Zahvaljujem gospodinu Jovanoviću.
Sledeći narodni poslanik je potpredsednik Narodne skupštine, dr Muamer Zukorlić. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministrice sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, pre svega želim da se zahvalim ministrici Čomić što je danas prihvatila da ponese teret koji nije njen, da izveštava o zakonima koji nisu iz njenog sektora, što je za svaku pohvalu, ali svakako da ne možemo ignorisati i potrebu primedbe da podsetimo resorne ministre, izvestioce odnosno nosioce odgovornosti za predlaganje svojih zakona da budu pred Narodnom skupštinom i obrazlažu svoje zakone i odgovaraju na eventualna pitanja za svoje zakone.

Znamo mi da su ministri zauzeti, ali ono što isto znamo jeste da je njihov prioritet ono što je opis njihovog radnog mesta, a jedan od najprioritetnijih njihovih poslova je zapravo predlaganje zakona, odnosno jedan od najozbiljnijih poslova koga rade. Osim toga, ne radi se o nekoj frekvenciji gde tokom godine oni, eto, mogu imati jedan, dva ili maksimalno tri zakona, tako da mislim da Narodna skupština zaslužuje da ovo pitanje ne bude ignorisano, već da se ministri potrude da budu pred nama poslanicima. Vidite da smo mi u mnogo težoj poziciji jer se moramo baviti svim zakonima, a oni imaju po jedan ili dva zakona i opet ih nema pred nama.

Ovo je i preporuka i zamolba, ali bih želeo da oni koji na to mogu da utiču sa pozicije ne samo zamolbe već i insistiranja da prosto ubuduće pojačamo ozbiljnost odnosa prema zakonu, jer s kojom ozbiljnošću ćemo se mi poslanici baviti ovde, ukoliko nemamo resornog ministra koji se mesecima bavio zakonom da nam ponudi ovde dobra rešenja, izmene i dopune, a onda ga nema među nama da nam odgovori na potrebna pitanja, da čuje naše primedbe, sugestije, jer zapravo tek tada imamo i pravi ambijent i pravu atmosferu za raspravu.

Dakle, pred nama su danas tri teme, svakako važne, ne toliko inspirativne za neke velike govore, registri su registri, ali to ne umanjuje njihov značaj, tako da smo mi dužni dati puni značaj i pažnju tim zakonima, ma koliko ne bilo dovoljno prostora da sa registra pređemo na neku našu dnevno-političku aktualnu temu, što je inače poslastica nas narodnih poslanika.

Međutim, registri inače predstavljaju onaj dosadni ali veoma važan deo državnog uređenja, jer po kvalitetu registra zapravo možete da ocenite kvalitet celokupnog poretka u jednoj zemlji, odnosno državi. Dakle, ukoliko imate uredne registre, onda to zapravo znači da imate urednu i uređenu državu, a uloga države odnosno državnog aparata jeste uspostava i održavanje reda u državnom aparatu, administraciji, odnosno u celokupnom sistemu države.

Registri su zapravo ti koji predstavljaju i bazu za vođenje reda u državnom aparatu i administraciji, ali i ogledalo te same administracije. I dan danas se govori o sidžilima tzv. iz osmanskog perioda koji su rađeni u 17. veku, koji su bili toliko uredni da danas istoričari i te kako koriste te sidžile i oni predstavljaju primer uređenosti i urednosti. Tako da dok jedan sistem i jedna država ima tako kvalitetne registre, to znači da ona dobro stoji na svojim nogama.

Što se tiče postupka upisa u registar APR, odnosno Agencije za privredne registre, ono što danas imamo jeste unapređenje tog postupka i samoga registra. Moram priznati, iako se neposredno ne bavim time, ali prema podacima sa kojima raspolažem i određenoj praksi i dodira koga sam imao, da je inače registar Agencije za privredne registre bio dobar. Dakle, to treba kazati, pogotovo što imam iskustva i sa nekim zemljama u našem okruženju kod kojih su još registri po onom starom iz vremena socijalističke Jugoslavije. Pa, recimo, u jednoj nama susednoj zemlji i dan danas kada hoćete registrovati neko udruženje, to je kao osnivanje neke mini države. To je takva procedura, da treba takvih odobrenja, gde ljudi kada registruju neko svoje udruženje organizuju slavlje jer su uspeli da se registruju. To još postoji, samo da znate, u našoj neposrednoj blizini. To je ovde rešeno još poodavno i funkcioniše dosta dobro.

Ali, ono što sada imamo je dalje unapređenje samog postupka i samoga registra. To je jako važno. Dakle, važno je i za podsticaj, pogotovo mladih ljudi, da se usuđuju na osnivanje svojih privrednih subjekata, jer ukoliko od toga počinje sve, od same procedure registrovanja i osnivanja, jer ako se neko koleba, boji se šta znači imati firmu, osnovati svoj privredni subjekt, uključiti se u sve rizike koje to nosi i sve počinje od same registracije, ukoliko mu iskomplikujete registraciju, odnosno sam postupak upisa u taj registar, onda ste ga već uplašili. On kaže – dajte, to je nemoguće, gledajte samo šta mi treba papira da osnujem svoju malu firmu, a tek da se nosim sa svim tim. To izgleda na prvi pogled nebitno, ali je psihološki jako bitno. Ti prvi koraci usuđivanja da idete u privatne poslovne aktivnosti, da budete nosioci te odgovornosti, počinju od samog registra, od samog postupka registracije.

To smo i do sada imali prilično dobro i efikasno, a sada to unapređujemo i to je svakako za pozdraviti i podržati i mi ćemo podržati usvajanje izmena i dopuna ovog zakona.

Kada je u pitanju Centralni registra stvarnih vlasnika, uvažavajući sve ovo što sam kazao i što se opšte odnosi na registre, da ne bih ponavljao, ali ono što ovaj registar čini značajnim jeste i suštinska intencija zbog koje se uspostavlja i ima ovaj registar, a to je nastojanje države da izbegnemo određene mahinacije, određenu hipokriziju, određeno skrivanje stvarnog vlasnika.

Stvarni vlasnik je nešto što nema razloga da bude skriveno ako je sve kako treba, a ako nije kako treba onda treba da se sakrije. Sada, uglavnom razlozi za skrivanje vlasništva nad određenim bogatstvom, određenim privrednim subjektom, određenim biznisom su najčešće sa namerom da se izbegnu određene obaveze, poreske obaveze ili neke druge zakonske obaveze.

Međutim, ne treba zaobići, niti zanemariti i neke druge razloge zašto neko skriva svoje vlasništvo nad nečim. To je nešto što zadire u svojevrsnu socio-psihologiju našeg prostora i što, po meni, predstavlja posledicu nekih ranijih ideologija koje su ovde vladale i koje su nam nametnule osećaj da je sramota biti bogat, da je sramota biti uspešan i da nije dobro da imate određene firme, određene imovine, a ako to već imate, onda je bolje da sakrijete.

Dakle, to je ono što je sivo ili crno u pozadini takve namere i to je kultura mišljenja koju bi trebalo da menjamo. Dakle, to je kultura mišljenja koju bi trebalo da menjamo da prosto podižemo svest da nije niti sramota, niti greh biti uspešan i biti bogat. Ono što jeste i sramota i greh je biti lopov, biti nezakonito bogat, ukrasti od države, ukrasti od naroda, ukrasti od nekog drugoga.

Dakle, to je ono što bismo morali da poradimo, doduše dugoročno, jer to se, ta se svest ne može tako brzo menjati. Ono što se uvuklo i među nas političare u pogledu nekog, da kažemo, populističkog kursa ili diskursa da, eto, je najlakše ili mislimo da je najlakše dobiti glasove time što ćemo se predstaviti siromašnim. Dakle, mi političari, kao, eto, ja sam siromašan, ja nemam ništa i onda narod treba da mi veruje i da mi da svoje glasove.

Ne znam, iako mi mnogi kažu da nisam neki Bog zna političar u pogledu ovih populističkih, da kažemo, akrobacija i da me ne očekuje neka blistava karijera u tom pogledu, ja sam pokušao da se proanaliziram ili revidiram, ali nešto ne mogu da se tu menjam. Da li zato što je kasno se menjati u ovim godinama ili što imam određene etičke barijere da budem licemeran. U životu nikada nisam podlegao licemerstvu i to me jako puno koštao, ali se nisam pokajao i zato i u politici ću učiniti šta mogu. Ja svoju političku ponudu doživljavam kao švedski sto koji se ne nameće, koji je u ponudi. E, sada, da biste prepoznali šta je dobro i zdravo na švedskom stolu nije dovoljno da je dobra ponuda, potrebno je i da imate ukusa i da znate šta hoćete da izaberete. Tako da, nije samo do jedne strane, nije samo do političara, nego, Boga mi, malo i do građana.

To je, naravno, moj pristup. On je više elitistički i on ne donosi preveliku masu glasova. Ja sam toga svestan, ali ja se i u politici što je iracionalno usuđujem ili odlučujem na kvalitet jer mi tako prija i nemam nameru to da menjam. Nadam se da je bar dobro danas imati i takvih. Prosto, neka ponuda bude bogatija, neka sofra bude raskošnija, pa neka uzme svako šta želi.

Ja sam od onih koji je imao hrabrosti čak govoriti ovde i o platama narodnih poslanika, što je, onako, jedna od najjačih tabua, pred mikrofonom, ali ne i u hodniku. Dakle, eto, ja sam usudio, tako da mi je jedan novinar rekao – ti nisi normalan, gde ćeš o tome sada, na tome se gube glasovi? Onako naivno, ja – ljudi, pa nije pravo video neke stvari. Hajde, sad sam malo zaćutao, da ne ponavljam sve to pošto rizikovao bih ako bi se plate podigle, a da rizikujem a da se ne podignu onda mi, pogotovo, nema smisla. Kažem – ništa, i ja ću malo da omudrim, ne baš mnogo, ali malo, koliko je, dakle, neophodno.

Međutim, eto, i o tome sam govorio. Sve je to deo te naše kulture da nešto sakrijemo, itd. Mislim da treba da težimo jednom novom vremenu u kome će biti časno i pošteno i pohvalno da budete uspešni i bogati, ali korektno, sa registrom, zapisanim stvarnim vlasništvom. Zato sigurno će trebati vremena, neće to moći brzo. Ili, bar, ako hoćete da bude uspešni u biznisu okanite se politike, jer nećete imati glasova.

Dakle, za sad je tako. Mislim da to nije dobro, ali nije toliko bitno u politici šta ja mislim, mnogo je bitnije šta glasači misle jer oni na kraju odluče i daju koliko kome hoće podrške, odnosno poverenja. Na kraju, sviđalo se to nama ili ne, mi to moramo da poštujemo jer je sistem tako postavljen da se zapravo po broju glasova meri i poverenje koje imate da biste upravljali državom ili nekim njenim organom. Ali, sigurno je dobro da ovaj registar do kraja uredimo i da eliminišemo, dakle, mogućnosti mahinacija.

Neko je pomenuo i terorizam, kako ćemo sa ovim registrom da sprečimo unošenje u zemlju prljavog kapitala. Postoji ta opasnost i treba to da se kontroliše, ali kod nas je mnogo primetnije iznošenje neko unošenje. Tako da, za naše stanje i ovaj registar će imati značajnije efekte da spreči iznošenje kapitala iz zemlje. Dakle, to je u ovom slučaju za nas interesantnije, ali naravno da ćemo na osnovu registra moći smanjiti mogućnosti bilo kojih zloupotreba.

Kada su u pitanju pametna brojila, svakako da se radi o tehnologiji. Inače, kada je nešto novo uvek, koliko god da imate onih protagonista za novo i za novim, imate i onih koji imaju rezerve. Uvek će ih i biti. Pre neki dan na onoj debati na RTS-u potrošili smo sat vremena o litijumu i lignitu, ali ja se setih kad sam bio dečak, pa sam pomagao svom ocu da kosi na livadi tada su se pojavile motorne kosačice.

To su bile velike rasprave na selu, da li i koliko motorna kosačica ugrožava travu, jer ona svojim uljem i naftom promeni miris trave i neće goveda da jedu travu. Mislim da smo mi negde skoro deset godina nastavili ručno da kosimo dok smo shvatili, odnosno dok su shvatili oni koji treba da oduče da kupe kosačicu, da je to besmisleno i da će motorna kosačica olakšati košenje.

Da ne govorim druge primere, kad god se pojavilo nešto novo ono je dobilo svoje oponente i svoje protagoniste, ali oni koji odlučuju bitno je da shvate šta je to što će značajno modernizovati, olakšati tehnologiju koja je u ovom slučaju potrebna. U ovom slučaju ta brojila su neophodna iz mnogo razloga, što zbog efikasnosti praćenja, beleženja, čitanja, učitavanja brojila, što zbog smanjenja mogućnosti raznih manipulacija. Pomenuću, ne znam da li je ta pojava prisutna u drugim krajevima, ali zaista kod nas je jako mnogo žalbi i pritužbi o netačnim čitanjima, o oscilacijama na brojilima. Dakle, to su ogromne cifre u pogledu oscilacija. Šta se tu dešava, očito to ne može biti samo greška, da mogu postojati i druge pozadine.

Tako da će ovo elektronsko unapređenje čitanja električnih brojila za trošenje električne energije zasigurno unaprediti i preciznost i efikasnost i to svakako treba podržati.

Međutim, da bi sva ta brojila imala smisla mi moramo ubrzati obnovu mreže električne energije, posebno na prostoru Sandžaka. Ja sam o tome više puta govorio i svaki sledeći put kada hoću da govorim rizikujem, pitam se da li da govorim ponovo ili ne govorim, da li je bolje da podsećam pa da ostavim utisak da se o tome brinem, a da ako se ništa ne poduzima onda ispada da mi ovde samo pričamo, a nema nikakve vajde, ili da zaćutim pa kažem – govorio sam dva puta dosta je.

Nažalost, moramo govoriti, ali u nekim delovima naše zemlje, kao što je prostor Sandžaka, stvarno je elektro mreža u očajnom stanju. Evo, juče smo imali, ili prekjuče, utorak, centar Novog Pazara je bio bez električne energije tokom celog dana. Doduše, to se poklopilo sa posetom ministra prosvete koji je imao vrlo bogatu posetu Novom Pazaru i o školama i univerzitetima, sa svojom vrlo bogatom delegacijom. Dakle, po mraku se poseta odvijala. Sada ste imali i taj utisak u gradu sa 120 hiljada stanovnika u sred bela dana itd, a napolju oblačno, nije ni centimetar snega. Kad je centimetar snega zna se da nestaje električna energija.

Dakle, da bi imalo smisla ovo što radimo u modernizaciji, moramo one klasične stvari, one neophodne, u ovom slučaju to je elektro mreža i dalekovodna prema Sjenici i dalekovodna prema Tutinu, koje su zaista u očajnom stanju, nešto se radi sa tom velikom trafostanicom u Tutinu, to pratimo i radujemo se, ali potrebno je pokrenuti sve ono što smo političkim dogovorima postigli u pogledu obnove elektro mreže od Novog Pazara do Priboja. Mi ćemo na tome insistirati i svakako da će sve to imati smisla u svojoj kompletnosti, uključujući i elektronsko brojanje i sve ovo što činimo, odnosno usvajamo danas ovim zakonima. Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodinu Zukorliću.
Gospođa ministarka, izvolite.

Zahvaljujem.
Zahvaljujem narodnom poslaniku na opaskama o kulturi odgovornosti i ustavnom ponašanju kada je u pitanju izvršna vlast i zakonodavna vlast. Narodni poslanici, Narodna skupština može, svi mogu kako hoće, a za izvršnu vlast se zna kako mora.
Ono što je moja želja je da vas informišem da bi ministarka Anđelka Atanasković i ja bile srećnije da je ona ovde, ali nije se još uvek oporavila od bolesti i to je ključni razlog. Ovim putem joj želim da što pre zauzme svoje mesto ovde pred vama, odgovarajući na sva vaša pitanja.
Postoji trivija za bar jedan zakon, pošto u ovom slučaju imate pred sobom članicu Vlade koja zna da napravi strujno kolo slabe potrošnje od predmeta koji se nalazio u ovoj sali i da vam demonstriram kroz to i kako radi strujomer, a umem i da rasklopim strujomer i popravim. O licnovanju i ostalom da ne govorim. Mogla bih verovatno da vam budem mnogo zanimljivija pričajući o naponu, otporu, struji i o načinima na koji se i kroz kakav koeficijent korisnog dejstava dobija električna energija iz bilo kog izvora, nego da pričamo o ovim zakonima, ali to je zaista trivija.
Ono što je u stvari moja želja da vam odgovorim je što ste veliki deo svog izlaganja posvetili u suštini kulturi za promene ili nedostatku kulture za promene, što je važan problem kod svakog zakona.
Ono što znam o druga dva zakona, pošto sam učestvovala i u pripremama za donošenje jednog od njih, je da je u društvima poput našeg uvek najteže naći pravu meru između toga da napraviš zakon koji će napraviti prijateljsko okruženje za korisnika tog zakona, a da istovremeno spreči zloupotrebe, prevare, sve ono čemu smo skloni u traženju čuvenih rupa u zakonu, pošto postoji jedna kultura ponosa kod nas u društvu – e, našao sam rupu, pa nešto sam ga prevario, da nađete harmonizaciju između toga ili da radite samo na kulturi promena, pa da vam onda rešenja koja dolaze iz analize stanja zašto je neki propis potreban budu prirodne za prihvatanje. U oba slučaja vam treba vreme.
Znači, Agencija za privredne registre je imala danas govoreći smešne prepreke 2004, 2005. ili 2007. godine, kao i Centralni registar pravih vlasnika. Sada ima drugih problema. Ono što je važno, jeste da zajedno i mi iz Vlade i vi iz Skupštine kažemo ljudima da merenje valjaju li članovi zakona, nadzor nad onima koji zakon neposredno primenjuju i analiza efekata primene zakona, to je posao koji nikada ne prestaje. Moja molba bi bila da odbori u kojima radite, u kojima predsedavate, onoliko često koliko vam to odgovara, stavljaju u analizu i u nadzor svaki od zakona za koji glasate. To je možda jedan od mehanizama, ne dovoljno snažan, kao što vi kažete – reći ću, pa šta bude, ja to potpuno razumem, ali pratiti kroz rad odbora samo jednu temu, recimo, pratiti ovu odličnu ideju da imate jedan broj domaćinstava koji će imati pametna brojila, deliti informaciju o tome, to je jedan mali doprinos i korak ka promeni te lenjosti u kulturi promena.
Ponavljam, što se ostalog tiče, znači, kulture odgovornosti članova Vlade i ustavnog ponašanja članova Vlade, apsolutno sam vas razumela i preneću da svi oni koji baš ne moraju kao ministarka budu ovde i dobrovoljno se podvrgnu nadzoru i kontroli onako kako Ustav kaže i kako naš sistem u Srbiji zahteva.

Zahvaljujem.
Replika, gospodin Zukorlić.

Ne sumnjam čak, onaj ko je odlučio da vas pošalje danas da budete ovde izvestilac uopšte nije pogrešio i ja mu predlažem da kad god budu trebali da šalju nekog nenadležnog za teme da pošalju vas, jer se sjajno snalazite i ja vam i na tome čestitam.

Ovo što ste kazali da znate sa električnom energijom nisam znao, ali kada malo boljem razmislim potpuno vam verujem, čak mislim da znate i više od toga, da možete kad hoćete da napravite i neki strujni udar, neki kratak spoj u retoričko-političkom smislu. To ste nam dokazali i dok ste bili narodni poslanik, ne samo sada dok ste ministar.

Eto, ja dok sam malopre predsedavao celu stranicu sam imao ispred sebe ministara i njihovih službi, umorio sam se čitajući ko je sve pozvan, a onda dobijemo dole vas i vaše saradnike. Naravno, potpuno je razumljivo da je neko zbog bolesti sprečen i to nije nešto što bismo na bilo koji način kritikovali, ali je tu cela ekipa onih koji zasigurno nemaju toliko ozbiljan razlog. Zato, zahvaljujem na razumevanju da je ovo nešto na čemu treba insistirati obostrano i da to nije pitanje ličnog ili partijskog stava.

O ovome drugome se slažemo, da je jako važno raditi na unapređenju svesti na promenu kulture shvatanja, uključujući i samu kulturu promena na bolje. To je nešto što može, naravno, da se radi i deluje kroz odbore, ali je tu jako važan kompletan sistem obrazovanja i jako su važno mediji, kao i naš javni politički diskurs. Što više nas o tome bude govorilo, pa i u Narodnoj skupštini, onda će i oni drugi koji to rade kroz medije ili obrazovanje zasigurno bar donekle shvatiti ili uvedite da se radi o nečemu važnom. Hvala.

Zahvaljujem.
Sledeći je narodni poslanik Vojislav Vujić.
Izvolite.

Hvala vam, uvaženi predsedavajući.

Uvažena ministarka sa saradnicima, kada poslanik koji pokriva sve teme u parlamentu postane ministar, onda sam siguran da lako može da pokrije i sve resore u Vladi. Iskustvo koje vi imate ovde apsolutno nije malo. Doduše, i ja sam danas nešto čuo, nisam znao da se toliko baš razumete u struju, da umete da napravite to strujno kolo, ali obzirom na vaš resor koji vodite, sa delom tog resora ja se sigurno ne bih uhvatio u to kolo.

Kada su u pitanju ovi zakoni, ići ću onim redom kako ste i vi krenuli. Prvi je Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o garanciji između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj. Složio bih se sa kolegama da su danas stvarno ove teme malo suvoparne, ali, naravno, nisu nevažne i nisu nebitne, moramo da se bavimo sa istim tim temama. Isto tako, naš je zadatak da dok vodimo tu diskusiju sa vama ovo spustimo i na neki nivo da svako od građana lakše može da razume o čemu pričamo i o čemu se danas ovde radi.

Konkretno, mi kao država dajemo garanciju za posao koji će elektroprivreda da uradi, posao vrednosti od 80 miliona evra. Konkretno, danas pričamo o toj tranši od 40 miliona evra. Ona se odnosi na nabavku, na instalaciju, na ugradnju i softvera i hardvera koji je direktno vezan za pametna brojila. U ovom slučaju će se ugraditi 205 hiljada pametnih brojila, odnosi se na gradove Niš, Čačak i Kraljevo.

Ono što je vrlo bitno zbog čega mi iz JS podržavamo ovaj zakon je to što je ovo podatak koji sam našao iz 2019. godine – gubici na mreži, pričam o niskonaponskoj struji, bili su veći od 11%. Ako bi to trebalo nominalno da iskažemo ovde, to je iznos preko 200 miliona evra na godišnjem nivou. Znači, imamo neke gubitke, različite stvari su u pitanju.

Ako treba da se uporedimo sa nekim evropskim standardima, pošto gubici svuda postoje, to je normalna stvar, prosto, takva materija je u pitanju, imamo situaciju da su kod njih evidentirani gubici do 4% i to se smatra opravdanim gubitkom. Znači, na ovih naših 11%, ovo što danas radimo i ono što će Elektroprivreda da radi u svakom slučaju nam svima ide u korist.

Ako bi ove gubitke o kojima sam malo pre pričao uporedili sa proizvodnjom Termoelektrane „Kostolac“, sveli bi se na istu cifru. Šta to znači? Da boljim uštedama, jednim domaćinskim ponašanjem, koje mi iz JS zagovaramo, ne samo da stvaramo veliku uštedu sa ovakvim projektima, nego imamo i ekološku korist, koja u startu možda nije vidljiva, ali ako uzmemo u obzir koliko jedna termoelektrana treba da nam zagadi vazduh, a sa ovakvim projektom potrebu te elektrane svodimo na minimum, onda je ovo još jedan od argumenata zašto podržavamo ovaj zakon.

Ono, ministarka, što nikako ne smemo da zaboravimo, ima veze sa ovom temom svakako, to je bombardovanje koje smo preživeli, pričam za ovo zadnje bombardovanje koje je išlo u korist teroristima, koji su nam pravili, i dan-danas prave, te probleme u našoj južnoj pokrajini. Jedno bombardovanje zbog koga smo svi zajedno mnogo trpeli. O žrtvama i o šteti tog bombardovanja je teško pričati i danas, zato što su žrtve velike, ne mislim samo o vojnim žrtvama, pre svega pričam i o civilnim žrtvama. Ali, ono što je vezano za ovu temu, to je ta šteta, materijalna šteta koju smo pretrpeli kada je u pitanju energetska mreža.

Tada su specijalno za nas u Srbiji po prvi put isprobavane te grafitne bombe, ja sam to ovde jednom pričao dok je bila i ministarka energetike tu, te bombe su namenski pravljene da razore energetski sistem Srbije. Što bi mladi rekli, u tom trenutku posle bombardovanja energetski sistem Srbije vraćen je na fabrička podešavanja. Bukvalno je tada sve sravnjeno tada sa zemljom. Naravno, i takva zemlja, sa pre svega stručnim ljudima, inženjerima koje smo imali, danas nije sa nama gospodin Mrkonjić ovde, iz opravdanih razloga, i on je tada bio jedan od sinonima za nešto što se radi pre roka. Država je uspela za vrlo kratko vreme da revitalizuje i privredu i energetski sistem. Ono što smo tada naučili, a to je bilo, što mora uvek da bude stalno ispred nas kao neka vodilja, da moramo da se trudimo da energetski ni od koga ne zavisimo.

Znači, ta energetska nezavisnost je u stvari nešto što će da sačuva i našu privredu, zato mi je žao što danas nije ministarka privrede sa nama, a imao sam konkretno neke teme, da me ne shvatite pogrešno, ja ne sumnjam u vašu stručnost, to sam rekao na početku, ali prosto, eto, ona nije tu, pa ću malo i svoj govor drugačije da koncipiram.

Evo, vratiću se na ova brojila. Znači, u tim gubicima struje o kojima sam pričao postoje dva načina kako se ta struja gubi na niskonaponskoj mreži. To su tehnički i netehnički gubici.

Kada pričamo netehničkim gubicima, tu dolazimo do „pametnih brojila“, zato što su ti netehnički gubici podeljeni na tri dela, podeljeni su upravo na jedan deo koji se tiče direktno brojila, na jedan deo koji se tiče krađe struje i na pogrešno očitavanje.

Znači, da ne ponavljam sve ono što sam rekao, ovo je dobra stvar, ovo što danas glasamo treba sve češće da glasamo i da ne budu samo tri grada pokrivena sa ovakvim brojilima, investicije jesu velike, ali u nekoj bliskoj budućnosti bi trebalo da veći broj gradova ide istim ovim putem.

Ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović je pre par dana izjavila da neke potrebne investicije da bi bili apsolutno energetski nezavisni se kreću čak do 17 milijardi evra, to je ogroman iznos, ali ako uzmemo samo jedan od gubitaka koje sam naveo ovde na početku, to nisu sredstva koja treba izbegavati, svakako treba voditi razgovor u tom pravcu i sa MMF-om i sa Svetskom bankom.

Ono što je, kada je u pitanju ta energetska nezavisnost, sada situacija iz koje teško možemo da nađemo rešenje, ja sam siguran da će narednih dana o tome sve češće da se priča, a to je veštačko đubrivo. Sve fabrike u Evropi koje se bave proizvodnjom veštačkog đubriva su zbog ove situacije sa gasom i sa cenama, koje su trenutno ovakve kakve jesu, obustavile svoju proizvodnju. To hteli, ne hteli, ako nema direktne veze sa nama, indirektne će da ima, zato što i naši seljaci u procesu proizvodnje moraju da koriste veštačko đubrivo, tj. ne moraju da ga koriste, ali onda prinosi u organizovanoj poljoprivrednoj proizvodnji su značajano manji.

Mi smo u rebalansu budžeta koji smo juče usvojili dali dodatnih 2,7 milijardi dinara za poljoprivredu, tako da iznos subvencija na različite načine u poljoprivredi prelazi 60 milijardi, ali niko nije očekivao da ćemo imati ovakvu situaciju sa veštačkim đubrivom.

Ja sam siguran da će dobri domaćini i poljoprivrednici da se snađu za ovu jesenju setvu, da će to nekako da premoste. Ono što sam hteo da kažem ministarki privrede, da je danas tu sa nama, ili ministru poljoprivredu, kada ga budem video ovde u parlamentu, je to da moramo na proleće da razmišljamo kako da pomognemo seljacima, tj. gospodinu seljaku, kako bi to rekao Dragan Marković Palma, predsednik moje poslaničke grupe, da lakše dočeka to proleće i da mu omogućimo ili bar da mu umanjimo štetu, kada je u pitanju veštačko đubrimo.

Da ne širim puno ovu temu, poslanička grupa JS svakako podržava ovaj zakon.

Ova dva sad stvarno jesu suvoparna, ali i o njima moramo da pričamo. To je Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre. Kada je u pitanju Agencija za privredne registre, ovaj problem koji smo imali sa pandemijom koja nas je snašla je sigurno ostavilo velike posledice i na njih. Zašto to kažem? Zato što je posao koji Agencija za privredne registre obavlja izuzetno obiman. Mi danas tretiramo samo jedan mali deo njihovih obaveza, ali Agencija za privredne registre stvarno ima veliki obim delovanja i poslova koje radi.

Dozvolićete mi, pošto ima dosta brojeva, ovo prosto nije ni moguće sve zapamtiti, ja sam uzeo opet presek tu, 2019. godinu, pre ove pandemije, kada su još neke stvari bile lagano merljive i kada smo mogli da ispratimo ritam šta se dešava u kontinuitetu.

Znači, u Srbiji je u 2019. godini osnovano 9.157 privrednih društva, što je u tom trenutku za 3,82% više nego ranije godine, osnovano je i 37.160 preduzetničkih radnji. Od ukupno više od 46.000 novoregistrovanih firmi putem e-registracije, u tom trenutku osnovano je 359 privrednih društava i 2.031 preduzetnik. Šta to znači? Da će sad to sve da bude sa procentima u poređenju sa tom 2019. godinom drugačije, zato što je sada jedini način da izvršimo registraciju nekog privrednog društva elektronskim putem.

U toj prethodnoj godini, znači 2018. godini, osnovane su 303 zadruge, 77 ogranaka stranih preduzeća, 37 predstavništava ino-firmi itd. Najviše firmi registrovano je za nespecijalizovanu trgovinu na veliko, izgradnju zgrada, konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem, zatim su otvoreni restorani, kafići, firme za drumski prevoz tereta, računarsko programiranje, trgovinu automobilima, frizerski saloni i kozmetički saloni. Među preduzetnicima najviše ih je bilo registrovano za računarsko programiranje, ugostiteljstvo, konsultantske aktivnosti, potom slede vlasnici frizerskih i kozmetičkih salona.

Ovo nije loše kad se spomene zato što prosto za neke stvari sam ja bio iznenađen kada sam čitao, pa eto prosto ljudima koji žele da se bave nekim preduzetništvom, nekim privatnim poslom ovakve statistike koje su lako dostupne mogu da daju neku novu ideju.

Iz privrednih subjekata su tokom 2019. godine izbrisana 27.163 privredna društva, od čega je najveći deo, oko 22.400 društava, obrisano nakon sprovedenog postupka prinudne likvidacije. Ovo će da ima veze i sa sledećom tačkom o kojoj ću da pričam.

Prvog dana 2019. godine, koju sam uzeo za reper, u Srbiji je bilo ukupno registrovano 119.557 privrednih društava i 271.210 preduzetnika.

Prema podacima iz APR-a za poslednjih pet godina broj osnovanih privrednih društava u Srbiji povećan je za 19,94% a, preduzetnika za 11,14%. Šta to znači? Sa jedne strane ako racionalno sada pristupamo temi koja je na dnevnom redu, svakako ćemo svima da olakšamo posao. Nesporno je da ćemo da smanjimo troškove.

Ono što sada ja hoću da pitam, moram da pitav vas, zato što nemam sagovornika iz konkretnog ministarstva, jedna od tema koju smo otvorili i na Odboru za finansije u tom trenutku, mi smo imali ministre, imali smo ljude iz Agencije i ono što smo svi hvalili to su rokovi koji su pomereni, tj. za prijem redovnih godišnjih finansijskih izveštaja, znači rokovi su pomereni i tu se privrednim subjektima izlazi u susret i to je dobro, zato što se rokovi pre svega tiču njihovih obaveza. Zamoliću samo da ispratite.

Znači, kada su obaveze privrednih društava u pitanju koji oni nesporno moraju da izvršavaju, jer je to u skladu sa zakonom, rokovi su ima relaksirani. To je dobro, ali gde ja lično vidim sada jednu manu i mi smo u okviru naše poslaničke grupe Jedinstvene Srbije o tome pričali, pa vas molim da probate bar da nađete neko racionalno objašnjenje ili da u nekom narednom periodu to bolje sagledamo u odnosu na efekte koje ćemo da imamo u toku sprovođenja elektronskog prijavljivanja, a to je sledeća stvar.

Obzirom da sada jedini način da registrujemo privredno lice je elektronskim putem. Malopre je kolega pričao o svom gradu gde je rekao da se desila situacija da je nestala struja što nije nemoguća stvar, ali postoji i još nekoliko situacija koje ne moram sada da nabrajam, a opet se tiču kako mogu sada prosto da kažem, tog tehničkog ili hardverskog dela, da vrlo lako ministarka, možemo da dovedemo pravno lice u situaciju da nema mogućnost da registruje svoje pravno lice.

Dozvolite samo dok završim sa pitanjem, pa možda ministarki ne treba pomoć. Znači, šta je sada situacija? Mi bismo time nekom ugrozili pravo na rad, jer ako mu iz tehničkog razloga onemogućimo otvaranje privrednog društva, preduzetničke radnje ili šta god, onda mi kao oni koji trebaju da donose zakone i da stvari dovode u pravo stanje, onda bi mi sa izmenama koje ne bi bile usvojene po pitanju ovog problema, mi bi kršili zakon. Znači, ne bismo neko davali pravo na rad.

Molim vas da o tome razmislite, vidim da ima tu kolega iz Agencije. Ja nisam amandmanski hteo da reagujem na ovo, prosto mislim funkcionišemo vrlo korektno kao poslaničke grupe. Imali smo do sada vrlo dobru komunikaciju sa resornim ministarstvima, pa eto, uzmite ovo u obzir, ne morate ni odmah da odreagujete, ali kroz provođenje ovog zakona ukoliko vidite da je ovo što pričam smisleno, onda dajte da nešto uradimo da nam to ne stvara probleme.

Kada je u pitanju Zakon o centralnoj evidenciji stvarnih vlasnika. Ovo je mlad zakon, taze donesen, usavršavamo ga i siguran sam da će on još nekoliko puta da dođe ovde zato što situacije koje su na terenu malo drugačije diktiraju uslove poslovanja i onda onim ljudima koji ne ulazi iz najčasnijih namera u formiranje privrednog društva koji svesno osnivaju privredna društva da bi oprali neki novac, da bi se bavili najprostije rečeno kriminalom, moramo da nađemo način kako da im stanemo na put.

Danas je kolega Bane rekao da kada pričamo o tom nekom, nije o tom nekom, to je ozbiljan problem modernog društva o terorizmu, ovde kada kažemo pranje novca, nekako odmah se nadovezuje zarez, pa se kaže terorizam. Iskren da budem, nisam siguran da u Srbiji se pre svega novac na ovakav način ispumpava da bi se neko bavio terorizmom, više se tu radi o mitu, o korupciji, o nekim zloupotrebama itd. ali za razliku od ovih terorista o kojima je kolega pričao koji mogu takav novac da unesu u Srbiju, ja nemam taj

strah da će teroristi da unesu novac u Srbiju. Ono što je kod nas očigledno, to je da teroristi iz Srbije iznose novac na različite ofšor kompanije, na različite destinacije i to je ono što mi konstantnim usklađivanjem ovog i slični zakona moramo u jednom trenutku da sprečimo.

Nažalost imao sam jedno ružno iskustvo i moja porodica, kada su u pitanju te fantomske firme, tako da i sa ovim zakonom mi stvari ispravljamo, ali mašta onih, kako da vam kažem, nepostojanje straha za bavljenje kriminalom uvek mogu da nađu, kako se to prosto kaže, rupu u zakonu.

Ovo je dobro što danas radimo, zato mi iz poslaničke grupe Jedinstvene Srbije ovo podržavamo, ali svakako moramo, pre svega vi, a i mi zajedno sa vama uvek da budemo spremni da nađemo te i da presretnemo te njihove ideje i da svaki put zakon bude sve bolji i bolji. Ponavljam još jedanput poslanička grupa Jedinstvene Srbije u danu za glasanje podržaće sva tri zakona. Hvala.

Zahvaljujem gospodine Vujiću.
Gospođa ministar, izvolite.

Da nastavim o triviji za moje prisustvo ovde razlog je zašto znam da objasnim sve o elektromagnetizmu, ne što sam fizičarka, a to je i razlog zašto bi možda umela da vam objasnim i vašu dvoumicu oko toga, ako sve bude elektronski da li će to sprečiti neke da uopšte počnu poslovanje.
U fizici imate jednu veličinu koja je inače čarobna i za kosmologiju, koja se zove entropija. Entropija vam daje sve što vam znanje treba o meri neuređenosti sistema. Kada to prenesete na ljudsko društvo, onda dobijete da je nered spontan. Ne treba da ulažete nikakvu energiju, nikakvo znanje, ništa da bi bilo nereda, nered je spontan, kao što vam je nemar spontan. Za razliku od toga red je nešto što zahteva energiju, što zahteva vreme, zahteva napor, zahteva znanje, zahteva objašnjavanje, ali je red dobar. Mi u Vojvodini kažemo, mi smo iz Vojvodine, mi i kad smo sami stanemo u red.
Znači, kada gledate razvoj propisa o privrednim registrima, merilo se odmah hoće li ljudi uopšte prihvatiti da bude reda tu. Kada uvodite sistem za plaćanje autobusa, to je nešto što ja nisam razumela, kada je u Beogradu uvođena obaveza Bus Plus i plaćanja karte. Ja vidim ljudi protestvuju i pitam – zašto? Kažu – zato što mora da ulaze na jedna vrata. Ne razumem zašto ljudi protestvuju. Kaže, moraju da plaćaju autobusku kartu. Ali, to je dokaz mog neznanja jer dolazim iz grada gde se vazda ulazilo na prednja, izlazilo na srednja i vazda plaćala karta.
Tako vam je i sa APR, znači, treba da izmerite šta je to što će ljudi kojima želite da stvorite, kako da kažem, prijateljsko okruženje prihvatiti. Uvek se po prirodi stvari entropija na to tera, funkcija S, da tražite mnogoznačna rešenja sa nadom da će vam sistem sam odbaciti najbolje. Otuda i u ovom propisu i u mnogim drugima, ponuda možete i elektronski, možete i peške do šaltera, ne morate i ovako, ne morate i onako. Šta je ishod? U sve i jednom dokumentu strašno mali procenat ljudi prihvati promenu koja je bolja po njih. To možete da merite, da gledate izdavanje elektronskih dokumenata, korišćenje elektronskog potpisa, korišćenje elektronskih usluga banaka, elektronska komunikacija za decu u školi, ovde nas i elektronski sistem, gde god hoćete.
To vam je entropija u nama. Mi smo skloni zato što poznajemo nered u kojem smo, skloniji smo tome da tako i ostane. Onda imate i hibridna rešenja, ovaj zakon je recimo jedna od primera gde je bilo hibridnog rešenja. Pa, kaže – daj nešto da mora elektronski, a ovo ostvi da bira. Onda odjedanput imate da se ako birate pristup elektronski ili lično ili poštom, onda ćete birati starije, ali ako možete samo elektronski da podnosite finansijske izveštaje, onda bez problema to radite elektronski.
Sada je korak, spremno je za to da sve bude elektronski. Ja vam dajemo ovako objašnjenje koje možda ne bi se složili ni saradnici ni ministarstvo, ali je to više obrazloženje iz onoga što je post analiza propisa ovakve i slične vrste. Vrlo će ozbiljno i ministarstvo i ja ću preneti vašu zabrinutost da će mera kojom želimo da omogućimo svima da koriste za sve ono što već koriste za finansijske izveštaje, da neće dati očekivani ishod.
U tom smislu je rasprava u Skupštini dragocena i uvek se može naći poseban protokol kojim će se gledati kako raste procenat, da li raste i da li ima zastoja samo zato što je sve elektronski?
Za Zakon o Centralnom registru, znate, ponoviću samo rečenicu, vi kada hoćete da uredite neki sistem, dakle, šta hoćete sa Centralnim registrom o stvarnim vlasnicima, hoćete pravdu ljudima, neko ko ima vlasništvo, koji je legalno stekao plaća porez i on može da bude ljut, povređen, besan, svašta, zato što se pojavio neko ko, niko ne zna odakle mu je imovina i ne plaća porez.
Znači, vi sistem zakona, red pravite, tako da svi mogu da prijave imovinu i da mogu da dokažu da je njihova imovina i da plaćaju porez. Ne prave se zakoni za izuzetke, jer je u svim državama čak i u Srbiji to što krši zakone su izuzeci.
Zakoni se prave da uredite sistem tako da vam na najjednostavniji način dolazite do informacije ko su stvarni vlasnici. Da li će uvek biti nekoga ko će koristiti neke kanale, za zgodno im iz svojih razloga? Naravno da hoće, nije niko, kako da kažem, naivan, pa da veruje da će izmene i dopune i po akcionom planu u Zakonu o Centralnom registru stvarnih vlasnika i eliminisati probleme. Neće.
Da li se novac finansira iz terorizma, da li novac ide iz legalnih izvora? A kako da vam kažem, kako gde, ali u Srbiji ne. Ne možete postaviti teorijski i jednakost za to šta se sve finansira terorizmom, zato što različite država različito definišu terorizam.
Imate država koje vrlo legalno iz budžeta definišu ono što mi zovemo terorizmom, s pravom, ali mi imamo jasne definicije i želimo da suzbijemo terorizam zato što on je đubre, otpad globalizacije, i zlo je za svako društvo i proizvodi nepravde i smrti i proizvodi patnju. Zato je važno da i ovakvim propisom onemogućimo finansiranje terorizma, zato što nam je promaklo odakle taj novac koji oni imaju.
To su vam moja objašnjenja sa nivoa nekoga ko gleda u analizu efekta, zakona odnosno upravo da proceni kako će taj zakon, kakvog dobra će napraviti za ljude u Srbiji, i ponavljam vrlo pažljivo će biti preneto i uz naš predlog zahtev da se prati jednom primenjen zakon, da li remeti bilo koga da u APR ostvari svoja prava registracijom kojeg god, malog, srednjeg preduzeća, firme, šta god da ima.