Ne znam kako funkcioniše SNS, ali znam da SNS ima svoje stranačke organe, da u stranačkim organima ima više ljudi nego što mnogi imaju birača i glasača, tako da uopšte ne sumnjam ni u kvalitet, ni u čast svih tih ljudi.
Neodgovorno je reći za stranku koja ima 400 hiljada članova i više hiljada, desetina hiljada različitih izabranih funkcionera, da su to sve ljudi koji ne odlučuju ni o čemu, ne pitaju se ništa, nikada ne kažu ništa i ništa ne misle ni o čemu. To jednostavno nije tako. Neodgovorno je i pogrešno je.
Da li imaju lidera koji se nametnuo već u istorijskom smislu? Pa, imaju. Treba da budu zahvalni zbog toga, kao što je i on zahvalan, siguran sam, za stranku koja je te snage i koja je u stanju da se nosi sa istim izazovima sa kojima se i on nosi. Tu ne vidim problem.
Vi kažete kad ga ne bude ili ga bude. Pa, zašta služi politika? Ne prave se naslednici. Vi to svodite na personalno pitanje ko je naslednik. Čega naslednik? Čovek ima 50 godina, da niste malo požurili? Ali, politika se ne svodi samo na personalno. Politika koju je Aleksandar Vučić zacrtao će biti sprovođena od strane SNS, ukoliko ja išta poznajem SNS. Ali, garantujem da će se Pokret socijalista čvrsto držati vojne neutralnosti, odbijanja priznavanja Kosova, čuvanja Republike Srpske i drugih bitnih pitanja. Kao saborci, siguran sam da SNS to radi samo još snažnije nego mi, jer je snažniji i veći.
Upravo vi ovde svodite na personalnu stvar. Ja vam govorim o trenutku kada je jedan hrabar pojedinac učinio nešto veliko i važno. Onda ćete da mi kažete da je Živojin Mišić bio beznačajan, ili je bio autokrata koji nije poštovao ništa? Pa, pojedinac u nekim trenucima svog života, u nekim istorijskim trenucima je taj koji promeni plimu, koji promeni nešto i u tome je njegova vrednost. Zato imate političare, a imate i vođe. Zato imate političare i imate državnike. To je razlika i u tome nema ničeg lošeg. Naprotiv, posle takvi ljudi, ako govorimo o tome da nisu tu, ostavljaju iza sebe politiku, ostavljaju legat, ostavljaju nasleđe koje se sledi. Da li hoćete da kažete da Kemal Paša Ataturk, pa nije više tu, a čitava Turska živi po njegovom, po onome što je on formulisao kao buduću politiku Turske i ne vidim šta je loše u tome?
Svoditi sve na jednog čoveka? Pa, taj čovek to nikada nije dozvolio, ovde u ovoj Skupštini to nikada nije dozvolio. Ali, jeste, i to nikako da shvatimo, bio u stanju i jeste u stanju da preuzme odgovornost na sebe. Vi kažete sakrili ste se iza njega. On je taj koji ide ispred. Nekad ga je teško i stići, pa izađe ispred i često ulazi u sukobe koji nisu njegovi, ali ako ima ubeđenje da to što radi je ispravno, on to i radi.
Dakle, nije ovde stvar odnosa prema pojedincu, ali jeste stvar poštovanja za čoveka koji je u stanju da napravi stranku te veličine i da formuliše politiku koju ogromna većina Srba bezrezervno poštuje i glasa za nju, prihvata je kao svoju. Tu nema nikakve kolizije, nema sukoba između čoveka koji poštuje institucije i čoveka koga poštuje nacija. Zašto bi to uostalom bio problem?
Mi pričamo o ulazi pojedinca u srpskoj politici, pričamo o ulozi pojedinca u važnim istorijskim trenucima. I stranka i država treba da budu zahvalni kada imaju čoveka koji je u stanju u istorijskim trenucima da preuzme odgovornost i da uradi ono što je u tom trenutku najispravnije i najpotrebnije.
Znate, Aleksandar Vučić nikada nije pokušavao da kaže – ja znam bolje od naroda. Nikada! On je govorio svoje mišljenje, koje se nekad sviđa, a nekad ne sviđa narodu, ali je iznad svega poštovao volju srpskog naroda. Onda kada mu kažu, posebno sa zapada – on je populista. On je populista zato što govori, zato što misli, zato što deli ubeđenje svog naroda. A šta treba da deli? Šta on to treba da uradi? Da bude u sukobu sa sopstvenim narodom, da mu objašnjava, kao ovi razni nevladini, koji su u stvari vladini, samo nisu srpski vladini, kako narod ništa ne zna, kako narod ne zna šta je dobro za njega? Aleksandar Vučić izađe i kaže istinu, istina bude veoma teška, ume da zaboli, on stoji iza nje, ali spreman da prihvati sud svog naroda.
Kada smo smanjivali plate i penzije, pa posle toga smo išli na izbore. Nema političara koji bi smanjio plate i penzije i izašao na izbore posle toga. To se ne radi. Jednostavno, kažete neka, nek prođe vreme, da sačekamo da se malo zaboravi, pa biće bolje, izborićemo se nekako. Ne, on odmah izađe, kaže svoju istinu, kaže ono što misli, uradi to što misli i ponudi narodu na odlučivanje. Ako to nije dokaz poštovanja i nacije i institucija, onda ja stvarno ne znam koji bolji dokaz može od toga da bude. Hvala.