Hvala, predsedavajući.
Poslaniče, postavili ste pitanje i u vezi sa Kovidom i kako je država odgovorila na tu vanrednu situaciju. Želela bih kao predsednica Koordinacione komisije za inspekcijski nadzor, dakle, neko ko ima odgovornost za inspekcijsku kontrolu primene protiv epidemioloških mera, da vam iznesem nekoliko podataka. Mislim da će to biti zanimljivo i javnosti.
Zaista, nasloniću se na diskusiju ministra Malog, da u ovom trenutku kada je u celom svetu, procene su da je oko 80% svih poslova u svetu teško pogođeno kovid pandemijom, u toj situaciji kada mnoge vlade u svetu su ne posustale, nego u nekim segmentima totalno zaustavile svoje aktivnosti, Vlada Republike Srbije odlučno je odgovorila i sve ono o čemu je ministar Mali govorio, svi ti naši ekonomski uspesi zaista se mogu nazvati uspesi. Pomalo zvuči apsurdno da a u trenutku kada u svetu se ekonomije, privrede bore da zadrže nos iznad vode, da smo mi u tom trenutku napravili ovakve rezultate.
Zaista, kao ministar državne uprave i lokalne samouprave, svakodnevno, ne bih rekla svakodnevno, ali mesečno u kontaktu sa MMF-om i Svetskom bankom, jer razgovaramo i oko reforme plata, a to je nešto što je vrlo važno za Vladu Republike Srbije, čujem svakodnevne pohvale, pre svega na račun rezultata rada Ministarstva finansija, a onda i celokupne Vlade Republike Srbije. To je nešto što lako može da se proveri, jer su to stavovi međunarodnih institucija.
Zašto sam sve ovo ponovila, o čemu je govorio i ministar Mali? Zato što je vrlo važno da razumete kontekst u kojem se spominju neke brojke. Nije isto kada u onom uobičajenom vremenu pre pojave Kovida govorimo o nekim rezultatima, o otvaranjima fabrika, o nekim novim ekonomskim uspesima i reformama, nije isto kao i danas kada nam je Kovid svima tema broj jedan.
Govorimo i o mentalnom zdravlju. Dakle, nije lako pod tim pritiskom koji sada traje već više od godinu i po dana, nije lako funkcionisati. Ja verujem da to građani razumeju. Sa druge strane, želela sam zapravo samo da pojačam sve ovo o čemu je Siniša Mali govorio, da vidite da nije bilo baš tako lako funkcionisati i da ovi uspesi, a čini se da ste navikli da ministar Mali uglavnom govori o uspesima, o podršci građanima i privredi, i to jeste istina, nije to baš tako lako. Dakle, mnogo truda i rada, mnogo pameti i sposobnosti, prethodne štednje i racionalizacije stoji iza toga da bismo danas mogli ovako da se ponašamo.
I sada, u ovoj situaciji Kovida, na koji svakako ne možemo da utičemo jer je svetska pandemija, treba govoriti o tome kako je država odgovorila kada su građani u pitanju. Samo ću vas podsetiti na jednu stvar koja se vama danas čini svakodnevnicom. Zaboravili smo da to prijavljivanje za vakcinaciju, izdavanje digitalnih zelenih sertifikata preko e-uprave, nekako svima nam je postala svakodnevnica, a setite se samo do pre godinu dana spominjanje e-uprave je bila nepoznanica. Bila je svakodnevnica za jedan broj ljudi koji su informatički pismeni, a javnost u Srbiji nije se time mnogo bavila. E, sada, pogledajte, godinu dana kasnije e-uprava je naša svakodnevnica. Na portalu euprava.gov.rs vi možete dobiti nekoliko desetina elektronskih usluga i ono što jeste vrlo važno, sada digitalni zeleni sertifikat.
Sada će ljudi reći – pa, jeste, ali nemam računar, teško mi je da na taj način dođem do zelenog sertifikata. I tu je država razmišljala. Na svim šalterima pošte u Srbiji vi možete dobiti digitalni zeleni sertifikat. To je ono što je danas vrlo jednostavno, a neophodno je za funkcionisanje.
U ovom trenutku, i prvi potpredsednik Vlade Ružić je govorio o tome kako Krizni štab želi da odgovori u ovom trenutku na ovu kovid krizu, svakodnevno su konsultacije u toku, posebno predsednice Vlade Brnabić sa medicinskim delom Kriznog štaba. Sve mere koje su trenutno na snazi u Srbiji su, bez obzira na komentare, a ja bih rekla zlurade komentare, reći ću vam i zašto, sve mere su dobro precizirane i u skladu sa svim informacijama koje ima premijerka od medicinskog dela Kriznog štaba su i planirane.
Želela bih da povratim poverenje građana Srbije u Krizni štab. Znam da se svi trude na sve moguće načine da nanesu štetu i da anuliraju Krizni štab. Ali, nećete naneti štetu nikome od nas koji se nalazimo u tom Kriznom štabu, jer mi, ponoviću, bez dinara, a to tako i treba da bude, jer neki su rekli da se primaju velike nadoknade za članstvo u Kriznom štabu, što je sramota, svi članovi Kriznog štaba i medicinski i politički deo Kriznog štaba nikada i ne treba da dobija nadoknadu, niti je dobio nadoknadu. Radimo svakodnevno, svako u svojoj oblasti.
Moja obaveza kao članice Kriznog štaba je da koordiniram inspekcijski nadzor. Reći ću vam da za ovih godinu dana, koliko postoji Radna grupa za kontrolu kovid mera u Srbiji, 2400 inspektora u 46 inspekcija obavilo je milion nadzora, zabeleženo je oko 30 hiljada nepravilnosti, napisano deset hiljada prekršajnih naloga. Ono što jeste dobro, govori o disciplini, a radovaće verovatno ministra Malog, stotinu procenata naplate prekršajnih naloga kada su prekršaji oko nepravilnosti oko primene kovid mera u pitanju.
Kada govorimo o inspektorima i kontroli kovid mera, treba reći da tih 2400 inspektora je sada minimum sa kojim mi radimo. U ovom trenutku su kovid mere poštovanje prioritet, ali ne zaboravite da ne smemo da zanemarimo kontrolu svih onih usluga, kvaliteta vazduha, hrane, usluga svih drugih vrsta kontrola koje inače inspekcije obavljaju i koje obezbeđuju jedan kvalitet života koji je neophodan u Srbiji.
Dakle, nama je neophodno u ovom trenutku još hiljadu inspektora u nekoj idealnoj situaciji. Mi nismo u ovom trenutku u situaciji da vrlo brzo obezbedimo hiljadu inspektora zbog nekih objektivnih razloga, ali je važno da prepoznajemo šta je to što je nama neophodno. Pre petnaestak dana sam uputila svim ministarstvima u Vladi Republike Srbije molbu da aktiviraju i pokrenu sve konkurse za radna mesta inspektora u svojim ministarstvima.
Zašto je to važno? U razgovorima sa Ministarstvom finansija smo došli do zaključka koliko je važno da budu date i posebne saglasnosti za zapošljavanje novih inspektora u svim ministarstvima. Mogli smo čuti da je poslanik Glišić pitao oko inspektora u Ministarstvu rudarstva. Zaista je neophodno i tu da povećamo broj inspektora i na svemu tome ćemo raditi.
Osim povećanja broja inspektora, važno je da građani razumeju da je neophodno da podelimo odgovornost kada je borba protiv Kovida u pitanju. O tome sam nekoliko puta govorila, da kada pričamo o podeli odgovornosti oko Kovida nekako građani očekuju da država, članovi Vlade, predsednik Vučić imaju magični štapić koji će preko noći odneti Kovid van granica Srbije. Ne želim da patetično zvučim, ali podela odgovornosti je nešto što je neophodno. Šta sam ja uradio da pomognem borbu protiv Kovida?
Kada su kovid pasoši u pitanju, vidim tu tri elementa. Dakle, ugostitelja, jer u ovom trenutku samo kontrolišemo posle 22.00 sata u ugostiteljskim objektima posedovanje kovid sertifikata. Dakle, posle 22.00 sata imamo tri ključna elementa: ugostitelja, gosta i inspektora. Hoćemo li da budemo tim? Hoćemo li da podelimo odgovornost, da ugostitelj objasni gostima zbog čega je važno da poseduju kovid sertifikate, da gost shvati da bez kovid sertifikata ne može da bude u zatvorenom ugostiteljskom objektu i da inspektor bude neko ko savetodavno pomaže i ko je neko ko je samo supervizor kada je ugostitelj već sam u saradnji sa gostom obezbedio da svi imaju kovid sertifikate?
Znam da je ovo idealna priča i znam da me sada gledaju ugostitelji koji kažu – gospođo Obradović, dođite kod mene posle 22.00 sata da vidite kako izgleda kada gosta treba da izbacim iz objekta zato što nema kovid propusnicu ili ne želi sa mnom ni da komunicira u tom trenutku niti da mi objašnjava da li ima kovid propusnicu ili nema. Zato vam pričam o toj podeli odgovornosti između gosta, ugostitelja i inspektora.
Da li će se kovid pasoši produžiti na duži vremenski period, da li ćemo proširiti prostore u kojima ćemo tražiti kovid propusnice? To su modeli o kojima ćemo da razmišljamo i gde nam je vrlo važno šta kaže medicinski deo štaba. Ali, sa druge strane, radimo i onaj balans, zapravo brinemo o balansu da i privreda i ekonomija i da budu ispoštovana sva prava ljudi u Srbiji, bez obzira da li su vakcinisani ili nisu.
Samo još jedna stvar, da pojasnim oko zelenih kovid sertifikata. To nije samo potvrda da vi jeste vakcinisani. Zeleni kovid sertifikat vama omogućava da budete u zatvorenom prostoru iako ste samo testirani, ako imate PCR test, serološki ili antigenski test.
Dakle, ne radi se o progonu ljudi, ne želimo da budemo policijska država. Jednostavno, zeleni sertifikati će biti naša budućnost. Što se pre priviknemo, što se pre organizujemo, biće nam lakše da funkcionišemo u novoj normalnosti. I ne vidim tu veliku krivicu države, vidim samo veliku brigu države da teško izbalansira između onoga što je zdravlje građana i poštovanja osnovnih ljudskih prava i sloboda u Srbiji. Nije lako, ali ako budemo tim - građani, država, možemo da napravimo dobar rezultat i možemo značajno da utičemo na smanjenje broja žrtava od kovida u Srbiji. Hvala.

Hvala vama još jednom.
Reč ima narodni poslanik Samir Tandir.

Hvala prvom potpredsedniku Vlade Ružiću, ministru Malom, ministarki Obradović na detaljnim odgovorima. Naprosto, u ljudskoj psihologiji jeste da se problem vidi, a onog trenutka kada se on reši da to više niko ne spominje, jer naprosto to se podrazumeva. Tako je i kada je u pitanju ekonomija, infrastruktura i svi drugi problemi.

Sledeći set pitanja upućujem ministarki za evropske integracije Jadranki Joksimović. Znači, Evropska komisija je objavila Izveštaj o napretku zemalja Zapadnog Balkana. Za Srbiju je preporučeno otvaranje dva nova klastera. Da li imamo razloga za radost? Kakve su nam evropske perspektive, s obzirom na to da smo imali i brojne samite evropskih lidera zemalja članica Evropske unije? Imali smo samit na brdu kod Kranja i nismo mogli da čujemo neke poruke koje odišu optimizmom. Naprosto, Evropska unija, iako je naš najvažniji spoljnopolitički prioritet, trenutno je zaokupljena nekim unutrašnjim izazovima.

Moje sledeće pitanje je upućeno ministru za brigu o porodici i demografiju. Znači, imamo godinu dana od konstituisanja Vlade Republike Srbije. Mislim da je to tema koja danas treba da bude dominantna, kako ste zadovoljni radom vašeg ministarstva i koji su to neki projekti koje mi koji živimo u rubnim opštinama naše zemlje, ili u unutrašnjosti, znači, sandžačke opštine, istok Srbije, Šumadije itd, na šta ćete vi staviti poseban akcenat? Naravno, i ministar bez portfelja Tončev takođe može da odgovori na ovo pitanje.

Vaša ministarstva su za nas jako važna, jer džaba mi govorimo o investicijama ako nam ljudi, najmlađi deo naše populacije ode. Svi znamo kakva je situacija. Više puta sam govorio da iz svih sandžačkih opština imamo direktne autobuske ili kombi linije prema zapadnoj Evropi i to je neki trend koji moramo zaustaviti. Zanima naprosto građane, a i mene, u narednom periodu na šta ćete staviti akcenat.

Postavio bih pitanje i ministarki za ljudska i manjinska prava - kako ste zadovoljni saradnjom sa nacionalnim savetima i da li u narednoj budžetskoj godini možemo očekivati veća izdvajanja za nacionalne savete nacionalnih manjina? Hvala vam.

Hvala, gospodine Tandir.
Reč ima ministarka Joksimović.

Zahvaljujem na pitanju.
Dosta se govorilo i o Godišnjem izveštaju o napretku, odnosno sada se zove Izveštaj o zemlji, nije više Izveštaj o napretku, ali zapravo notira napredak zemlje u svim oblastima, posebno političkim kriterijumima, vladavini prava, ekonomskim kriterijumima, itd. I danas smo baš imali baš, ja sam prisustvovala, bila je onlajn video-konferencija Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje našeg parlamenta ovde, poslanika u Skupštini, i Evropskog parlamenta, tako da smo i tu prošli, čini mi se, i sa poslanicima dosta oko izveštaja. Mislim da ćemo imati i u planu je da sazovemo sasvim sigurno jednu posebnu sednicu gde ćemo govoriti o izveštaju. Mislim da to zaslužuje i da je to već postala praksa koju smo prošle godine uveli, da se i u parlamentu, kao najvišem zakonodavnom telu, imajući u vidu da i parlament ima zaista brojne i važne ingerencije u okviru samog procesa pristupanja, da ćemo imati i onda ćemo moći detaljnije da govorimo o svemu.
Međutim, vaše pitanje je bilo da li imamo razloga za radost. Ja to ne posmatram na način radosti ili žalosti, ja to posmatram kao jedan proces koji je prilično kompleksan, dugo traje, ne samo za nas, čak mislim da se mnogo promenio u odnosu na prethodnih deset godina, možda i manje, u odnosu na načine pregovora, imamo i novu metodologiju za pristupanje. Brojne su se geopolitičke i rekla bih druge okolnosti promenile, od migrantske krize koja je donela donekle i ekonomsku krizu, da ne govorimo o pandemiji kovida, da ne govorimo o poremećenim odnosima Evropske unije sa nekim drugim vanevropskim akterima. Sve se to reflektovalo, naravno, na sam proces i na jednu nepopularnost politike proširenja.
Ali zbog čega možemo da budemo zadovoljni ove godine, to je možda tema. To je da je zapravo ovogodišnji izveštaj zaista u skladu sa principima nove metodologije, sačinjen tako da na jedan vrlo balansiran, objektivan način prepoznao šta je sve Vlada Srbije uradila. Kada kažem Vlada, to nije samo Vlada, to je i parlament, to su i svi drugi akteri u društvu koji su imali svoju ulogu u ovom procesu, bez kojih ne možemo da sprovedemo brojne reforme i u tom smislu je to prepoznato i ostvareno kroz jednu ocenu koja se provlači kroz čitav izveštaj, koja je negde veći napredak, negde manji, zavisi u kojoj oblasti je definisan, dakle, kao ograničeni napredak ili dobar napredak ili samo napredak, ali u svakom slučaju, sve oblasti su evidentirane kao oblasti u kojima je Srbija u prethodnom izveštajnom periodu, dakle, od prošlogodišnjeg izveštaja do ovogodišnjeg, ostvarila manji ili veći napredak.
Da li mi treba da budemo zadovoljni zato što je to izveštaj notirao? Pa, delom imajući u vidu i neke ranije izveštaje, mislim da je nova metodologija dala novi zamajac i Evropskoj uniji i Evropskoj komisiji da čini mi se da na jedan možda i stroži, ali ja bih rekla u ovom slučaju jedan objektivniji način, zaista oceni sve ono što je urađeno u prethodnoj godini, ali pre svega mislim da treba da budu zadovoljni građani, zato što sve ove reforme koje smo sproveli u krajnjoj liniji one se tiču onoga što mi želimo za naše građane, a to je i efikasnije pravosuđe i lakši i bolji pristup pravdi i pravičnosti svakom građaninu bilo gde u Srbiji da živi i naravno slobode i medijske i manjinske i sve druge, jer Srbija je ozbiljna, odgovorna, demokratska zemlja.
Dakle, naravno da ima posla u brojnim oblastima, ali mislim da smo i tokom pandemije pokazali da smo uspeli da sačuvamo supstrat demokratskog funkcionisanja zemlje na najbolji način, da sačuvamo i slobode i prava, iako to očigledno, kao što su moje kolege prethodno govorile, nije baš donelo uvek, čini mi se, efikasan odgovor možda na neke pandemijske izazove, ali smo sačuvali svačiju i slobodu i pravo, što mislim da je bio test za sve zemlje u Evropskoj uniji, ne samo za nas u regionu, a da istovremeno pokažemo takvu jednu elastičnost privrede i da zaštitimo našu fiskalnu stabilnost, o tome je ministar Mali mnogo i stručnije govorio, ali u svakom slučaju, da uspemo i da nam na tome, između ostalog, jer ne možemo da razdvojimo samo političke i ekonomske kriterijume, oni ruku pod ruku jedno sa drugim.
Vladavina prava znači da, između ostalog, postoji predvidivije investiciono okruženje i svakako da činjenica da je Srbija privukla najveći broj direktnih stranih investicija od svih zemalja jugoistočne Evrope u poslednjoj godini ili čak i dve godine nesumnjivo govori da je i napredak u vladavini prava u tom segmentu ostvaren, što naravno ne znači da nema još mnogo posla. Vi vrlo dobro znate, kao poslanik, koliko posla čeka i parlament kada su u pitanju ustavni amandmani i prateći zakoni koji će dovesti do toga da amandmani, onda kada budu usvojeni, i kada nove odredbe koje će na referendumu građani izglasati, kako da budu i implementirani u punom kapacitetu. To će biti novi set zakona koji ćemo morati da donosimo.
Dakle, proces pred nama stoji, ima puno posla, međutim, nesumnjivo je da smo se u vreme zaista teške krize za ceo svet i Evropsku uniju pokazali ne kao zemlja koja se žalila i bunila zato što su se usred igre promenila pravila igre, odnosno uvedena nova metodologija.
Da smo bili neodgovorna Vlada mogli smo da kažemo, kao što su, neću da imenujem, neke druge države, jer zaista sve podržavamo u procesu evropskih integracija, ali mogli smo da kažemo – eto, baš sad, u sred našeg procesa menjaju se pravila, mnogo su oštrija, mnogo su strožija i mogli smo to da koristimo kao izgovor za nerad, za nečinjenje i jednu letargiju.
Ne da to nismo uradili, naprotiv jedina smo država u regionu, i to sa punim kredibilitetom mogu da kažem, koja je aktivno prihvatila nova pravila igre. Nismo se bunili, nego smo prionuli na posao, reorganizovali svoje strukture, reorganizovali naše pregovaračke strukture i, što je najvažnije, uz aktivnu podršku predsednika Republike, Vučića, i premijerke Brnabić, kako nova metodologija i nalaže, a nova metodologija traži da svi uđu u proces i da svi na najvišem političkom nivou, dakle, učestvuju u pristupnom procesu.
Oni su se potpuno aktivno uključili, što je dalo veliku motivaciju i zamajac, čini mi se, i ostatku administracije da se na još neki, čini mi se, entuzijastičniji način uključi u reformski proces. Naravno, da je to dalo rezultate, počevši od toga da su sva resorna ministarstva zaista na efikasan način, uz koordinaciju Ministarstva za evropske integracije, što je moja prosto uloga i posao kao ključnog koordinatora, ali zaista svi dali doprinos. Ministarstvo finansija oko politike oporezivanja, Ministarstvo rudarstva i energetike oko energetskog sektora koji nam je bio vrlo važan u klasteru 4, Ministarstvo kulture za poglavlje oko dela za informisanje i medije i, naravno, druga ministarstva koja su zaista dala veliki doprinos da ispunimo kriterijume za ona poglavlja u klasterima novim koja su bila neophodna.
To je rezultiralo činjenicom da smo potpuno spremni za klaster 2, a to je klaster koji se tiče inkluzivnog rasta i konkurentnost u kojem ima čak osam pregovaračkih poglavlja. Dakle, potpuno spremni da budu otvoreni i klaster 4, to su Zelena agenda i održiva povezanost u kojoj ima četiri pregovaračka poglavlja potpuno spremnih da budu otvoreni onako kako je Izveštaj i notirao.
Dakle, mi smo spremni za klaster 3, osam poglavlja, klaster 4, četiri poglavlja. To je ukupno 12 poglavlja u dva klastera. Evropska komisija je prepoznala da je Srbija potpuno spremna, da je ažurno pristupila i da može da se napravi ključni korak o kome ste vi pričali i pitali da li možemo da očekujemo da će se i desiti. Svega toga ne bi bilo da prethodno nije notiran ovaj drugi deo našeg velikog posla, ogromnog posla, gde su svi uzeli učešće, a posebno predsednik, premijerka i naravno Ministarstvo pravde, ali i svi mi zajedno, a to je ovaj deo napretka u klasteru 1, tj. u vladavini prava.
Kao što sam rekla, u svim oblastima je zabeležen manji ili veći napredak. Da li će se to desiti, dakle da li ćemo otvoriti klastere koji su preporučeni iz Komisije sada zavisi od odluke država članica. Ono što je važno to je da mi svakako ne sedimo skrštenih ruku, naprotiv mi na svim nivoima razgovaramo sa svim zemljama koje imaju eventualno dodatne rezerve i dileme da bismo učinili sve što je do nas, mada je loptica sada, kako su i rekli iz Komisije, više na njihovom terenu, čak je komesar Varhej rekao – Srbija je uradila svoj deo posla, sada je na nama da isporučimo ono što zaslužujemo.
Dosta sam se naslušala poslednjih dana nakon izveštaja raznih dežurnih kritičara koji su rekli- pa, kakav je to takav pozitivan izveštaj? To je zato što je komesar Varhej Mađar koji je, zaboga, naklonjen Srbiji, pa je zato dobio izveštaj pozitivnu intonaciju. To je sinergija takvog neznanja i malicioznosti na koju zaista neću da ćutim, jer to je apsolutno netačno.
Ovaj izveštaj je napisan po principima nove metodologije, a po tim principa izveštaj se piše tako što najveći deo svojih doprinosa uzimaju upravo države članice u svojim nalazima i svojim analizama reformskog procesa, plus, naravno, akademska javnost, nevladin sektor. Svi su pozvani da daju svoje doprinose ovom izveštaju, u pripremi ovog izveštaja. Onda, sve to ide na sve nadležne direktorate u Evropskoj komisiji. Znači, i u direktora o pravosuđu i u direktorat o energetici i u direktorat o, na primer, konkurentnosti. E, onda kad se sve to interinstitucionalno usaglasi onda direktor za susedsku politiku i proširenje i politiku proširenja, gde je komesar Varhej zapravo zadužen, onda oni objedinjavaju sve te nalaze i sačinjavaju jedan izveštaj.
Čisto sam želela da razjasnim tu jednu, ja bih rekla, zaista perfidnu poruku koja je provejavala kroz dežurne teoretičare toga da Srbija zapravo fingira reforme i da je i ovaj izveštaj samo produkt nečije naklonosti. Ne da nije produkt nečije naklonosti, nego je produkt našeg ozbiljnog i vrednog rada. Dakle, posvećenog rada u teškim okolnostima i naravno podrške građana koja je nesumnjiva za ovakvu vrstu jedne odgovorne politike koja na kraju, uz sve probleme koje, kao što ste vi rekli, EU ima i okrenuta je sebi. To ne znači da EU nije naš prirodan izbor, da nije naš najveći investitor, najveći bilateralni donator, da nije sve ono što zaista, na kraju krajeva, delimo kao jednu sudbinu na evropskom kontinentu, naravno sa različitostima nekih pojedinih država koje uvek postoje, i tokom istorije.
To je zaista potpuno jasno da je Srbija prepoznata kao potpuno jedna moderna, evropska, otporna država, otporna zemlja, ozbiljan narod, ozbiljni građani. Zaista, moram da vam kažem da u svim razgovorima sa najvišim zvaničnicima samo imaju zaista reči hvale, naravno i uz kritike neke koje dolaze s vremena na vreme, da možemo brže, da možemo bolje, da kasnimo sa nekim reformama. Tu ima ponekad istine i mi smo to i uvideli i zato smo ubrzali tempo, ali zaista mislim da se na ozbiljan način govori i da je to ovaj izveštaj pokazao.
U tom smislu, ako pitate da li možemo da budemo zadovoljni, mislim da možemo da budemo zadovoljni i da nam je ovo samo podstrek i motivacija da uradimo još više za našu zemlju, za naše ljude, za naše građane, da ne pitamo samo šta će reći. Naravno, da nam je važna Evropska komisija, ali da sve ovo pretočimo u ono što će građani prepoznati kao boljitak.
Hvala.

Hvala vam.
Reč ima ministar, Tončev.

Poštovani potpredsedniče Skupštine, poštovani narodni poslanici, poštovane kolege ministri, poštovani narodni poslaniče, drago mi je što ste rekli da dolazite i da živite u jednoj nerazvijenoj opštini. Mogu da vam kažem da i ja živim u jednoj nerazvijenoj opštini, čak sam bio i predsednik šest godina u jednoj takvoj opštini i sam znam koliko znači pomoć i bilo koja sredstva iz republičkog budžeta kada dođu u takve opštine.
Formiranjem ovakvog ministarstva Vlada Srbije i predsednik države sigurno su razmišljali o nedovoljno razvijenim opštinama u Srbiji, a imamo ih 44 takve opštine i ovo ministarstvo je zbog toga i formirano kako bi mogli da jednu po jednu opštinu napravimo da izađu iz reda nerazvijenih u razvijene krajeve naše opštine.
Uvek potenciram na tome, svi kažu da su prosečne plate mnogo veće u Beogradu i većim gradovima, a manje, a zbog toga su i nerazvijene, ali mogu da kažem iz iskustva da su troškovi i života mnogo veći u manjim sredinama nego u Beogradu i većim gradovima. Preko ovog ministarstva prošle godine, a s obzirom da imamo ovo novo ministarstvo, da nismo ni znali kakve će projekte da imaju opštine i lokalne samouprave, potrošeno je 320 miliona i to je već u maju i junu mesecu, a ta sredstva su prenesena svim opštinama. Tako, koliko se sećam, u vašem kraju su dobile sredstva i opština Sjenica, Tutin, sve opštine su dobile za razvoj infrastrukturnih projekata, ali su dobili i drugi deo novca za izradu novih projekata koji ćemo da finansiramo u toku 2022. godine. To da li će biti više novca u 2022. godini, tu nam je ministar finansija, tako da očekujemo da ćemo imati više novca i da stvarno država treba da vodi računa o nedovoljno razvijenim krajevima, kao što ste rekli, da bi zadržali i našu decu i našu omladinu i sve koje hoće da žive i rade u tim krajevima.
Imamo još jedna problem oko toga što investitori zaobilaze ovakve opštine, više su za veće gradove, ali i na tome Vlada Srbije i moje ministarstvo radi, da dođu i investitori i da otvorimo radna mesta i manje razvijenim opštinama. Hvala vam što ste postavili ovakvo pitanje i vrlo mi je drago da Vlada Srbije i vi narodni poslanici koji ste glasali za ovo ministarstvo i za mene kao ministra, vodite računa o nedovoljno razvijenim krajevima i da Srbija treba da se ravnomerno razvija. Hvala vam puno.

Hvala, gospodine Tandir. Imate pravo da se izjasnite u trajanju od dva minuta, ako želite. Izvolite.

Hvala…

Izvinite, gospodine Tandir. Ministar Dmitrović.