Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Šeste sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 75 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Zahvaljujem.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 128 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Pre nego što pređemo na tačku koja se tiče traženja obaveštenja i objašnjenja na osnovu člana 287. Poslovnika, želim da čestitam svima koji danas slave slavu Đurđic, a među njima sam i ja i da u ovo teško vreme bolesti, pošasti, posvetimo više pažnje svojim najbližima, bližnjima, porodici i želim svima da u miru provedu i proslave ovu slavu.
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović.
Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, koleginice i kolege, kao narodni poslanik u drugom mandatu ispred Stranke pravde i pomirenja, u svoje lično ime, u ime svih nas iz Stranke pravde i pomirenja, u ime porodice našeg rahmetli predsednika, akademika muftije Muamera Zukorlića želim svima da se zahvalim na podršci koju ste prethodnih dana upućivali, na minutu ćutanja kojom je započeo prethodne nedelje rad ovog plenuma, na onome što ste uradili kada ste kao narodni poslanici došli na sahranu i na saučešće, odnosno na dženazu i na hatar u Novi Pazar, u Orlje i na svemu onome što ste nam ovih dana pokazali dokazujući da je politika pravde i pomirenja, koju je akademik muftija Muamer Zukorlić promovisao u prethodnom periodu, zaista dala rezultate.

Politika koja nas je i dovela ovde bila je misija i vizija našeg rahmetli predsednika, to je politika i-i, politika u kojoj je opšta dobrobit za sve građane Republike Srbije, opšta dobrobit za sve narode i opšta dobrobit za celi Balkan i region. To je politika koja je ostavljena u amanet nama koji smo godinama učili uz njega, stasavali i razumevali sve ove odnose.

Pored zahvalnosti svima vama, institucijama predstavničke izvršne vlasti, želim da se zahvalim i svim pripadnicima nebošnjačkog naroda, posebno pripadnicima srpskog naroda koji su na svaki mogući način iskazali poštovanje rahmetli akademiku muftiji Muameru Zukorliću.

Kao što je rekao naš predsednik Usama, za muftijom su plakali ne samo Bošnjaci, već i Srbi. Tog dana na dženazi u Novom Pazaru, posle mnogo decenija, videlo se jedno opšte jedinstvo naroda. Na toj dženazi bilo je prisutno jako velik broj pripadnika nebošnjačkog naroda, naših sugrađana, Srba iz Novog Pazara, Tutina, Sjenice, ali i Raške, Kraljeva i njima se posebno zahvaljujem.

Ono što još želim kazati jeste da je u ovom plenumu prethodnih pet godina akademik muftija Muamer Zukorlić nastojao svoju univerzalnu misao, svoju misao da samo kao verujući ljudi u Boga možemo doprineti ozdravljenju celokupnog društva i poboljšanju naših odnosa kroz prožimanje, kroz kulturu mira, kroz kulturu razumevanja i razbijanja strahova i stereotipa.

Vi ste mu kao narodni poslanici svakog puta odavali poštovanje za te reči i on je doprineo u tome da i mi, Bošnjaci koji živimo u Republici Srbiji kao građani Republike Srbije, počnemo iznova menjati svoje stavove u pogledu naše zajedničke države.

Počinjemo izgrađivati jedan odnos koji je u potpunosti usmeren na to da jedino na način razgradnje svih onih strahova, stereotipa, svega onoga što je prethodnih decenija opterećivalo te odnose, možemo zajedno izgraditi našu zemlju i možemo zajedno ići putem prosperiteta i zato vam se posebno zahvaljujem.

Mi kao poslanici Stranke pravde i pomirenja, a o tome će predsednik naše poslaničke grupe mnogo više govoriti u svom izlaganju, nastavićemo taj put. Nastavićemo da ovu misiju i viziju akademika rahmetli muftije Muamera Zukorlića u principu, u načelu i u svim pojedinostima dosledno i principijelno sprovodimo.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Ja želim još jednom da uputim saučešće i da vas sve obavestim da ćemo sutra održati komemorativni skup ovde u Narodnoj skupštini.
Dogovorićemo se još danas tačno oko vremena, ali u toku sutrašnjeg dana bi bio komemorativni skup na kojem bi došao i obratio se i predsednik Republike Aleksandar Vučić.
Idemo dalje.
Reč ima narodni poslanik Enis Imamović.
Izvolite.

Hvala, predsedniče.

Na početku ove sednice prethodne nedelje tražili smo da se na dnevni red stavi rezolucija o genocidu u Srebrenici. To smo radili i na sednici pre nje i svih prethodnih godina, u kojoj se predviđa čitav niz ljudskih koraka koje je neophodno napraviti kako bi se suprotstavili rastućem fašizmu u ovom društvu. Niste to prihvatili.

Zato danas svoje pitanje temeljim na postojećem Krivičnom zakoniku Republike Srbije, koji u članu 387. stav 5. zabranjuje negiranje genocida, zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina i u kome predviđa kaznu svakome ko odobrava, negira postojanje ili značajno umanjuje težinu genocida zločina protiv čovečnosti i ratnih zločina.

Shodno tome, svoje današnje pitanje upućujem Republičkom javnom tužilaštvu i ono glasi: šta radi tužilac ili tužioci dok se u Srbiji ovih dana, pod zaštitom policije, negira i slavi genocid nad Bošnjacima u Srebrenici, veličaju ratni zločinci i zločini, širi verska, nacionalna mržnja?

Isti član u stavu 4. predviđa zatvorske kazne svakome ko širi ili na drugi način učini javno dostupnim tekstove, slike ili svako drugo predstavljanje ideja ili teorija koje zagovaraju i podstrekavaju mržnju, diskriminaciju i nasilje.

Vi danas u centru Beograda imate taj mural osuđenom ratnom zločincu koji predstavlja sve to suprotno članu 387. stav 4, koga svakodnevno oslikavaju, osvežavaju i čuvaju huligani i uz koji ide tekst „generale, tvojoj majci hvala“. Za šta hvala, jel hvala za genocid?

Šta radi tužilac dok ministar policije negira genocid? Veliča ratnog zločinca koji je počinio genocid nad jednim narodom.

Pitam na kraju i tužilaštvo - da li je za vas Ratko Mladić ratni zločinac ili je Ratko Mladić heroj?

Da se vratimo na Krivični zakonik, koji u istom članu 387. u stavu 2. preti kaznom svakome ko vrši proganjanje organizacija ili pojedinaca zbog njihovog zalaganja za ravnopravnost ljudi. I vi danima imate kontinuirano kršenje ovog člana zakona, a tužilaštvo ćuti.

Dakle, postavljam pitanje i načelniku beogradske policije, ministra neću da pitam, zbog toga što je ministar očigledno organizator i zaštitnik ovih huligana, ko su ljudi koji su privodili aktivistkinje? Ko su ljudi koji su otimali transparent „Ženama u crnom“? To su isti oni ljudi koji su nekoliko dana pre toga napali na njihove prostorije. Jesu li njih priveli policajci bez legitimacija ili huligani sa ovlašćenjima policije, dok uniformisani policajci stoje sa strane i to nemo posmatraju?

U vreme Miloševića se krilo o Srebrenici, ćutalo se o Srebrenici da se ne bi saznala istina. Danas se taj genocid sve glasnije slavi, glorifikuje, najavljuju novi i sve to pod zaštitom policije i države. To je još jedan u nizu dokaza i poslednja faza genocida nad jednim narodom.

Danas je opasno biti Bošnjak u Srbiji, naročito u Beogradu. Danas je opasno misliti slobodno i slobodno govoriti protiv zločina koji su počinjeni nad tvojim narodom, ukoliko znate da se u glavnom gradu pod zaštitom policije slobodno šetaju ljudi koji veličaju lik i delo najvećeg krvnika svojeg naroda.

Ratko Mladić je počinio genocid nad bošnjačkim narodom. Zbog toga je pravosnažno osuđen i Bošnjaci više nikad sebi neće dozvoliti da ih zmija ujede iz te iste rupe.

Međutim, Mladić i njegovi zločini sada razjedaju srpsko društvo i što se pre čestiti srpski narod distancira od tog zločinca, to će bolje biti. Primer je ovaj kancer u Beogradu u vidu murala ratnom zločincu Ratku Mladiću.

Nadam se da će tužilaštvo shvatiti svoju odgovornost, ne samo prema Ustavu i prema zakonima, nego i prema budućim generacijama koje žive u ovoj državi. Hvala.

Hvala.
Idemo dalje.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac.

Hvala, predsedniče.

Ja svoje pitanje upućujem Ministarstvu građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Naime, ovih danas se užurbano privode kraju radovi na deonici autoputa „Miloš Veliki“ od Preljine do Pakovraće, a na celoj trasi autoputa od Preljine do Požege, na najzahtevnijim građevinskim radovima, 24 sata dnevno angažovano je oko devet stotina radnika.

Na deonici Preljina – Požega, dugoj 31 kilometar, grade se tri tunela, jedan kroz Trbušine i dva tunela Laz i Munjino brdo kroz planinu Jelicu, ukupne dužine od 2.800 metara i to su najduži tuneli u našoj zemlji.

Da je ovo jedna od zahtevnijih deonica govori i podatak da će pored ova tri tunela na trasi Preljina – Požega biti 35 mostova, četiri nadvožnjaka, dve saobraćajne petlje i čak dva miliona kubika nasipa.

Dodatno radove usložnjava i potreba za izmeštanjem postojeće tehničke infrastrukture. Od naplatne rampe Preljina do buduće petlje u Pakovraću potrebno je izmestiti elektroenergetske i telekomunikacione vodove i gasne instalacije.

Na ovoj deonici dugoj 14 kilometara autoput prolazi kroz pet mesnih zajednica i tokom radova dešavalo se da građevinske mašine preseku vodove i da meštani ostanu bez struje, vode, telefona i interneta. Takođe, zbog potrebe izgradnje autoputa, usled prolaska kamiona i teških građevinskih mašina, devastirano je oko 40 kilometara puteva kroz sela Prijevor, Trbušani, Rakova, Pakovraće i Preljina.

Svesni značaja autoputa, meštani su, iako često paralisani jer nisu mogli da dođu do svojih njiva, a ostajali su bez struje i vode, bili strpljivi i pokazali gostoprimstvo i prema domaćim i kineskim izvođačima radova, ali očekuju da se sve vrati u prvobitno stanje.

Moje pitanje je – kada će lokalni putevi biti rekonstruisani, a ostala infrastruktura, poput strujnih, telekomunikacionih vodova, vodovodna i gasna mreža u potpunosti biti osposobljeni i stavljeni u funkciju? Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.

Hvala.

Ispred poslaničke grupe SVM postaviću pitanje Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, gospodinu Branislavu Nedimoviću.

Moje pitanje se odnosi na temu zakupa poljoprivrednog zemljišta. U Zakonu o poljoprivrednom zemljištu se tačno i precizno određuje kakvo zemljište se može izdati u zakup i pod kojim uslovima.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini se može izdati u zakup i poljoprivredno zemljište koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište do privođenja nameni, planiranoj nameni i koristi se za poljoprivrednu proizvodnju. Znači, ova zemljišta se mogu izdati.

Poljoprivredno zemljište u državnoj svojini i zemljište iz člana 3. Zakona o poljoprivrednom zemljištu se može izdati u zakup ako je godišnjim programom zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta jedinice lokalne samouprave predviđeno za davanje u zakup. Poljoprivredno zemljište se daje u zakup javnim nadmetanjem u dva kruga, osim kod prava prvenstva zakupa i prava prečeg zakupa. Odluku o raspisivanju javnog oglasa donosi nadležni organ jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište u državnoj svojini u roku u 60 dana od dana donošenja godišnjeg programa uz saglasnost ministarstva.

Odluku o izdavanju u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini nadležni organ jedinice lokalne samouprave dužan je da donese najkasnije do 1. juna tekuće godine, uz saglasnost ministarstva.

U autonomnoj pokrajini sredstva ostvarena od davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u visini od 30% prihod su budžeta Republike Srbije, u visini od 30% prihod su budžeta autonomne pokrajine i 40% prihod su budžeta jedinice lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi poljoprivredno zemljište koje je izdato.

Jedinice lokalne samouprave dužne su da ministarstvu dostave izveštaj o uplati sredstava ostvarenih od davanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini najkasnije do 10. novembra tekuće godine, kao i godišnji izveštaj o korišćenju sredstava za realizaciju programa za tekuću godinu do 31. januara naredne godine.

Znači, u Zakonu o poljoprivrednom zemljištu precizno je određen ceo postupak davanja u zakup poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini. Moje pitanje se odnosi - šta raditi i kako postupiti ako je poljoprivredno zemljište, koje je u skladu sa posebnim zakonom određeno kao građevinsko zemljište, u trenutku izdavanja zakupa već bio priveden nameni?

Znači, zemljište je izdato u zakup. Možda je u pitanju loše tumačenje zakona. Ugovor je sklopljen sa zakupcem i na osnovu tog ugovora zakupac koristi parcelu ili poljoprivredno zemljište.

Radi se o zemljištu koje je u planu generalne regulacije naselja Senta naznačeno kao vodozahvat. Ovo zemljište je izdato u zakup, ali na njemu su bunari za pijaću vodu i snabdevaju naselje sa pijaćom vodom. Znači, zemljište je privedeno nameni. Namena mu je regulisana kao vodozahvat u planu generalne regulacije naselja. Šta raditi, kako postupiti? To je moje pitanje. Hvala vam.

Hvala.
Reč ima Đorđe Milićević.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da su poslanici Stranke pravde i pomirenja, nakon sedam dana, ponovo u parlamentu koristim priliku da njima, njihovoj stranci, porodici i čitavoj Islamskoj zajednici još jednom izrazim najdublje saučešće u ime poslaničke grupe SPS.

Želim odmah da započnem sa pitanjem, ali pre toga gospodine predsedniče, moram da napravim jednu konstataciju. Mislim da ste morali da prekinete malopređašnjeg govornika, jer on je uvredio Srbiju, uvredio je srpski narod, nazivajući Srbiju genocidnom državom, a nazivajući srpski narod genocidnim narodom i to sasvim slučajno u trenutku kada među nama nema gospodina Zukorlića. To nije slučajno, apsolutno nije slučajno.

Dakle, proteklih dana u javnosti jeste prisutna jedna tema koja sama po sebi ne predstavlja apsolutno nikakav problem. Naime, u pitanju je mural generala Ratka Mladića koji se nalazi na fasadi jedne stambene zgrade u centru Beograda. Interesantno je da se ovaj mural na tom zidu nalazi već mesecima, a da je pažnju grupice aktivista nekih nevladinih organizacija, koji se tobože zalažu za ljudska prava, ne zna samo za čija, nije mi jasno, privukao upravo sada i to baš u tom trenutku devet poslanika Evropskog parlamenta… Ovo govorim zato što ovo ima daleko više ciljeve. Nije ovde reč o muralu. Ovde je reč diskreditovati Srbiju, diskreditovati građane Srbije, diskreditovati predsednika Srbije i ovu Narodnu skupštinu, jer ne želi da prihvati ovo o čemu smo maločas slušali.

Dakle, devet poslanika Evropskog parlamenta, devet od 705, pa i nije neka cifra morate priznati, ali devet poslanika Evropskog parlamenta potpisalo je saopštenje u kojem osuđuju Srbiju i njenog predsednika zbog toga što je kako kažu neprihvatljivo da u zemlji kandidatu za članstvo u EU policija čuva mural osuđenog ratnog zločinca. To su reči koje smo maločas čuli ovde od jednog od kolega. Upravo identične reči.

Policija je, a i njima je to jasno, radila samo svoj posao. Nije policija štitila mural, nego je održavala javni red i mir, jer je neko želeo i imao interes da podeli na konto toga, da napravi nove podele u društvu, jer im tako odgovara.

Pitamo se odakle im drskost da govore da je Srbija na strani ratnih zločinaca kada je jedino Srbija ispoštovala sve obaveze prema Haškom tribunalu. Srbija nikada nije negirala ni jedan genocid, zapravo ni jedan zločin, poštujući sve žrtve sukoba nastalog tokom raspada SFRJ, ali šta je sa poštovanjem srpskih žrtava o kojima nikada i nigde nije bilo reči, niti se prozborilo?

Smeta im mural Ratka Mladića u Beogradu, a ne smeta im što već godinama desetina ulica u Hrvatskoj, koja je članica EU, nose imena ratnih zločinaca, kao što je ustaški Mile Budak osnivač ustaškog pokreta i ideologije, autor ustaške krilatice „Srbe na vrbe“ ili ulica 10. aprila 1941. godine, a to je datum kada je osnovana ustaška tvorevina NDH ili ulica Mire Barišića koji je 1971. godine u Švedskoj ubio jugoslovenskog ambasadora Vladimira Rolovića, istaknutog borca protiv fašizma.

Ovo je vrhunac licemerja, jer je upravo jedan od potpisnika ovog saopštenja evropski parlamentarac iz Hrvatske, inače bivši ministar spoljnih poslova Hrvatske. Pitamo se zašto nisu reagovali na postavljanje table Aćif Efendije koga je Hitler odlikovao, domaći sud osudio, a ovo bi bilo posebno pitanje upućeno Aidi Ćorović koja je iz Novog Pazara. Zašto nisu tražili da se procesuiraju oni koji stoje iza žute kuće, koji su prodavali organe srpske dece i da ne nabrajam više? Mnogo je zla učinjeno nad Srbima. Zašto niko od zvaničnika EU do sada nije reagovao, pa ni Viola fon Kramon koja je više puta turistički gostovala u Srbiji? Nije li sve ovo nažalost dokaz dvostrukih aršina Evrope? Kakvi su interesi bivših demokrata iz Srbije da se baš danas bave jednim muralom koji je napravila ni ova vlast, ni ova država?

Javlja se čak i bivši tužilac za ratne zločine, koji je u Hagu isporučivao Srbe, da pokrene peticiju protiv Srbije koju optužuje za izazivanje nestabilnosti u regionu. Očigledno da gospodin Vukčević nije obavešten.

Znam da sam prekoračio vreme, ali dozvolite, gospodine predsedniče.

Tu istu peticiju potpisali su: Čanak, Latinka Perović, Basara, Olenik, Sonja Biserko, Balša Božović, Jerkov i Kostreš. Šta traže tom peticijom? Da se procesuiraju sva lica optužena za ratne zločine, kao da Srbija nije pokazala spremnost da sarađuje sa Haškim tribunalom, zahtevaju smenu tužiteljke za ratne zločine, smenu ministarke pravde Maje Popović itd, itd. Zakon mora da važi i da se primenjuje jednako za sve, bez izuzetka, bilo da se radi o delima koja se mogu kvalifikovati kao ratni zločin ili organizovani kriminal. U suprotnom, pravo postaje izvor nepravde, tiranije i nesigurnosti. Ne pristajemo da se zločin pravda nacionalnom pripadnošću. Ne pristajemo da zločincima država Srbija bude utočište i zaštita pred zasluženom kaznom.

Da li da ga onda upoznamo, gospodina Vukčevića, da je Srbija danas simbol novih vrednosti i nosilac regionalnih inicijativa i ekonomski lider regiona, dosledno se zalaže za mir, stabilnost i onda kada je bilo najteže, Srbija je pokazala solidarnost prema svima, svim svojim susedima? Očigledno ugled i nova međunarodna pozicija Srbije nekima i nečijim interesima smetaju.

Zato bih postavio pitanje Vladi. Kada je Srbija suočena sa velikim izazovima i iskušenjima, ko želi da Srbiju predstavi kao genocidnu tvorevinu, a Srbe kao genocidni narod? Nisu li ciljevi onih koji odjednom pokreću pitanje jednog murala daleko veći i perfidniji?

Meni je čast i privilegija što sam poznavao gospodina Zukorlića. Prisustvovao sam sahrani iz pijeteta prema njihovoj stranci, iz pijeteta prema gospodinu Zukorliću. Bio sam sa Bošnjacima toga dana. Ne misle svi Bošnjaci isto. Nije tačna konstatacija da je danas teško biti Bošnjak u Srbiji, a to što neko pokušava da na ovakav način politički profitira, da otima biračko telo, konkretno vama, kolega, to je sramno i to je licemerno.

Bio sam prošle nedelje u Republici Srpskoj i bilo mi je zadovoljstvo da kažem, pored Inckovog zakona i pored Šmitove rezolucije, da Srbija nikada neće prihvatiti da je počinjen genocid i da je genocidna država. Voleo sam da to čuju i nadležni organi i nadležne institucije. Nemam problem, neka me uhapse. To je moje mišljenje i to je pravo na moje mišljenje. Imam legitimno pravo da imam svoj stav.

U Srbiji, Srbija je naša država, bez obzira što smo se mi politički razlikovali, što smo nekada imali različita politička mišljenja, uvek smo nalazili zajednički imenitelj, a to je prosperitet države u kojoj živimo, to je Srbija. Zahvaljujem predsedniče.