Vreme.

Nemojte da brinete oko toga da ćemo uraditi sve da svi oni koji žele da investiraju ovde u Srbiju ispune sve standarde po pitanju socijalnih, radnih, naravno i ekoloških standarda koji su važni za dalji život i napredak naših građana i naše zemlje. Hvala.

Sad je gospodin Marinković doveo do toga da dajem pravo na repliku, naravno, narodnom poslaniku Vladanu Glišiću.
Izvolite.

Gospodine Marinkoviću, nemam ja spor sa vama i, kao što sam mnogo puta rekao, nemam vremena da hvalim ono što vi dobro radite, a spreman sam da kažem da neke stvari vladajuća koalicija dobro radi i neke stvari matematika pokazuje da se dobro razvijaju.

Ono što ste pomenuli gospodina sa kojim sa nekad bio politički saveznik, ima njih više, ne znam na koga ste tačno mislili, ali uvek sam se sa njima razilazio onda kada više idejno nismo bili na istim pozicijama, i po cenu da ne budem poslanik i po cenu da ne budem u vladajućoj koaliciji, kako je to danas slučaj.

Ono o čemu bih se složio sa tim gospodinom koji je kritikovao strane investicije nije ono što ću reći ja ili on ili vi, već ono što će reći gospodin Jože Menciger, čovek koji je bukvalno omogućio Sloveniji da u jednom periodu uradi uspešnu tranziciju, čovek koji je omogućio Sloveniji da u trenutku kada mi prodajemo naše banke stranom kapitalu, a to je 10 godina kasnije od njih, od njih koji su ušli u tranziciju, da tada i oni prodaju svoje banke, što znači da su 10 godina radili na jačanju svog bankarskog sektora.

Taj gospodin je rekao, da strane investicije same ne mogu da pokrenu nijednu privredu, da nikad nisu uspevale da pokrenu same nijednu privredu, da je strani investitor zainteresovan samo za svoj profit, a nekadašnji predsednik vaše stranke, gospodin, Tomislav Nikolić je i u kampanji govorio da strane investicije našu državu i privredu koriste kao matericu koja oplođuju svoj profit i onda odlaze kada im to više ne odgovara.

Dakle, moramo da postavimo pitanje stranih investicija, a jedno o pitanja koje se vezuje i za ono što sam malopre rekao, jeste da najveći konglomerat zemljišta u Banatu koji će proizvoditi organsku hranu u Srbiji drže slovenački državljani. Postavlja se pitanje, kako pod vašom vlašću nije se desilo da to bude neki naš domaći, pa možda i državni investitor koji bi to uradio?

Nisam siguran ako tretirate domaće i strane investitore, a razumljivo je zašto privilegovanu držite strane investitore, jer ne radite ništa drugo, nego ono što naša politička klasa radi već 20 godina, jer smo u stanju meke okupacije i pod kontrolom njihovih lobija. Hvala vam.

Zahvaljujem se.
Vladimir Marinković, pokušajte da radimo na tome i da zaključimo ovaj krug replika.

Naravno, hoću. Uvek je zadovljstvo da vodim debatu sa gospodinom Vladanom Glišićem.

Dakle, kada govorimo o stranim investicijama, pominjali ste i Tomislava Nikolića koji je tada bio u pravu kada je to govorio, jer jesu tada stvarno do 2012. godine, tu je i on potpuno u pravu i vi ste u pravu, da je Srbija na neki način bila dominion, bila neka vrsta prelata i nije tajna, mi to stalno govorimo, da su neki strani ambasadori i određeni centri moći iz inostranstva čak imali mogućnost ovde da određuju ko će da bude ministar, ko će da vodi privredu, ko će da vodi finansije ove zemlje. Ništa drugo nismo mogli ni da očekujemo i rezultat krajnji je bio, 2012. godine da je naša ekonomija bila pred bankrotom.

Na svu sreću, 2012. godine, je došao neko ko ima viziju Srbije i neko ko je uspeo da izbalansira, upravo i strane i domaće investicije i da ih stavi u potpuno isti red. Mi prema ekonomiji i prema tržištu, prema ekonomskom razvoju imamo isti odnos prema svima. Ovde su svi ljudi jednaki, kako u socijalnom smislu, tako i u ekonomskom smislu i po pitanju ekonomskih, i svih drugih sloboda.

Mi želimo da ovde investiraju svi. To je velika prednost Srbije, zato što, ne znam zašto se bojite toliko stranih investitora. Nas apsolutno zanima da investitor, odakle god da dođe, da li je to Slovenija, da li su to Emirati, da li je to Južna Koreja, da li je Japan, da li je Nemačka, da ispunjava sve one standarde koji se tiču radnih prava, socijalnih prava, da ulažu u te kompanije, da ulažu u njihov razvoj, da ulažu u nove tehnologije.

Pogledajte, gospodine Glišiću, fabrika koju je pre nekoliko nedelja otvorio predsednik Vučić u Pančevu, 1.700 evra neto zarada će biti u toj fabrici. To znači da smo mi sada prešli potpuno tu fazu od onih poslova i investitora koji su zahtevali tu tzv. radno intenzivnu radnu snagu. Sada nam je potrebna visoko kvalifikovana radna snaga. To govori o tome da najbolji investitori dolaze u Srbiju i mi sada imamo najbolje iz Nemačke, Amerike, iz EU, iz svih zemalja koje dolaze ovde.

Nemojte da sumnjate da je to tako i kada je u pitanju poljoprivreda, a i te kako vodimo računa da sve naše resurse zaštitimo. Takvu politiku ćemo voditi u narednom periodu.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.
Poslednjih dva minuta i zatvaramo krug replika.
Hvala.

Hvala.

Gospodine Marinkoviću, i meni je izuzetno bitno da se rasprava u Skupštini pretvori u debate. Znam da će me mnoge kolege iz radikalne opozicije i prozapadne opozicije osuditi zbog toga što ne koristim ovu priliku da vređam i napadam vas koji se sa mnom ne slažete.

Takođe, mislim da opozicija treba da daje predloge i zbog toga, kada kažete da se plašim stranih investitora, plašim se. Krupni kapital, korporacije, obično nemaju nikakva patriotska osećanja, ali ona koja dolaze sa političkog zapada, imaju jedan manir predatorskog ponašanja, koje pokazuju kao u slučaju Geoksa, da kada im profit više nije bitan odlaze i ostavljaju dosta problema nama koji smo im dali mogućnost da zarade taj profit.

Nasuprot tome, ima stranih investicija, ima onih država koje dolaze i koje ovde rade po čuvenom vin-vin principu. Da i nama bude dobro da i njima bude dobro. To je samo zbog toga što njih kontrolišu njihove države i ne dozvoljavaju im da se razobruče i da vladaju nad svojim državama. Tu pre svega mislim na Kinu, na Rusiju i na mnoge druge zemlje koje će dolaziti ovde i ostavljati svoj kapital i na našu korist i na njihovu korist.

Međutim, predlog jeste ono što vaša vlast zanemaruje, a pokazuje da je zanemarila zato što je ukinula ministarstvo za dijasporu, svela na nivo kancelarije, čak često ni tamo nije bilo određeno ko je direktor kancelarije, a dijaspora naša, je u stvari jedini deo stranih investitora koji ima emotivni odnos prema ovom prostoru, koji kada dođe ovde investira, ima želju da ostane, možda i da se vrati.

Tako da, mislim da mi potpuno u vremenu sankcija, subvencija, ukidanja slobodnog tržišta, što upravo rade zapadne zemlje, imamo pravo da damo privilegovan položaj našim domaćim investitorima i privilegovan položaj ljudima koji dolaze iz dijaspore naše, a koji hoće ovde da investiraju. To je predlog „Narodne mreže“ i moj lični predlog, a vi vidite da li vam odgovara.

Gospodine Marinkoviću, i vi ste bili predsedavajući, znate da je moje pravo da odlučim, ali se držite striktno dva minuta i zatvaramo krug.
Izvolite.

Hoću i kraće, naravno.

Samo jedan kratak odgovor o čemu je gospodin Glišić pričao. Znači, vi ste i te kako svesni da ova vlast i Vlada Republike Srbije sa raširenim rukama prima investicije iz svih delova sveta. Vi ste govorili o kineskim, ruskim investicijama. Dakle mi ne pravimo nikakvu razliku, između toga odakle investitori dolaze, iz koje zemlje, i to je jedan od najvećih rezultata Aleksandra Vučića što je uspeo od Srbije da napravi zemlju koja je interesantna za investiranje svima u svetu.

Mi smo, upravo kroz te dobre ekonomske odnose, stvaranje dobrog i prijateljskog ambijenta za sve njih koji dolaze ovde, investiraju i zainteresovani su da investiraju, poboljšali svoj geopolitički položaj.

Isti taj Aleksandar Vučić je u Vašingtonu i u Briselu imao snage i imao dovoljno suverenosti i liderstva da kaže i Amerikancima i našim evropskim partnerima, mi želimo investicije iz EU, i iz Amerike, ali Kinezi rade dobar posao u Boru, Kinezi rade dobar posao u Železari u Smederevu, utiču i te kako na naš izvoz, zapošljavaju u Smederevu pet i po hiljada ljudi, desetine malih i srednjih preduzeća su vezane za rad Železare u Smederevu.

Mi smo spasili, Aleksandar Vučić je spasio i Smederevo, i Železaru i RTB Bor, kao što je u poslednjih nekoliko godina celu Srbiju povezao infrastrukturno i danas Istočna Srbija se podiže, modernizuje se, nije više pupak ove zemlje i nismo više u situaciji da se narod iseljava i odlazi na neka druga mesta zbog traženja posla i boljeg života.

Danas je, gospodine Glišiću, Srbija dobro mesto za život i dobro je kada govorimo o tim ideološkim razlikama i o strategijama ko nam je potrebniji kada su u pitanju investicije, ali verujte da ova država ima dovoljno i snage i znanja da dovede najbolje ovde, jer Srbija zaslužuje najbolje zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću, njegovoj politici i njegovom patriotizmu.

Hvala.