Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Prve sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje prijavljenih 72 poslanika, zato vas pozivam da radi utvrđivanja tačnog broja poslanika u sali ubacite kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno, u ovom trenutku, 109 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad i prelazimo na načelni pretres o 5. tački dnevnog reda – PREDLOGU ZAKONA O ZAŠTITI OD BUKE U ŽIVOTNOJ SREDINI
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine, Siniša Mali, ministar finansija i Jelena Tanasković i Aleksandar Dujanović, državni sekretari u Ministarstvu zaštite životne sredine, Aleksandra Imširagić Đurić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra zaštite životne sredine, Sara Pavkov, posebna savetnica u Kabinetu ministra zaštite životne sredine i Slađana Brđić, šef Odseka u Ministarstvu zaštite životne sredine.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. Poslovnika, otvaram načelni pretres o Predlogu zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini.
Dajem reč ministarki, predstavnici predlagača, Ireni Vujović.

Hvala, poštovani predsedniče Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pred vama je danas još jedan važan zakon od značaja za životnu sredinu i zdravlje građana Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini. Cilj donošenja novog zakona je potpuno usklađivanje ove oblasti sa Direktivom 2002/49 EZ Evropskog parlamenta i Saveta o proceni upravljanju bukom u životnoj sredini.
Prenošenje Direktive planirano je usvajanjem Predloga zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini i izmenama podzakonskih akata. Potpuna usklađenost biće postignuta usvajanjem pravilnika koji će preneti ili će se pozvati na Direktivu EU 2015/996 o utvrđivanju zajedničkih metoda za procenu buke, koja stavlja van snage i izmenjuje prilog dva Direktive 2002/49 EZ.
Predlogom zakona transponovane su odredbe pomenute Direktive, preciznije je definisano šta je buka u životnoj sredini. Proširena je lista izvora buke, kao i nadležnih organa za izradu strateških karata buke i akcionih planova.
Takođe, predlogom ovog zakona uređuju se subjekti zaštite od buke, mere i uslovi zaštite, pristup informacijama o buci, nadzor i druga pitanja od značaja za zaštitu životne sredine i zdravlje ljudi.
Predlog zakona sadrži devet poglavlja i bliže propisuje uspostavljanje, održavanje, unapređivanje jedinstvenog sistema zaštite od buke u životnoj sredini na teritoriji Republike Srbije, utvrđivanje i ostvarivanje mera u oblasti zaštite od buke, kako bi se sprečili ili smanjili štetni efekti buke na zdravlje ljudi i životnu sredinu, utvrđivanje graničnih vrednosti buke u životnoj sredini prema akustičkoj zoni, vrsti objekata i/ili osetljivosti populacije, kao i prema vrsti izvora buke, zatim, utvrđivanje stepena izloženosti buci u životnoj sredini putem izrade karata buke u životnoj sredini, na osnovu jedinstvenih indikatora buke i propisanih metoda procene buke u životnoj sredini, usvajanje akcionih planova na osnovu podataka iz karata buke u cilju sprečavanja i smanjenja izloženosti buci, obezbeđivanje pristupa informacijama javnosti o buci i životnoj sredini i efektima buke.
Zbog usaglašavanja sa obavezama iz direktive, promenjene su nadležnosti za izradu strateških karata buke u životnoj sredini i akcionih planova, kao i rokovi za njihovu izradu.
Predlogom zakona popisuje se obaveza za pravna lica koja su upravljači, vlasnici ili koncesionari glavnih železničkih pruga, glavnih puteva, glavnog aerodroma, kao i za jedinice lokalne samouprave koje predstavljaju aglomeracije da izrađuju strateške karte buke i akcione planove za zaštitu od buke u životnoj sredini. Strateške karte buke su osnova za izradu akcionih planova i ujedno i sredstvo za obaveštavanje javnosti i nivou buke u životnoj sredini i njenim štetnim efektima.
U skladu sa Predlogom zakona, strateške karte buke, aglomeracije, glavne puteve, glavne železničke pruge i za glavne aerodrome izradiće se najkasnije do 30. juna 2024. godine i revidirati najkasnije do 30 juna 2027. godine, kako bi se usaglasili sa rokovima u državama EU i kako bi se podaci mogli porediti.
Akcioni planovi zaštite od buke u životnoj sredini doneće se najkasnije godinu dana od usvajanja strateških karata buke.
Jedan od razloga za donošenje novog zakona je i regulisanje problema povišene buke iz ugostiteljskih objekata, koja štetnim dejstvom utiče na zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Predloženim zakonom o zaštiti od buke u životnoj sredini, pored ovlašćenih pravnih lica, daje se ovlašćenje i komunalnim milicionarima da mogu da kontrolišu buku poreklom iz ugostiteljskih objekata, etaloniranim uređajima za merenje buke, a u skladu sa odlukom organa jedinica lokalne samouprave.
Takođe se uvodi i obaveza prvog merenja buke, što znači da je pravno lice koje je vlasnik odnosno korisnik izvora buke dužno da pre stavljanja izvora buke u upotrebu obezbedi prvo merenje buke na lokaciji, pribavi izveštaj o merenju buke ovlašćene stručne organizacije, snosi troškove tih merenja i po potrebi sprovede mere zvučne zaštite.
Imajući u vidu materiju koju reguliše, rešenja predložena ovim Predlogom zakona uticaće na poboljšanje kvaliteta života građana, jer će se preduzimanjem odgovarajućih mera zaštite sprečiti dalja izloženost štetnim efektima buke tamo gde nivoi izloženosti mogu ugroziti životnu sredinu ili zdravlje ljudi.
U tom cilju, neophodno je uspostavljanje jedinstvenog, funkcionalnog sistema praćenja i kontrole nivoa buke i održavanja baze podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema, obavljanje odgovarajućih merenja nivoe buke, izrada strateških karata buke i akcionih planova.
Subjekti zaštite od buke su dužni da javnosti obezbede pristup informacijama i podacima iz strateških karata buke o životnoj sredini i akcionih planova koji su sastavni deo izveštaja o stanju zaštite životne sredine u Republici Srbiji i kao takvi dostupni su na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine.
U delu Predloga zakona koji se odnosi na kaznene odredbe predviđene su sankcije za prekršaje za pravna lica, kao i za odgovorna lica u organu državne uprave, imaocu javnih ovlašćenja, odnosno ovlašćenom pravnom licu, za povredu odredaba ovog zakona. Visina sankcija je usklađena sa odredbama Zakona o prekršajima.
Pored izrečene novčane kazne za prekršaj pravnom licu, može se izreći i zaštitna mera oduzimanja predmeta koji su upotrebljeni ili namenjeni za izvršenje prekršaja, odnosno koji su nastali izvršenjem prekršaja.
Poštovani narodni poslanici, sigurna sam da ćemo imati konstruktivnu raspravu i nadam se da ćete u danu za glasanje podržati ovo zakonsko rešenje. Hvala.

Zahvaljujem.
Izvestioci odbora imaju reč.
Gojko Palalić, izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, nadležni odbor je na sednici održanoj 4. oktobra razmotrio Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini koji je podnela Vlada Republike Srbije u načelu.

Predlog zakona je na sednici Odbora predstavila pomoćnik ministra Aleksandra Imširagić Đurić, koja je na zaista jedan sveobuhvatan i detaljan način predstavila ovaj Predlog zakona član po član.

Ovaj Predlog zakona je u suštini još jedan od pokazatelja da je zaštita životne sredine jedan od ključnih prioriteta u radu Vlade Republike Srbije.

Imajući u vidu da je prvi Zakon o zaštiti od buke u životnoj sredini prvi put usvojen 2009. godine, nedugo zatim usvojene su prve izmene i dopune ovog zakona 2010. godine, složićemo se svi da je taj zakon na neki način uredio ovu oblast, međutim, predložio je neka rešenja koja jesu bila u skladu sa setom zakona iz oblasti zaštite životne sredine ali, moram da kažem, nažalost, da je usklađenost sa Direktivom EU od tog zakona bila na svega 44%, što je zaista niska usklađenost, nizak procenat usklađenosti.

Osnovni cilj novog Predloga zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini je upravo usklađivanje u potpunosti novog Predloga zakona sa Direktivom EU iz 2002. godine, gde ćemo, između ostalog, izmeniti nadležne organe koji su zaduženi za donošenje akcionih karata, odnosno strateških karata buke akcionih planova, a naravno sve to uz jasno definisane i precizno definisane rokove izrade.

Primera radi, po sadašnjem Zakonu, ukoliko bi građanin prijavio buku u ugostiteljskom objektu, na teren bi, po pravilu, izašla inspekcija. Ta inspekcija, da bi konstatovala nivo buke, morala bi da pozove kompaniju koja se bavi merenjem buke, naravno, sve to uz prethodno dogovoreno vreme i mesto izlaska te kompanije na lice mesta.

Novim Predlogom zakona predviđa se zaista jedno po meni dobro rešenje kada je u pitanju buka iz ugostiteljskih objekata, a to je da će svaki komunalni milicionar biti ovlašćen da reaguje na licu mesta, jer će imati taj uređaj za merenje nivoa buke, tzv. fonometar i moći će, kao što sam rekao, da reaguje na licu mesta najpre upozorenjem lica odnosno vlasnika ugostiteljskog objekta da nivo buke prilagodi zakonski propisanim granicama, a ukoliko vlasnik to ne bude učinio, komunalni milicionar je ovlašćen takođe da privremeno oduzme sredstva koja emituju muziku, ali isto tako i da zabrani rad ugostiteljskog objekta.

Ovaj Predlog zakona predstavlja ujedno i poziv vlasnicima ugostiteljskih objekata da ulože novac u mere zvučne zaštite, kako bi na prvom mestu osigurali i obezbedili sebi neometan rad, a sa druge strane kako ne bi ometali svoje komšije.

U skladu sa iznetim, Odbor za zaštitu životne sredine je odlučio da predloži Narodnoj skupštini da prihvati Predlog zakona o zaštiti od buke u životnoj sredini, a ja ujedno pozivam i sve narodne poslanike da u danu za glasanje podrže ovaj predlog zakona, jer ćemo jedino na taj način značajno unaprediti stanje u oblasti zaštite od buke, a i generalno gledajući u oblasti zaštite životne sredine. Hvala.

Zahvaljujem.
Sada idemo na predsednike, odnosno predstavnike poslaničkih grupa.
Reč ima Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine sa saradnikom, uvaženi potpredsednici Narodne skupštine, poštovana ministrice sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, pred nama je zakon koji na prvi pogled reguliše jedan od važnih momenata u našim životima, odnosno normativno utvrđuje okvir zaštite od preterane glasnosti u našem okruženju koji po toj svojoj jednostavnoj dimenziji spada u veoma važne.

Međutim, po mojoj percepciji i dubokom ubeđenju, ovaj zakon je mnogo više od zaštite od banalnih, preteranih zvukova u našem okruženju i on spada u red onih zakona koji, pored ovog pravnog i pravničkog razumevanja koje je danas ovde pred nama, zahteva ili zaslužuje, iziskuje potrebu da se razume i kulturološki.

Svakako da zakon treba podržati, jer on definitivno uređuje jedan važan segment našega života u individualnom, porodičnom i kolektivnom smislu.

To što od nas zahteva EU razumem kao podsećanje, a naša potreba je više od toga, naša stvarna potreba je da mi naše živote ovde uredimo na najkvalitetniji način, i to podsećanje prihvatamo, ali ne kao nametanje, već kao nešto što je naša kulturna i civilizacijska obaveza.

Čovek prema celokupnom svom istorijskom iskustvu može zaključiti da je jedino njegovo prirodno i normalno stanište mir. Čovek kada živi u ambijentu mira, tada se njegovo telo, njegov um, ali i njegova duša, jedino tada, osećaju potpuno normalno, mogu funkcionisati normalno i to je ono što je prirodni ambijent za sva tri elementa čovekove strukture.

Zato, svaki faktor koji ugrožava čovekov mir mora imati odgovor sa strane čoveka u pojedinačnom i kolektivnom smislu i neophodno je preduzeti aktivnosti zaštite od bilo kog oblika ugrožavanja mira.

Ono što danas ovim zakonom činimo jeste podizanje našega odgovora, odnosno našeg paketa mera koji imaju za cilj zaštitu od uznemiravanja, odnosno imaju za cilj da zaštite mir svakog pojedinca, porodice i zajednice. Buka, galama ili bilo koji oblik preteranog zvuka koji ugrožava naš mir je zapravo meta ovog današnjeg zakona.

Pre nego što se pozabavim samom strukturom zakona i ukažem i na njegove vrednosti i na neke momente na koje treba obratiti pažnju, želim ukazati i na ovu kulturološku dimenziju značaja ovog zakona ili samog značaja ove teme.

Dakle, pored toga što nastojimo pravno i pravnički ograničiti mogućnosti za ugrožavanje našeg mira preteranim zvucima, odnosno bukom, treba imati na umu i skrenuti pažnju na to da pitanje našeg odnosa prema buci i prema toj vrsti ugrožavanja našeg mira ne može biti eliminisano isključivo zakonom.

To moramo znati i tome se moramo posvetiti kroz odgojnu dimenziju, pre svega u pogledu našega ličnog ponašanja, a potom i u pogledu odgajanja naše dece, jer verovatno ste svi bili u prilici da vam neko ugrožava mir preteranom bukom, preglasnom muzikom, raznim drugim oblicima buke. To je ono što ovaj zakon danas prepoznaje.

Ali, da li ste razmišljali, da li smo razmišljali ili da li razmišljamo o tome koliko mi zapravo pristajemo na buku i koliko mi uvodimo u naš sistem življenja i način življenja i kulturu življenja, zapravo određene momente buke ili određene načine buke koji ne samo da ugrožavaju naš mir, već koji na neki način naš mentalni sistem, naš psihomentalni sistem deformišu i navikavaju na određene momente buke?

Dakle, ne znam ko je od nas uspeo da se sačuva od toga da, ako se nalazi u automobilu duže da uhvati sebe da mu tišina smeta i onda uključuje radio ili neki drugi vid muzike da mu popuni tu prazninu. Ili, jako malo kuća je danas, jako malo domova je danas koji mogu da podnesu tišinu. To je veoma važno pitanje, životno pitanje. To je zapravo pokazatelj da smo mi već izvršili određenu agresiju na naše duše i naš dakle nevini psihomentalni sistem ukoliko naš psihomentalni i duševni sistem ne podnosi tišinu.

Dakle, ovo je nešto na šta treba skrenuti pažnju. Budite sigurni da ukoliko kod sebe pronađete ovu pojavu i sebe da tako kažem uhvatite da vam smeta tišina, već ste u krizi, već ste u problemu. Probajte se resetovati. Probajte, neću možda preterati ako ne kažem, probajmo se „lečiti“, jer normalno prirodno stanje je mir, a tišina je zapravo najdublji oblik mira i smirenosti.

Onaj ko ne zna da živi u tišini, onaj ko ne zna da komunicira sa tišinom, jer tišina je zapravo ambijent u kome se komunicira sa sobom, jer onaj ko nema komunikaciju sa sobom teško da će osigurati ili biti u prilici da pravi dobru komunikaciju sa drugim. Onaj ko nema sposobnosti komunikacije sa sobom, razgovora sa sobom, dijaloga sa sobom, on tu zapravo tišinu nadomešćuje, odnosno popunjuje određenom bukom, najčešće kroz razne oblike muzike i time zapravo sprečava sebe od komunikacije sa sobom, od promišljanja o sebi, od poniranja u sebe, svoju dušu, svoje dubine.

Čovek je dublji od okeana. Čovekova duša je dublja i bogatija od svakog okeana i ukoliko čovek uspe prepoznati te svoje dubine i tražiti sreću u poniranju kroz te svoje dubine, on zapravo ulazi u polje neograničenih mogućnosti istraživanja sreće. To je jedini nepresušni izvor sreće, dakle, čovekova unutrašnjost u duhovnoj dimenziji, odnosno čovekova duša, a za to je potrebna tišina.

Zato je jako važno ponuditi ovu ideju, ovaj koncept, pre svega porodicama, neka probaju da „leče“ sebe i svoju decu, neka naprave da imaju par sati ugašenog televizora. Videćete koliko je to u početku čudno i teško, a koliko je to divno kada naučite da imate tišinu.

Zašto mi imamo danas otuđenje unutar članova porodice? Između ostalog što imamo preterano prisutnu buku za koju mi mislimo da je sofisticirana i da je kultivisana. Ona je do nedavno bila posredstvom televizora. Danas je posredstvom mobilnih telefona, raznih igrica kroz telefone, komunikacija preko društvenih mreža. Danas je to najčešće i pomoću slušalica u ušima kojima se pojedinac potpuno isključuje iz okruženja, pa i porodičnog okruženja.

Dakle, ja sam sinoć sa prijateljima razgovarao, pio kafu u jednom ugostiteljskom objektu i u neposrednoj blizini čovek je sedeo sam. Više puta nam je skrenuo pažnju, dakle proizvodnjom zvukova koji su bili iznenadni. Svaki put nas je iznenadio jer smo mi zaboravili da on ima neke slušalice na svojoj glavi, odnosno na svojim ušima i da on ima neki svoj svet komunikacije. Vidite čoveka da sedi sam, ne očekujete da sa nekim razgovara.

Jako dugo je to trajalo i dva-tri puta, do duše visokim tonom, svoje reakcije na to što čuje ili sa kim komunicira, zapravo to ukazuje na jednu nenormalnost u komunikaciji i na kraju i u zvucima koji se proizvode.

Tako da ova tema, pored svoje pravno-civilizacijske, pored svoje ekološke dimenzije, odnosno dimenzije u pogledu zaštite životne sredine, ovo je veoma važna tema. Danas, naravno, da ovo nije trenutak kada se ona može sagledati sa pozicije važnosti u kulturološkom, duhovnom i opšte životnom smislu, u pogledu životne kulture, ali svakako da jeste prilika da ukažemo i na tu dimenziju važnosti ove teme.

Onda se čudimo zašto nam deca koja izrastaju u organizovanoj, sofisticiranoj buci kojoj ih mi prepuštamo, kroz ove oblike navodnog popunjavanja praznina i tu je pre svega muzika, ne bih da se obrušim na muziku kao umetničku dimenziju, ali ono što jeste danas jedna od devijacija savremenog društva što se obrazac kulture življenja poremetio pa da ono što je nekada bilo izuzetak postaje pravilo.

Dakle, muzika kao umetnička kreacija ima mesto u životima ljudi u skoro svim tradicijama i kulturama. Ona je prihvaćena i uvažena, ali ona predstavlja, ona je kroz ljudsku istoriju uglavnom predstavljala izuzetak. Prisustvo muzike je bio element zabave pošto u čovekovoj kulturi življenja je veoma prisutna kultura zabave, ali kultura zabave nije pravilo života. Kultura zabave je izuzetak u životu koji je normalan, legalan i legitiman sa raznim povodima. Dakle, čovek se zabavlja sa povodima, oženilo se, udalo se, rodilo se itd.

Ostvario se neki uspeh, nešto što treba da se obeleži, proslavi i to je neki povod radosti, jer čovek kada je u radosti, radost može jedino iskazati sa drugim ljudima. Ne možete se radovati sami u četiri zida, jer ako se neko raduje sam u četiri zida, znači da je već doživeo neki psihički poremećaj. To su normalne pojave u pogledu radosti koja se deli sa porodicom, prijateljima u široj ili užoj meri.

Šta je problem danas, savremene civilizacije u tom pogledu? Problem je što je taj izuzetak životni, koji se zove zabava sa povodima, postao jedini opijat za pokušaj traženja sreće, jer opustošene duše ne nalaze sreću unutar sebe, u onom poniranju i onda se podrazumeva da ukoliko slavite vi ste srećni. Pa, pošto nemate svakodnevno razloge za slavlje, onda imamo kulturu zabave, koja je prosto računajući na tu slabost čoveka, na potrebu čoveka da bude radostan, nametnuta nam, sa druge strane sasvim komercijalno i vi danas prosto ne možete kod većine ljudi da zamislite da im teče život, a da im nešto ne svira. Ulaziš u auto ono ti svira, ulaziš u ugostiteljski objekat i tamo ti nešto svira. Gde god uđeš nešto ti svira i na kraju verovatno i prosvira.

Dakle, to je nešto što je jedna kulturološka agresija koja u određenoj meri ima više ili manje buke, ali ona je definitivno problem za koji danas savremena civilizacija nema odgovor, već je to jedna od onih devijacija u kulturi, koja se prihvata podrazumevajući se, jer tako svi rade i onda u koliko pokušate od toga napraviti izuzetak ili se izuzeti, onda vi postajete čudak jer svi ostali to, Bože dragi, prihvataju.

Dakle, to je nešto čemu bi definitivno odgojno, edukacijski morali prići svi mi pojedinačno, pre svega u odnosu sebe ka sebi, u odnosu sebe ka deci, naravno najvažnije ka deci, a jako bi dobro bilo kada bi smo imali kapaciteta i da u školskim programima malo reduciramo ovaj pristup, da ne prihvatamo po inerciji sve što se nudi na tržištu estrade, na tržištu muzičke industrije koja ima svoj interes i ima potrebu da nametne taj kulturni obrazac zabave svakoga trenutka koji nije prirodan, jer čovek nije stvoren da se zabavlja ceo život. Čovek je odgovorno biće, jedino biće koga je uzvišeni stvoritelj odabrao, podario mu razum. Time što je čovek dobio razum dobio je moć rasuđivanja, dobio je moć rezona. Dakle, na osnovu razuma i na osnovu sposobnosti rezona čovek je dobio slobodu, odnosno pre toga je dobio sposobnost odgovornosti, a potom i dobio slobodu.

Dakle, onaj ko nema um, odnosno razum, onaj ko ne može rasuđivati, onaj ko nema kapaciteta biti odgovoran, taj nema pravo ni na slobodu, a to su osnovne odlike čoveka kao jedinog vertikalnog bića koje ima ovo pravo i ove mogućnosti i kao takvo to biće je na zemlji sa ulogom odgovornosti, ulogom zaštite vrednosti, a ne ulogom zabave.

Naravno, ukoliko bismo napravili pomak na odgojno obrazovnom i kulturološkom nivou po ovoj temi onda bi mnogo manje ostalo prostora da pravno, odnosno zakonski, zakonodavno i pravosudno ograničimo određene izvore buke. U svakom slučaju, kao što i jeste uloga svih zakona, ne da kultivišu, ne da vaspitaju celokupnu naciju, sve građane i sav narod, podrazumeva se da se kultivisanje kultura ostvaruje obrazovanjem, vaspitanjem i obrazovanjem, a da se za onu jednu manjinu koja ne želi da se kultiviše vaspitanjem i obrazovanjem ili je to propustila iz nekih razloga zakon je taj koji treba sankcijom da ograniči takva ponašanja.

U tom pogledu svakako da će ovaj zakon imati vrlo važne efekte. Istina, on je dobar okvir, dobro je načelno postavljen. Verujem da će se i pravnik koji reguliše detalje o tome šta je buka u pogledu visine zvuka, odnosno decibela uskladiti sa ovim zakonom, pretpostavljam da je to nešto što se podrazumeva. Primetno je da imamo definisano šta su izbori buke, kao što imamo u zakonu definisano i to šta nisu izvori buke, šta je izuzeto iz buke.

Ono na šta želim skrenuti pažnju je možda samo mogućnost u nekom trenutku zloupotrebe zakona jer ni u pobrojanim izvorima buke, ni u izuzetim mogućim izvorima buke sa punom ogradom, jer da se krivo ne razumemo, ali ne bih voleo da u nekom trenutku nađemo neki predmet pred nekim sudom da neko postavi pitanje visine decibela koji dolaze sa džamija, odnosno crkava, crkvenih zvona i ezana. To se dešavalo u nekim drugim zemljama. Ovaj zakon to je prilično zatvorio, da li je trebalo nabrojati i ove izbore zvuka u izuzete, iako na neki način implicitno razumem predlagača da je možda hteo izbeći svaku implikaciju da zvuk koji dolazi sa crkava i džamija uopšte može biti tretiran kao buka, ali prosto govorim sa onim ukazom ili svešću da sve što se može upotrebiti se može i zloupotrebiti.

Ono što sugerišem u pravilniku, i time ću završiti, da preciznije odredimo okvire prostora oko verskih objekata i škola, da tu pojačamo strogost u pogledu broja decibela. To bi bilo jako važno. Lično sam bio u prilici da se uverim i da primam žalbe te vrste, gde se u blizini verskih objekata, odnosno škola određene diskoteke i ne znam kakvi drugi izvori buke, odnosno ugostiteljskih objekata, tu bismo, a to verujem da može pravilnikom, mogli pojačati strogost uslovljavanja visine zvuka koji može izazivati buku i ugrožavati.

Imajući sve ovo u vidu, ovaj zakon svakako zaslužuje podršku i dobiće je od strane narodnih poslanika Stranke pravde i pomirenja. Hvala vam.

Zahvaljujem se uvaženom potpredsedniku Zukorliću.
Sledeći je uvaženi narodni poslanik Vojislav Vujić, predstavnik poslaničkog kluba JS.
Izvolite.

Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Uvažena ministarko Vujović sa saradnicima, Poslanička grupa JS će svakako podržati ovaj zakon i lično se radujem svaki put kada vas vidim u ovoj sali sa novim Predlogom zakona jer vaši zakoni, zakoni iz oblasti ekologije najdirektnije utiču na kvalitet života svih nas.

Svako od prisutnih kolega dolazi iz različitih opština, iz različitih gradova. Svako od nas predstavlja veliki broj građana i ono što je najinteresantnije to su iskustva buke koje imamo različita. Svaki grad ili svaka opština ima neke svoje specifičnosti.

Ono što nam je svima isto je termin buke jer se podrazumeva da je buka svaki neželjeni zvuk. Tačnije, u zakonu kaže da buka u životnoj sredini jeste svaki neželjeni ili štetan zvuk emitovan na otvorenom ili zatvorenom prostoru.

Dolazim iz Vrnjačke Banje, iz turističkog mesta i sigurno da se buka koja se stvara u mom mestu bar malo razlikuje od ostalih opština i gradova. Zašto to kažem? Mi smo specifično turističko mesto koje po prirodi stvari mora da ima i određene manifestacije u toku turističke sezone, jer su upravo i te manifestacije jedan od razloga zašto veliki broj turista posećuje ne samo Vrnjačku Banju kao turističko mesto, već i sve ostale opštine i gradove koji se turizmom bave.

U toku godine jedna od većih manifestacija, ja je ovde navodim kao pozitivan primer, je i Lavfest. Kao što bi recimo neko mogao da se pohvali sa Gučom ili sa Egzitom ili sa svim drugim velikim manifestacijama, mi možemo da se pohvalimo sa Lavfestom i onda se u gradu stalno vodi polemika da li je dobro što ta tri dana imamo povećanu buku, kako neki kažu, ovi mlađi kažu da imamo pojačanu muziku, ali činjenica je da ta tri dana Vrnjačku Banju poseti preko 60 hiljada turista. Ono što je specifičnost te manifestacije da su to uglavnom stranci.

Kada podvučemo liniju, mi između nas kada pričamo o buci u Vrnjačkoj banji, nekako se uvek svede taj komercijalni deo od koga najveći broj stanovnika ima koristi. Tako da postoje određene buke, kako ih definiše zakon koje sticajem okolnosti moramo da nađemo način i kako da ih prihvatimo. Naravno, to je širok pojam.

Kada pričamo o fenomenu buke možemo da se fokusiramo na saobraćajnice, na autoputeve. Nekada kada su se izgrađivali autoputevi i različite saobraćajnice nije se mnogo vodilo računa o buci. Tada, verovatno, ni promet saobraćaja nije bio veliki, kao danas. Danas kada se izgrađuje, a Bogu hvala u Srbiji se izgrađuje dosta saobraćajnica i dosta autoputeva, vodi se računa o bukama. Možemo da vidimo veliki broj zaštitnih ograda koje se postavljaju upravo zbog naselja kroz koje saobraćajnice prolaze.

Rade se i savremenije industrijske zone. Ovaj zakon tretira i veliki broj pravnih lica, konkretno privredu, kada je u pitanju buka, ali ako ste ispoštovali sve standarde i ukoliko se nalazite u industrijskim zonama kakvih je sve više u gradovima, ja kao primer vrlo često navodim Jagodinu zato što je napravila jednu novu industrijsku zonu i sve fabrike koje se tu nalaze sigurno nikoga ne ugrožavaju kada je u pitanju buka.

Ono sa čime ćemo se svi složiti, što sigurno se možda ovde, kao najčešći pojam buke i spomene, to je buka iz ugostiteljskih objekata. Naravno, kolega je malopre, predsednik Odbora za ekologiju rekao da je sada sve mnogo lakše zato što u ovom zakonu sada su i komunalni milicajci ili u opštinama gde ih nema, znači komunalni inspektori, imaće uređaj sa kojima će na licu mesta moći da definišu nivo buke i istog trenutka onako kako im zakon nalaže moći će da odreaguju. Te fonometre do sada imala su ovlašćena pravna lica do kojih nije bilo lako u svakom trenutku, a pogotovo u trenutku kada se neki muzički program izvodi, doći.

Ja sam na početku rekao šta je definicija buke, ali ni svi mi nismo isti. To je normalna stvar, svi smo različiti i građani kod nas poslanika dolaze sa različitim zahtevima. Nekada su to predlozi ministarka, neki put su to zahtevi. I po prirodi posla i ja sam imao jedan susret ovih dana sa jednim građaninom koji je došao i kada smo pričali o Zakonu o zaštiti buke video da je zakon u pripremi i čovek je izneo svoj lični problem. Došao je kod mene i pitao – šta se dešava sa ljubavnom bukom.

Ja u startu da budem iskren nisam mogao da razumem na šta tačno misli, ali kada mi je on rekao da su u pitanju stanari zgrade u kojoj se nalazi, čak je tu bio i neki dopis, gde kaže – mole se stanari iz te i te, ja sada neću da navodim ni zgradu, ni adresu, da se smanji ta ljubavna buka, ja sam ga onda razumeo o čemu on priča. Kada sam uzeo zakon da ga pročitam, član 2. nije svađa, komšijski odnosi su u pitanju, ali dobri, kaže u članu 2. – odredbe ovog zakona ne primenjuju se na buku, pa kaže stav. 4. – od aktivnosti u domaćinstvu ili buku iz susednog domaćinstva ili stana ili drugog prostora koji se koristi za te namene.

Tako da ja nisam saglasan sa tim da podnosim amandman da bi se ovakve stvari rešile, ja sam dao predlog da oni tu u svom kućnom redu nađu neki način kako će da reše i građanin se složio sa tim.

Sada kada pričamo uopšte o problemima ekologije, svakako da su oni izuzetno kompleksni. Tu nije u pitanju samo buka, ekologija je jedna široka oblast i pokriva dosta stvari koje se tiču direktno života svih nas, ali ona na šta danas želim da se osvrnem i da iskoristim priliku, a to su deponije.

Moramo da se potrudimo da svi mi malo podignemo tu svest građana kada su u pitanju, pre svega divlje deponije, a da se opet fokusiramo na one deponije koje su u funkciji. Ja ću sada da navedem dobar primer, a to su grad Jagodina i grad Leskovac, da ne bude da stalno pričamo o Jagodini, ali činjenica je da Jagodina može da se koristi za dobar primer. Mogu da spomenem i grad Leskovac zato što su sa austrijskom kompanijom „POR“ pre više godina uspeli da naprave ozbiljne regionalne deponije i ja znam ministarka koliko vi ulažete truda i rada da generalno i tu svest kod građana, a i sama tehnička pitanja koja se tiču deponija, rešimo.

Pozivam sve da iskoristimo, upravo možda i te predimenzionirane kapacitete ove dve deponije i da koliko je moguće iz okruženja sav otpad upravo pokušamo da deponujemo na te dve lokacije. Naravno, tamo gde tehničke mogućnosti dozvoljavaju.

Generalno, kada pričamo o ekologiji, moramo da budemo svesni činjenice da je ekologija pre svega sinonim za lepo ponašanje, ekologija je sinonim za kulturu i za jednu stalnu nadogradnju o svesti o zaštiti životne sredine.

Ministarka, iskoristiću priliku sada da se vašem ministarstvu i vama lično zahvalim za jedan ozbiljan ekološki projekat koji se tiče svih građana Republike Srbije, a fokusiran je na Vrnjačku Banju. To je projekat kojim ste odobrili i dali veliku pomoć da pošumljavamo 60 hektara parkovskih površina. To nije klasična šuma, to su parkovske površine koje su bukvalno 365 dana u godini održavaju. Po prirodi stvari, flora i fauna su promenljive, sa ovim projektom koji ste nam omogućili od oktobra meseca kreće realizacija. Pozivam sve građane Srbije da dođu u Vrnjačku banju i da sledeće godine vide šta smo to zajednički uradili. Hvala puno.

Hvala kolega Vujiću, pre svega na ovim pojašnjenjima.
Reč ima narodni poslanik Muamer Bačevac, predstavnik SDPS.
Izvolite.

Uvažena ministarka sa gostima, uvažene poslanice i narodni poslanici, naravno pred nama kada god se govori o ekologiji, mi iz SDPS smo posebno zainteresovani za svako rešenje kojim ćemo unaprediti stanje ekologije u našoj državi. Moramo da zaključimo i mi da buka kao što, videćete navešću brojne podatke u EU, u razvijenom zapadnom sistemu predstavlja ozbiljne probleme. Ona je i kod nas poprimila određene razmere koje zaista ugrožavaju i zdravlje, psihičko i fizičko zdravlje naših stanovnika.

Možda najbolja ili ona najkraća definicija koja kaže da je buka svaki neželjeni zvuk, svaki neželjeni zvuk koji čovek očekuje, koji čoveku ne prija i koji može da ga uvede u određeni nivo stresa, odnosno poremeti kognitivne funkcije i dovede do psihosomatskih bolesti, što je savremena nauka dokazala vrlo jednostavno u zadnjih pedeset godina, brojnim istraživanjima.

Buka je naročito poslednjih decenija jedan od velikih uzroka kompleksnog oštećenja zdravlja, naročito u velikim gusto naseljenim gradovima. Nekada se smatralo da je dejstvo buke ograničeno samo na organ sluha, međutim, još jednom ponavljam, opsežnim, čestim i brojnim istraživanjima videćemo da je oštećenje po zdravlje izuzetno kompleksnije i opsežnije.

Naravno, buka je i sada se u higijeni koju izučavaju medicinske struke, ubraja u ozbiljne fizičke agense koji su štetni po zdravlje, ali zanimljivo je da su kroz istoriju različiti narodi prepoznavali njeno štetno dejstvo jako davno.

Jedan od prvih primećenih loših efekata buke bio je u staroj Kini gde su praktično dovitljivi Kinezi, evo ima zabeleženo 211. godine p.n.e. buku koristili za kažnjavanje ljudi. Ima jedan dopis nekog Ming Tia, šefa policije koji kaže – ko vređa najvišeg, neće biti obešen, neće mu biti odrubljena glava, već će svirači frula, bubljeva i larmadžije besprekorno tako dugo svirati, dok ne padne mrtav. Znači, stari Kinezi su jako inovativno u to vreme primenjivali buku za kažnjavanje ljudi.

Takođe i stari Rimljani su se štitili od štetnog dejstva buke nastale iz kovačkih radionica, kazandžija itd. što je u zanatskim radnjama koje su se nalazile blizu zgrada za život, određivali radno vreme i predviđali vreme za odmor. To je upravo ono što i mi danas na jedan način činimo.

Prvi podaci o štetnom dejstvu buke daju Šveđani, Tojbe i Fozbrouk, 1826. godine. Oni su objasnili oštećenje sluha kod ljudi koji su radili u kovačkim radionicama. To oštećenje sluha su nazvali kovačka nagluvost. Kasnije su se javili, naravno, brojni drugi autori koji su radili na ovom polju.

Efekti komunalne buke, danas u svetu poklanja im se zaista velika pažnja, jer su do sada istraživanja pokazala da oni pre svega deluju na san i psihičke funkcije, oni otežavaju nastanak sna, buka čini san površnim, skraćuje fazu dubokog sna i dovodi do buđenja, a to se manifestuje promenom raspoloženja, osećanjima umora, nevoljnošću, padom radne sposobnosti, glavoboljom, pojačanom nervozom.

Ono što naglašavam i što zadnja istraživanja pokazuju jeste da izlaganje buci dovodi do promena i na drugim organskim sistemima, pre svega kardiovaskularnom sistemu, ubrzava se srčani puls, ubrzava se puls disanja, menja se jačina pulsa i sve to dovodi do praktično promena koje dovode i uvode u patologiju naše zdravlje.

Prema trenutnim podacima iz EU, procenjuje se da buka iz okoline uzrokuje godišnje oko 48.000, znači oko 50.000 novih slučajeva ishemijske bolesti srca i oko 12.000 slučajeva prerane smrti. Osim toga, procenjuje se da je 22 miliona ljudi izloženo visokom stupnju hroničnih smetnji. Znači, kod 22 miliona ljudi u EU dovodi do hroničnih oboljenja, dok 5,5 miliona ljudi pati od visokog stupnja hroničnog poremećaja sna. Procenjuje se da 12,5 hiljada dece školskog uzrasta pati od poremećaja čitanja zbog buke koja uglavnom dolazi iz aviona.

Dokazano je da buka predstavlja jedan od najznačajnijih faktora neurotizacije ličnosti i da su brojne neuroze, koje su danas među vodećim oboljenjima u svetu, uzrokovane bukom ili ubrzane, otključane, deklaširane bukom. Opet ponavljam, neuroze su danas jedno od osnovnih i najčešćih oboljenja u gradskim sredinama.

Naravno da postoji ona skala koliko decibela izaziva šta. Na primer, od 40 do 50 decibela, mi uzimamo da je npr. 40 decibela nekakva granica, kažemo dnevno je do 40 decibela dozvoljeno, a preko noći je 30 decibela. Jer, ne funkcioniše ljudski organizam isto i ne podnosi isto zbog vegetativnog sistema štete agence preko dana i uveče. Uveče, naravno, dolazi do usporenja srčanog ritma, čovek se priprema za san, ulazi u san i praktično se priprema za odmor. Tada, u tom trenutku buka najviše i najlošije deluje po ljudsko zdravlje.

Naravno, od 60 do 80 decibela imamo rastrojstvo vegetativnog sistema, od 90 do 110 slabljenje sluha, preko 120 oštećenje sluha i slušnog aparata, od 150 mehaničke povrede stručnog aparata, a iznad 170 decibela izaziva se smrt. Znači, nisu bili u krivu oni Kinezi još tako davno kada su ljude kažnjavali sa bukom.

Naravno, zanimljivo je da zaista ko god je od nas pokušao da uči, studirali smo, pa smo uvek išli u čitaonice i tražili neki ambijent gde ćemo biti visoko koncentrisani. Zanimljiv je podatak da je i Šopenhauer kao jedan od velikih predstavnika frankfurtske škole i nemačke filozofije proglasio buku za zakletog neprijatelja svakog ozbiljnog mislioca. On kaže: „Ništa ne remeti misao tako kao buka.“ Dodajući da čak i ljudima koji nisu filozofi ideje nestanu iz uma usled surovih potresa zvukova.

Opet kažem, procenjuje se da u Evropi oko 100 miliona ljudi pati i ima zdravstvena oštećenja izazvana bukom i to EU prepoznaje i pokušava da svojim zakonima reši, a mi danas pred nama imamo usaglašavanje našeg Zakona o sprečavanju buke sa evropskim standardima i to nam je glavni razlog zbog čega to radimo i zaista jedan rigorozan pristup, jedno stalno praćenje nivoa buke i preventiva, odnosno sprečavanje izazivanja oštećenja bukom po zdravlje ljudi je nešto što ovim zakonom mi praktično, preslikavajući zakone EU, želimo da učinimo.

Naravno da je buka loša i utiče čak i na faunu. Moram da naglasim, vi znate da mi u našem parlamentu imamo jednu neformalnu grupu poslaničku koja se zove Zelena poslanička grupa. U njoj ima nekih tridesetak poslanika i nešto više, koji se bave i posebno su usredsređeni na probleme ekologije. Mi smo prošle nedelje obilazili jedan deo Zlatiborskog okruga, jedan deo Sandžaka. Obišli smo Sjenicu, Priboj i Novu Varoš, a takođe i Prijepolje. Videli smo na licu mesta bogatstvo prirode i flore o faune naše države.

Ovo naglašavam želeći da zaista pohvalim vaš rad. Tu ću da uvrstim i Novi Pazar. Praktično, svi gradovi i sve one opštine koje sam napomenuo su imale, mi smo razgovarali sa predstavnicima, odnosno gradonačelnicima, predsednicima opština, ja prenosim njihove reči, a oni kažu da otkako ste vi stupili na mesto ministra, odnosno ministarke, da oni imaju izuzetno bolju komunikaciju, da se rešavaju višedecenijski problemi. Praktično ekološka bomba u Prijepolju je rešena i ide se u konačno rešenje deponije Stanjevine. Zaista, vi pokazujete poseban senzibilitet za taj kraj, odnosno, obzirom da je on zaista, mogu da kažem, u turističkom smislu jedna atrakcija, da tu imamo jako puno nacionalnih parkova, zaštićeni zona prirode i da je to nešto što treba da pokrene razvoj ovih krajeva.

U svakom slučaju, mi smo tamo bili i jedan od problema koji su ljudi delegirali jeste i buka. Oni kažu ovde u Zlatiborskom okrugu u ogromnom broju, oko pola miliona ljudi ovde živi i ima jednog ekološkog inspektora. Ono što je dobro, vi znate da buka može, pogotovo buka čamaca i u lovačkom kraju da potpuno uplaši i poremeti određene životinjske vrste koje žive tu i o kojima se posebno vodi računa. Dakle, o tome se mora voditi računa.

Meni je jako drago što se ovim zakonom, ovim predlogom zakona koji ćemo mi svakako, nadam se, usvojiti, proširuju nadležnosti one koje su do sada bile, koje je imala autonomna pokrajina, lokalne samouprave, da se sada proširuju i da ne moraju samo ekološki inspektori, eto, jedan na pola miliona ljudi je na tako veliku površinu, da kontrolišu da li se ovaj zakon sprovodi. Sada ćemo imati fenomenalan zakon. Da li ćemo moći da ga sprovedemo u praksi? Upravo ovaj zakon daje nadležnosti i komunalnoj policiji i lokalnim inspektorima da i oni mogu da na ovom polju postupe po ovom zakonu i preventivno deluju, ali i kažnjavaju. Znači, bez kazne i nagrade nema rešenja nijednog problema, nema odgoja. U tom smislu, smatram da je ovaj zakon u svakom slučaju jedno značajno poboljšanje i napredak u odnosu na onaj koji smo imali 2009. godine.

Naravno da buka najviše smeta ljudima koji žive u urbanim naseljima. Mi smo imali primer i u Beogradu koji je naš centar da su građani prijavljivali i da su naglašavali zaista ozbiljne probleme. Pa, imamo onaj poznati slučaj stanara Cetinjske ulice u Beogradu, koji su od 2006. godine izgradnjom na desetine kafića u njihovom okruženju zaista imali velike probleme, bili izloženi buci. Stanari su podneli desetine prijava ekološkoj inspekciji, komunalnoj policiji i bili prinuđeni da se zaštite na sudu. Jer, ako malo pogledamo, tim ljudima se uopšte poremeti kompletan život. Buka koja dolazi poremeti i kada će da spavaju, moraju da se prilagođavaju kada će da odmaraju, kada će da razgovaraju, kada će da uče. Praktično, njima je nanešena šteta koja je nenadoknadiva.

Naravno da o ovakvim stvarima treba voditi računa i treba se naći jedna prava mera u skladu sa znanjima o očuvanju zdravlja čoveka i ograničiti se nivo buke, vreme rada i naći im se adekvatna lokacija za njihov rad.

Meni je drago što je ovim zakonom praktično evo i u Beogradu odvojeno da splavovi i određeni objekti koji pružaju usluge turističke, koji su izmešteni, koji ne smetaju ljudima budu izuzeti iz ovih ograničenja. Takođe, nedavno je grupa građana u Čačku pokrenula peticiju i podnela tužbu čak u Strazburu zbog buke koja dolazi sa gradske plaže itd.

Iako je aktuelnim zakonom bilo predviđeno donošenje niza podzakonskih akata, ovo nije sprovedeno do kraja i osim grada Niša, koji danas želim i da pohvalim, koji ima uređenu stratešku kartu buke i da 24 sata kontinuirano tokom cele godine se meri buka, našao sam podatak da nijedan grad kod nas nema akcioni plan za smanjivanje buke. Naravno, to se odnosi na to da nijedan grad više od 100.000 stanovnika nema plan kako da u praksi rešava sva registrovana prekoračenja buke itd. U tom smislu mi je drago što će se ovim zakonom rešiti i taj problem i što ćemo praktično jako poboljšati život stanovnika u jezgrima, odnosno u centralnim delovima naših velikih gradova.

Naravno, zbog svega evo ovoga rekao bih da je i u Evropskoj uniji ovo ozbiljan problem i zbog svega ovoga EU donela je propise protiv ovakvog oblika zagađenja, pošto se buka takođe označava kao zagađenje u EU, propisujući mere za smanjenje te buke. Kolika se važnost pridaje od strane EU, vidi se iz činjenice da u mnogim državama se u kontinuitetu donose akcioni akcijski programi.

U nekim dokumentima EU se preciznije navode mere kao što su donošenje propisa i podzakonskih akata, razvijanje sistema praćenja buke sa utvrđivanjem strateških mapa buke koje obuhvataju glavne saobraćajnice, gradove, naselja, kao i zahtev da sve članice donesu svoje akcijske planove za redukciju buke.

Pozitivan je stav naše zemlje da podržimo potrebu da se borimo protiv buke i da se to sprovede kroz podršku i usklađivanje sa propisima sa međunarodnim organizacijama, kao što je Svetska zdravstvena organizacija i posebno EU.

S obzirom na ukazanost od strane građana na problem buke u gradskim zonama, naročito u glavnom gradu, na inicijativu grada Beograda, u Predlog zakona su uneta i dva člana koja se odnose na nadležnosti za merenje buke koje emituju ugostiteljski objekti. Još jednom ponavljam, ono što je novina, komunalna policija će imati ovlašćenje da meri buku na licu mesta i izriče odgovarajuće mere, tako da će građani sada biti bolje zaštićeni od buke. Rekoh da će takođe inspekcijski nadzor vršiti i dalje i ministarstvo i autonomna pokrajina, ali sada i jedinice lokalne samouprave preko inspektora zaduženih za zaštitu životne sredine.

Jedno od osnovnih načela Socijaldemokratske partije u vezi sa zaštitom životne sredine jeste da se ona mora u narednih nekoliko godina unaprediti, da mora biti prioritet. Meni je jako drago što je Vlada Srbije to i pokazala budžetom i rebalansom budžeta, gde mi imamo budžetom preko 12 milijardi određenih, pa smo rebalansom još četiri milijarde dodali i praktično zaista nikad kao u ovom mandatu se ne vodi računa i ne pokazuje iskrena želja da se reše nagomilani problemi što se tiče našeg ekosistema. Od suštinske važnosti po zdravlje građana je da se uklone posledice dosadašnjih zagađenja, a buka je po standardima EU zagađenje životne sredine.

Stoga mi se zalažemo da se ova oblast u potpunosti uredi i građani zaštite od buke i zaista ćemo sa zadovoljstvom podržati u danu za glasanje ovaj zakon i sve one zakone kojima se naš pravni sistem unificira i približuje pravnom sistemu EU, jer smatramo da je to najuređeniji sistem koji danas postoji na zemljinom šaru i Evropska unija je mesto gde se posebno brine o interesu građana. Mi želimo da budemo deo tog sistema i želimo da interesi naših građana nama budu na prvom mestu u našem delovanju. Stoga još jednom najavljujem podršku. Hvala.