Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka, koleginice i kolege narodni poslanici, svojom diskusijom želim da podržim predloge četiri zakona koji se danas nalaze pred nama.
Mislim da je naročito značaj ovaj zakon, odnosno izmene i dopune Zakona o privrednim društvima, zašto što je Akcionim planom Republike Srbije za period 2020-2023. Akcionim planom za popravljanje pozicije Srbije na rang listi Svetske banke po pitanju uslova poslovanja predviđeno da se ovakav zakon i donese, kao što je to predviđeno i obavezama koje smo preuzeli tokom pregovora o pristupanju EU, zato što se sada naši pravni propisi u ovoj oblasti usklađuju u potpunosti sa evropskim direktivama, odnosno evropskim zakonodavstvom.
Zaista smatram da je zakonodavstvo EU jedno vrlo napredno zakonodavstvo i da Srbija u svim oblastima svoje unutrašnje zakonodavstvo treba da usklađuje sa njim, bez obzira kada ćemo, da li ćemo uopšte pristupiti ili nećemo EU.
U ovom zakonu se posebno naglašava zaštita prava manjinskih akcionara i njihovo pravo da u svakom trenutku mogu da znaju visinu zarade u strukturu zarade, odnosno strukturu onoga što ulazi u zaradu ili nadoknadu direktorima, izvršnim direktorima i članovima nadzornih odbora.
Takođe, uvodi se i kontrola da li negde postoji lični interes u poslovanju tj. rukovođenju privrednim društvima. Ovde se misli na lični interes onih koji upravljaju i donose finansijske odluke, da li su možda u nekom sukobu interesa, itd.
Tako da, ovaj zakon u stvari podstiče i doprinosi jednoj većoj transparentnosti u poslovanju i uopšte stvara jedan povoljniji ambijent što će u svakom slučaju doprineti poboljšanju naše pozicije na „Duing“ biznis listi. Mi znamo da je u periodu vladavine SNS, odnosno od kad je Aleksandar Vučić preuzeo odgovornost za vođenje države, Srbija je značajno napredovala na toj listi zato je i priliv direktnih stranih investicija u Srbiji tako velik i tako značajan poslednjih godina.
Ono na šta ja želim da se osvrnem je nešto što je izuzetno aktuelno i što je mene potpuno šokiralo, a to je prijem Dragana Đilasa od strane američke administracije, jer ja, gledajući tu vest na televiziji, zapitao sam se – koga taj čovek predstavlja i koga su oni zapravo primili?
Razumem da je u pitanju neka parlamentarna grupa, odnosno da je u pitanju neki poslanički klub, ma kako on malen bio, ali to su legitimno izabrani predstavnici jednog dela građana koji misle različito od većine. Međutim, u pitanju je jedna neparlamentarna opcija, opcija koja nema u ovom trenutku bilo kakav politički legitimitet, niti bilo kakvu težinu, a prema istraživanjima javnog mnjenja neće ni imati neku značajniju težinu u političkom životu Srbije, tako da mene iznenađuje da su uopšte ljudi u američkoj administraciji izdvojili vreme, odnosno potrošili vreme na Dragana Đilasa.
Može da iznenadi, a može i da govori o nečemu što i nije baš tako prijatno, jer Dragan Đilas kaže da su oni tamo razmenili mišljenje o stanju u Srbiji. Obzirom da je i gospodin Gabrijel Eskobar devedesetih godina imao vrlo negativan stav prema Srbiji i srpski nacionalizam je smatrao i smatra glavnim problemom na Balkanu, mogu sad da pretpostavim kako je tekla ta razmena mišljenja i duboko sam ubeđen da se Dragan Đilas trudio da bude veći katolik od pape, odnosno da napljuje Srbiju i sopstveni narod iskritikuje više od onih kod kojih je otišao u goste.
To pismo sedam kongresmena, zapravo albanskih i bošnjačkih lobista i oslanjanje Dragana Đilasa na te snage u stvari govori o jednoj vrsti nacionalne izdaje, odnosno o bedi jedne politike koja se oslanja na neprijatelje interesa srpskog naroda. Tih sedam kongresmena nije ništa značajno, radi se o ljudima koji nemaju neku političku težinu tamo, nemaju neki značajan ugled. Kongresmena ukupno ima 435, tako da sedam kroz 435 je jedan prilično zanemarljiv broj, osim ukoliko to nije signal nekih ozbiljnijih pritisaka američke administracije u odnosu na Srbiju.
Znate, ta zajednička izjava i konstatacija da je Srbija destabilišući faktor na Balkanu, pa to je, što kažu, da puknete od muke. Znači, Srbija poslednjih godina, posebno predsednik Vučić, tolike napore ulaže da imamo dobre odnose sa svim susednim zemljama, da rešavamo sva otvorena pitanja. Srbija se uvek odaziva na učešće u dijalogu sa Prištinom. Srbija je ispunila sve što je Briselski sporazum od nje tražio. Druga strana nije ispunila ništa i sada je Srbija destabilišući faktor na Balkanu. Srbija koja kaže – da, mi priznajemo Dejtonski sporazum, da, to što je potpisano 1995. godine i dalje je na snazi, mi to podržavamo, podržavamo da Republika Srpska ostane u okviru Bosne i Hercegovine. Sada je Srbija destabilišući faktor na Balkanu, a nisu oni koji hoće da menjaju Dejtonski sporazum, da ukinu prava Republici Srpskoj, nisu oni koji ne poštuju Rezoluciju 1244, nisu oni koji su priznali nezavisnost Kosova, koji stvaraju kosovski zaštitni korpus i kosovsku vojsku. Ne, nego je Srbija destabilišući faktor na Balkanu.
Znači, jedna laž koju čovek prosto ne može da proguta, a ta saglasnost da Srbiji treba uvesti sankcije, to mene ništa ne iznenađuje. Nije prvi put u poslednjih 30 godina da čelnici DS ili uopšte ljudi koji su pripadali toj političkoj grupaciji se zalažu za sankcije protiv sopstvene zemlje kako bi ostvarili sopstvene političke interese.
Najviše vređa i boli izjava o Srbima koji predstavljaju srpski narod na Kosovu i Metohiji. Ta izjava da Srbe na Kosovu predstavljaju kriminalci je do te mere poltronska i ulizivačka da prosto to ne može da se izmeri. Prosto, nekome govorite ono što voli da čuje, kako bi porasli u njegovim očima. Znate, na taj način, tom izjavom on pokušava da delegitimizuje predstavnike Srba na Kosovu i Metohiji. Znate, ako je neko kriminalac, onda on nema legitimitet da predstavlja građane. Onda za koga su Srbi na Kosovu glasali? Znači, to je jedna toliko prljava i pokvarena izjava, za koju zaista nemam reči. Ja bih rekao, da me ne shvate pogrešno, čak i kad bi to bilo tako, a nije, to je naša unutrašnja stvar i mi naše unutrašnje stvari treba da rešavamo sami, a ne da idemo u Ameriku i da jedni druge ogovaramo. U Ameriku ili bilo gde, nezavisno o kojoj se zemlji radi.
Kolega Bakarec je pomenuo slučaj Pionirskog grada u Beogradu, gde je taj isti Đilas dok je bio na vlasti, jednostavno izgovarajući se izgradnjom objekta za dnevni boravak dece i proglašavajući društveni interes, izgradio jedan montažni objekat od 2.000 kvadrata koji je bio njegov studio za snimanje „Velikog brata“, preko kojeg je pokupio prve milione i ogromnu količinu novca. Gradu ništa nije platio. Znači, objekat je izgrađen 2005. godine, a papiri za njegovu izgradnju su bili gotovi tek godinu dana kasnije, 2006. godine. Takav čovek misli da može ponovo da se vrati na vlast u Beogradu i u Srbiji.
Sećam se, gledao sam na internetu jedan tonski snimak, u pitanju je njegov glas, tu nema govora, gde on savetuje svoje prijatelje iz glavnog odbora DS kako se prave velike pare, pa kaže – znate, napravite firmu i napravite lanac, a na kraju tog lanca obavezno mora da bude budžet ili neko veliko javno preduzeće iz koga se sve to crpi. E, tako se prave velike pare.
Što se tiče njegovih stavova po pitanju ozbiljnosti planova u rukovođenju Beogradom, ja ću da navedem depešu koju su iz ambasade poslali 19. marta 2009. godine, to je ono otkriće Vikiliksa, gde je Đilas rekao da je njegov plan za razvoj Beograda više marketinški nego realan. U poverenju je rekao američkim diplomatama da je to više marketinška priča nego što je plan realan. Pa svi njegovi planovi i sve njegove priče su samo marketing i ništa više, to je odavno poznato.
Sad ovo zašto su, po mojoj nekoj proceni, Amerikanci dali neki značaj Đilasu i prosto primili ga u administraciju. Meni je žao, ali vidim da se naši interesi razlikuju na ovom prostoru, odnosno interesi srpskog naroda i interesi neke administracije koja je dovela do agresije na Srbiju i SR Jugoslaviju 1999. godine i mislim da ta administracija sada obnavlja taj politički pristup rešavanju pitanja na Balkanu. Nikome ne odgovara jedinstven srpski narod, jedinstvena Srbija, jedinstvo u Srbiji. Znači, potrebno je imati kamičak u cipeli, potrebno je imati i neku drugu stranu koja će da na određeni signal uče i buče, krene i galami, izvršava određene naloge i na taj način oteža predsedniku koji legitimno predstavlja zemlju da rešava stvar.
Znači, kako bi se lakše dočepali nezavisnosti Kosova i kako bi izvršili pritisak na Republiku Srpsku, ovde treba ojačati one snage koje se okupljaju oko Dragana Đilasa, tj. pokvariti nacionalno jedinstvo koje postoji u ovom trenutku. Zamislite tu slobodu da je Dragan Đilas javno komentarisao u negativnom smislu američkog ambasadora Entoni Godfrija. Kaže – dve godine je bio tu i povlače ga, ništa od njega, nikakav pritisak nije vršio na Beograd itd. Čekajte, šta oni hoće? Da američki ambasador ovde dođe sa bičem i da koristi bič, primenjuje bič prema Srbiji, prema vlasti u Srbiji, da nas natera da se ponašamo onako kako oni hoće? Ali on to priželjkuje, jer je on to javno rekao neposredno posle posete SAD.
Želim da prokomentarišem ono što je komentarisao i kolega Aleksandar Marković, a to je nešto što se ovih dana dešava u Beogradu, to je pokušaj onih koji su verovatno za to dobro plaćeni ili sponzorisani, a možda i sami veruju da u stvari oni dobijaju novac za neke projekte i da u stvari oni to ne rade, nego oni to zaista misle, da se stvori utisak da Srbija štiti ratne zločince, da Srbija nije raščistila sa nekom prošlošću i da to bude dodatni teret koji će Srbiji da se stavi na pleća.
Nasrtaj na mural koji je posvećen Ratku Mladiću je u stvari, upravo to. Zašto baš sada, zašto u ovom trenutku i zašto im taj mural smeta? Još je čudnije što se svi srpski generali koji su učestvovali u odbrani Kosova i Metohije, kao pripadnici vojske Jugoslavije, pre svega mislim na generala Vladimira Lazarevića, ali i ostale, od strane tih krugova pominju u izuzetno negativnom kontekstu, i kažu da, da, to su osuđeni dokazani ratni zločinci. Pa, gde su dokazani? Pred Haškim tribunalom, koji je sudio samo Srbima i koji je zapravo samo Srbe osudio, a sve druge oslobodio.
Tako da, pokušaj jednog dela nevladinog sektora i opozicije, da sad aktuelizuju pitanje ratnih zločina u Srbiji i o tome da je Srbija nazadna, da nije raščistila sa tom pričom i tim pitanjem, je nešto što takođe u tuđim interesima i u smislu pritiska po pitanju KiM i Republike Srpske.
Pazite, Inicijativa mladih za ljudska prava, 9. novembra je pokušala da prekreči, ili uništi mural posvećen Ratku Mladiću, i naravno, da je policija ispravno reagovala, jer će to izazvati, i izazvalo je reakciju druge strane, i onda dolazi do bespotrebnih sukoba ljudi na ulici. Onda, ako pogledate ko je Inicijativa mladih za ljudska prava, vidite da je to organizacija osnovana 2003. godine, da ima sedište u Beogradu, Zagrebu, Sarajevu, Prištini i Podgorici. Zanimljivo, ima sedišta samo tamo gde živi ili odakle je proteran srpski narod, a njihov zadatak je glavni, suočavanje sa prošlošću. Ako se suočavamo sa prošlošću hajde da svi suočimo.
Što se Hrvati ne suoče? Šta pripadnici ove nevladine organizacije rade u Zagrebu? Zašto lepo Hrvate ne suoče sa prošlošću da su proterali 250 hiljada Srba i da su 2000 ubili u toj akciji proterivanja. Zašto Bošnjake u BiH ne suoče sa prošlošću po pitanju ubijanja civila u selima u okolini Srebrenice? Zašto kosovske Albance ne suoče sa prošlošću proterivanja preko 150 hiljada Srba sa Kosova i Metohije. Ne, suočavanje sa prošlošću je da Srbi priznaju da su krivi za sve, da svima daju ono što hoće, e, onda možemo da idemo dalje.
Zanimljivo je da je u tom protestu, recimo, učešće uzeo neki sindikat farmaceuta i lekara. Ne znam otkud sindikalni predstavnici u jednoj takvoj manifestaciji, zna se čime se sindikati bave. Ako se bavite pravima lekara i farmaceuta, vama je mesto da razgovarate sa direktorima kliničkog centra, ministrom, i drugim ljudima koji se bave pitanjima iz oblasti zdravstva, a ne da učestvujete u krečenju nekog murala.
To što su DS i druge stranke učestvovale u tome, to mi je potpuno jasno. Pripadnici BG prajd tima, naravno, taj tim se finansira iz inostranstva, ogromni milioni donacija stižu za prajd, tu se mnogi dobro omaste, i naravno, oni imaju obavezu da učestvuju u ovakvim akcijama, ali to ne znači da je to stav čitave gej zajednice, ili neke druge zajednice u Srbiji, po pitanju nacionalne politike i nacionalnih pitanja.
Pokret slobodnih građana, Žene u crnom, Fond za humanitarno pravo, šta reći? Poznati igrači koji su stalno bili na strani suprotnoj od srpske. Nažalost, uglavnom su Srbi, žive u Beogradu, ali su uvek bili najamnici tuđih interesa.
Na kraju, ono što me iznenadilo, na tom spisku je neki Pokret Marks21, valjda, Marks u 21. veku, koji kažu da treba izvesti radničku revoluciji na Balkanu, da sve zemlje treba da postanu socijalističke i da se napravi balkanska socijalistička federacija. Sada, vidite kakvi politički realisti su učestvovali u celom tom događaju. Na sajtu te Marks21 organizacije našao sam da kažu da je korona virus možda prirodna katastrofa, ali je verovatnije da je to bolest kapitalizma. Kada to pročitate i vidite da su oni učestvovali u ovom, da kažem, skrnavljenju murala Ratku Mladiću, onda vi vidite o kome i o čemu se radi.
Naravno, nikada nisam podržao bilo kakvo zlostavljanje, a kamo li ratni zločin, i mislim da je Ratko Mladić, omiljen u Srbiji, bez obzira na haške presude, ne zato što se nešto desilo u Srebrenici, zato što je tamo izvršen ratni zločin, za koji ne znam da li je on odgovoran, ili neko niže u hijerarhijskom lancu, nego je omiljen zato što je stao na čelo vojske Republike Srpske, da odbrane srpski narod u BiH. Zato ga mi Srbi volimo, a ne zato što je ubio nekog, ili formacijski odgovoran za počinjen zločin nad Bošnjacima.
Kao što ništa nemam i nikad nisam imao protiv Amerike, Amerike koja je bila naš saveznik u dva svetska rata, Amerike koja je primala siromašne ljude iz Like, Dalmacije, Hercegovine, tokom čitavog 20 veka, koji su tamo ostajali da rade, zasnivali porodice, koja je primila naše ljude posle pobede komunizma u Jugoslaviji 1945. godine koji su se nastanili u Čikagu. Amerika je u istoriji našim međuljudskih odnosa u najvećem delu bila naš podržavalac i naš saveznik. Ona je svoju politiku prema Srbiji promenila poslednjih 30 godina, zapravo prema srpskom narodu. Mi se nismo promenili, mi ni sa Amerikom, ni sa Britanijom i sa svima drugima, naravno sa Kinom i Rusijom i ostalima želimo podjednako dobre odnose, ali su neki od njih promenili odnos sa nama i tu je problem. Geografija se nije promenila, ali se izgleda geopolitika na Balkanu promenila i onda su neke države dobile druge granice, neki entiteti su se proširili, neki smanjili i to je izazvalo promene u interesima i stavovima SAD.
Samo da kažem, onaj spot ambasade sad u Beogradu gde oni nas podsećaju na istoriju naših odnosa i na povezanost SAD i Srbije je nešto što je zaista lepo, ali taj spot ne može da prebriše sećanje u poslednjih 30 godina, ne može da prebriše bombardovanje Republike Srpske 1994. godine, agresiju na SRJ 1999. godine. To što prstom nisu mrdnuli kada su 2004. kosovski ekstremisti popalili srpska sela i proterali ljude iz svojih kuća. To što su priznali kosovsku nezavisnost, to što ne poštuju Rezoluciju 1244, to što su uvek žmurili na jednostrane poteze Albanaca i što zaista podržavaju i Bošnjake u BiH, i Albance na Kosovu i Metohiji da otmu deo naše teritorije.
U suštini ono što mi ne volimo to je američki imperijalizam koji ovog puta i u ovom slučaju upere je protiv nas, mešanje u naše unutrašnje stvari. Naše simpatije i dalje ostaju prema onoj Americi koja do 90-ih godina bila i kakvom se ona činila i utisak o njoj smo sticali kroz muziku i kroz filmove i naravno učeći istoriju i do Prvog i oba svetska rata i do Drugog svetskog rata.
Zahvaljujem vam se. Živeo predsednik, Vučić. Živela Srbija. Živeo srpski svet. Hvala vam.