Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Šestu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 70 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 108 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju Marijan Rističević i prof. dr Žarko Obradović.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres po tačkama 3, 4, 10. i 11. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Anđelka Atanasković, ministar privrede, Siniša Mali, ministar finansija, Gordana Čomić, ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Danijela Vazura, državni sekretar u Ministarstvu finansija, Dušan Vučković, pomoćnik ministra privrede, Tatjana Stanić, viši savetnik u Ministarstvu finansija, Jelica Trninić Šišović, načelnik Odeljenja, Sandra Tasić, šef Odseka u Ministarstvu privrede i Miladin Maglov, registrator Registra privrednih subjekata u Agenciji za privredne registre.
Molim poslaničke grupe, ukoliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1, član 170. stav 1. i članu 172. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika, otvaram zajednički načelni i jedinstveni pretres o: Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, Predlogu zakona o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, Predlogu odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Predlogu odluke o izboru predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti.
Predstavnik predlagača, ministarka Čomić ima reč.
Izvolite.

Zahvaljujem.
Poštovani narodni poslanici, pred vama je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. Nije prvi, a verovatno ni poslednji put da se ovaj zakon menja.
Za početak izlaganja osnovnih izmena i dopuna o kojima treba da razmenimo argumente, ali važnije od toga da građani i građanke Srbije i neposredni korisnici ovog zakona budu jasno, tačno i nedvosmisleno informisanje o tome šta ih čeka jednom kada vašim glasovima izmene i dopune zakona stupe na snagu.
Digresiju delim o situaciji kada je prvi put donesen Zakon o privrednim društvima i kada je trajalo jako dugo da se relativno uobičajene odredbe i pravne norme u EU uvedu i u Srbiju, a jedna od najilustrativnijih tema je bilo čuveno ukidanje čuvenih pečata, koji su zakonom ukinuti, a trajali još dobrih 10 godina posle toga. Dakle, i kada izgleda da nije inovacija, ovakvi propisi donose duboke izmene i promene u oblasti koju regulišu.
Cilj ovih izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima je da se otklone postojeći problemi u praksi i to zbog fiktivnih lažnih adresa sedišta privrednih društava i preduzetnika i postojanja onoga što se u uobičajenom govoru zove fantomska firma.
Da li je prethodni zakon to mogao da predvidi? Jeste ili nije? U eks post analizi smo sada nepobitno utvrdili da prosto postoji jedan prostor ne primenjivanja zakona koji maštovitim ljudima koji smatraju stilom svog života kršenje zakona omogućava postojanje fantomskih firmi i ove izmene i dopune pokušavaju da to uklone iz naše ekonomske i pravne prakse.
Sledeća izmena i dopuna je uvođenje obaveze za privredna društva i preduzetnike da se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave. Generalno, koristiti digitalni svet uvek ide teško, sporo. Kasnimo nekoliko godina ili deceniju za svetom koji je to počeo da radi. To nije ništa neobično. Ljudi, po prirodi stvari, nisu skloni promenama. Daću vam primer. Da danas dođete kući u svoje domove i da uđete u prostoriju i vidite da je promenjen raspored nameštaja, i to na bolje, da je mnogo udobnije, da je kvalitetnije, isti nameštaj ali raspored bolji, prva reakcija će biti da ne valja zato što nije onako kako ste navikli.
To uvođenje elektronske uprave, korišćenje i uvođenje digitalne prakse je više nailazilo na taj otpor – nemoj da mi menjaš, pusti kako je bilo, papir je super, nego što je zaista bilo problema da Srbija stigne razvijene evropske države po tome. Sada imamo obavezu za privredne društva da se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave.
Sledeća izmena i dopuna je definisanje nenovčanog uloga u društvo u slučaju kupovine stečajnog dužnika kao pravnog lica. Kasnije ćemo objasniti još. Jedna važna izmena i dopuna koja bi trebalo da otkloni probleme koji su eks post analizom primene dosadašnjih odredaba ovog zakona uočene u praksi. Precizirani su slučajevi u kojima preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti po sili zakona, odnosno prinudna likvidacija privrednog društva, odnosno preduzetnička.
Najvažnije izmene i dopune Zakona o privrednim društvima koje se tiču takođe zaštite prava manjinskih članova je preciziranje odredbi o prinudnoj likvidaciji i usaglašavanje sa propisima EU, sa Direktivom 828 iz 2017. godine Evropskog parlamenta i Evropskog saveta od 17. maja 2017. godine o izmeni Direktive 36 iz 2007. Evropske zajednice. To sve u pogledu podsticanja dugoročnog angažovanja akcionara, što podrazumeva politiku naknada u javnim društvima, identifikacija akcionara, institucionalni investitori, rukovodioci imovinom i savetnici za glasanje.
Kako se rešava adresa sedišta, odnosno pravni okvir kojima nudimo da Skupština odluči da li procenjuje da će ukloniti ovaj problem iz naše prakse? Dakle, precizirano je šta obuhvata adresa sedišta društva, odnosno preduzetnika. Podrazumeva grad, opštinu, naseljeno mesto, ulicu ili trg, kućni broj, sprat i broj stana, u skladu sa propisima kojima se uređuje adresni registar. Da li vam ovo garantuje da će praksa fantomskih firmi definitivno i zauvek nestati iz našeg privrednog života? Iskreno bi bilo reći ne, ali će biti smanjena, pa ćemo pratiti kako se primenjuje zakon i ako treba doći i do novih izmena i dopuna zakona.
Uvodi se mogućnost da zainteresovano lice može tužbom nadležnom sudu da zahteva brisanje registrovane adrese sedišta društva ako lice ima pravo svojine, ako nije dozvolilo upotrebu tog prostora za vršenje upravljanja poslovanjem društva. Ovo će verovatno biti jedno od najosetljivijih tema i u javnosti, a verovatno i među vama narodnim poslanicima, jer se radi o nenadoknadivoj i neophodnoj ulozi pravosuđa u primene ovog zakona, a uz očuvanje svih prava koja ima registrovana firma i lice koje podnosi tužbu nadležnom sudu.
Praksa je obično da ovde javni prostor više zauzme tema o tome kako se to može zloupotrebiti, nego kako to možemo učiniti da efikasnom primenom zaista pomogne da se ta tužba nadležnom sudu kojom se zahteva brisanje registrovane adrese dogodi na korist ako hoćete i opšteg i javnog interesa, a naravno na korist vladavine prava.
Generalno, ako pogledate debate o zakonima, češće se kod nas govori o tome kako se sve neke odredbe mogu zloupotrebiti, sa primerom iz prakse kako se to dešava, nego što se govori o tome kakva je čija procena o punoj primeni zakona i odgovornosti svih onih koji su za primenu zakona nadležni.
Dalje, uvodi se da ako društvo u roku od 30 dana od pravosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta, registrator koji vodi registar privrednih subjekata po službenoj dužnosti pokreće postupak prinudne likvidacije tog društva. To je druga, uslovno govoreći, osetljiva odredba koja će verovatno izazvati komentare i koja će verovatno biti predmet rasprave ovde među vama, sa ciljem da zajedno napravimo najbolju moguću procenu da li su predložena rešenja ono što želimo da bude ambijent u kome će privredna društva raditi.
Privredna društva i preduzetnici kao korisnici usluga e-uprave. Uvodi se obaveza za privredna društva i preduzetnike da se registruju kao korisnici usluga elektronske uprave, u skladu sa zakonom koji uređuje elektronsku upravu, dakle, korišćenje elektronskih dokumenata organa državne uprave, organizacija kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja. To je u skladu sa konceptom e-uprave, osim u slučaju kada je posebnim zakonom pripisan drugačiji način dostavljanja elektronskih dokumenata, kao u slučaju sudova ili Poreske uprave.
Procena je da je naša navika da koristimo digitalni svet da bi štedeli vreme, da bi štedeli novac i da bi skraćivali vreme potrebno da se neki posao obavi dokazala koliko je dobra za ekonomsko okruženje, za rad privrede, koliko je dobra za naše svakodnevne poslove koje imamo kao građani i koliko još uvek treba raditi na tome da ona zaista postane sasvim rutinska.
Ta obaveznost korisnika usluga upravo podrazumeva i efikasniji sistem komunikacije državnih organa i organizacija kojima je povereno vršenje javnih ovlašćenja sa privredom i privrednih subjekata među sobom. Od tog nedostatka komunikacije se među ljudima, među građanima, javlja onaj čuveni – fali ti jedan papir, kojim ti niko nije rekao da ga doneseš ili da ga pošalješ, ili u elektronskoj komunikaciji ide nedovoljno jasno objašnjeno šta je to što se od vas zahteva, kao korisnika ovlašćenja bilo kojih putem elektronske uprave. Treba samo malo volje, malo strpljenja, malo više čitanja i malo više svesti o tome koliko je elektronska uprava dobra za sve nas. Mislim da će ovi članovi izmenjeni najlakše proći, osim naravno debate, koju će verovatno neki privredni subjekti pokrenuti zašto se radi o obaveznosti, iz prostog razloga što kad je dobrovoljno, onda se bira da se ne menja dosadašnji način poslovanja. Dakle, time se stvaraju preduslovi za eliminaciju papirnog poslovanja i za smanjenje troškova, kako za privredu, tako i za državu.
Ja sam razumela da ste juče ili prekjuče ovde vodili debatu o izmenama i dopunama Zakona o integrisanom sprečavanju zagađenja životne sredine i to mi je povod da kažem da bi bilo jako zanimljivo da se izračuna koliko je ušteđeno vode, drveta, energije, zbog toga što ne postoji toliko papira više u opticaju u sistemu države, u privredi, u našim ličnim životima i koliko je to dobro za životnu sredinu.
Opet jedna digresija. Generalni sekretar Narodne skupštine Veljko Odalović će se setiti, to je bila naša ideja i pokušaj i 2009. godine, kada je kao jedan vid političke borbe, skoro pa legalan, sigurno i legitiman, bila proizvodnja amandmana sa preko 3.700 amandmana i sad to sve pomnožite sa 250 poslanika i svih drugih lica, koliko je papira potrošeno za nešto što je moglo da se uradi i elektronski. Nije nevažan taj podatak koliko će privreda doprineti zdravlju planete, uštedi energije i očuvanju onoga svega od čega bi se inače pravio papir, ako prihvati ovu obaveznost elektronske uprave kao normalnu, zdravu i prirodnu za 21. vek.
Sledeća izmena je nenovčani ulog u slučaju kupovine stečajnog dužnika kao pravnog lica. Ovde se radi o usaglašavanju sa odredbama Zakona o stečaju i rukovodstvenom praksom i propisuje se da se nakon prodaje stečajnog dužnika, kao pravnog lica u stečajnom postupku, vrednost osnovnog kapitala tog privrednog društva registruje u visini iznosa plaćene kupoprodajne cene iz ugovora o prodaji stečajnog dužnika, a ulog kupca kao nenovčani ulog u osnovni kapital u vrednosti plaćene kupoprodajne cene. Možda zvuči uvetu nenaviklom na jezik komplikovano, ali je u suštini jedna uobičajena rutinska usaglašavajuća odredba. Istovremeno, kao izmena radi očuvanja zakonom propisanog minimalnog osnovnog kapitala, u zavisnosti od pravne forme kupljenog društva, uvedena je obaveza da društvo u slučaju kada bi vrednost kupoprodajne cene bila manja od minimalnog osnovnog kapitala, vrednost osnovnog kapitala registruje na vrednost minimalnog osnovnog kapitala koja je propisana za tu pravnu formu, s tim da je kupac društva dužan da u roku od šest meseci od dana obustavljanja postupka stečaja uplati nedostajući iznos do visine minimalnog osnovnog kapitala. U suprotnom se nad društvom pokreće postupak prinudne likvidacije.
Da li će ovo potpuno urediti oblast kupoprodaje, način prometa osnovnog kapitala, bilo bi naivno reći da neće biti nikakvih smetnji i problema, neće biti sumnjivih transakcija, život tvrdi drugačije. Ali ono što smemo da tvrdimo je da će toga biti znatno manje, da će usaglašenost sa zakonom omogućiti da se postupci skraćuju i da eventualna šteta kada je u pitanju, na primer, javno privredno društvo bude manja po društvo.
Što se tiče prinudne likvidacije preduzetnika, precizirani su slučajevi u kojima preduzetnik prestaje sa obavljanjem delatnosti po sili zakona, a to je slučaj oduzimanja, odnosno prestanka dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i drugo, koji su posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju ili slučaj kada je pravosnažnom presudom utvrđeno da se preduzetnik ne nalazi na registrovanoj adresi sedišta, a preduzetnik u roku od 30 dana od pravosnažnosti presude ne registruje novu adresu sedišta.
Kada je prinudna likvidacija u pitanju, takođe se daje mogućnost preduzetniku da izbegne brisanje iz registra ako u propisanom roku registruje prekid obavljanja registrovane delatnosti za vreme za koje mu je ta mera izrečena, odnosno registruje promenu registrovane delatnosti ili odjavi delatnost u slučaju kada mu je izrečena mera zabrane obavljanja registrovane delatnosti, zatim da registruje promenu registrovane delatnosti ili odjavi delatnost u slučaju oduzimanja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti, koji su posebnim zakonom propisani kao uslov za registraciju njegove delatnosti ili da registruje promenu registrovane delatnosti, odjavi delatnost, odnosno dostavi dokaz o produženju važenja dozvole, licence, odobrenja, saglasnosti i drugo, a u slučaju prestanka i dozvole i licence i odobrenja i saglasnosti i drugo, koji su posebnim zakonom propisani.
Prinudna likvidacija preduzetnika pored toga, kao i kod privrednih društava, predlaže se objavljivanjem obaveštenja na internet strani APR-a da su se stekli razlozi za brisanje preduzetnika iz registra po sili zakona, sa pozivom da u roku od 90 dana od dana objavljivanja obaveštenja deblokira poslovni račun, odnosno otkloni razlog za brisanje iz registra.
Detaljnije se govori o pravima i obavezama tokom prinudne likvidacije preduzetnika. Mi smo svesni da će i ovo biti tema i javnih rasprava i tema neposrednih korisnika ovog zakona, kao nadam se i vaše pojašnjavanje o tom dobrom pravnom institutu, uvođenju reda. Red je dobar kada je u pitanju prinudna likvidacija, umesto da se na nejasne odredbe ili sa propustima, kao u dosadašnjim članovima kojima se oni preciziraju, dozvoljava da vam nekakva delatnost stoji, da ne možete da sa tim ni imovinom ni vlasnikom i ništa da radite, jednostavno vam stoji u sistemu kao divlje meso, što je kod zdravog tkiva.
Što se tiče zaštite prava manjinskih članova, propisana je sadržina obaveštenja koje lice koje ima posebne dužnosti prema društvu dostavlja nadležnom organu društva radi prijavljivanja poslova i radnji u kojima postoji lični interes. Vrsta, odnosno pravna priroda pravnog posla ili radnje, detaljni opis predmeta pravnog posla ili radnje, vrednost, odnosno cenu predmetna tog posla ili pravne radnje, rok za izvršenje, plaćanje i slično, kao i sve relevantne činjenice o prirodi i obimu ličnog interesa. Vrlo precizno da bi otklonili svaku sumnju o tome šta je pri zaštiti prava manjinskih članova neophodno u sadržini obaveštenja da bi se otklonila svaka sumnja ili mogućnost da se izostave detalji koji su potrebni da bi se prava manjinskih članova zaista zaštitila.
Fer vrednost stvari ili prava koji su predmet pravnog posla, odnosno pravne radnje, u kojoj postoji lični interes lica koji imaju posebne dužnosti prema društvu uređuju se u skladu sa međunarodnim standardom finansijskog izveštavanja osnova fer vrednosti.
Zatim, imate zaštita prava kod manjinskih članaka da se izveštaj o proceni fer vrednosti stvari ili prava i obaveštenje iz člana 65. su sastavni deo odluke kojom se posao odobrava.
Dakle, to je jedan napor da se otkloni svaka sumnja tokom dostavljanja same odluke o odobrenju posla da bi jednostavno i tu ugradili zajednički napor za vladavinu prava i otklonili mogućnosti kojima smo svedočili i kojima eks analize dosadašnje primene zakona jasno govori.
D.o.o. i a.d. dužni su da na svojoj internet stranici ili na internet stranici registra privrednih subjekata javno objavi nameru zaključenja pravnog posla za koji je potrebno odobrenje koje sadrži: detaljan opis tog posla ili radnje, lično poslovno ime povezanog lica, informacije o prirodi odnosa sa povezanim licem, datum i vrednost transakcije, kao i podatke iz obaveštenja iz člana 65. stav. 2. ovog zakona, odmah po donošenju odluke iz stava 1. ovog člana kojim se odobrava pravni posao ili pravna radnja u kojoj postoji lični interes, a najkasnije na dan zaključenja tog pravnog posla, odnosno preduzimanja te pravne radnje.
To je ona čuvena imenica transparentnost, koja nikako da nam se zalepi za svakodnevni rečnik, dakle, javnost, potpuna jasnost rada i da za neobjavljivanje ovakvih informacija je definisan privredni prestup.
Uvodi se takođe obaveza da društvo u godišnjim izveštajima ako je tokom poslovne godine zaključivala pravne poslove, odnosno preduzimalo pravne radnje u kojima je postojao lični interes, za koju je potrebno odobrenje navede podatke o vrsti i predmetu pravnog posla, radnje, vrednosti ili ceni predmeta pravnog posla ili radnje, procentu udela, odnosno akcija koje lice poseduje u društvu, kao i pravnog lica, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje ili pravna radnja preduzima i svojstvo statusa, odnosno funkcije koju lice ima posebne dužnosti prema društvu, obavlja u društvu kao i pravnom licu, odnosno drugom licu sa kojim se pravni posao zaključuje, a pravna radnja preduzima.
Mnogo je reči koje, verovatno, običnom slušaocu proizvodi utisak – šta sad to sve znači. Znači, pojednostavljeno, kako da bude reda i kako da ne bude korupcije, nemojte krasti i lagati. Na to, na te dve rečenice su naslonjeni u eks ante analizi svi ovi članovi, da se obezbedi pravni okvir u kojima će biti onemogućeno i ljudima koji bi krali, lagali i varali da to učine a da se jako ne pomuče.
Da li će biti i po donetim ovim izmenama slučajeva? Naravno. To je pitanje ljudske prirode i šarene ljudske baše ali će onda biti i novih izmena i dopuna zakona kada utvrdimo da su i ove izmene i dopune nedovoljne da bi sami sebi učinili napor da nam bude red u oblasti privrednih društava.
Zaštita prava manjinskih članova takođe podrazumeva tužbu za poništaj pravnog posla ili pravne radnje i naknadu štete protiv lica koje ima lični interes u tom poslu može se podneti i u slučaju kada je pribavljeno odobrenje a pravni posao nije zaključen ili pravna radnja nije preduzeta po fer vrednosti.
Takođe se precizira da ako nadležni sud u postupku po tužbi donese odluku kojom izriče meru privremenog ograničenja prava vršenja funkcije direktora, člana Nadzornog odbora, zastupnika ili prokuriste, registra privrednih subjekata po dostavljenoj sudskoj odluci briše to lice iz nadležnog registra.
Propisuje se i krivična odgovornost lica koja imaju posebne dužnosti prema društvu i u slučaju kada je to lice pribavilo odobrenje pravnog posla ili radnje u slučaju postojanja ličnog interesa, a pravni posao nije zaključen ili pravna radnja nije preduzeta po fer vrednosti. Uvodi se obaveza da društvo čuva i celokupnu dokumentaciju u vezi sa odobravanjem i zaključivanjem pravnog posla, odnosno pravne radnje sa ličnim interesom.
Propisuje se takođe da u slučaju pokrenutog spora u skladu sa ovim zakonom po tužbi akcionara ili ranijeg akcionara, Odbor direktora, odnosno izvršni odbor što je upravljanje ako je upravljanje društvom dvodomno, dužno da sve akte i dokumente iz člana 464. ovog zakona, osim podataka o adresama direktora i članova Nadzornog odbora, a koji su neposredno vezani za predmet spora stavi na raspolaganje akcionaru, odnosno ranijem akcionaru na njegov pisani zahtev podnet u skladu sa članom 81. zakona radi vršenja uvida i kopiranja o svom trošku tokom radnog vremena za potrebe vođenja parnice, kao i da izuzetno o odredbama pomenutog člana 81. stav 2. tačka 2) ovog zakona, u pisanom zahtevu ne moraju biti tačno precizirani bitni podaci o aktivnim dokumentima u vezi sa predmetom spora, već je dovoljno da oni budu odredivi.
U okviru zaštite prava manjinskih članova isključiva nadležnost skupštine a.d. za donošenje odluke o izdavanju odobrenih akcija, tako da skupština više ne može preneti ovlašćenje za izdavanje odobrenih akcija na Odbor direktora, odnosno Nadzorni odbor.
Uvodi se i obaveza za akcionarsko društvo koje nije javno i za d.o. da na zahtev akcionara, odnosno člana koji poseduje akcije ili udele koji predstavljaju najmanje pet procenata osnovnog kapitala društva, najkasnije u roku od tri dana, od dana prijema zahteva istom omogući uvid u podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora izvršnog, direktora i člana Nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno.
Privredni prestup za društvo i odgovorno lice u društvu ukoliko na zahtev akcionara ne učini dostupnim podatke o iznosu i strukturi ukupne naknade za svakog direktora ili izvršnog direktora i člana Nadzornog odbora.
Ispratila sam da postoje komentari u javnosti o tome da se ovim zadire u lične podatke, da se ostavljaju ljudi izabrani u direktore ili izvršne direktore bez ikakvih prava osim izlaganja potpunih informacija o svojim ličnim interesima i naš odgovor bi bio da je to jedino normalno i jedino prirodno, jednako kao i za izabrana, imenovana ili postavljena lica koja se plaćaju iz budžeta.
Da napomenem da u slučaju smanjenog prava na privatnost svih vas, svih nas, svih oni koji se bave javnim novcem ili žive od javnog novca je i presuda Evropskog suda za ljudska prava u slučaju austrijskog kancelara, jer vas niko ne tera da stupanjem na javne poslove, a jedan od javnih poslova jeste i ovaj kojim se bave ljudi u akcionarskim društvima, niko vas ne tera da se time bavite. Onog trenutka kada stupate na javnu scenu, vi se odričete dobrovoljno dela prava na privatnost. To uključuje obavezu, u ovom slučaju zakonsku na dostupnost svih dokumenata, svega što je na raspolaganju kada je u pitanju vaš lični interes.
Prinudna likvidacija - to će biti zanimljivo, pogotovo preduzetnicima, mada postoje i društva koja bi bilo vrlo zanimljivo pregledati, šta je sad to što je novost u zakonu, što podrazumeva prinudnu likvidaciju, jer se propisuje koje razloge za prinudnu likvidaciju nije moguće otkloniti, kao i postupak prinudne likvidacije za sve navedene slučajeve. Dakle, stečajni postupak.
Zanimljiva tema biće verovatno i rasprave u javnosti, a i među vama, da li je dobro odmereno i da li je dobro procenjeno da se propisuje da ako se u toku postupka prinudne likvidacije jedan otvori prethodni stečajni postupak, da se postupak prinudne likvidacije prekida, a ako se otvori stečajni postupak, onda se postupak prinudne likvidacije ne obustavlja.
Na kraju, usaglašavanje sa propisima EU. Javno akcionarsko društvo je u obavezi da ima politiku nagrada direktorima i članovima nadzornog odbora, ako je upravljanje društvom dvodomno. To je onaj deo koji govori o javnosti posla koji imate kao direktor i izvršni direktor. Skupština društva odlučuje o predloženoj politici naknada, propisuje se sadržina politike naknade i objave za objavljivanje politike naknade na internet stranici društva, privredni prestup za kršenje obaveza društva u pogledu obaveza objavljivanja politike naknada.
Nadležni organ društva mora bar jednom godišnje da sačini jasan, sveobuhvatan i razumljiv izveštaj o svim naknadama koje je skupština svojim odlukama namenila nadzornim odborima i izvršnim telima.
Izveštaj o naknadama mora biti objavljen na internet stranici društva. Ne sme da sadrži posebne vrste podataka o ličnosti i privredni prestup za kršenje obaveza društva propisanih u pogledu obaveza objavljivanja izveštaja o politici naknada.
Dakle, što se usaglašavanja sa propisima EU tiče, propisano je da društvo ima pravo da identifikuje svoje akcionare. Detaljno se uređuje postupak informisanja akcionara i društva, imajući u vidu da se akcije često drže preko složenih lanaca posrednika, što otežava ostvarivanje prava akcionara i može delovati kao prepreka angažovanju akcionara. Cilj je da se poboljša prenos informacija duž lanca posrednika, kako bi se olakšalo ostvarivanje prava akcionara.
Što se tiče usaglašavanja sa propisima EU, za primenu od dana pristupanja Republike Srbije EU, definisani su pojmovi - institucionalni investitor, rukovodilac imovine i savetnik za glasanje, definisane su njihove obaveze kao i sadržina politike i angažovanja institucionalnih investitora i rukovodilaca imovine.
S obzirom da je za ove izmene i dopune navedeno da se primenjuju od dana pristupanja Republike Srbije EU, možda nam se čini da je prerano da bude sada uvršeno u izmene i dopune zakona. Podsetiću vas time na čuvenu kinesku poslovicu. Njima kada neko kaže - nikad nije kasno, oni odgovore - uvek je kasnije nego što mislite. Nikada nije dovoljno rano da usaglasite svoje propise potpuno sa obavezama koje ćemo imati kada Srbija bude punopravna članica EU.
Toliko o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima. U toku rasprave ja ću izložiti i Predlog zakona o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške. Vi već znate da su to rutinske tačke koje prosto moraju da dođu na ratifikaciju u Skupštinu, pa ćemo o tome na vaša posebna pitanja. Hvala vam na strpljenju.

Hvala ministarka Čomić na iscrpnom obrazloženju izmena i dopuna.
Reč ima predlagač, narodna poslanica, dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Zahvaljujem se.

Uvažena predsedavajuća, poštovana ministarko, kolege poslanici, danas imamo zadatak ispred Odbora za finansije da kažemo da smo imali jedan odgovoran zadatak kada je u pitanju predlaganje članova Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki i kada je u pitanju Komisija za hartije od vrednosti.

Kada govorimo o ove dve komisije, prvo da kažem da pravni osnov i način na koji se predlažu kandidati nije isti. S druge strane, treba reći da je izbor kada su u pitanju kandidati za Komisiju za hartije od vrednosti, s obzirom da je devet članova Komisije koji su sastavljeni u tri veća koja rade na drugostepenim žalbama kada su u pitanju javne nabavke i štite u stvari prava ponuđača, treba reći da ne prestaje u istom trenutku mandat svim članovima, već sukcesivno.

Tako smo mi sada u prilici bili da je od dva člana, ističe mandat gotovo za par dana, i imali smo priliku da započnemo taj ceo proces mnogo ranije, zato što je način na koji se predlažu odnosno biraju prvo raspisivanje javnog konkursa. Tako smo bili u obavezi da 6. oktobra 2021. godine pokrenemo inicijativu za raspisivanje konkursa za izbor kandidata za dva člana republičke Komisije za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki i nakon završetka tog konkursa, Radna grupa za sprovođenje ovog postupka u sastavu od tri poslanika odnosno člana Odbora za finansije je imala zadatak pre svega da razmotri sve prijave i da utvrdi da li su u skladu sa konkursom, odnosno da li mogu da idu u dalji postupak izbora odnosno predlaganja.

Na konkurs se javilo dva kandidata za izbor prvog člana koji je po određenom članu zakona 191. stav 2. Zakona o javnim nabavkama. Znači, jedan član se bira po principu izbora po tom članu 191. stav 2, a drugi po istom članu stav 3. U čemu je razlika? Razlika je što jedan član se bira sa obaveznim završenim pravosudnim ispitom, a drugi član se bira sa potrebnim iskustvom od sedam godina rada i ne mora da ima položen državni ispit.

Za nas ono što je bilo interesantno, prvo pre nego što je došlo kao tema uopšte da razmatramo na Odbor je da su svi članovi ispunili uslove koji su se javili na konkurs i da je radna grupa radi provere i utvrđivanja ispunjenosti uslova izvršila uvid kompletan u ove podnete prijave. Konstatovala je da su one bile blagovremene, što je za nas od velikog značaja, potpune i da na prijavu kada govorimo o predlaganju člana koji mora da ima položen pravosudni ispit su se javila dva kandidata. Od toga smo birali jednog, a za drugi deo konkursa koji ne podrazumeva položen pravosudni ispit su se javila dva kandidata.

Moramo da kažemo da smo obavili razgovor na 45. sednici Odbora koja je bila 14. oktobra i na toj sednici imali smo prilike da razgovaramo sa svim kandidatima. Taj težak posao je upravo o tome što morate da napravite neki vid kriterijuma, svako od nas ponaosob na koji način u stvari ćete odabrati, odnosno glasati za te kandidate. Ovoga puta smo se opredelili, s obzirom da smo imali iskustva u nekoliko navrata da čujemo o izveštajima o radu ove Komisije, imali smo prilike i o Finansijskom planu da čujemo kako je radila ova Komisija u proteklih pet godina, koliko su i trajali mandati kandidata koji su se i javili na ove konkurse ponovo za drugi mandat.

Onda smo videli da je vrlo važan tim sa kojim radi i predsednik ove Komisije. Dva člana od ova četiri su bili sastavni deo tog tima. Mi smo se zaista opredelili da damo njima prednost.

Zašto? Zato što u svojim izlaganjima su izneli onaj deo posla koji su radili i koji zaista je napravio taj iskorak kad je u pitanju uopšte tema javnih nabavki i zaštita ponuđača u samom postupku.

Zbog toga smo se odlučili da predlozi za izbor ova dva kandidata budu Jelena Stojanović i Svetlana Ražić. Kada govorimo o Jeleni Stojanović, pre svega i kada smo postavili pitanje kako vide unapređenje rada Komisije, eventualnim izborom, ponovnim izborom u naredni mandat, onda treba reći da smo zaista dobili adekvatne odgovore, pre svega na ono što je rađeno i kad su u pitanju evropske integracije i kad je smanjen onaj period, uopšte žalbi i obrade samih predmeta i ono što smo imali na osnovu njihovih biografija da vidimo to je da su oni imali zaista veliko iskustvo.

Kad govorimo o Jeleni Stojanović, onda treba reći da broj predmeta koje je sama kao član te Komisije obradila je 550, od toga 60 žalbi, 12 izjašnjenja, 38 tužbi, od kojih je samo jedna osporena. Treba reći da zaista ovaj broj predmeta govori o tome da je zaista zahtevan rad u ovoj Komisiji, jer se broj predmeta godinama smanjivao, ali se povećavala efikasnost i efektnost rada ove komisije. Očito da je jedan od članova, odnosno onaj ko ima položen pravosudni ispit, kao što je Jelena Stojanović, učestvovala u tome.

Drugi kandidat za kojeg se Odbor odlučio je Svetlana Ražić. Njena aktivnost u samoj Komisiji je više bile okrenuta ka međunarodnoj saradnji. Treba reći da je zaista aktivno učestvovala kada je u pitanju Poglavlje 5 i bila je izvestilac za javne nabavke. Naravno, učestvovala je i u izveštavanju onog dela kada se govori o javnim nabavkama, tzv. zelenim javnim nabavkama i javnim nabavkama u inovacijama. Bila je član različitih radnih grupa kada je u pitanju i zakonodavni okvir, ali pogotovo kada su u pitanju evropske integracije, ali i ovaj deo kada je u pitanju javno-privatno partnerstvo.

Ono što je važno reći je da je učestvovala u izradi mnogih članaka i pokretanju ovog biltena iz ove oblasti koji je od velikog značaja, pogotovo za institucije koje žele da se informišu i neprestano prate i edukuju za oblast javnih nabavki.

Ona je, takođe, učestvovala u izradi predmeta. Imala je 886, s tim što je, kada je u pitanju sama zaštita ponuđača u postupcima javnih nabavki, u broju od 594, 81 žalba i 61 tužba.

Mislim da je uopšte predlog, kada govorimo o ova dva kandidata, zaista u funkciji efikasnog rada same Komisije, postizanja boljih rezultata, ali i usklađivanje sa politikom evropskih integracija Vlade Republike Srbije i usklađivanje sa ekonomskom politikom Vlade Republike Srbije, odnosno same države, zato što ne možete raditi efikasno ukoliko zaista nemate saradnju sa svim relevantnim institucijama iz ove oblasti.

Prema tome, sama Komisija je pokazala da u tom pravcu zaista ima dobre rezultate. To se nakon same ocene Evropske komisije, koja je imala prilike da ocenjuje rad ove komisije, pokazalo kao zaista jedan od važnih faktora u funkcionisanju uopšte i pravnog sistema i zaštite, kada su u pitanju ponuđači u postupcima javnih nabavki, jer taj sam sektor je vrlo zahtevan, kao što znate, da li govorimo uopšte o javnim nabavkama iz sektora, recimo, građevinarstva, realizacije veoma važnih strateških projekata ili govorimo za oblast zdravstva, koja je bila jako bitan sektor za prošlu godinu kada je u pitanju bila pandemija, pa i dan danas kada govorimo o tome, ili su u pitanju sektori prosvete ili su u pitanju sektori kulture, sporta.

Kao što vidite, ova oblast zadire u sve oblasti društva i zato je jako važno da mi imamo, pre svega, te nadležnosti koje Komisija obavlja, da se to obavlja na jedan krajnje transparentan način i da je u skladu sa evropskim integracijama, jer nemojte da zaboravite da je Poglavlje 5 jedno od prvih poglavlja, posle Poglavlja 32, koje se odnosi na finansijsku kontrolu, otvoreno, a upravo je otvoreno zbog toga što smo u toj oblasti postigli najveći napredak. I, naravno, na tom putu ljudi koji su učestvovali u svemu tome, treba im dati podršku za sledeći mandat.

Mi smo, inače, tražili da po hitnom postupku se uvrsti danas na dnevni red i izbor članova Komisije za hartije od vrednosti, zato što smo smatrali za potrebno da zaista ispoštujemo zakon u svakom svom segmentu, a to je, u stvari, činjenica da 24. novembra ističe mandat članovima Komisije za hartije od vrednosti.

Mi smo proceduru započeli na vreme. Ono što bi bilo loše, to je da, recimo, a dolazi nam i budžet u raspravu, da izbor ovih članova radimo posle tog roka, jer želimo da obezbedimo kontinuitet funkcionisanja i pravni sled ove komisije. Zbog toga smo danas na dnevnom redu kao kadrovsko pitanje želeli kao Odbor za finansije da se nađe i ova tema zajedno sa izborom kandidata kada je u pitanju Komisija za zaštitu ponuđača u postupcima javnih nabavki.

Mi smo na 47. sednici Odbora za finansije 2. novembra raspravljali i razgovarali sa kandidatima za izbor predsednika i članova Komisije za hartije od vrednosti. S obzirom da je Komisija, znači, 5. oktobra smo uputili dopise predsednicima svih poslaničkih grupa, znači, ovde nije princip rada tako da se raspisuje konkurs, nego su predlozi poslaničkih grupa, da daju svoje kandidate, predloge za predsednika i članove, najkasnije do 25. oktobra, znači, gotovo mesec dana pre isteka njihovog mandata. Tražili smo da se dostavi i plan rada. Predsednik Komisije za hartije od vrednosti je dužan da da i pored svoje biografije i svih onih dokumenata koji se traže, da da i plan rada Komisije, odnosno kako vidi rad Komisije za hartije od vrednosti.

Poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu je dala predlog, kao i SPS. Predlozi kandidata za predsednika i članove Komisije su bili dostavljeni u poslaničkim grupama svim članovima Odbora i, naravno, bili su u sistemu E-parlamenta, tako da su bili dostupni svim poslanicima da to vide od trenutka kada je dostavljena dokumentacija.

U skladu sa članom 203. stav 3. Poslovnika, pre izbora predsednika i članova Komisije, Odbor je imao obavezu da organizuje razgovor. Mi smo taj razgovor organizovali sa svim kandidatima. Moram reći da je predloženo šest kandidata, da je Odbor predložio pet kandidata.

Za predsednika Komisije za hartije od vrednosti predložili smo dosadašnjeg predsednika Marka Jankovića, koji je do sada zaista pokazao i svojom biografijom, ali i svojim radom, pre svega, da ima veliko iskustvo u ovoj oblasti i u prethodnom mandatu je zaista proaktivno učestvovao u izradi mnogih zakonskih rešenja koje je Ministarstvo finansija ovde predložilo Skupštini Srbije. Ja ću vas podsetiti da je to bio Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, Zakon o alternativnim investicionim fondovima, sećate se novog Zakona o računovodstvu i reviziji, kao i Zakona o robnim berzama i onaj koji je poslednji bio prošle godine u decembru i na javnoj raspravi, a to je Zakon o digitalnoj imovini.

Mislim da je time i Komisija pokazala da zaista ide u korak s vremenom i da samim tim ono što je bila jedna loša pozicija uopšte tržišta kapitala u Srbiji zbog ekonomije koja je trebala da se oporavi od 2013. godine pa do danas, da se stvore uslovi da bi se razvilo jedno veliko, odnosno jako tržište kapitala, u stvari je pokazalo da je trebalo očito pet godina da se pripreme i svi uslovi za tako nešto.

Ono što imamo i najave kroz okvirni plan rada, ali ne samo predsednika, kandidata za predsednika Komisije, već i drugih članova sa kojima smo obavili razgovor, to je da je 2022. godina - godina preokreta što se tiče ove oblasti, upravo zbog toga što određeni procenat od berze naše beogradske je izvesno da će već određeni investitori iz inostranstva otkupiti, da će samim tim doći do pokretanja i samog tržišta.

To naravno nije moguće da vi nemate ovakvo razvijenu ekonomiju države. To nije moguće da nemate ovako dobre ekonomske rezultate koje Srbija pokazuje iz godine u godinu, pogotovo što je pokazala ovu visoku stopu rasta i zaista veliki stepen javnih investicija u ovoj godini, godini posle pandemije. To je ono pokazuje trend i predlog za budžet za sledeću godinu.

Važno je reći da je gospodin Janković, pored učešća u izradi predloga novih zakona, pokazao i veliku aktivnost u tome da je inicirao, što je jedan od strateških dokumenata Vlade Republike Srbije, donošenje Strategije razvoja tržišta kapitala, upravo ovo što sam rekla, da bi se stvorili uslovi za velike promene u 2022. godini, odnosno da se oživi berza na jedan potpuno novi način.

Zatim, važno je reći da je u pripremi nov zakon o preuzimanju vlasništva, odnosno čime bi se zaštitila prava malih akcionara. Zatim, jačanje ljudskih kapaciteta, odnosno, jedna potpuna reorganizacija same Komisije da bi mogla da se nosi sa svim novim nadležnostima i novim poslovima koje je dobila i uspostavljanje jednog sistema kontrole kvaliteta koji smo imali prilike da čujemo od samog predsednika.

Ono što je u njegovom planu rada navedeno, pored onih nadležnosti i stanja tržišta u 2020. godini i u vreme pandemije, pokazalo se da, bez obzira što ste imali jedno vreme rada institucija u kojem su se mnogi procesi zaustavili, Komisija nije sedela skrštenih ruku zato što je radila na intenzivnom unapređenju rada tržišta kapitala za godinu i godine posle pandemije i time u stvari sa Ministarstvom finansija izradila ove strateške dokumente, kada je u pitanju Strategija, ali i Akcioni plan.

Važno reći da sam rad Komisije vide u određenim delovima koje treba unaprediti, ne samom reorganizacijom, nego uspostavljanjem jače interne revizije, a sećate se da su to preporuke i svaki put Odbor, kada daje određene preporuke, kada je u saradnji sa DRI, to mora da se uspostavi jača interna revizija u radu svih institucija. Komisija za hartije od vrednosti smatra da zaista treba uspostaviti jaču tu internu reviziju. Naravno, veće prisustvo javnosti, kada je u pitanju ova tema. Napravljen je i plan određenih aktivnosti, kao i mere koje moraju da se donesu.

Kada je u pitanju predlog za druge kandidate Odbor se odlučio da predloži, pored predsednika Marka Jankovića, za članove Mirjanu Ivošević, Irenu Radulović, Nemanju Ristića i Aleksandra Stojanovića.

Interesantno je bilo na Odboru reći da u razgovoru svaki od kandidata, pored samog predsednika, mnoge stvari su ponovili, ali na svoj svojstven način. Znači, nisu se ponavljali po sistemu kako, šta treba raditi na način kako je to učinio, recimo, predsednik ili neko od njihovih kolega, već je svako dao neku svoju sliku i svoje viđenje toga kako to treba unaprediti, a suštinski, kada pogledate, su dali u stvari isti plan. Zbog toga mislim da je i predlog za koji smo se opredelili je bio takav.

Moram da kažem da nam je bilo teško zaista da odaberemo od pet kandidata četiri za članove zato što su negde svi podjednako uključeni u rad same Komisije. Dva člana, recimo, do sada su bili članovi Saveta, ali će ostati, zato što su, i dolaze iz same Komisije sa određenih pozicija, a dva člana koji sada postaju članovi Saveta su bili neka vrsta nadzora, odnosno inspektori u samoj Komisiji.

Prema tome, nismo izlazili iz domena tema. Izabrali smo ljude koji zaista znaju svoj posao i moram reći da je neke specifičnosti u svojim izlaganjima, recimo, dala gospođa Ivošević, kada su u pitanju Poglavlje 6 i Poglavlje 9, a gde kaže da smo inače i pohvaljeni od strane Evropske komisije za učešće u radu u ovim poglavljima. Kada je u pitanju uopšte ova tema, treba više u javnosti vršiti edukaciju ljudi da biste u javnosti dobili ovu temu ne suviše stručno, nego da bi svi građani imali priliku da se uključe u tržište kapitala, kada je u pitanju, sa različitim svojim ulogama i da je potrebno veće učešće javnosti, ali taj način na koji može to da se uradi je samom edukacijom.

Kada je u pitanju gospođa Irena Radulović, treba reći da je njeno viđenje da Komisija mora da bude generator razvoja, naravno, to je mišljenje svih članova, ali ona je jednostavno koncipirala svoj stav o tome. Upravo su sada, a to smo čuli i od predsednika, u toku javne rasprave za nov zakon o tržištu kapitala, koji će doći ovde u Skupštinu i koji treba da bude potpuno usklađen i sa evropskim direktivama, ali i sa standardima koji važe za razvijene države, kada je u pitanju tržište kapitala, ali ono na čemu je gospođa Radulović dosta radila, kao inspektor, je očito rizik od pranja novca, kao i borba protiv terorizma i kroz nadzor je imala prilike da dosta toga kao inspektor radi. Imali smo prilike da čujemo da su i određene 73 agencije bile pod direktnim nadzorom, da li dobro rade svoj posao. Tu je pokazala da ima veliko iskustvo u ovoj oblasti.

Kada govorimo o gospodinu Nemanji Ristiću, koji je takođe jedan od kandidata, i on je bio na poziciji inspektora. Nekada je bio u Agenciji na poziciji sekretara. Naveo je da treba vršiti preventivno i vršiti nadzor nad tim rizicima, kao i na podzakonskim aktima i veoma je važno da način informisanja malih akcionara mora da se unapredi, da rad same Komisije očekuje jedan dinamični period naredne godine i potrebna je potpuna reorganizacija, čak je dao jedan dobar predlog, a ja sam konstatovala da je to interesantno za sve članove Saveta i Komisiju koju bira Narodna skupština, a to je da treba uvesti određene merljive kriterijume rada samih članova. Obično je predsedniku Komisije, koju biramo ovde, najveći teret dat, a pre svega zato što je ovlašćeno lice, a i zbog toga što određeni članovi Saveta mogu da rade određene oblasti, ali mogu samo da učestvuju u radu Saveta. Uvek je dobro da imate neke merljive rezultate i kriterijume za rad samih članova. Upravo je to za nas jedna od važnih činjenica i razloga zbog čega ih biramo za sledeći mandat ili ih ne biramo.

Važno je reći, na kraju, da je predlog Aleksandra Stojanovića, kao jednog od člana Saveta Komisije za hartije od vrednosti, da je želja da se pokrene Berza na jedan potpuno novi način, pogotovo što je on svojim iskustvom od 14 godina kao broker, i pet godina kao član Komisije adekvatan da to kaže i verujem da ti ljudi koji su se bavili ovim poslom, kada vide koliko je naše tržište do sada bilo plitko i neaktivno, odnosno pasivno, odnosno malo kako kažu, za njih to predstavlja veliki problem, jer bi oni želeli da Srbija ide putem velikih razvijenih država u ovoj oblasti. Znači, ono što je on naveo jeste da treba dati podršku tržištu kapitala, podršku kadrovima, kao i podršku digitalnoj ekonomiji Srbije.

Mislim da smo mi ovim u stvari pokazali da želimo da sastav same Komisije na određeni način osvežimo, a opet da niko tu ne bude manje vredan u smislu svog rada. Svi ostaju u Komisiji i članovi i predloženi kandidati i mislim da ćemo time obezbediti veliko unapređenje u ovoj oblasti.

Imaćemo prilike ovde da razgovaramo o ovoj temi kada je u pitanju zakonodavni okvir. Mislim da smo dobar izbor, odnosno predlog kada je u pitanju predlog za izbor ovih kandidata napravili i mislim da ćemo imati prilike da vidimo rezultate ovog našeg rada i predlaganje ovakvih kandidata. Tako da pozivam da u danu za glasanje svi poslanici glasaju za ove predloge koje je Odbor dao na današnjoj sednici. Hvala.

Zahvaljujem koleginici Tomić.
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Za reč se javila Elvira Kovač, predsednica Odbora za evropske integracije.

Zahvaljujem.

Uvažena potpredsednice, ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je poznato Vlada Republike Srbije je 19. juna 2017. godine usvojila pregovaračku poziciju Republike Srbije za Međuvladinu konferenciju o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji za Poglavlje 6 – pravo privrednih društava, kojom se Republika Srbija obavezala da će preuzeti u pravni sistem Republike Srbije pravne tekovine Evropske unije iz oblasti kooperativnog prava, sa kojima domaći propisi iz ove oblasti do sada ili do tada nisu bili usaglašeni, te Odbor za evropske integracije svakako pozdravlja što su predložene izmene i dopune Zakona o privrednim društvima koje se sada nalaze pred nama, izvršenje ove obaveze ili ti sa njima se vrši dodatno usklađivanje sa odredbama Direktive 2017-898 Evropskog parlamenta i Saveta od 17. maja 2017. godine kojom se zapravo menja direktiva još iz 2007. godine, Direktiva 2007-36, a tiče se podsticanja dugoročnog angažovanja akcionara.

Kao što znamo, Evropska unija ima zajednička pravila o zahtevima u pogledu kako osnivanja, tako i registracije privrednih društava, kao i u pogledu uslova za obelodanjivanje informacija uz dopunska pravila o računovodstvenom i finansijskom izveštavanju i zakonskoj reviziji.

Ovih dana kada pričamo o Izveštaju Evropske komisije koji je objavljen 19. oktobra ove godine, raduje me i o tome smo razgovarali na sednici Odbora za evropske integracije pre dva dana, što je ovo jedna od oblasti gde smo dobili dobru ocenu, tako da citiram i sam Izveštaj – Srbija ima dobar nivo pripremljenosti u oblasti prava privrednih društava i tokom izveštajnog perioda koji je proteklih godinu dana od sredine prošle do sredine ove godine, ostvarena je takođe dobra ocena, dobar napredak usvajanjem podzakonskih akata vezanih, kako za Zakon o računovodstvu i Zakon o reviziji pri čemu ne manje važno je Komisija za hartije od vrednosti sada potpuno uspostavljena kao organ za nadzor javne revizije.

Ono što se predlaže u Izveštaju Evropske komisije, da je potrebno da je usklađivanje u oblasti Zakona o privrednim društvima, što zapravo sada radimo, stoga mi svakako pozdravljamo ove predložene izmene i dopune.

Nadalje, Izveštaj Evropske komisije kaže da u narednoj godini, dakle u ovom periodu Republika Srbija treba naročito da izvrši dodatno usklađivanje sa pravnim tekovinama Evropske unije u pogledu privrednih društava, uključujući preuzimanje privrednih društava i prava akcionara i preduzme dalje zakonodavne korake za usklađivanje sa zahtevima u pogledu transparentnosti za listirana društva, na čemu je kako Ministarstvo radilo, tako smo i mi eto, odradili svoj deo posla.

U pogledu prava privrednih društava, zakonodavstvo Republike Srbije je u velikoj meri usklađeno sa pravnim tekovinama Evropske unije.Što se tiče preuzimanja privrednih društava od 2020. godine je planirano potpuno usklađivanje koje sada izvršavamo. Planirano je potpuno usklađivanje novog zakona o preuzimanju akcionarskih društava i povezanih akata. Srbija je izradila Predlog izmena i dopuna Zakona o privrednim društvima. To je konstatovano već u samom izveštaju koji je apdejtovan, bez obzira na koji period se odnosi, nekoliko dana pre samog objavljivanja su oni uneli i ovaj podatak o dugoročnom angažovanju samih akcionara.

Kažem još jednom, u izveštaju su naglasili da je potrebno dodatno usklađivanje Zakona o privrednim društvima iz trenutno aktuelnog iz 2019. godine sa pravnim tekovinama, u vezi sa korišćenjem digitalnih alata i prekograničnih operacija. Pošto danas već razgovaramo ne samo o poglavljima, već i o klasterima, značajno je da ako ovo gledmao kroz Klaster 2 – unutrašnje tržište, takođe je ostvaren napredak u usklađivanju zakonodavstva u oblasti prava preduzeća, slobode kretanja radne snage i slobode pružanja usluga. Svi mi znamo da je ovaj klaster zaista ključan za pripremu Srbije za nastup na unutrašnjem tržištu EU i od velikog je značaja za razvoj zajedničkog regionalnog tržišta.

Da ne zaboravim da naglasim još jednom Poglavlje 7 – zaštita intelektualne svojine, jer je ovo deo gde smo dobili dobru ocenu. Procenjeno je da je dobar nivo pripremljenosti i da je u ovom periodu postignut ograničen napredak. Stoga, kao što smo to naglasili i na Odboru, pozdravljam ove izmene i dopune. Hvala.

Hvala.

Reč ima predsednik Odbora za privredu, narodni poslanik Veroljub Arsić.

Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada je u pitanju Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima, pre svega hteo bih da istaknem da pre desetak godina su privredna društva i akcionari Srbiju zaobilazili u širokom luku. A oni akcionari i privredna društva koja su bila u Srbiji po svaku cenu su hteli da se izvuku iz privrednog i ekonomskog sistema Republike Srbije.

Da je to tako, samo da vas podsetim da jedan od prvih koji su pobegli iz Srbije je bio „US Stil“ ili vlasnik tadašnje Železare u Smederevu „Sartid“. I ne treba im zamerati što su bežali iz Republike Srbije, jer tadašnji režim predvođen Đilasom, Tadićem, Jeremićem, Miškovićem, Šolakom, omogućio je da inflacija na teritoriji Republike Srbije bude dvocifrena. Znači 10 i više procenata.

Ja bih voleo pošto oni tvrde da nam je BDP u 2020. godini bio jako mali pa je samo zbog toga pao 0,9%, da vidimo koliki je bio pre deseta godina za vreme njihove vlasti i da nam objasne zašto je još manji BDP pao 4%. Ne treba da nas čudi što su privredna društva i akcionari ili obilazili ili bežali iz Srbije zato što je kurs dinara prema evru svake godine gubio vrednost oko 10%. Ne treba da nas čudi što su akcionari i privredna društva bežala iz Srbije pre desetak godina, jer samo treba da se setimo kako je Mišković i „Delta“ kompanija preuzeli putarska preduzeća, kako su ih zadužili, novac preneli u svoje kompanije, a ta putarska preduzeća gurnuli u stečaj, pri tom, valjda u svojoj osionosti, bahatosti nedodirljivosti, jer su radili sa potkupljivim, korupmiranim i lopovskim režimom koji su predvodili Đilas, Jeremić, Šolak, ubedio je sebe da je jači od zakona. Čak ni porez nije platio. U takvoj državi nijedan ozbiljan akcionar, nijedno ozbiljno privredno društvo ne želi da bude.

Sada su neka druga vremena i neki drugi vetrovi. Od kada je SNS i predsednik Aleksandar Vučić započeli reformu, pre svega našeg privrednog sistema. Gospođo Čomić, jako ste me zabavili u jednom delu svoje diskusije, kada ste govorili o izvršnim direktorima i pravima malih akcionara i uporedili nas sa njima. Mi polažemo svoje račune građanima Republike Srbije na svakim narednim izborima, bili oni redovni ili prevremeni, ali ne znam odakle tolika bahatost tim direktorima da smatraju da onaj ko im je dao 5% kapitala, preduzeća koja oni vode, nema pravo da zna kolike su njihove plate.

Pet procenata je relativan pojam. Može biti nekoliko hiljada dinara, može biti nekoliko hiljada evra, a može biti i nekoliko miliona evra. Ne postoji ništa prirodnije da onaj ko je dao novac zna kako se raspolaže sa tim novcem, koliko taj novac oprihoduje, koliko od toga, lica koja koriste taj novac, imaju korist i koliko će njemu ostati.

Tako da, zaista ne razumem taj pojam i to njihovo da su oni možda izloženi, da je narušena njihova privatnost. Nije, jer je prirodno da onaj ko je dao novac zna kako se tim novcem raspolaže i to jeste samo još jedan korak ka tome da dokažemo da Srbija jeste pravno sigurna zemlja i da ima zaokruženu zakonsku regulativu kada je u pitanju rad privrednih društava.

Moja koleginica Elvira Kovač je govorila o usaglašenosti naše regulative sa regulativom EU. Neko će reći, pa dobro, eto, opet mi nešto usaglašavamo. Pa, nije samo zbog usaglašenosti sa EU, jer veliki broj akcionara, baš očekujemo da u naša zdrava preduzeća, u naša zdrava privredna društva ulažu baš iz zemalja EU. I sasvim je prirodno da će prva stvar koju pogledaju da budu da li su naši zakoni usaglašeni sa direktivama EU.

Takođe, ne samo budući akcionari u smislu privrednih društava koje već rade u Srbiji, nego i u smislu otvaranja novih privrednih društava, jer Srbija danas jeste mesto koje ne zaobilaze ni privredna društva, ni akcionari, nego je mesto gde je poželjno da se započinje određena delatnost u raznim oblastima i naravno da jedno takvo pokretanje zahteva i jako dobro zakonsku regulativu u čijem smeru i ide ovaj zakon o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima.

Zato je i Odbor za privredu dao mišljenje da Narodna skupština treba ovaj zakon da usvoji.

Zahvaljujem, kolega.
Pre nego što nastavimo sa današnjim daljim radom, jedno obaveštenje o današnjem radu, obaveštenje je sledeće.
Poštovani narodni poslanici, saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Nastavljamo dalje.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Milija Miletić.
Izvolite.

Zahvaljujem se, uvažena predsedavajuća.

Uvažena ministarka, poštovane kolege, građani Srbije, ja ću, kao i juče kada sam vreme našeg poslaničkog kluba koje čini Stranka pravde i pomirenja i USS, vreme od 20 minuta, ostaviti pokojnom kolegi, prijatelju, potpredsedniku Skupštine, akademiku i muftiji Muameru Zukorliću, zato što je on ovde u Skupštini zadnjih godinu dana, zadnjih godina pokazao šta znači biti poslanik, šta znači biti čovek, jer su njega znali svi i oni koji su ga voleli i oni koji ga nisu voleli, svi su ga poštovali i zato ovo vreme ostavljam njemu.