-obrazovnih kampova koji bi potom prerastao u obrazovnu ustanovu u okviru sistema srednjoškolskog obrazovanja Republike Srbije. Za ovaj centar koji će imati i objekat za obrazovanje sa internatom za smeštaj učenika i terenima za sport i rekreaciju već je opredelila parcelu od oko 70 hektara.

Ovo je sigurno način da mladi zdravije žive, vrate se tradicionalnim vrednostima, boravku u prirodi, a internatski sistem organizacije boravka učenika omogući će toj deci da se i brže osamostale.

Koja promena se zapravo predlaže na planu nastavljanja podrške i pomoći naše države Hilandaru? Ovaj zakon daje potpuni pravni osnov Republici Srbiji za pružanje podrške i pomoći očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandara, da obezbedi institucionalne osnove za detaljno uređenje i očuvanje kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar.

Donošenje zakona je zaista bilo neophodno i jedino moguće rešenje za sveobuhvatno regulisanje, obezbeđivanje institucionalne osnove za detaljno uređenje i očuvanja kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar.

Ono što je veoma važno u izradi nacrta ovog zakona bila je uključena i nedobitna fondacija koja deluje u Srbiji, zadužbina Svetog manastira Hilandara čiji je osnivač manastir Hilandar sa ciljem da u javnom interesu pomogne i podstakne očuvanje i predstavljanje celokupnog nasleđa manastira Hilandara, kao i njegov razvoj, negovanje, veze sa otadžbinom i savremeni doprinos srpskoj kulturi.

Hilandar je četvrti po redu u hijerarhiji manastira Svete gore i jedan od najznačajnijih duhovnih i kulturnih središta srpskog naroda. U dugoj istoriji Srbije njegovi monasi su igrali značajnu ulogu, jer su bliske veze njihovog manastira sa matičnom zemljom ostale trajne.

Veliki je deo hilandaraca bio u razvoju srpske književnosti, umetnosti i kulture, a najsposobniji među njima dolazili su i da zauzmu vodeće položaje u Srpskoj pravoslavnoj crkvi u zemlji.

Sveta carska srpska lavra Hilandar je i danas, kada broji manastirsko bratstvo od 50 monaha, važno mesto srpskog i hrišćanskog hodočašća i predstavlja najbogatiju riznicu i arhiv srednjovekovnog nasleđa srpskog naroda.

Zašto na kraju ili je trebalo da to uradim na početku, ne istaći još nešto? Ovaj zakon koji ćemo, očekujem, jednoglasno usvojiti, rezultat je prošlogodišnje posete predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, koji je monaškom bratstvu Hilandara obećao svu pomoć i podršku Srbije. Ovim je predsednik Republike, Aleksandar Vučić održao svoju reč, a mi narodni poslanici ćemo usvajanjem zakona ispuniti svoj dug prema našim precima koji su srpsku Svetu lavru na Atosu sa pirga Svetog Save branili i svojim telima kada to drugačije nije moglo.

Poštovane kolege narodni poslanici, poštovani i uvaženi predstavnici Vlade, u danu za glasanje poslanička grupa PUPS – „Tri P“ podržaće ovaj predlog.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Radovan Arežina.
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, akademiče Zukorlić, uvažene koleginice narodne poslanice, kolege narodni poslanici, poštovana ministarko Gojković, ministre Popović, mislim da danas smo svi dosta toga rekli i dosta se toga ponovilo u našim diskusijama, ali toga nije na odmet i mislim da je danas diskusija u ovom parlamentu nekako odiše jednim mirom, jednim spokojem.

Za našu Srbiju je veoma bitno što smo mi i ovo što sada ja diskutujem, a predsedava akademik Zukorlić, a ovakva je atmosfera. Znači da rad naše države i naših odnosa i svega onoga što treba Srbiji da bi se gradila i da bi svi ljudi koji žive u Srbiji dočekali bolje i još bolje, mislim da je to danas i te kako bitno za sve nas i to je slika koju treba da pošaljemo danas iz ovog parlamenta.

Kada me budu pitali, ja sam par meseci narodni poslanik, ali kada me budu pitali, pošto se neki možda i smeju ovom parlamentu, šta ste vi to glasali? Meni je žao što nisam bio kada se glasalo o ćirilici, jer sam bio od kovida, i želim da iskoristim priliku da se zahvalim osoblju medicinskog centra Kladovo na jednoj brizi i svim medicinskim sestrama, reći ću da smo glasali za Zakon o ćirilici i glasali smo o Hilandaru i t o će biti dovoljno.

Sve drugo što smo radili, radili smo takođe na dobrobiti Srbije, ali ovo će ostati za pokolenja i mislim da na to treba da budemo ponosni i vi, gospodo ministri, posebno vi, gospođo ministarka Gojković. Mislim da je ovo kruna vašeg rada i da to treba ostati. To će se negde zabeležiti. Kada prođe sve, to će neko i čitati, pa će možda i neku doktorsku disertaciju reći tada kako je neki parlament i kako su neki ministri to predložili u nekih 800 i više godina od postanka i nastanka manastira Hilandar.

Velika je čast za svakog od nas da danas govorimo o Hilandaru, jednom od najznačajnijih duhovnih i kulturnih sedišta srpskog naroda. Od 1198. godine, kada su ga osnovali veliki župan Stefan Nemanja, u monaštvu Simeon, i njegov najmlađi sin Rastko, u monaštvu Sava, pa sve do danas Hilandar je čuvar naše pravoslavne tradicije i neprocenljivo vredne kulturne baštine.

U Hilandaru je osam vekova naše istorije. Hilandar je od osnivanja do danas neprekidno nastanjen, pa dodaću i ovde, mislim da po tipiku Svetog Save, i monasi na Hilandaru su preko 400 godina, kada bi sabrali sati koliko se mole, mnogo su stariji nego mnoge velike zemlje koje ponekad su prijatelji, a nekad su neprijatelji Srbiji.

Njegova monaška zajednica zaslužena je za širenje srpske pismenosti i kulture. Velika je zasluga hilandaraca i za razvoj srpske književnosti i sakralne umetnosti.

Hilandar je naš neprekidni istorijski podsetnik na utemeljivače srpske države i crkve evo već više od 800 godina.

Kada govorimo o Hilandaru kao našem neprocenljivo vrednom nacionalnom blagu, onda polazimo od vrednih, starih i retkih knjiga, od Karejskog i Hilandarskog tipika Svetog Save, od bogate biblioteke, od najbogatije riznice ikona, ali i od izuzetne arhitektonske i građevinske lepote ovog manastirskog kompleksa.

Hilandar je drevno najsjajnije svedočanstvo srpske legitimnosti među istorijskim narodima. Po broju čudotvornih ikona koje se čuvaju u Hilandaru, Hilandar je na prvom mestu u vaskolikom hrišćanskom svetu, zapisao je blaženopočivši mitropolit Amfilohije Radović.

Mnogi iz naučnog sveta koji su došli u dodir sa Hilandarom i proučavali ga, smatraju da je Hilandar jedan od prvih univerziteta, a sigurno je prvi srpski univerzitet.

Sveta gora Atonska sa svojih 20 manastira ima status Autonomne monaške republike i po tome je jedinstvena u pravoslavnom svetu. Ova velika monaška zajednica pod direktnim je protektonatom Vaseljenske patrijaršije. Zbog istorije pravoslavlja koje čuvaju svetogorski manastiri, zbog toga što su svi oni svojevrsne riznice kulturnog nasleđa starog više od 1000 godina, Sveta Gora se od 1988. godine nalazi na Listi svetske kulturne baštine i pod zaštitom UNESKO-a, a Sveti manastir Hilandar posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice spada u prvih pet manastira po časti i značaju od 20 glavnih manastira na Svetoj Gori. Prvi je Velika Lavra, drugi Vatoped, treći Iviron, četvrti naš Hilandar i peti Dionisijat i tako do 20.

Na Svetoj gori i u samom Hilandaru trag su ostavile gotovo sve vladarske porodice našeg naroda – Nemanjići, Mrnjavčević, Lazarevići, Brankovići, Crnojevići, Obrenovići i Karađorđevići. Nebrojeno članova tih porodica su se podvizili kao hilandarski monasi. Hilandar je posebno mesto u duhovnom životu pravoslavnog sveta ne samo Srba. O tome svedoče mnogobrojne pokroviteljske povelje ruskih careva. Car Ivan Grozni je stekao zvanje drugog ktitora Hilandara. Hilandar su pomagali moldavski i vlaški knezovi. Dubrovačka republika je vekovima pomagala i odvajala sredstva za Hilandar, a interesantno je i nadasve istinito da je, kako kažu, neka albanska vladarska porodica Kastriot poštovala Hilandar, te su kao hilandarski monasi sahranjeni otac i braća Skenderbeg. Grob Skenderbegovog brata Repoša nalazi se u glavnoj crkvi manastira Hilandar, i to mislim da treba spojiti sa ovim današnjim vremenom i da se tamo neki smire, jer im vreme nije i opšte današnji svet ne treba da ide tim pravcem koji danas žele tzv. oslobodioci Kosova.

O Hilandaru je srpska država brinula nekada manje, nekada više. Usvajanjem ovog zakona svrstavamo se kao generacija koja je više pomagala. Pomoć države je neophodna, naročito od požara koji je izbio marta 2004. godine, kada je veliki deo manastirskog kompleksa stradao.

Država je u proteklih nekoliko godina izdvajala značajna sredstva za obnovu Hilandara, ali će se sada usvajanjem ovog zakona obezbediti stalna podrška i pomoć Svetom manastiru Hilandar.

Kako bi se sačuvalo ovo neprocenjivo vredno kulturno i istorijsko nasleđe, manastir treba potpuno obnoviti, rekonstruisati i očuvati sve vredno u njemu, zato je pomoć države dragocena i neophodna.

Osim naše obaveze prema osnivačima Hilandara, da manastir i sve njegove vrednosti sačuvamo, mi kao država pokazujemo i odgovornost prema svojim potomcima, kojima treba i ovu duhovno-kulturnu i istorijsku vrednu građevinu da predamo kao najsvetiju vrednost.

Danas država Srbija pokazuje upravo tu odgovornost, ali i opredeljenost da čuva Hilandar, kao mesto našeg kulturnog i nacionalnog identiteta. Zato pozdravljam predlog Vlade da se donese poseban zakon o zaštiti Svetog manastira Hilandara, koji će omogućiti redovno i sigurnije finansiranje iz budžeta Republike.

Gradeći Hilandar, mi smo gradili državu, obnavljajući Hilandar, mi smo obnavljali državu, neki će reći nebesku, reći su skromno, mi smo gradili ovozemaljsku. Gradeći ovozemaljsku i obnavljajući je, naši istaknuti neimari, ratnici oslobodioci, utemeljivači naše državnosti, državnici pod čijem je vođstvom oslobađana i nanovo ustajala naša Srbija, svoje čestite duše ugradili su u nebesku. Za obe, i ovozemaljsku Srbiju i nebesku Srbiju, Sveti manastir Hilandar, kao kandilo svih nas pred Bogom za naš narod svetli, kao i za svakog dobronamernog i bogougodnog čoveka sa ovih prostora, na radost našeg postojanja i čojstvene budućnosti naših pokolenja.

Sveti Sava poručio je u Hilandarskom tipiku – Budite tvorci reči, a ne samo čitaoci. Usvajanjem zakona o Svetom manastiru Hilandar, mi smo svi zajedno tvorci i dela u korist naših pokolenja.

Mislio sam ovim da završim, ali me jedna diskusija, prva od gospodina čestitog muftije Zukorlića, najpozitivnije iznenadila. Ja sam veoma radostan zbog nje i mislim da se muftija Zukorlić, akademik Zukorlić, naš kolega poslanik, naš sugrađanin u Srbiji, i ja se nadam od današnjeg dana i veliki prijatelj svih nas, on se svrstao u red Ise Mahmutovića, koji nije hteo da ruši ovom današnjom diskusijom, Isa Mahmutović nije hteo da ruši kapelu na Lovćenu Njegoševu. Vi ste se danas ovom diskusijom, akademiče, tu svrstali.

Posebno pomenuvši patrijarha srpskog Porfirija, ja ću njegovu jednu iz njegovog govora, na koju ste nas upozorili da svi čujemo i svi koji se bavimo politikom i da svi razmislimo o njegovom govoru i da ga primenimo. Patrijarh Porfirije je rekao jednu rečenicu iz tog njegovog govora, koji je stvarno bio veličanstven, a vi ste to odlično prepoznali – Ne može se biti svetski, a da nisi svoj.

Mi smo danas svoji i bićemo sutra, kada izglasamo Hilandar, a time i svetski. Da ste mi svi živi i zdravi, hvala vam.

Hvala vam, kolega Arežina. Hvala vam i na lepim rečima prema meni.
Razumem vas i zašto ste se iznenadili, jer da se ne bi iznenađivali, pa čak ni pozitivno, mi treba da se upoznamo.
Dakle, onaj ko mene poznaje, zna da sam ja uvek dobronamerno i prijateljski opredeljen prema svima, a naravno, ponajpre prema onima sa kojima živim i u kojoj državi živim, počev od vas svih narodnih poslanika ovde i svakako svih mojih bližih ili daljih komšija. To su moja uverenja, jer ja sam zato, između ostalog, ovde, da pronađemo zajednički imenitelj u vrednostima, jer verujem da samo okupljeni oko pravih vrednosti možemo imati drugačiju i bolju budućnost. Hvala vam.
Sada šampion seljačke politike, narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se, akademiče Zukorliću.

Uvaženi ministre Popoviću, uvažena potpredsednice Vlade, gospođo Gojković, poštovane kolege i građani Srbije, ja sam Milija Miletić. Dolazim iz Svrljiga, to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji. Inače sam ovde u Skupštini izabran sa liste Aleksandar Vučić - „Za našu decu“, a predstavljam USS.

Ja bih se, kao prvo, zahvalio još jednom našoj potpredsednici Vlade, nadležnoj ministarki za kulturu, vezano za sve one stvari koje je uradila za ovo vreme od kada je ministar kulture, a to za nas mnogo znači, za nas, za naša pokolenja, to mnogo znači. Ćirilica, sada ovaj zakon o Hilandaru. Hvala vama još jednom. Hvala predsedniku Vučiću koji je sve to pokrenuo, jer mi svi zajedno odavde krećemo da radimo na pomirenju, na očuvanju svega onoga što vredi, a u prvom planu jeste naša vrednost, to je naša vera.

Gospodine Zukorliću, akademiče, vi se kao ovlašćeni predstavnik ispred naše poslaničke grupe rekli puno stvari koje se tiču i našeg manastira Hilandara i naše pravoslavne vere. Vi želite da u znaku pravde i pomirenja radite i da naši narodi ovde u Srbiji žive zajedno, da živimo zajedno, da idemo napred i da niko nikog ne mrzi, da svako svakog poštuje, a o tome je govorio malopre i moj kolega Samir iz našeg poslaničkog kluba.

Mi smo svi tu pod Bogom, mi smo svi tu da radimo u interesu svih, da li je to Srbin, da li je musliman, bilo koje vere. Mi smo svi ljudi. O tome je govorio naš patrijarh Pavle.

Jedna od bitnih stvari za današnji dan jeste i za ovu sadašnju raspravu, vezano za manastir Hilandar, to je nešto za sve nas koji smo Srbi i svi oni koji poštujemo veru, koji poštujemo Boga, veoma bitno. Mi ćemo današnjeg dana imati mogućnosti da govorimo, da izglasamo i da konačno imamo sigurnost za sve što je potrebno da se radi u manastiru.

Svi mi koji smo tu, da li živimo u Svrljigu, da li živimo u Beloj Palanci, da li živimo u Subotici, u Beogradu, da li se bavimo poljoprivredom, da li se bavimo nekim drugim radnim zadacima, nije bitno, mi svi moramo poštovati i veru, moramo poštovati svakog čoveka ovde u Srbiji. Svako od nas ko je bio na Hilandaru, svaki onaj koji nije bio na Hilandaru, bilo bi dobro da ode. Bilo bi dobro da se to organizuje, da se ode. Ima verovatno poslanika koji nisu bili na Hilandaru. Bilo bi dobro da se organizuje jedan zajednički skup, da zajedno odemo do Hilandara. Bilo bi dobro. Lepo je kada se čuje za tu našu svetinju. Lepo je kada se kaže koliko to vredi, koliko je tamo lepo, ali mnogo je lepše kad se tamo ode, da se oseti hilandarski tamjan. To je nešto najlepše i nešto najbolje.

Zbog toga, bilo bi dobro da se organizuje, ko od poslanika nije bio. Bilo bi dobro, recimo, naša Niška eparhija, na čelu sa episkopom Arsenijem, organizuje odlaske u Hilandar. Ja mislim da je dobro i škole i učenici da odu do Hilandara, da to bude neka naša inicijativa, da ekskurzije, da naša deca tamo odu, da se to sačuva i da se ide napred.

Ja ću još jednom, drage moje kolege, podržati kao predsednik USS ovaj predlog, zato što je ovo neophodno i zato što je ovo bitno i za sve nas koji tu živimo.

Ja ću, uvažena potpredsednice Vlade, vas podržati i za ostale predloge zakona. Nadam se da ćemo imati mogućnosti, ono što sam prošli put govorio, za "Bdenje", udžbenik u Svrljigu koji se izdaje, da to vaše ministarstvo, odnosno vi na čelu sa njim, da se obezbede sredstva. A, uvaženi gospodine Popoviću, i vas pozivam da budete gost u najlepšoj opštini u Srbiji, to je opština Svrljig, da zajedno radimo na promociji naših ljudi i da tamo radimo da se živi bolje svuda, na svakom delu naše zemlje Srbije.

Još jednom se zahvaljujem. Ja ću glasati za predlog ovog zakona.