Hvala.
Reč ima Dušan Radojević.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena ministarko, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani, Srbija je danas nezavisna i samostalna zemlja koja prijateljstvo gradi i sa istokom i sa zapadom i zahvaljujući toj politici koju predvodi Aleksandar Vučić uspeli smo da prebrodimo mnoge krize koje su u godinama iza nas.

Kada pričamo o krizi izazvanom pandemijom korona virusa, ne možemo da se ne setimo naše reakcije sa početka cele te situacije, da smo prva zemlja u Evropi koja je uspela da obezbedi četiri vrste vakcina i da obezbedi dovoljno respiratora kako bi naši građani mogli da se bore sa ovom opakom bolešću.

Nakon toga, posle te krize, usledila je i kriza energetska koja se odnosi na cenu gasa i struje na evropskom području. Verujem da ćemo mi uspeti, zahvaljujući takvoj politici, da obezbedimo povoljne uslove da i u narednoj godini imamo pozitivan prirodni rast, da imamo nove fabrike, nova radna mesta, da jednostavno se stvore uslovi u Srbiji, da strani investitori dođu ovde i da nastave svoju proizvodnju ukoliko Evropu zahvati neka ozbiljnija kriza. To su uspesi Aleksandra Vučića i upravo te njegove politike gde pregovara sa svima u svetu, ali poštuje naše institucije, naše nacionalne interese, našu državu i građane.

Pored te krize koja je bila izazvana i pandemijom korona virusa i ekonomskom, energetskom situacijom moramo da odamo, pre svega, poseban značaj za sve privredne aktivnosti u poslednjim godinama koje smo preduzeli, i Vlada Republike Srbije i predsednik, da se stvore nova radna mesta.

Zašto danas pričam ovde o ekonomiji ako je na tema dnevnog reda ekologija? Zato što jedno i drugo usko povezano.

Nisu mogle demokrate u prethodnom režimu da pričaju o ekologiji zato što su imali 25% nezaposlenosti i zato što su zatvarali fabrike. Ta kriza kod njih je trajala od dolaska na vlast 2000. godine, pa sve do 2012. godine. Tada ni građani nisu brinuli o ekologiji, jer su ljudi gledali da obezbede sebi i svojoj porodici parče hleba. Danas, hvala Bogu, nezaposlenost je na 10% i ispod 10% i stvaraju se uslovi, konstantno rastu penzije i plate. Koliko god da iznosi povećanje ono je u konstantnom porastu i to je ono što građane ohrabruje da veruju da postoji nada i za ovu zemlju da izađe na pravi put. To je preduslov da se danas bavimo ekologijom, da se danas bavimo zaštitom životne sredine, jer danas je svest o očuvanju prirode mnogo veća i među građanima i u državi.

Dok su oni pričali politički o problemima, ukazivali, protestovali, naravno bojili sve ove, kako kolega kaže, proteste ovih dana po Srbiji, mi smo radili. Konkretno, evo resorno Ministarstvo za zaštitu životne sredine ostvarilo je posebne rezultate u oblasti ekologije. Ja ću danas iskoristiti priliku da kažem šta smo to mi u Čačku uradili, zato što je i kod nas aktuelna tema zagađenje vazduha, naravno u zimskom periodu kada je padavina manje, kada je vetra manja, kada su vremenski uslovi takvi da sve ono što u individualnim ložištima mi kući proizvedemo grejući se na drva i ugalj i naše fabrike zagađuje vazduh.

Mi danas možemo da pričamo o konkretnim rešenjima šta smo preduzeli, a preduzeli smo subvencije za zamenu stolarije, nabavku novih kotlova i fasade koje ove godine, mogu reći da je to bio pilot projekata, ali ja očekujem da će sve lokalne samouprave se uključiti iduće godine sa većim sredstvima. Čuli smo i da je budžet za ekologiju u narednoj godini duplo uvećan.

Mi smo u Čačku svake godine sadili po 1.000 novih stabala, zatvorili smo sve kotlarnice na mazut u centru grada. Zatvorili smo i rekultivisali deponiju u Prelićima. To je problem koji nam je ostavila prethodna, demokratska vlast. Znači, da biste razumeli o čemu ja pričam, to je deponija na 12 hektara na samo dva kilometra od grada Čačka, u naseljenom području. Resorno ministarstvo je opredelilo 200 miliona dinara kako bi zatvorilo tu deponiju, kako bi rekultivisalo i kako bi mi u narednom periodu tu mogli da izgradimo park i da sadimo drveće.

E, to je politika Aleksandra Vučića i SNS, zatvaranje deponija, uklanjanje otpada, kreiranje novih zelenih površina i svega onoga što će štititi životnu sredinu.

Moram da kažem da to nije tako bilo pre, kada je u pitanju DS, i da su oni nama samo ostavili probleme i deponije koje smo morali da rešavamo i čistimo. Tako i danas, pored svih tih ekonomskih imamo i te ekološke probleme sa kojima se odlično suočavamo. Verujem da ćemo u narednom periodu postići dobre rezultate. Uopšte se ne brinem sada po pitanju ekologije u našoj zemlji zato što i je i priključak za gas jeftiniji i uslovi za nabavku solarnih panela su bolji i građani sve više teže ka tome da stvore od svojih objekata energetski efikasne kuće kako bi uštedeli i čuvali prirodu.

Mene više brine jedno drugo zagađenje u našoj državi. Konkretno, kad već pričamo o đubretu da se dotaknem i Dragana Đilasa. Imamo problem sa emisijom i štetnih informacija i uticaja koji njegovi mediji plasiraju i kreiraju u javnosti, a posebno se ovo odnosi na moje kolege, pa i na mlađe, u našoj državi zato što oni konstantno plasiraju dezinformacije i laži kako bi dehumanizovali porodice najviših državnih funkcionera, kako bi kriminalizovali državu i kako bi mladima ogadili i politiku i političare i Srbiju nadajući se da će oni možda negde, nekad, za nekih pet ili deset godina uspeti neki politički poen da uberu.

Vidimo ovih dana, oni se više i ne kriju. Evo, imali smo priliku na društvenim mrežama da vidimo, a i danas, evo. To je fotografija gde Dragan Đilas i Borko Stefanović ne kriju svoju misiju u Americi, gde im je cilj bio da zaštite interes njihovih kompanija, posebno medijskih, zato što su u pitanju pare. To je jedini razlog zbog kog su otišli. Nije njima problem da uništavaju „Telekom“ i naša javne resurse, radili su oni to i dok su bili na vlasti, ali mene fascinira koliko su drski i bezobrazni i oholi u tim namerama da se oni više i ne kriju, da oni nemaju nikakvu posledicu i da državni organi ne mogu da im dokuče i da doskoče. Da li su oni krili te pare zakonski, nezakonski ja se nadam da će doći vreme i za to da se odgovara, da se vidi šta su oni radili i na koji način su oni stekli 619 miliona, tj. tačno samo Đilas, a koliko još novca je obezbedio na drugim računima, to ćemo u narednom periodu nadam se i otkriti.

Zato nema razloga da oni pričaju o ekologiji, da oni brinu o našoj životnoj sredini. Ima ko o tome brine i vama ministarka svaka čast na tome, mi ćemo u narednom periodu u Čačku otvoriti i u naredne tri godine dobiti i fabriku za prečišćavanje otpadnih voda.

To nije bio slučaj u prethodnom periodu i to je stvarno za svaku pohvalu i iz godine u godinu sve više sredstava se ulaže u ekologiju u mom gradu. Moram da kažem da smo uspeli da uklonimo sve te divlje deponije koje su nekada imale status trenutnih i dugotrajnih. Dakle, nekad su deponije divlje u centru grada ili u prigradskim područjima bile dugotrajne zato što nisu znali kako da reše taj problem, a naša komunalna javna preduzeća su uspela da uklone te deponije, jer se konkretno bave uzrocima, a ne posledicama. Postavili smo i foto klopke i to naši građani u Čačku znaju i vode računa. Ne bacaju smeće, vode računa gde ga odlažu. Imamo dovoljan broj podzemnih kontejnera i kvalitetno upravljamo komunalnim otpadom.

Pričam za Čačak, a verujem da je tako i u drugim gradovima. Kada pričam ovde sa kolegama poslanicima, vidim da dosta toga ide na bolje. Mogu samo da kažem, da bi nas građani razumeli zašto konstantno spominjemo Ćilasa i zašto ukazujemo na njegove marifetluke. Zato što ne želimo da dozvolimo i ne smemo da dozvolimo zbog svih mladih naraštaja koji su pred nama i koji će steći pravo glasa u narednom periodu da žive u laži u svemu onome što njihovi mediji plasiraju kako bi nas diskreditovali, kako bi ogadili politiku mladim ljudima, već odlučno da se borimo i da podsećamo građane kakvo je stanje bilo u oblasti ekologije, privrede, zdravstva i svake druge oblasti u našem društvu za vreme njihove vlasti, kako više nikada oni ne bi dobili priliku da se nekom greškom ili ponovo nekim nasilnim putem vrate na vlast. Do tada, živela Srbija i nastavljamo dalje u pobedu. Hvala.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Mirković.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicom, poštovane koleginice narodne poslanici i kolege narodni poslanici, ako uzmemo u obzir da sada već polako privodimo ovu diskusiju kraju, smatram da smo danas mogli pre svega iz vašeg izlaganja poštovana ministarka, na samom početku ove sednice da čujemo dovoljno razloga zašto bi ove zakonske predloge mi kao Skupština morali da usvojimo i koliko će to olakšati i unaprediti život građana Srbije.

Isto tako, mislim da ste mogli da čujete iz diskusija mojih kolega narodnih poslanika koliko je stvari tu još neophodno reći i istaći i izvući paralelu između perioda kada je vlast na nivou Republike Srbije činila Demokratska stranka i kako danas izgleda zaštita životne sredine, ali i generalno situacija oko ekologije kada SNS predvodi vlast i u Srbiji, ali isto tako i u Beogradu.

Zašto akcentujem Beograd? Zašto što je nažalost Beograd u poslednjih nekoliko godina, a pred prošle izbore, evo sada isto tako pred ove naredne koji nas očekuju u aprilu, nekako uvek meta tih nevladinih organizacija koji u nedostatku bilo kakvog drugog programa i kampanje pokušavaju da bace ljagu na taj aspekt života našeg grada, ali i građana Beograda. Isto tako, jako je bitno naglasiti da pojedine organizacije koje baš u Beogradu organizuju proteste najčešće se na tim protestima ne osvrnu a ma baš nijednom rečju na zaštitu životne sredine ili ekologiju, već se sve to svede na kraju na sitno politikanstvo i neku prostu demagogiju gde naravno za jedini cilj imaju diskreditaciju predsednika Aleksandra Vučića i njegove porodice.

Ovde su narodni poslanici isticali mnogo puta i u više navrata se vraćali na situaciju oko Rio Tinta. Nisam siguran da je neko od narodnih poslanika izneo nešto što je ključno i što je jako bitno, a svakako smatram da to moramo ponoviti više puta, iz prostog razloga što građani nekako lako zaborave neke stvari.

Naime, o Rio Tintu danas najviše priča jedan deo opozicije koji je predvođen naravno Draganom Đilasom i to vide kao svoje neko oružje u rukama u obračunu protiv Aleksandra Vučića i svega onoga što se danas dešava u Srbiji.

Radi istine, Rio Tinto je došao 2002. godine u Srbiju i od 2002. do 2012. potpisano je čak devet različitih sporazuma i rešenja koji su išli jedni za drugim, kao na traci. Ono što je jako bitno istaći jeste da su 1. februara 2012. godine, potpisana dva sporazuma osmi i deveti, a tiču se dozvola o bušotinama koje su počete da se prave u tom periodu. Dakle, sve optužbe da iza Rio Tinta stoji SNS i nekakav lični interes Aleksandra Vučića, kada pogledate ove podatke padaju u vodu.

Ono što je posebno interesantno, i što oslikava licemerje, ali i generalno, svu politiku Dragana Đilasa, jeste kako u određenom periodu mu neke stvari odgovaraju, tako ih podržava, a kada u nekom narednom periodu on misli da će mu doneti benefit da bude protiv tih stvari, on je najoštriji kritičar. Takva je situacija bila sa beogradskim metroom koji je obećavao 2008, 2009. i 2010. godine, pa kada nije uspeo da započne izgradnju metroa, imali ste priliku juče i da čujete kako nam sada metro nije ni potreban.

Takva situacija je bila i sa Beogradom na vodi. On je taj projekat predstavljao širom sveta, imao je tu viziju, govorio je da je neophodno da se Beograd spusti na reke, a kada je SNS taj projekat sprovela u delo, on je najglasniji protivnik tog projekta. Ista takva situacija je i sa litijumom, o onim stvarima koje su pominjale kolege narodni poslanici pre mene, ne želim posebno da se osvrćem, ali samo da bi građani Srbije znali o kakvom se licemerstvu radi, i samo da bi se građani Srbije još jednom uverili koliko postoje dvostruki aršini, ali isto tako i vređanje inteligencije i razmišljanje Dragana Đilasa u tom smeru, da baš niko ne pamti šta je on sve izjavljivao i za šta se sve zalagao. Dokaz tome je i njegov intervju 25. oktobra 2017. godine, za Nedeljnik, pod naslovom „prvi intervju, povratak Dragana Đilasa“, i u tom intervju on je izneo gomilu neistina, naročito ako pogledate da je taj period od godinu dana pred izbore za grad Beograd, i u tom intervju možete pročitati da je bio vrlo uzdržan kada se njegova kandidatura pominjala.

Dakle, nije bio siguran da li će izaći na te izbore, šta građani da očekuju, a generalno, sve zamerke su mu bile vrlo paušalne bez bilo kakvog argumenta i dokaza. Ono što je posebno interesantno za ovu temu jeste i pitanje na koje je odgovorio vrlo decidirano i vrlo konkretno, naime pitanje glasi – kao da niste zadovoljni ni temama kojima se bave oponenti ove vlasti, a o čemu biste vi voleli da priča opozicija? Dakle, ovo je pitanje koje je upućeno Draganu Đilasu. Hajde da pričamo o Beogradu, o ekonomiji. Evo, potvrđeno da je kod Loznice otkriveno drugo po veličini nalazište litijuma u svetu i najveće u Evropi. Hajde da pričamo o koncesiji te rudnike, ali da fabrika baterija bude kod nas zato što su one u svim mobilnim telefonima i električnim automobilima. Zar to nije šansa za Srbiju? To će da zaposli hiljade i hiljade ljudi i napravi brend od naše zemlje. Zamislite u svakom mobilnom telefonu ili automobilu deo na kome piše „made in Serbia“.

Dakle, 2017. godine vi ovde možete čuti jasno i glasno da se Dragan Đilas zalagao i da mu je to bila jedna od stavki njegovog programa i razmišljanja kako unaprediti život u našoj zemlji i kako dodatno zaposliti ljude.

Godine 2021. godine Dragan Đilas govori sve suprotno od ovoga iz prostog razloga zato što je on sada pomislio da igranje na kartu ekologije, zaštite životne sredine, iako ništa na tom polju nisu uradili dok su bili na vlasti, njemu može doneti koji glas više.

Ovo je, poštovani građani Srbije, tipičan primer kako on shvata i doživljava politiku, kao i kako sve što je mogao da uradi u gradu Beogradu i na nivou cele Republike Srbije dok je DS bila na vlasti, sve ovo mogao da uradi, sve je mogao da poboljša, sve je mogao da unapredi, ali na žalost ništa od toga nije uradio. Uradio je jedino za sebe i sebi bliske ljudi, uzak krug ljudi od kojih je stvorio najbogatije ljude u ovom delu Evrope.

Ovo vam je samo jedan u moru primera kako neko ko politiku smatra i doživljava i vidi jedino kao oružje kojim će se dodatno obogatiti, kao neko ko je bio na funkciji ministra i direktora nekakve kancelarije Vladine, neko ko je bio gradonačelnik, kako je svoju poziciju koristio jedino za ličnu promociju i stvaranje nekakvih kontakata koji će mu u narednom periodu omogućiti još bolje pozicioniranje i još veće bogaćenje.

Čisto radi istine, 2017. godine u vreme kada je ovo izjavio, on još uvek nije bio kandidat za gradonačelnika, ali 2018. godine se upustio u tu trku uveren, prema njegovim izjavama, da će građani Beograda osuditi dosadašnju politiku SNS i da će on ubedljivo pobediti. Rezultat tih izbora je bio više nego jasan, SNS danas u gradskom parlamentu ima apsolutnu većinu gde Dragan Đilas zajedno sa svojim partnerima Sašom Jankovićem i Vukom Jeremićem osvojio negde oko 16% i uveren sam da građani Beograda i Srbije jako dobro prepoznaju sve što se danas plasira iz redova tog dela opozicije, jer nigde nećete čuti ni jednu ideju, nikakav program, niti bilo kakvu viziju u kom smeru naša zemlja je neophodno da se razvija. Isto tako nećete čuti ni šta je to bolje što bi mogli da uradimo, niti šta je to što su oni u periodu njihove vlasti radili bolje od nas danas.

Ja sam uveren, poštovana ministarka, da ćete i u narednom periodu pred nas kao narodne poslanike izlaziti sa još ovako dobrim predlozima zakona. Uvren sam i da će tema ekologije i zaštite životne sredine u nekom narednom periodu postizati i biti sve zastupljenija, da će rezultati biti sve bolji, a mislim da će potvrdu svega toga najbolje pokazati i dati građani Srbije.

U nadi da nas očekuje još ovako kvalitetnih predloga, želim da vam se zahvalim, a uveren sam da ćemo, sledeći politiku predsednika Aleksandra Vučića, svi zajedno kao jedan veliki tim činiti od naše Srbije još bolje ili još lepše mesto za život.

Hvala vam i živela Srbija.

Zahvaljujem.
Poslednji prijavljeni za raspravu, Dušan Marić.
Izvolite.

Dame i gospodo, Srbija je država koja ima dobre zakone o zaštiti prirode i o zaštiti životne sredine. Međutim, problem je što se ti zakoni pre svega zbog kadrovskih slabosti lokalnih inspekcija ne sprovode u meri u kojoj bi to bilo potrebno.

Usvajanjem dva zakona o kojima danas raspravljamo o zaštiti životne sredine, biće usvojena neka rešenja bolja od ovih postojećih. Međutim, bez promene ekološke svesti građana Srbije, bez drastične promene ekološke svesti o važnosti ove teme, ni ova dva zakona, ni stotine drugih zakona ne bi bilo dovoljni da značajnije promene, da poboljšaju stanje životne sredine na terenu, a stanje je vrlo loše, ja se usuđujem reći katastrofalno.

Imamo hiljade većih deponija smeća, imamo desetine hiljada manjih deponija smeća i smetlišta, imamo zemljište oko reka i oko saobraćajnica, posebno oko saobraćajnica na planinama, seoskim i atarskim putevima koje je pritisnuto sa milionima kubika smeća.

Pohvalno je to što je Vlada Srbije u poslednjih nekoliko godina uklonila više deponija smeća na teritoriji Srbije, pohvalno je to što, koliko čujemo, privodi kraju nekoliko projekata zatvaranja još nekoliko velikih deponija, međutim bez ovoga o čemu sam govorio, bez promene svesti, bez nekih radikalnih akcija mi ovaj problem nećemo moći da rešimo iz razloga što za ovo vreme dok je država zatvorila tri, četiri ili pet deponija smeća na drugim mestima je verovatno niklo nekoliko desetina novih deponija.

Prosto smatram da se ovaj problem može rešiti samo na jedan način, organizovanjem jedne nacionalne akcije čišćenja Srbije od smeća. Tu akciju bi vodila Vlada Srbije, ta akcija bi bila oročena na deset godina i ta akcija bi bila vođena svakodnevno uz veliku medijsku podršku.

Smatram da bi u okviru te akcije bilo dobro uraditi sledeće stvari. Pod broj jedan, zadužiti svaku opštinu da izradi plan sa konkretnim projektima uklanjanja smeća na svojoj teritoriji u sledećih deset godina. Pod broj dva, u svakoj opštini organizovati lokalne dobrovoljne radne akcije za čišćenje smeća i nacionalne radne akcije.

Ja vam tvrdim, ako država stane iza ovog projekta, ako ovaj projekat dobije adekvatnu medijsku podršku, ako naslovne strane naših medija ne budu rezervisane samo za političare, rijaliti igrače i kriminalce, na ove pozive za učešće u akcijama čišćenja Srbije odazvaće se stotine hiljada ljudi. Pre izvesnog vremena u Sloveniji organizovana je jedna takva akcija i odazvalo se više od pola miliona ljudi.

Šta bi na taj način postigli? Prvo, uštedeli bi velika sredstva u budžetu. Druga stvar, izveli bi desetine ili stotine hiljada ljudi iz gradova i stanova u prirodu. Treća stvar, očistili bi Srbiju. Četvrta stvar, milim da bi na taj način podstakli svest ljudi, jer kada ljudi vide da njihove komšije i članovi njihovih familija idu da čiste smeće koje su oni bacali, onda će sledeći put razmisliti o tome da li će to smeće da bacaju pored kontejnera, pored kanti za smeće, na zelenim površinama ili će ipak da ga odlože tamo gde to pristojni ljudi rade.

Sledeća stvar, smatram da treba osmisliti i svakodnevno voditi medijsku kampanju u cilju podizanja svesti ljudi o tome koliko je životna sredina važno pitanje. U sklopu toga obavezati sve televizije sa nacionalnom frekvencijom da svakodnevno emituju programe na tu temu. Ministarstvo za ekologiju treba da izradi spotove u kojima će se apelovati na građane da ne bacaju smeće. Te spotove bi emitovale televizije sa nacionalnom frekvencijom svakog dana u udarnim terminima.

Ako razni Kristijani, Mace Diskrecije i razni društveni šljam na televizijama sa nacionalnom frekvencijom bukvalno svakog dana imaju zagarantovano po nekoliko sati programa, ja mislim da bi bilo društveno opravdano da i borba za Srbiju, za čistu Srbiju dobije bar 10 minuta programa dnevno na svim televizijama sa nacionalnom frekvencijom. Televizije koje odbiju da učestvuju u tome treba da ostanu bez nacionalne frekvencije.

Sledeća stvar, treba pooštriti kaznenu politiku. U Beogradu imamo hiljade kamera koje nadziru saobraćaj u glavnom gradu, ali ja ne znam da li postoji i jedna kamera koja nadzire bacanje smeća.

Sledeća stvar, velikim subvencijama iz državnog budžeta treba podsticati osnivanje preduzeća za prikupljanje i preradu otpada.

Poslednja stvar koju po mom mišljenju treba uraditi, treba osmisliti jednu kampanju afirmisanja i nagrađivanja opština koje postižu dobre rezultate u čišćenju smeća na svojoj teritoriji. Konkretno, mislim da treba organizovati izbor najčistije opštine u Srbiji, svake godine izabrati po 10 opština, nagraditi značajnim sredstvima iz budžeta, pa kada opštine čuju da je neka opština dobila milion ili dva evra iz budžeta Republike Srbije zato što je postigla dobre rezultate na čišćenju svoje teritorije, onda će se i te opštine potruditi da dobiju ta sredstva.

Ovde ću navesti dva primera i time ću završiti. Prvi primer je opština Ražanj. Opština Ražanj je jedna mala opština pored Aleksinca. Mala je po broju stanovnika i po teritoriji, ali velika po svesti svojih građana koliko je čistoća njihovog mesta bitna za život u tom mestu. Ja sam tamo bio tri puta i za ta tri puta nisam video nijednu kesu, nisam video nijednu masku, nisam video nijedan pikavac pored kontejnera. Posle smo išli da obilazimo neke seoske puteve očekujući da ćemo tamo naći neko smetlište. Međutim, nismo našli nijedno. Prosto, smatram da bi bilo razumno da država na neki način nagradi tu i takve opštine.

Drugi lošiji primer je primer Kopaonika. Prošle godine sam išao da se penjem na Pančićev vrh. Kada smo se vraćali dogovorili smo se da svratimo kroz to turističko naselje, mislim da se zove Sunčana dolina. Očekivao sam, s obzirom koliko je Kopaonik izvikan, s obzirom na to da je u pitanju nacionalni park, s obzirom da nema srpskog tajkuna koji tamo nema apartman, očekivao sam da ću tamo zateći lepotu, da ću zateći jednu čistu sredinu. Međutim, zatekao sam ruglo, na sve strane po zelenim površinama smeće, grade se zgrade bez ikakvog reda. Uz put prema Pančićevom vrhu deponija je građevinskog otpada i smeća, jer je ovim tajkunima koji prave zgrade od milion i pet miliona evra mnogo da plate da im kamioni građevinski šut odvezu na za to predviđene deponije, pa ga istresaju pored puta.

Ono što nas je najviše porazilo, jeste da smo u centru Sunčane doline zatekli jednu rupu dužine 60, 70 metara, širine 20, 30 metara, koja je bukvalno zatrpana sa desetinama kubika smeća. Znači, imate ekskluzivne zgrade u kojima stanuje ili se odmara srpska elita, a bukvalno 10, 15 metara ispred njihovih prozora nalaze se desetine i desetine kubika smeća. Kako je to moguće? Pa, moguće je iz razloga upravo zato što tamo žive ti tajkuni, bogati ljudi, društvena elita i zbog toga što se ja plašim da država tamo ne sme narodski rečeno da promoli nos.

Da završim, posle povratka sa Kopaonika ja sam napisao jedan tekst gde sam predložio da se Kopaoniku oduzme status nacionalnog parka. Znam da to vama izgleda, većini ljudi da to izgleda preoštro, previše radikalno, ali tvrdim da bez takvih radikalnih mera, bez radikalnih mera države, bez radikalnih mera društva mi ovaj problem, problem smeća, problem zagađenja životne sredine nećemo rešiti još sto godina, a problem je veći nego što nam se čini. Hvala vam.

Hvala.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih, pre zaključivanja zajedničkog načelnog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno ovlašćeni predstavnici, neko ko nije iskoristio svoje pravo iz Poslovnika? (Ne.)
Zahvaljujem svima koji su učestvovali u današnjoj raspravi.
Zaključujem zajednički načelni pretres o predlozima zakona iz tačaka 1. i 2. dnevnog reda.
Nastavljamo sa radom sutra u 10.00 časova.