Zahvaljujem.

Srpski narod je u ratovima samo tokom prošlog veka, 20. veka pretrpeo stradanja koje se graniče sa genocidom, ali ozbiljan popis žrtava još uvek nije urađen, naročito popis žrtava koje je srpski narod podneo u Drugom svetskom ratu, kao što nije sačinjen ni potpuni popis poginulih tokom sukoba devedesetih godina prošlog veka.

Odlukom tadašnjeg najvišeg državnog rukovodstva ubrzo po okončanju Drugog svetskog rata prekinut je rad Državne komisije za ispitivanje ratnih zločina i zazidane su jame u koje su ustaše bacale svoje žrtve, a iskopavanja u logoru smrti Jasenovcu zaustavljena su, maltene čim su i započela. Desetine hiljada žrtava raznih crnih legija i Handžar divizija donedavno nisu smeli ni da se pomenu.

Istini za volju, čak i hrvatski istoričari su u SFR Jugoslaviji izračunali i priznali da je tokom Drugog svetskog rata ukupno poginulo preko 500.000 građana srpske nacionalnosti, dok u najnovijim relevantnim istraživanjima, istina nehrvatskih istoričara, taj broj daleko prevazilazi milionitu žrtvu srpskog naroda. Kada se na tu brojku doda oko 100.000 žrtava iz balkanskih ratova, pa preko 1.250.000 iz Velikog rata i par desetina hiljada žrtava ratova vođenih tokom devedesetih godina prošlog veka, od Slovenije, preko Hrvatske i Bosne, pa do Kosova i Metohije, dolazimo do približnih brojki od oko 2,5 miliona žrtava koje je Srbija samo u 20. veku položila na oltar slobode.

Vekovima su na ove naše prostore osvajači dolazili i odlazili, a srpski narod je stoički odolevao svakom njihovom naletu žrtvujući svoje najbolje i najhrabrije sinove i kćeri.

Ne možemo ni zamisliti koliko je velikana, budućih naučnika, pronalazača, umetnika, lekara srpski narod morao da žrtvuje kako bi sačuvao slobodu i opstao na svom ognjištu.

Slobodno možemo reći da u poslednja dva veka nema generacije koja nije morala da se lati oružja kako bi odbranila svoju slobodu i nema generacije koja nije platila previsoku cenu te slobode.

Šezdesetak godina posle prve zabrane utvrđivanje tačnog broja žrtava koje je podneo srpski narod doživeli smo i drugu. Nedugo posle petooktobarskog puča odlukom dosovskog režima obustavljen je rad na utvrđivanju tačnog broja, pre svega poginulih i nevino stradalih građana Srbije tokom zločinačke NATO agresije.

Izgleda da je dosovcima i njihovim političkim satrapima bilo bitnije i važnije da iz zatvora oslobađaju šiptarske teroriste i zločince i da na njihova mesta zatvaraju časne srpske generale, a ne da utvrde tačan broj žrtava svog naroda.

Tako dolazimo do jedne od retkih stvari koje naš narod tokom poslednjih stotinak godina može, ili, da budem iskren, mora da se postidi, a to je činjenica da nikada do kraja nismo insistirali da se utvrdi tačan broj ranjenih, poginulih, a pre svega nevinih žrtava tokom bilo kog od minulih ratnih sukoba, kao da smo uglavnom ćutali kada su nam to vlastodršci zabranjivali, kada su nam branili da utvrdimo tačan spisak sa pojedinačnim imenom i prezimenom svake žrtve, a kamoli da utvrdimo tačne činjenice o okolnostima njihovog stradanja, tačno mesto njihovog strada, kao i status svake žrtve, a po mogućnosti i svakog zločinca.

Na kraju, poštovane kolege narodni poslanici, pozivam vas da podržite naš predlog i glasate za formiranje komisije koja bi jednom za uvek utvrdila tačan broj poginulih i ranjenih državljana Republike Srbije tokom zločinačke NATO agresije, kako bi smo napokon stavili tačku na ovo pitanje i sagledali u potpunosti veličinu zločina koju su NATO snage u sadejstvu sa šiptarskim teroristima izvršile nad našim građanima i onemogućile bilo kakvu njegovu relativizaciju i reviziju u budućnosti.

Zahvaljujem.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: za – 22, nije glasalo - 125, ukupno - 147 narodna poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Šaip Kamberi, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o genocidu u Srebrenici, koji su Narodnoj skupštini podneli narodni poslanici: Imamović, Kamberi, Kučević, Bećiri, Hodžić i Bajrami 9. juna 2021. godine.
Reč ima narodni poslanik Šaip Kamberi.
Izvolite.

Pre toga hteo bih da iskoristim priliku da nazdravim glavu porodici i rodbini Zukorlić povodom preseljenja rahmetli efendija Muamera Zukorlića.

Gospodine predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, mirdita, dobar dan.

Genocid u Srebrenici je ratni zločin izvršen u julu 1995. godine za vreme rata u Bosni i Hercegovini. Genocid se sastojao od masovnih planski sprovedenih ubistava zarobljenih bošnjačkih muškaraca i dečaka između 12 i 77 godina, a izvršile su ga snage Vojske Republike Srpske pod komandom generala Ratka Mladića. Događaj se smatra najvećim ratnim zločinom u Evropi od Drugog svetskog rata, u kojem je ubijeno preko 8.000 ljudi.

Genocid u Srebrenici potvrđen je brojnim presudama međunarodnih sudova u regiona. Sudski i činjenično, temeljno, na relevantnim dokumentima, veštačenjima i svedočenjima, između ostalih izvršenje genocida u i oko Srebrenice potvrdila je i najviša sudska instanca u sistemu organizacije UN, Međunarodni sud pravde u Hagu, koji je bivšeg komandata Vojske Republike Srpske Ratka Mladića pravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti nad nesrbima tokom rata u BiH.

Pored komandata Mladića za genocid su osuđeni i Radovan Karadžić, Ljubiša Beara, Zdravko Tolimir, Vujadin Popović.

Podsetimo da je Skupština Republike Srbije Deklaraciju o Srebrenici ili Deklaraciju o osudi zločina usvojila 31. marta 2010. godine, te ne postoji nikakva pravna prepreka da se rezolucija o genocidu u Srebrenici danas podrži i da se stavi u dnevni red.

Pravni osnov za izglasavanje ovakve rezolucije stoji u Zakonu o saradnji Srbije i Crne Gore sa Međunarodnim tribunalom za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava počinjena na teritoriji bivše Jugoslavije, koji u članu 2. kaže da Srbija i Crna Gora će poštovati i sprovoditi sudske odluke Međunarodnog krivičnog tribunala.

Šta više, Srbija ne može da ukazuje na svoje domaće zakonodavstvo kako bi opravdala nepridržavanje svojih međunarodnih obaveza. Ako srpsko domaće zakonodavstvo nije u skladu sa međunarodnim obavezama, ono mora pod hitno da bude izmenjeno tako da garantuje usklađenost sa tim obavezama i stiče se u jednoj odluci kojom se nalaže Srbiji da ispunjava svoju obavezu u saradnji sa tribunalom.

Kao što je jednom rekao pokojni premijer Đinđić – treba nam pravda kao koncept da se krivci identifikuju i budu kažnjeni. U tom smislu, Haški tribunal je pravosnažno osudio Ratka Mladića za genocid u Srebrenici, ali izglasavanjem rezolucije danas bismo osudili i samu ideju zbog koje je Mladić ubijao nedužne muslimane.

Za kraj, uz poziv da glasate da se rezolucija stavi na dnevni red, želim da vas podsetim na izjavu dobitnika nobelove nagrade za mir iz 1986. godine, gospodina Elija Vizela koji kaže: „Uvek zauzmite stav - neutralnost pomaže krvniku, nikada žrtvi. Ćutanje ohrabruje mučitelja, nikad mučenog.“

Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj Predlog.
Zaključujem glasanje: za – pet, protiv – 16, nije glasalo -128, ukupno -149.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj Predlog.
Narodni poslanik Marijan Rističević na osnovu člana 92. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog rezolucije o zločinima u i oko Srebrenice od 1992. do 1995. godine, koji je podneo Narodnoj skupštini 17. juna 2021. godine.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Zategnite te transparente. Dakle, „Uvek zauzmite stav – neutralnost pomaže krvniku, nikad žrtvi. Ćutanje ohrabruje mučitelja, nikad mučenog.“ Dakle, iz onoga što sam uspeo da rezolucijom uhvatim. Nisam čuo sledeće – žalim ponovo, žalim za svim žrtvama građanskog rata na teritoriji bivše Jugoslavije. Posebno žalim nad svim žrtvama građanskog rata u Bosni i Hercegovini.

S obzirom da tri četvrtine moje familije, a nastao sam u braku Todorovića i Rističevića, s obzirom da imam deset žrtava u bližoj i daljoj familiji u BiH, znam šta je tuga i neću da trgujem tugom.

Niko od Rističevića više ne živi u kućama i stanovima gde su živeli 1991. godine. Nikoga nisu ubili. I bez obzira na desetak žrtava u familiji i bez obzira na paljevinu, otimačinu itd, na celo spaljeno selo Bogovići sa 18 kuća, na likvidiranje devet stanovnika, ja i dalje žalim nad svim žrtvama, bez obzira na naciju, veroispovest itd. Za mene su žrtve jednake pred zakonom.

Sa one druge, strane ne vidim žal nad srpskim žrtvama. Ne vidim žal nad 3567 žrtava srpske nacionalnosti u i oko Srebrenice, što je prouzrokovalo zločin i nad muslimanskim, odnosno bošnjačkim stanovništvom 1995. godine.

Osveta i odmazda nisu pravda i ja osuđujem svaki zločin koji je počinjen nad bošnjačkim stanovništvom, ali i onaj koji je počinjen prethodno nad srpskim stanovništvom, koji je prouzrokovao ovaj drugi zločin. Ne vidim da neko drugi tako osuđuje.

Jednostavno želim da osudim i selektivno privođenje pravdi zločinaca, gde se sudilo samo jednoj strani. To što neko tvrdi da je Mladić kriv i to što su neki sudovi proglasili Mladića krivim, a Nasera Orića ne vidim, nije dokaz da je Naser Orić, koji je klao onog sudiju u Zalazju nevin, niti je to za mene dokaz da je Ratko Mladić kriv. Za mene je to dokaz krivice sudova i njihove političke pristrasnosti koja je urađena iz sledećeg razloga.

Očigledno je da neko Republiku Srpsku smatra genocidnom. Očigledan je pokušaj unitarizacije BiH i cela politička kampanja, koju ja osuđujem, koja se vodi oko žrtava bilo čije nacionalnosti, treba da posluži u korist unitarizacije BiH. Ono kao - vi ste genocidni i sada morate pristati na to BiH bude unitarna i našu dominaciju nad vama. To je poruka sarajevskih vlasti.

Genocida je bilo u 20. veku, ali nad Srbima. Srpskog stanovništva, pravoslavaca 1931. godine je bilo 44%. Po poslednjem popisu sarajevskih vlasti Srba ima 31%, a muslimana, znači, po veroispovesti 1931. popisivana, je bilo 30%, po njihovim popisima ima 50,1%. Dakle, ima više 20%, a Srba manje 30% u ukupnom stanovništvu BiH. Onda je osnovno pitanje, a statistika je nauka, nad kim je u 20. veku izvršen genocid? Ja tvrdim nad Srbima.

Što se tiče Srebrenice, ja to tvrdim da je bio zločin u i oko Srebrenice i za mene je svaka žrtva podjednako vredna. Na kraju ću da se usudim da kažem da je u ovom slučaju Srebrenice učinjen genocid, ali genocid nad istinom. Hvala.

Hvala, gospodine Rističeviću.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno – 148, za – 24, protiv – jedan, nije glasalo – 124.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica, koji je podneo Narodnoj skupštini 12. maja 2021. godine.
Miodrag Linta ima reč.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, treći put tražim da se dnevni red sednice dopuni mojim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica. Glavni razlog zbog čega tražim ovu dopunu jeste činjenica da u postojećem zakonu je učinjena jedna velika nepravda.

Naime, postojećim zakonom su krajiški borci priznati samo do 27. aprila 1992. godine, dakle, do dana kada je postojala SFRJ i nastala Savezna Republika Jugoslavija. Mislim da je u pitanju velika nepravda. Krajiški borci su ogorčeni, nezadovoljni, zato što smatraju, i apsolutno ih podržavam, da su se časno, hrabro i pošteno borili za svoj narod i državu i da nisu vodili nikakav privatan rat.

Ja ovim predlogom zakona tražim da se svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Navodim četiri razloga. Prvo, oficirima i podoficirima Vojske Republike Srpske Krajine je priznat ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju. Postavlja se pitanje - a s kim su krajiški oficiri, podoficiri komandovali, ako je njima priznat ratni staž, a njihovim borcima nije?

Takođe, podsećam da je Hrvatska donela svoj zakon o pravima hrvatskih veterana, kojim je sve pripadnike hrvatskog veća odbrane iz susedne BiH u potpunosti izjednačila sa pravima pripadnika hrvatske vojske. Takođe, podsećam da je ta ista Hrvatska 1993. godine, dakle, za vreme rata, u izmenama i dopunama Zakona o penzijskom osiguranju Hrvatske, svim preživelim pripadnicima oružanih snaga genocidne NDH priznala ratni staž u dvostrukom trajanju za period 1941-1945. godina, dakle, priznala ratni staž ustašama koji su počinili genocid nad našim narodom. Konačno, 1951. godine nova demokratska Nemačka, dakle, svega šest godina posle završetka rata, priznala je ratni staž svim pripadnicima nemačkog Vermahta sa obrazloženjem da su ti ljudi bili prisilno mobilisani od strane Hitlerovog nacističkog režima, ali da im se priznaje ratni staž jer su ratovali bez obzira što je bila pogrešna strana.

Hoću da verujem da krajiški borci nisu gori od nacista i ustaša. I nadam se i uveren sam da će Narodna skupština Republike Srbije ispraviti ovu veliku nepravdu i, ponavljam, svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine priznati ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju i takođe, među pismenim dokazima priznati vojnu knjižicu i sve druge dokumente SAO Krajine, SAO Zapadna Slavonija, SAO Istočna Slavonija, Baranja, Zapadni Srem i Republike Srpske Krajine, gde to nije moguće, da će omogućiti institut dva kvalifikovana svedoka, gde će dva pripadnika određene jedinice vojske i policije Republike Srpske Krajine garantovati pod materijalnom i krivičnom odgovornošću da je određeni čovek krajiški borac član te jedinice i da se borio za interese svog naroda i države. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno 146, za devet, nije glasalo 137.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik Miodrag Linta predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom - Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama, koji je podneo 23. marta.
Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta.

Šesti put tražim da se dnevni red sednice dopuni mojim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama. Glavni razlog zbog čega tražim dopunu jeste činjenica da danas i dalje postoji više od 12.000 prognaničkih porodica sa područja današnje Hrvatske i Federacije BiH koji su podstanari ili žive u nedovršenim kućama ili žive u starim trošnim kućama, dakle, nisu rešili ključno pitanje integracije, pitanje stanovanja.

Podsećam da je država 2012. godine započela realizaciju regionalnog stambenog programa, čiji cilj je bio da se u narednih pet godina reši stambeno pitanje svih proteranih Srba iz Hrvatske i Federacije BiH, njih više od 20.000.

Nažalost, posle devet godina sprovođenja regionalnog stambenog programa imamo izjavu Komeserijata za izbeglice i migracije da će do kraja 2022. godine biti stambeno rešeno svega nešto više od 7.000 porodica. Dakle, više od 12.000 prognanih porodica neće imati rešeno ključno pitanje, integracije, ponavljam pitanje stanovanja.

Podsećam da se regionalni stambeni program sprovodio nedopustivo sporo, aljkavo, neprofesionalno i imamo informaciju jedince za upravljanje projektima da će od predviđena 302 miliona evra, što je dogovoreno sa donatorima na donatorskoj konferenciji 2012. godine, Srbija povući svega 134 miliona evra, 168 miliona evra neće biti povučeno od strane međunarodnih donatora. Zbog toga mislim da je veoma važno da se donese ovaj Predlog zakona i da se donese moj predlog zakona i da se obaveže Vlada Republike Srbije da nastavi regionalni stambeni program dok se ne reši stambeno pitanje više od 12.000 prognanih porodica iz Hrvatske, Federacije BiH.

Kao primer, sporog sprovođenja regionalnog stambenog programa navodim slučajeve, recimo, Šida gde je objavljena lista prognanih porodica 2015. godine. Evo do danas, šest godina je prošlo, nije sagrađena zgrada od 10 stanova ili, recimo, u Šapcu imamo listu od 24 prognane porodice, prošlo je šest godina i dalje nije izgrađena zgrada. Vidimo da naša država, ja to snažno podržavam, gradi velike infrastrukturne projekte, da gradi „Beograd na vodi“, ali ne mogu da razumem činjenicu da imamo institucije koje ne mogu za šest godina da sagrade zgrade od 10, 15, 20 ili 25 stanova. Takvih primera imamo širom Srbije, od Subotice do Bujanovca. Takođe, imamo hiljade prognanih porodica koje žive već 20 i više godina u svojim stanovima, a i dalje nisu dobili pravo otkupa pod povoljnim uslovima. Na primer, 80 porodica u naselju Sava u Obrenovcu živi u tim stanovima od 2000. godine i do dan danas nisu dobili pravo otkupa zbog nerešenih imovinsko pravnih pitanja.

Dakle, moj apel jeste da nadležne državne institucije konačno počnu da rešavaju brojne probleme ovog naroda. Važno je zbog građana Srbije reći da se ti stanovi i da se ostala stambena rešenja, vezano, dakle, za građevinski materijal, za seoska imanja, montažne kuće, gradnju stanova… To su sredstva od međunarodnih donatora, pre svega od EU, to nisu sredstva Republike Srbije i velika je šteta da ta međunarodna sredstva, da ta donatorska sredstva neće biti iskorišćena.

Dakle, još jednom apel i Vladi Republike Srbije da nastavi regionalni stambeni program, da se konačno reši ključno pitanje integracije, pitanje stanovanja više od 12.000 prognanih porodica i da se konačno počnu brzo i efikasno rešavati svi ostali brojni problemi, a ja sam ih u pismu premijerki Brnabić naveo 16, da ljudi koji su najveće žrtve ratova na prostoru bivše Jugoslavije konačno kažu da su svoj na svome. Hvala.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno – 144, za – sedam, nije glasalo – 137.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu članova 92. stav 2, 157. stav 1, 170. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, predložio je da se obavi, pod jedan, zajednički načelni pretres o: Predlogu zakona o biocidnim proizvodima, Predlogu zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine; 2) zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Predlogu zakona o potvrđivanju Izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, Predlogu odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, Predlogu odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti; 3) zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu, Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine; 4) zajednički jedinstveni pretres o: Predlogu odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji, Predlogu odluke o izboru predsednika sudova i Predlogu odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju.
Predlagač ne želi reč.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje: ukupno – 143, za – 125, nije glasalo – 18.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlogu za razmatranje akta po hitnom postupku, predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stav 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da glasaju.
Zaključujem glasanje: ukupno – 143, za – 124, nije glasalo – 19.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine, u celini.
Molim Službu da pripremi prečišćeni tekst dnevnog reda.
D n e v n i r e d:
Predlog zakona o biocidnim proizvodima,
2. Predlog zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine,
3. Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima,
4. Predlog zakona o potvrđivanju Izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške,
5. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu,
6. Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o uzajamnom priznavanju i zameni vozačkih dozvola između Vlade Republike Srbije i Vlade Narodne Republike Kine,
7. Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Kuršumliji,
8. Predlog odluke o izboru predsednika sudova,
9. Predlog odluke o izboru sudije koji se prvi put bira na sudijsku funkciju,
10. Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki,
11. Predlog odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.
Prelazimo na rad po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine, Jelena Tanasković i Aleksandar Dujanović, državni sekretari, Aleksandra Imširagić Đurić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra, Biljana Milenković, šef Odseka za upravljanje biocidnim proizvodima i Sara Pavkov, šef kabineta ministra.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 2, otvaram zajednički načelni pretres o Predlogu zakona o biocidnim proizvodima i Predlogu zakona o izmenama Zakona o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Reč ima predstavnik predlagača, ministarka Irena Vujović.
Izvolite.