Definitivno zatvaramo krug replika i nastavljamo sa listom govornika.
Reč ima narodni poslanik Nebojša Bakarec.
Izvolite.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana gospođo ministarka, poštovani predstavnici nadležnih institucija, kratko moram da se osvrnem, prosto mislim da je neuputno da mi u skupštini slušamo nekakve katastrofične najave. Moram da povezujem, ja sam to čuo pre neki dan i u Skupštini grada Beograda.

Naime, jedna od kritika ispred zgrade je bilo da ako se izgradi Metro i njegov depo da će Beograd ostati bez vode. Ovde smo čuli od poslanika da ako dođe do iskopavanja litijuma da će, takođe Beograd ostati bez vode, što je naravno neverovatno.

Juče je gospodin Gojko Palalić sjajno govorio upravo na ovu temu i samo ću podsetiti. Angela Merkel kada je bila rekla je da je Nemačka zainteresovana za iskopavanje litijuma, za proizvodnju baterija i za proizvodnju električnih automobila, i na to se nadovezao i predsednik Vučić i rekao je da je to neviđena razvojna šansa Srbije. Mislim da je gospodin Gojko Palalić juče pominjao da je to nekakav godišnji obrt investicioni od 17 milijardi evra i to je neviđena šansa.

Zato se toliko vrišti protiv ovih velikih projekata, jer ukoliko se oni ostvare, a ostvaruje se polako jedan po jedan, opozicija praktično na narednim izborima, 2022, 2026. godine, koje god hoćete godine, praktično ostaje bez šanse, ali Srbija ima onda šansu.

Što se tiče ovog seta zakona, imamo četiri. Prosto, moramo da kažemo da ova četiri zakona, dakle o privrednim društvima, Sporazum sa Norveškom, o javnim nabavkama i Komisiji za nabavke, i Komisiji za hartije od vrednosti, znači ova četiri zakona su nasleđe i ono što ostaje iza predsednika Vučića.

Zbog toga je od krucijalne važnosti i za ova četiri zakona da utvrdimo šta ostaje iza predsednika Vučića, ali i da utvrdimo i šta ostaje iza Đilasa.

Naime, tajkun Dragan Đilas koji je vlasnik stranke, što je vrlo čudno, ali je tačno, SSP i kompanije „Multikom“, u kojoj inače rade svi njegovi funkcioneri, pa su u dvostruko zavisnom položaju, je pre neki dan, juče, na društvene mreže i medije okačio svoju sliku sa sledećim tekstom – Vučić će otići brže nego što misli, a kada ode po njemu se u Srbiji ništa neće zvati, jer iza njega ništa ostati neće.

Inače, na ovoj Đilasovoj slici iza njega je srpska zastava. Međutim, Đilas je u Vašingtonu opet pre neki dan lobirao za Kurtijeve i albanske interese i to 100%, i tada je sve Srbe na Kosovu nazvao kriminalcima i onda bi tačnije bilo da je Đilas na ovu svoju sliku okačio albansku zastavu, jer on je njihov lobista i Kurtijev partner ovde, obojica žele da budu partneri.

Sad zaustih da kažem da se po Đilasu u Srbiji ništa ne zove, mislim netačno je. Zaustih da kažem da ništa nije iza Đilasa ostalo, opet je netačno. Po Đilasu u rečnicima postoji sinonim, Đilas je postao sinonim. Kad se kaže Đilas - za pljačku i lopovluk, to je ostalo.

Međutim, šta je još ostalo iza njega? Iza tajkuna Đilasa je ostalo njegovo porodično nasilje kada je napao bivšu suprugu i njene roditelje u prisustvu dece. Iza Đilasa su ostale modrice na licu njegovog bivšeg tasta, penzionera. Iza Hazija i na Đilasa je ostala nezakonito izgrađena rijaliti kuća „Velikog brata“ na zemljištu dečije ustanove „Pionirski grad“ i pacovi i đubre u toj kući danas.

Iza tajkuna Đilasa su ostale desetine hiljada Roma i njihove dece kojima je sravnio kuće sa zemljom, a onda ih potrpao u kontejnere po obodima šuma Beograda, a sve za potrebe drugog tajkuna koji je gradio upravo na lokacijama gde su živeli Romi.

Iza tajkuna su ostale psovke u Skupštini grada kada je psovao odbornike 2008. u oktobru i psovke 2018. godine upućene siromašnim studentima koji su mu dobacivali da je lopov.

Iza Đilasa su ostale pretnje policajcima na dužnosti više puta, povređivanje 140 policajaca prilikom napada na Skupštinu Srbije, koje je upravo on organizovao i podržao. Iza Đilasa je ostala, to nije manje važno, uništena Demokratska stranka, koju je on uveo u dužničko ropstvo.

Iza Đilasa je ostala opljačkana Direkcija za gradsko građevinsko zemljište u iznosu od 291 neverovatni milion evra. Iza tajkuna Đilasa je ostao dug Beograda od 1,2 milijarde evra. Iza tajkuna Đilasa je ostala lažna nagrada koju je sam sebi dodelio za naj menadžera, koju je platio 9.000 funti prevarantima iz Engleske, iz Oksforda, da bi sebe okitio tom lažnom nagradom, koju i dalje ima.

Iza tajkuna Đilasa je ostao opljačkani budžet Beograda u iznosu od šest miliona evra prilikom rekonstrukcije Bulevara. Opljačkan je iznos od osam miliona evra za fiktivne konsultantske usluge u vezi Mosta preko Ade, pa onda u iznosu od šest milina evra prilikom ugradnje falš kontejnera i opljačkani budžet grada u iznosu od 100 miliona evra prilikom same gradnje Mosta preko Ade koji je izgrađen na pogrešnom mestu i na potpuno pogrešan tehnološki način, preskup, naravno.

Iza tajkuna Đilasa je ostao profit njegovih kompanija od 619 miliona evra dok je obavljao tri državne funkcije tokom 10 godina. Iza tajkuna Đilasa je od 2017. godine do sada ostalo 500 masovnih tužbi protiv medija i pojedinaca i novinara i urednika, koje je podneo ne bi li ih sprečio da govore, pišu i istražuju to kako je zaradio onih 619 miliona evra.

Iza Dragana Đilasa je ostao napad na RTS koji je on organizovao i u kome je učestvovao. Iza tajkuna Đilasa je ostao opljačkani RTS, prilikom trgovine sa sekundama, vremena za oglašavanje sa njegovim kompanijama.

Iza tajkuna Đilasa su ostale spaljene knjige Gorana Vesića i proganjanje porodice Gorana Vesića. Iza tajkuna Đilasa je ostalo svakodnevno, višegodišnje proganjanje i dehumanizovanje svih članova porodice Aleksandra Vučića.

Iza Dragana Đilasa, tihim glasom to kažem, su ostale intimne fotografije sa kriminalcima i narkodilerima Dabovićem, Japancem, Jeremićem, Bakićem i Filipovićem. Iza ligerha činjenica, ostaje činjenica da je on kukavica koja nema hrabrosti da se kandiduje ni za jednu funkciju ni na kom nivou u državi.

Iza tajkuna Đilasa ostaje, naravno, njegov dragi brat Gojko, koji se silno obogatio uz brata, suvlasnik ili direktor mnogih kompanija svog brata Dragana.

Iza tajkuna Đilasa je ostao ogroman broj njegovih saradnika iz doba dok je bio gradonačelnik. Njih imenom i prezimenom neću ih sada čitati, 54, koji su uhapšeni pod optužbama da su oštetili budžet grada Beograda za silne milione evra. Iza tajkuna Đilasa je jedan od ovih, samo ću ga pomenuti, ostao Aleksandar Bijelić, kao nekakvo siroče, bivši Đilasov gradski menadžer, koji je uhapšen zbog sumnje da je u toku rekonstrukcije Bulevara Kralja Aleksandra zloupotrebom položaja oštetio budžet Beograda za šest miliona evra. Optužnica je nedavno potvrđena.

Iza tajkuna Đilasa je ostalo 68 miliona evra na 53 računa u 17 država, kakva ostavština. Ima toga još. Iza tajkuna, i to je važno za sve građane, su ostale niske prosečne plate od 40.000, to je 2012. godine.

Iza tajkuna Đilasa je ostala jedna od najnižih stopa zaposlenosti od 44% svega. Iza tajkuna Đilasa je ostala ogromna stopa nezaposlenosti od čak 25%. Iza tajkuna Đilasa je ostalo povećanje broja nezaposlenih od 302.000, znači, sa 433.000, kada su došli na vlast, na kraju 2012. godine je bilo 735.000 nezaposlenih.

Iza tajkuna Đilasa ostaje činjenica da je on šef političkog krila mafije. Iza tajkuna Đilasa ostaje politika kojom on i Marinika srpski narod proglašavaju genocidnim. Iza tajkuna Đilasa ostaje činjenica da je nedavno u Vašingtonu sve Srbe na Kosovu i Metohiji nazvao kriminalcima. To ostaje iza Dragana Đilasa.

Šta ostaje iza predsednika Vučića? Iza predsednika Vučića ostaje uspravljena Srbija, ostaje vakcinisana Srbija. Iza predsednika Vučića ostaje Srbija koja proizvodi vakcine. Iza predsednika Vučića ostaje sačuvana i izgrađena Srbija. Iza predsednika Vučića ostaje spasena ekonomija i činjenica da je spasao Srbiju od bankrotstva. Iza predsednika Vučića ostaje značajan ekonomski rast i podignut značajno kreditni rejting Srbije i znatno bolji životni standard nego do 2012. godine i ostaje niska inflacija.

Iza predsednika Vučića ostaje stabilan kurs dinara i povećane devizne rezerve. Iza predsednika Vučića ostaje obiman razvoj sportske infrastrukture i sporta uopšte. Iza predsednika Vučića ostaje opšta renesansa društva, ekonomije, poljoprivrede, gradnje, vojske i još mnogo toga.

Iza predsednika Vučića ostaje značajno stipendiranje i zapošljavanje mladih. Iza predsednika Vučića ostaju ogromna ulaganja u sve nivoe obrazovnog sistema. Iza predsednika Vučića ostaje izgradnja i kapitalna rekonstrukcija objekata na Kosovu i Metohiji, srpskom Kosovu i Metohiji. Iza predsednika Vučića ostaje organizovana nikad veća i nikad organizovanija finansijska pomoć Srbima na KiM. Iza predsednika Vučića ostaje jačanje jedinstva Srba na Kosovu i Metohiji na nivo od 99%.

Iza predsednika Vučića ostaje stalna finansijska i druga pomoć SPC. Iza predsednika Vučića ostaju spomenici Stefanu Nemanji i Bori Pekiću. Iza predsednika Vučića ostaje Beograd na vodi. Iza predsednika Vučića ostaju stotine kilometara novih autoputeva. Iza predsednika Vučića ostaje novi Žeželjev most u Novom Sadu. Iza predsednika Vučića ostaje, setimo se, spašeni penzioni fond, ostaju povećane penzije, ostaju povećane plate. Prosečna zarada u ovo Vučićevo doba avgust 2021. godine, prosečna zarada je 65.000 dinara.

Iza predsednika Vučića ostaje stopa nezaposlenosti od svega 10%. To su podaci iz 2019. godine. Iza predsednika Vučića ostaje smanjena nezaposlenost sa 25% na 10%. Iza predsednika Vučića ostaje činjenica da je smanjio broj nezaposlenih za 420.000 i ostaju povećane zarade od više od 50% u odnosu na 2012. godinu.

Iza predsednika Vučića ostaje činjenica da po projekcijama MMF-a i Evropske komisije Srbija ima najmanji pad BDP-a u Evropi od samo 1,5%. Iza predsednika Vučića ostaje i reforma poreske uprave i tri nove kovid bolnice i ogromna ulaganja u zdravstvo i nove železničke pruge i najmoderniji ostaje klinički centar na Balkanu, onaj koji je završen u Nišu. Iza predsednika Vučića ostaje i ostaće i skori dovršetak Kliničkog centra Srbije.

Iza predsednika Vučića ostaje, i to je jako važno, budžetski fond za lečenje u inostranstvu, pogotovo dece. Iza predsednika Vučića ostaje organizovana briga o obolelima od retkih bolesti, naravno, i dece. Iza predsednika Vučića ostaje zakon kojim se podstiče rađanje, ostaje briga o osobama sa invaliditetom. Iza predsednika Vučića ostaje značajno podignut nivo zaštite životne sredine. Iza predsednika Vučića, sa ovim u vezi, ostaje uređena deponija Vinča, koja se uskoro završava sa izgrađenom fabrikom i energanom na samoj deponiji.

Iza predsednika Vučića ostaju rekonstruisani Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, ostaje novi Zakon o ćirilici, ostaje novi Naučno-tehnološki park na Zvezdari, ostaje Srbija kao lider u stranim ulaganjima. Iza predsednika Vučića ostaju spašena Železara Smederevo, basen Bor i "Galenika".

Iza predsednika Vučića ostaje stotine investicionih projekata, gde se dovode strani poslodavci koji su otvorili, ja mislim, uskoro ćemo doći i do 100.000 radnih mesta širom Srbije.

Iza predsednika Vučića ostaje spašen i uzdignut „Telekom“, koji je pre neki dan potpisao strateški Sporazum sa „Vodafonom“ i strani investitori prognoziraju da trenutno sada „Telekom“, u odnosu na ono kada nije mogao da se proda ni za milijardu evra, sada „Telekom“ vredi oko pet milijardi evra.

Iza predsednika Vučića ostaju ogromna ulaganja u EPS, ostaje spašen i transformisan nacionalni avio-prevoznik, ostaje uzdignut aerodrom „Nikola Tesla“, ostaje veliki razvoj turizma u Srbiji.

Iza predsednika Vučića ostaje značajno podignut ugled Srbije u svetu, ostaje jačanje vojske, kupovinom novih sistema naoružanja, aviona, helikoptera. Iza predsednika Vučića ostaje značajno razvijena srpska namenska, vojna i odbrambena industrija.

Iza predsednika Vučića ostaje novoizgrađena zgrada RTV. Iza predsednika Vučića ostaje obnovljena dodela stanova pripadnicima snaga bezbednosti.

Iza predsednika Vučića ostaje smanjena stopa kriminaliteta, ostaje uspešna borba protiv korupcije, ostaje uspešna borba protiv kriminalnih klanova. Iza predsednika Vučića ostaju značajna ulaganja u pravosuđe, izgrađeno i rekonstruisano više od 40 objekata pravosuđa. Iza predsednika Vučića ostaje Zakon o sprečavanju nasilja u porodici.

I vezano za Beograd, jer nije manje važno, iza predsednika Vučića ostaju rekonstruisani ili izgrađeni: Trg Republike, Cvetni trgu, Kosančićev venac, Trg Slavija, Karađorđeva ulica i Savski kej, park Ušće, pasarela na Kalemegdanu, 20.000 kvadrata pešačke zone u centru, Bulevar oslobođenja, Ruzveltova, Mije Kovačevića, plato ispred crkve Svetog Marka, Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića, sve je to rekonstruisano, Ulica vojvode Stepe i kružni tok Autokomande, Brankov most, severne pristupne saobraćajnice „Mostu na Adi“, pristupne saobraćajnice stanici Prokop i otvorena prva faza stanice, stadion Tašmajdan, pristupne saobraćajnice od Tošinog bunara do „Mosta na Adi“, Bulevar heroja sa Košara, garaže Obilićev venac, Zeleni venac, Masarikova, ulica Kraljice Marije, 27. marta, Džordža Vašingtona i Cara Dušana. Iza predsednika Vučića ostaje velelepna fontana Slavija.

U budućnosti iza predsednika Vučića će ostati nešto što je već u toku, ali što će biti realizovano: metro u Beogradu, pruga Beograd – Budimpešta, još stotine kilometara autoputeva, završena stanica Prokop, završen „Beograd na vodi“ i urađena cela Sava promenada, nova autobuska stanica u bloku 42, novi savski most na mestu starog tramvajskog, obilaznica oko Beograda, nacionalna veletržnica, novi Muzej Beograda i ostaće, ne manje važno za ekologiju, u budućnosti i pet novih fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu.

Iza predsednika Vučića u ovih devet godina ostaju ubedljive pobede na izborima na svim nivoima vlasti od 2014. godine do danas. To ostaje ili će ostati iza predsednika Vučića, to je njegova ostavština. Naveo sam samo deo i završavam uskoro.

Kako sam ja noćna mora i može biti neželjeni glas savesti koji inače Đilas nema, poručujem Đilasu da je zaboravio da čoveka čine dela, a ne prazne reči ili bogatstvo koje je pokrao. Čoveka ne čine table na kojima piše Dragan Đilas vlasnik „Multikoma“ ili vlasnik SSP-a. Čoveka ne čini 619 miliona, niti 24 miliona u nekretninama, niti 68 miliona evra na 53 računa u 17 zemalja. To čini Dragana Đilasa, a predsednik Vučić se za 28 godina bavljenja politikom nije obogatio, niti su se obogatili članovi njegove porodice.

Još jedna važna stvar. Iza predsednika Vučića će ostati činjenica da niti on, niti mi iz SNS, niti mediji koji nas podržavaju nismo demonizovali, dehumanizovali i napadali članove bilo čije porodice, pa ni članove porodice opozicionara, na primer, Đilasa, Jeremića, Marinike i ostalih. Pripadnici dela opozicije već godinama dehumanizuju sve članove porodice predsednika Vučića i u tome prednjači stranka Dragana Đilasa i đilasovski mediji. Stoga jedan savet Đilasu, kada objavljujete ovakva bezumna predviđanja šta će iza koga da ostane, okićena vašim selfijima, setite se velikog pisca Ernesta Hemingveja koji je, inače, naslov svog romana „Za kim zvono zvoni“ preuzeo iz legendarne pesme engleskog pesnika Džona Dona iz 16. veka, čiji deo glasi: „Nikada ne pitaj za kim zvono zvoni, ono zvoni za tobom“. Nemojte se, Đilase, brinuti šta će biti Vučićeva ostavština, već brinite o tragovima vašeg nečovještva. Živeo Aleksandar Vučić. Živela Srbija i hvala vam.

Zahvaljujem, gospodinu Bakarecu.
U skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, određujem pauzu u trajanju od jednog časa, a sa radom nastavljamo u 15.00 časova. Hvala.
(Posle pauze)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom.

Na osnovu prijavljenih poslanika sa liste, reč ima narodna poslanica Samira Ćosović.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Imajući u vidu značaj privrednih društava kao pravnih lica koja obavljaju neku delatnost u cilju sticanja određene dobiti, jasno je koliko je bitno za razvoj svake privrede i poslovanja privrednih subjekata da ova oblast bude u potpunosti uređena.

Takođe, imajući u vidu da je primarni spoljnopolitički cilj Republike Srbije ulazak u EU, usklađivanje našeg zakonodavstva sa propisima EU je osnova tog procesa. Tako, u skladu sa akcionim planom programa za unapređenje pozicija Republike Srbije na rang listi Svetske banke o uslovima poslovanja za period 2020-2023, da bi se bolje zaštitila prava manjinskih članova društva, izvršene su određene izmene i dopune Zakona o privrednim društvima. Ovaj predlog zakona je u stvari usklađivanje sa odredbama direktive EU i stvaranje uslova za poboljšanje pozicije Srbije na rang listi Svetske banke.

Jedna od značajnih novina koje ovaj predlog zakona donosi je, na primer, slučaj kada privredna društva, usled nemogućnosti da ponekad utvrde ko su im akcionari kako bi mogli direktno da komuniciraju sa njima, sada posrednici imaju obavezu da na zahtev privrednog društva dostave informacije o tim akcionarima.

Takođe, bitna dopuna zakona sastoji se i u preciznijem regulisanju mogućnosti iskazivanja stavova akcionara u vezi sa politikom naknada i stimulacije direktora, odnosno izvršnog direktora i članova nadzornog odbora ako je društvo dvodomno, čime se povećava korporativna transparentnost i odgovornost samih direktora.

Dalje, precizirane su odredbe koje se odnose na zaključivanje poslova u kojima postoji lični interes. Sve ove promene sigurno će rezultirati većom pravnom sigurnosti, boljim uslovima poslovanja i, na kraju, poboljšanjem investicione klime u Srbiji.

Pored ovog predloga zakona, osvrnula bih se kratko i na Predlog zakona o potvrđivanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške.

Norveška i Srbija su zaključile veći broj sporazuma, a Sporazum o poljoprivrednim proizvodima je zaključen 2009. godine. Izmena navedenog sporazuma odnosi se na preciziranje pojma države EFTA, tj. pozivanje na države EFTA smatra se pozivanjem na Norvešku.

Potrebno je istaći da Norveška i Srbija imaju dugogodišnje dobre i prijateljske političke i ekonomske odnose. Robna razmena je dobra, a najveća norveška investicija u Srbiji je kupovina mobtel mreže od strane „Telenora“ i iznosila je 2006. godine 1,5 milijardi evra.

Takođe, Norveška u velikoj meri kroz različite donacije i projekte obezbeđuje značajna sredstva razvojne pomoći u Srbiji. Tako, na primer, juna ove godine sa ukupno 100.000 dolara Kraljevina Norveška je podržala preduzetnike iz oblasti poljoprivrede, kako bi povećali svoje kapacitete održivosti i konkurentnosti na tržištu.

Prema zvaničnim podacima Kraljevine Norveške, ona ima otprilike svega 4% obradivog zemljišta u odnosu na ukupnu površinu. Pored tako malog procenta obradivog zemljišta i nepovoljnih prirodnih uslova, poljoprivredna proizvodnja u ovoj zemlji bi morala biti više nego skromna. Ipak, Norveška je oduvek pridavala veliki značaj razvoju poljoprivrede kroz velike subvencije poljoprivrednim proizvođačima i racionalnim i domaćinskim odnosnom prema svojoj proizvodnji.

Taj njihov sistematičan odnos prepoznat je i na globalnom nivou, pa su Norvežani osnivači Svetskog trezora semena kojim upravlja Ministarstvo poljoprivrede i hrane. U pitanju je najveća banka biljnih gena na svetu, otvorena da u slučaju ratova ili velikih katastrofa spasi biljni svet od uništenja, čuvajući uzorke semena iz svetske zbirke useva.

Srbija se priključila ovom projektu tako što je ove godine deponovala 96 najznačajnijih domaćih sorti pšenice, ječma, ovsa i raži, koje je odabrao Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada. Na ovaj način Srbija će doprineti globalnim naporima da se obezbedi prehrambena bezbednost budućih generacija. Inače, u ovoj jedinstvenoj bazi čuva se preko milion uzoraka semena iz skoro svih zemalja sveta.

Smatram da je ovaj potez Republike Srbije jako važan, jer, kao što je to Tomas Džeferson rekao, poljoprivreda je naše najmudrije bavljenje jer će na kraju najviše pridoneti stvarnom bogatstvu, dobrom moralu i sreći.

S obzirom da je Srbija u suštini poljoprivredna zemlja sa velikim potencijalima u ovoj oblasti, saradnja sa razvijenim zemljama je veoma značajna. Zato je treba razvijati i negovati.

Upravo je jedan od programskih ciljeva moje stranke Socijaldemokratske partije Srbije zalaganje za održivu poljoprivrednu proizvodnju, bolji kvalitet i što veću zdravstvenu bezbednost hrane. Smatramo da je interes Srbije da prilagodi svoju poljoprivredu standardima i propisima EU, zato što je evropsko tržište zapravo i naše tržište i naš najbolji kupac poljoprivrednih proizvoda.

Zato će Poslanička grupa Socijaldemokratske partije Srbije u danu za glasanje podržati sve predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Slavenko Unković.
Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana ministarko sa saradnikom, uvažene kolege narodni poslanici, danas su pred nama izmene i dopune Zakona o privrednim društvima i osnovni cilj tih izmena je stvaranje povoljnijeg poslovnog okruženja za razvoj privrede Republike Srbije i poslovanje privrednih subjekata u našoj zemlji.

Srbija se obavezala da će u svoj pravni sistem preuzeti tekovine EU iz oblasti korporativnog prava sa kojima naši domaći propisi još uvek nisu potpuno usaglašeni. Zakon o privrednim društvima uređuje pravni položaj privrednih društava, njihovo osnivanje, upravljanje, statusne promene, promene pravne forme, prestanak i druga pitanja od značaja za njihov položaj, kao i pravni položaj preduzetnika.

Iz podataka APR-a vidimo da preduzetnici čine oko 70% vlasničke strukture naše privrede. Za tržišnu privredu najbitnija je sloboda poslovanja, tako da vremenom neki privredni subjekti nastaju a neki i prestaju da postoje. U Srbiji u ovom trenutku je registrovano preko 400.000 privrednih subjekata od kojih je 120.000 privrednih društava i oko 280.000 preduzetnika.

Prema podacima APR-a za poslednjih pet godina, broj osnovanih privrednih društava u Srbiji je povećan za 12% a broj preduzetnika za 11%, što je pokazatelj značajno povoljnije klime za poslovanje i jako velike brige države u smislu pravne sigurnosti, kao i raznih olakšica na početku svakog biznisa u smislu raznih subvencija i start-ap kredita itd.

Po nekim procenama, prosek zaposlenih kod naših preduzetnika je 2,4 zaposlena a kada bi se to povećalo na evropski prosek od 4 zaposlena to bi značilo još pola miliona novih radnih mesta i naravno veliki doprinos povećanju BDP-a.

Srbija je lider u regionu kada je reč o broju otvorenih radnih mesta, kroz projekte stranih direktnih investicija. U našoj zemlji osnivač bilo koje forme privrednog društva može biti i strano, fizičko lice ili strano pravno lice. Takođe, strano fizičko lice može se registrovati kao preduzetnik bez ikakvih dodatnih uslova, naravno, potreban je samo privremeni boravak tog lica.

Neka istraživanja pokazuju da nešto preko 30.000 privrednih društava u prošloj 2020. godini nije imalo nijednog zaposlenog lica kod nas. Najviše ovakvih firmi ima u sektoru trgovine, prerađivačke industrije, stručnoj i naučnoj delatnosti i u građevinarstvu. Najčešće su to firme koje žele da određene poslove završe u kratkom roku, da smanje troškove po osnovu nameta za rad, a jedan deo ovakvih kompanija služi za odrađivanje poslova iz sive zone, tzv. fantomske firme.

Predloženim izmenama Zakona Vlada namerava da konkretizuje postojeće odredbe, predvidi nove propise kojim se povećava kontrola nad radom privrednih društava i uvede nove mehanizme i institute u zakonsku regulativu rada privrednih subjekata. Izvesno je da će ove nove izmene Zakona u najznačajnijoj meri unaprediti položaj manjinskih akcionara u ostvarivanju njihovih prava i povećati transparentnost u finansijskim rashodima društva.

Postoji ovaj problem kod privrednih društava da ne mogu da identifikuju svoje akcionare i krajnje korisnike. Njihova identifikacija je preduslov za direktnu komunikaciju između njih i rukovodstva društva. U tom smislu, za akcionare je predviđena obaveza da dostave svoje potpune podatke o kojima poseduju akcije.

U cilju sprečavanja mogućnosti zloupotreba ovlašćenih lica zakonom se uvodi i obavezna politika naknada o dvodomnim privrednim društvima. Ta naknada treba da sadrži potpune podatke o zaključenim ugovorima, strukturu naknada, broj akcija, sve fiksne i varijabilne delove naknada.

Uz politiku naknada povećana je mogućnost pristupa informacijama o zaradi direktora i članova Upravnog odbora. Na zahtev lica koja poseduju najmanje 5% akcija biće omogućeno da dobije informacije o zaradama organa upravljanja.

Sa druge strane, postavlja se čvršći okvir za rukovodstvo privrednih društava, kako bi se sprečilo da u poslovanju lični interesi organa uprave društva budu iznad interesa samog društva.

Nove izmene zakona donose i olakšanje da preduzetnike kojima je zabranjeno obavljanje delatnosti. Oni će moći da registruju promenom delatnosti kako bi zadržali aktivni status u cilju nastavka ostvarivanja prihoda i tako nastavili da za sebe i svoje porodice obezbeđuje egzistenciju.

Privrednik koji u naziv svoje firme želi da stavi ime države Srbije moraće da plati taksu od preko 500.000 dinara, što je duplo više nego do sada. Oni koji hoće da stave ime grada u svoj naziv ta taksa će zavisiti od tarifnika koji propisuju lokalne samouprave, recimo, u Beogradu, Novom Sadu ovaj namet iznosi preko 100.000 dinara.

U svakom slučaju, izmenama zakona će se postići veća transparentnost i pravna sigurnost, a samim tim će se i poboljšati uslovi poslovanja i unaprediti investiciona klima.

Kada su u pitanju izmene Sporazuma o poljoprivrednim proizvodima između Republike Srbije i Kraljevine Norveške, radi se o usklađivanju sa odredbama izmenjenog Protokola B o definiciji pojma „proizvodi sa poreklom i metodama administrativne saradnje“.

Republike Srbija sa svakom državom EFTA zaključuje sporazume o poljoprivrednim proizvodima na bilateralnoj osnovi. Ovo će biti peta zemlja sa kojom se potpisuje ovakav sporazum kao deo instrumenata za uspostavljanje zone slobodne trgovine Srbije i država EFTA.

Inače, Srbija sa Norveškom ima iskren partnerski odnos u procesu naših integracija u EU, a od 2008. godine, pa do danas, Kraljevina Norveška je Srbiji omogućila 100 miliona evra besplatne podrške za razvoj.

Kraljevina Norveška podržala je ujednačeni razvoj manje razvijenih gradova i opština i osnaživanje nacionalnih institucija sa više od osam miliona evra tokom poslednje tri godine kroz Projekat „Norveška za vas“.

Kroz različite projekte preko 200 osoba je dobilo zaposlenje. Preko 300 nezaposlenih na predlog svoje veštine za zapošljavanje, 160 mikro i malih preduzeća su unapredili svoje poslovanje, dok je infrastruktura poboljšana u devet opština, čime je oko 50.000 građana dobilo poboljšane uslove života.

Norveška je podržala jačanje našeg zdravstvenog sistema jedinice intenzivne nege nabavkom 20 respiratora i drugih uređaja u maju i junu prošle godine kada je to bilo najpotrebnije za našu zemlju.

I zaista Norveška dosledno podržava naš društveno ekonomski razvoj već mnogo godina kroz različite programe, na različite načine i saradnja naše dve zemlje zaista je jedan primer uspešnog partnerskog odnosa.

Kada je u pitanju Predlog odluke o izboru dva člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, vidimo da se radi o izboru kandidata koji apsolutno ispunjavaju sve uslove i nadamo se da će nastaviti da daju svoj doprinos da ova veoma značajna institucija nastavi uspešno da radi.

Predlozi odluke za izbor predsednika članova Komisije za hartije od vrednosti za nas su prihvatljivi. Tu se radi o mladim, iskusnim stručnim ljudima i mi ćemo podržati ove predloge. Svakakao sve tačke današnjeg dnevnog reda poslanička grupa JS će u danu za glasanje podržati. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Rozalija Ekres.

Poštovana potpredsednice Kovač, uvažena ministarka Čomić sa saradnikom, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, u svom izlaganju ću se osvrnuti na Predlog odluke o izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki koji je Narodnoj skupštini podneo Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava.

Javne nabavke su značajan instrument razvoja savremenih država, jer institucijama omogućavaju objektivno i transparentno pribavljanje dobara, usluga i radova uz podsticanje odgovornog trošenja budžetskih sredstava.

Obzirom da se značajan obim javne potrošnje vrši preko sistema javnih nabavki, samo funkcionalan sistem nabavki osigurava efikasno trošenje novca poreskih obveznika. Najvažniji ključni principi od kojih zavisi efikasnost javnih nabavki su ekonomičnost upotrebe javnih sredstava, obezbeđivanje konurencije i transparentnost. Javne nabavke imaju veliki značaj, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

U EU predstavljaju značajno tržište. Prema procenama Evropske komisije, ukupna vrednost javnih nabavki iznosi 14% BDP Unije. U Republici Srbiji je prema podacima iz godišnjih izveštaja Kancelarije za javne nabavke u 2020. godini po sprovedenim postupcima javnih nabavki zaključeno 135.000 ugovora ukupne vrednosti blizu 400 milijardi dinara.

Ovaj podatak sam po sebi ukazuje na izuzetan značaj sistema javnih nabavki, kao i važnost nezavisnih tela koja unapređuju, usmeravaju i prate javne nabavke. Tu pre svega mislim na Kancelariju za javne nabavke i na Republičku komisiju za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

U programu razvoja javnih nabavki u Republici Srbiji za period od 2019. godine do 2023. godine kao opšti cilj definisan je dalji razvoj modernog i efikasnog sistema kroz punu primenu elektronskih metoda komunikacije, uz posledično poboljšanje efikasnosti i transparentnosti i smanjenje rizika od neregularnosti.

Veliki korak ka ostvarenju svih definisanih ciljeva je svakako uspostavljanje portala javnih nabavki. Naime, obavezna elektronska komunikacija i uspostavljen portal doprinose većoj efikasnosti sprovođenja postupaka. Transparentnost konkurencije omogućava nabavku dobara, usluga i radova pod najpovoljnijim uslovima.

Na taj način stvaraju se značajne uštede i mogućnost da se ušteđena sredstva upotrebe za povećanje kvantiteta i kvaliteta usluga koje država pruža građanima, čime se unapređuje životni standard.

Pojednostavljena procedura preko portala smanjuje i troškove priprema ponuda, što za posledicu ima povećanje interesa privrednih subjekata, a naročito malih i srednjih preduzeća, za učestvovanje na tržištu javnih nabavki, što dalje doprinosi većem nivou tržišne konkurencije i povećanju prosečnog broja ponuda u postupcima.

Kao što je poznato, republička Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki o svom radu sačinjava godišnji izveštaj do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu.

Prema podnetom Izveštaju o radu za 2020. godinu, o kojem smo imali priliku da raspravljamo u junu ove godine u plenumu Narodne skupštine, mogli smo se uveriti u vrlo kompleksne i složene aktivnosti koje je sprovodila Komisija, kao samostalan i nezavistan organ Republike Srbije koji obezbeđuje zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.

Mišljenja sam da je važno osvrnuti se na neke nepravilnosti u postupcima javnih nabavki koje su učestale i koje se pojavljuju u kontinuitetu već duži vremenski period, a koje je republička komisija zapazila i kao takve istakla u podnetom izveštaju prilikom rešavanja po podnetim zahtevima.

Sve naznačene nepravilnosti se odnose na izradu konkursne dokumentacije sa nejasnom sadržinom koje ne omogućava ponuđačima da pripreme prihvatljive ponude na osnovu kojih bi se isključila subjektivnost u postupanju naručioca prilikom ocene ponuda.

Nepravilnosti se odnose i na tehničke specifikacije koje su diskriminatorskog karaktera. Naravno da ovo utiče na ograničeni krug potencijalnih ponuđača i sužava konkurenciju, što predstavlja lošu praksu u sprovođenju postupaka javnih nabavki i kosi se sa osnovnim načelima obezbeđivanjima konkurencije i zabrane diskriminacije u postupcima javnih nabavki.

Konstatovane nepravilnosti u podnetom izveštaju po svojoj prirodi i značaju zahtevaju da se u razmeni iskustava i znanja u ovoj oblasti sa drugim državnim organima preduzmu mere koje smanjuju učestalost pojavljivanja ovih nepravilnosti, povećavaju konkurentnost i eliminišu diskriminaciju, kako bi se povećala efikasnost i efektivnost, odnosno unapredio celokupan sistem javnih nabavki.

Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava je 14. jula 2021. godine doneo odluku o pokretanju postupka i raspisivanju javnog konkursa za izbor dva člana republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, s obzirom na to da im mandat od pet godina ističe 27. decembra ove godine.

Nakon sprovedenog izbornog postupka, Odbor je na 45. sednici, održanoj 19. oktobra, razmotrio Izveštaj Radne grupe za sprovođenje postupaka po javnom konkursu, razgovarao sa svim prijavljenim kandidatima i nakon obavljenih razgovora utvrdio je Predlog odluke o izboru dva člana, tako što je predložio Jelenu Stojanović i Svetlanu Ražić za članove Komisije. Napominjem da su predložene kandidatkinje članice Komisije i u aktuelnom mandatu.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara je mišljenja da predložene kandidatkinje Jelena Stojanović i Svetlana Ražić ispunjavaju sve profesionalne uslove za izbor člana republičke Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, stoga ćemo u danu za glasanje podržati njihov izbor. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima potpredsednik Narodne skupštine, Stefan Krkobabić.