Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Šestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Pozivam vas da minutom ćutanja odamo poštu preminulom narodnom poslaniku i potpredsedniku Narodne skupštine dr Muameru Zukorliću.
Neka mu je slava.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 95 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja poslanika.
Molim vas da ubacite kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 136 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287?
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedniče Skupštine.

Uvažene kolege, uvaženi poslanici, građani Srbije, ja bih sa ovog mesta sada izrazio još jednom saučešće porodici mog prijatelja, mog kolege i našeg kolege ovde u Skupštini, čoveka koji je sve nas ovde učio puno lepih stvari, dobrih stvari, koji je zajedno sa nama, sa našim političkim opcijama govorio o pomirenju, o poštovanju, o svemu onome što svi mi zastupamo.

Govorim o pokojnom muftiji, akademiku Muameru Zukorliću, čoveku sa kojim sam od 3. avgusta prošle godine formirao zajednički poslanički klub, gde sam u početku imao neke rezerve, ali kasnije kada sam upoznao čoveka, kad sam upoznao Zukorlića, video sam da taj čovek vredi, da taj čovek poštuje svakog. Taj čovek, akademik Muamer Zukorlić je bio i gost na svadbi gde sam udavao ćerku, gde je na takav način pokazao da poštuje sve nas.

Osećam veliku tugu, osećam i potrebu ovo da kažem i to govorim iz srca, verujte mi, zato što sam video, zato što sam upoznao čoveka, zato što sam tačno znao kao misli i koja je bila njegova želja. Njegova misija bila je da pomiri, da zbliži, da se vole, da se poštuju Srbi, da se poštuju Bošnjaci, da se poštujemo iako smo različitih vera.

Veliki broj njegovih ljudi, najveći gubitak jeste za njegovu porodicu, za njegovu decu, za njegovu familiju, to je najveći gubitak. Veliki gubitak jeste i za Islamsku zajednicu. Veliki gubitak jeste i za njegovu stranku, ali jeste i veliki gubitak za našu zemlju Srbiju, zato što je to čovek koji je sve nas želeo da okupi, da ujedini, da budemo zajedno i svi smo mi građani Srbije. Na svakom mestu govorio je o poštovanju, o ujedinjavanju, o zajedništvu. To je ono što me je vezalo, to je ono o čemu sada govorim.

Ja sam čoveka upoznao, bili smo zajedno, to je više od godinu dana, video sam sve njegove dobre strane. Ovde u Skupštini je bio glasnogovornik svega onoga što je potrebno našim građanima, što je potrebno Srbiji, a to je u prvom da budemo ljudi.

Sa ovog mesta bih poručio i njegovoj porodici i svim ljudima koji su ga voleli da smo mi svi ovde i svi želimo isto, da budemo ljudi, da se poštujemo, da se cenimo i da u narednom periodu naša zajednička država, naša Srbija bude mesto gde će se živeti bolje, gde ćemo uvek biti zajedno sa svojim komšijama, pa bilo koje oni vere da su.

Ovo je veliki gubitak za našu zemlju Srbiju. Siguran sam da će njegovi prijatelji, sledbenici iz njegove stranke, iz Islamske zajednice to razumeti i dalje nastavi njegovim putem, a to je zajedništvo, poštovanje i vera u našu zajedničku zemlju Srbiju.

Još jednom, dragi moji prijatelji, veliki gubitak za sve nas, a najviše za našu zemlju Srbiju.

Sada bih postavio jedno pitanje, konkretno vezano je za problem koji je sada veoma aktuelan. Unazad nekoliko dana, grad Niš je bio najzagađeniji grad po svim merilima. Znam da je gradska uprava, da su gradski čelnici krajem prošle godine imali određene sastanke, dali su određene smernice i doneli određene zaključke i o tome je obavešteno nadležno Ministarstvo ekologije i zaštite životne sredine. Pošto je tada ministarka rekla da sve to što ima, da je to veliki problem, da su potrebne velike pare da se taj problem reši, moje pitanje je da li ima mogućnosti da se u toku naredne budžetske godine iz budžeta opredeli više sredstava za rešavanje problema zagađenja vazduha u Nišu? To je za nas najbitnije, za sve ljude koji tamo žive.

S druge strane, siguran sam i da će Vlada i naša država i nadležna ministarka imati razumevanja i da će se ta sredstva obezbediti, ako ne iz budžeta Republike Srbije, onda iz evropskih fondova. To je sada neophodno i to je potreba. Mislim da na tome moramo svi zajedno raditi, jer je životna sredina i zagađenje vazduha nešto što je najbitnije od svega.

Još jednom, uvažene kolege, dragi prijatelji, očekujem da ćemo uspeti da rešimo problem zagađenja vazduha u Nišu, što znači da bi bilo dobro da se reši problem zagađenja vazduha i u Beogradu, Novom Sadu i svim mestima, ali ja ovde potenciram Niš kao centar jugoistočne Srbije.

Hvala još jednom i očekujem da će to biti rešeno u toku naredne budžetske godine, sa tendencijom da se uz potrebna budžetska sredstva obezbede i sredstva iz evropskih fondova. Bilo bi to dobro za sve građane Niša.

Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima Stefan Krkobabić.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Uvaženi potpredsednici, uvažene kolege narodni poslanici, moje današnje pitanje odnosi se na hidrosistem Dunav-Tisa-Dunav.

Ovaj jedinstveni hidrosistem predstavljao je jedan od najvećih investicionih projekata u SFRJ, ukupne dužine od 960 kilometara, od čega je plovno 600 kilometara. On je bio odgovor na osnovno pitanje kako odvesti i dovesti vodu, prema rečima idejnog tvorca Nikole Mirkova. Sistem služi za odvodnjavanje unutrašnjih voda, navodnjavanje, odbranu od poplava, snabdevanje vodom, plovidbu, ribarstvo, turizam itd. Od posebnog privrednog značaja su odvodnjavanje i navodnjavanje. Trenutno se kanalom Dunav-Tisa-Dunav navodnjava oko 50.000 hektara, a potencijal kanala je 10 puta veći.

Mi iz PUPS smatramo da u vremenima velikih ekonomskih izazova ovakvi kapitalni investicioni projekti imaju puno opravdanje, a sve u cilju stavljanja hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav u punu funkciju. Zbog toga moje današnje pitanje Vladi Republike Srbije i nadležnim ministarstvima, Ministarstvu za infrastrukturu, građevinarstvo i saobraćaj, Ministarstvu poljoprivrede i vodoprivrede i Ministarstvu finansija glasi – da li su Vlada Srbije i pomenuta ministarstva razmatrali mogućnost revitalizacije i stavljanja u punu funkciju hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav? Ako jesu, da li postoje preliminarni podaci o iznosu neophodnih ulaganja, kao i o vremenskom periodu u kome bi se taj posao obavio? I moje treće pitanje, kakvi bi bili očekivani ukupni društveni, privredni i finansijski efekti takvih ulaganja? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvaženo predsedništvo, najpre još jednom koristim priliku da porodici našeg uvaženog kolege Muamera Zukorlića, njegovoj stranci i čitavoj islamskoj zajednici izrazim najdublje saučešće.

Što se tiče pitanja, danas kada država Srbija ekonomski jača i postaje pouzdan i poštovan politički partner, stabilan politički partner, kada predlaže regionalne inicijative u korist upravo stabilnosti regiona, organizuje svetske samite i učestvuje na događajima važnim za čitav svet, pojave se srbomrsci kojima sve to smeta i koji bi Srbiju i srpski narod radije videli na kolenima i zato nikada ne miruju. Šetajući po svetu, blate svoj narod i svoju državu, a sve se nadajući da će upravo od te Srbije koju mrze i ponižavaju dobiti glas za preuzimanje vlasti.

Nije teško pogoditi da su u pitanju Dragan Đilas i njegovi kompanjoni koji ovih dana krstare po Americi lobirajući upravo protiv svoje države, protiv Srbije, a lobisti su im isti oni kongresmeni koji lobiraju za Albance i Bošnjake iz Prištine i za nezavisno Kosovo. To su isti oni koji su bili za bombardovanje Srbije, to su isti oni koji su bili za uvođenje sankcija Srbiji i to su isti oni koji su se borili za usvajanje rezolucije kojom bi Srbija bila genocidna država, a Srbi genocidan narod.

Nije im za blaćenje Srbije bio dovoljan ni prostor Srbije ni Evrope, pa su se svi kolektivno prebacili u Ameriku, gde je svakodnevno napadaju i obezvređuju svoj narod i svoju državu, zaputili su se i do Amerike da se preporuče kao neprikosnovene demokrate. Ali, nije njima do demokratije, daleko od toga, njima je do njih i njihovih ličnih interesa.

Da im nije ni do Srbije ni do Kosova i Metohije, koje bi rado predali i finom i kulturnom gospodinu Kurtiju, jer za Kurtija sami kažu da je veliki intelektualac i patriota, sami potvrđuju time što su Kurti i Đilas izabrali upravo iste američke lobiste, verujemo sasvim slučajno.

Očigledno je da je njihov interes za umnožavanje bogatstva preči od svega drugog. Tako saznajemo iz medija da Šolak plaća sedam američkih kompanija i lobista kako bi uništio „Telekom“ i spasao od sigurne propasti svoj SBB koji posluje u okviru njegove „Junajted grupe“, koja je dužna čak četiri milijarde. Verovatno misle da će svoje medijsko carstvo spasiti medijskim udarima na Srbiju i srpsko rukovodstvo dodvoravajući se onima koji otvoreno rade protiv Srbije i naših državnih i nacionalnih interesa.

Ova američka turneja dugo je pripremana i obilato verovatno plaćena. Oni su, prema pisanju medija u SAD, angažovali lobiste bliske Albancima kako bi im pomogli da politički ugroze „Telekom“ i izdejstvuju američke sankcije prema „Telekomu“, dakle prema Srbiji. Taj uticaj dobro plaćenog lobiranja nije naivan, jer je grupa američkih kongresmena koji rade i za Albance sa Kosova i Metohije uputila pismo predsedniku Bajdenu u kome neosnovano optužuje Srbiju. Optužuju Srbiju za slobodu medija, optužuju Srbiju za korupciju. Zamislite, Đilas je našao da govori o slobodi medija danas, a nije se setio 2011. godine nakon sastavljanja vrlo preciznog i jasnog izveštaja Verice Barać, gde stoji čiji je bio svaki sekund vremena na medijima nacionalne frekvencije. Ako je i od Đilasa, zaista je mnogo. Istina, ne bi nas i danas začudilo da ponovo, kao što su to tražili 1999. godine, zatraže i bombardovanje Srbije, jer šta će njima neposlušna Srbija kojoj ne mogu da budu vlast, naravno, ako je moguće bez izbora. Lepo su se udružili sa svim rasturačima srpske države.

Sramota je, Dragane Đilase, da toliko mrziš svoj narod. Za tebe ništa nije sveto, nijedna srpska žrtva, nijedan proteran Srbin sa prostora Kosova i Metohije. Za tebe nije sveta na Pećka patrijaršija, ni Gračanica, ni Samodreža crkva, za tebe nije svetinja nijedan zapaljeni manastir, ni onaj krst koji su Albanci skinuli sa kupole naše crkve. Ti se klanjaš i Aljbinu Kurtiju, koga ste, zajedno sa 1.400 albanskih terorista koji su 90-ih godina žarili i palili na Kosovu i Metohiji, 2001. godine iz zatvora pustili vi upravo dosovci. Očigledno je, tvoje su svetinje nešto drugo, novac kome se klanjaš i kojim kupuješ, ali čast se nikada ne može kupiti.

Zato bih danas postavio pitanje Vladi, činjenica je da se već dugo vremena bavimo Đilasom, Šolakom i njihovim medijskim mahinacijama i malverzacijama, njihovim ogromnim kapitalom, ali ovo što poslednjih dana čine, njihovo otvoreno lobiranje protiv Srbije i ruženje našeg naroda svuda po svetu predstavlja ozbiljan politički atak na Srbiju, i to dobro plaćen.

Moje pitanje Vladi bi bilo – da li Vlada poseduje informaciju o njihovim dugovanjima državi i koliko građane Srbije košta njihovo lobiranje protiv Srbije? Zahvaljujem, predsedniče.

Hvala.
Reč ima Nevenka Kostadinova.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, koristim priliku na početku da izrazim svoje najdublje saučešće povodom smrti preminulog kolege i akademika gospodina Muamera Zukorlića.

Moje pitanje se odnosi na cenu energenata, pre svega na cenu električne energije za privredu, tj. za mikro, mala i srednja preduzeća, i upućeno je Vladi Republike Srbije, Ministarstvu energetike i Agenciji za energetiku.

Naime, svi mi smo svedoci jedne veoma turbulentne situacije na tržištu energenata, kako po pitanju količine, tako i po pitanju cene istih. Stalno povećanje cene energenata koje se preliva sa globalnog na naše tržište, naročito povećanje cene električne energije, predstavlja veliku i ozbiljnu pretnju po poslovanje naših firmi, naročito mikro, malih i srednjih preduzeća, posebno kod onih kod kojih je potrošnja električne energije velika stavka i učestvuje u troškovima u velikom udelu.

Poređenja radi, pre godinu dana u ovo vreme cena električne energije po megavatu je bila u intervalu od 50 do 60 evra i po toj ceni su privredni subjekti zaključivali ugovore, da bi sada, nakon godinu dana, ta cena bila skoro duplo veća. Enormno povećanje cene električne energije preti da ugrozi poslovanje jednog dela firmi, naročito kod onih kod kojih je potrošnja električne energije velika stavka.

Privredna komora Srbije je nedavno sprovela anketu u kojoj je bilo uključeno 388 članica komore, a anketa se odnosila na uticaj povećanja cene električne energije na poslovanje privrednih subjekata. Od ukupno anketiranih, 69% članica je iz prerađivačke industrije. Čak 75% anketiranih subjekata je izjavilo da će povećanje cene struje imati značajan uticaj na konkurentnost naše privrede, a 85% je izjavilo da planira povećanje cene svojih proizvoda do 20%. Dalje, 61% ispitanika je izjavilo da se boji da će enormno povećanje cene energenata uticati na likvidnost, proizvodnju i broj zaposlenih. Od ukupno anketiranih, čak 56% preduzeća strahuje da će biti prinuđeno da smanji proizvodnju i broj zaposlenih od 10 do 20% i to je podatak koji najviše zabrinjava. Iz svega navedenog je jasno da bi se drastično povećanje cene električne energije negativno odrazilo na naše privredne subjekte i na njihovo poslovanje.

Kao neko ko dolazi direktno iz realnog sektora i kao članica parlamenta regionalne Privredne komore Leskovac, a u cilju ublažavanja negativnih posledica usled prevelikog skoka cene električne energije, obraćam se Vladi, resornim ministarstvima i Agenciji za energetiku da učine sve kako bi se negativan uticaj povećanja cene struje sveo na najmanji mogući nivo.

Da se ovom problemu pridaje značaj govori i činjenica da je na preporuku Vlade i predsednika Republike u ovom trenutku da svi privredni subjekti kojima je ugovor istekao ili ističe imaju mogućnost da do kraja godine plaćaju struju po nižim cenama. To je prelazno rešenje u ovom trenutku.

Takođe, premijerka je nedavno najavila formiranje radnog tela koje će pratiti energetsku situaciju.

Da naša Vlada ima sluha i da zna kako treba pomoći privredi u kriznim situacijama pokazala je i dokazala u periodu pandemije, kada je svojim paketom mera podrške privredi, koji je bio vredan skoro osam milijardi evra, sačuvala privredu, sačuvala proizvodne kapacitete i ono najvažnije - sačuvala je ljudima sigurnost, jer su sačuvana radna mesta.

Kao posledica toga, naša privreda je u veoma teškoj godini za nama ostvarila izvanredne rezultate, mnogo bolje nego neke mnogo jače i razvijenije ekonomije.

I u ovoj godini ostvarujemo mnogo bolje rezultate nego što se očekivalo početkom godine, tako da ima izgleda za visoku stopu privrednog rasta. To je nedavno potvrdio i Međunarodni monetarni fond, koji je povećao projekciju privrednog rasta za Srbiju sa 6% na 6,5%.

Sve ovo potvrđuje da se naša Vlada domaćinski, savesno i odgovorno odnosi prema ekonomiji, da nam je ekonomija na dobrom putu i da treba nastaviti delovanje u tom pravcu. Samo jaka privreda, investicije, privredni rast i dobri ekonomski rezultati nam mogu doneti veće plate i penzije, bolji standard, više novca za investiciona ulaganja, a sve to možemo ostvariti ako budemo ekonomski jačali i napredovali.

Stoga je jako bitno u ovom izazovnom za privredu trenutku pronaći mogućnost da se pomogne najugroženijim privrednim subjektima, kako bi se zaštitili od ovog opasnog energetskog udara. Hvala.