Hvala, uvažena potpredsednice Kovač.

Poštovani ministre Vulin sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, jako mi je drago što je ministar Vulin opet u parlamentu i poznat je kao neko ko voli da dolazi ovde i da predano radi na zakonskoj regulativi koja će da, prvenstveno, dovede do bolje bezbednosti naše države i građana naše države.

Još jednom koristim priliku da mu čestitam na svemu onome što je uradio u dosadašnjih, evo godinu dana je prošlo pre neki dan, na bespoštednoj i beskompromisnoj borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije koji jesu bili do juče samo jedan od ključnih problema naše države.

Dakle, uspeli smo da rešimo ekonomiju, uspeli smo da poboljšamo našu geopolitičku poziciju, mnoge stvari da poboljšamo, da postanemo pobednička nacija u mnogim poljima i oblastima, ali na ovom polju smo pokazali u prethodnom periodu slabije rezultate, ali zahvaljujući ministru Vulinu i njegovom timu sada se taj problem rešava, popravlja i nadam se da nikada nećemo imati takvu vrstu problema sa kojima smo se suočavali početkom ove godine, jer nama kao državi treba stabilnost, nama kao jednoj ozbiljnoj državi je potrebno prvenstveno da lider naše države, predsednik Aleksandar Vučić, bude bezbedan, da svi građani Srbije budu bezbedni kako bi mogli sve svoje planove i agendu da implementiramo u narednom periodu, imajući u vidu najveći mogući interes građana Republike Srbije.

Ja moram da pomenem i onu debatu koja se vodila na samom početku sednice Narodne skupštine Republike Srbije i da jednostavno oštro reagujem na reči i na tvrdnje narodnog poslanika koji pripada Stranci demokratske akcije, koji je na jedan sraman način nazvao našu zemlju maltene fašističkom zemljom i da sve ono što mi radimo u našoj zemlji da ima elemente fašizma, što prvenstveno apsolutno i materijalno nije tačno, a i moram da iznesem to i da upoznam i da podsetim građane Republike Srbije na to da je to ista stranka, isti ljudi koji su pre samo godinu, godinu i po dana, odlazili i posećivali i odavali poštu veteranima tzv. „oslobodilačke vojske Kosova“.

Vrlo rado su se susretali sa čelnicima bivše „oslobodilačke vojske Kosova“ ili privremenih institucija na Kosovu i Metohiji, a izgleda da im je bilo najdraže da se suočavaju sa onima koji su prema srpskom narodu bili najbrutalniji, najgori, koji su dokazano počinili teške ratne zločine nad našim narodom, nad civilima, srpskim narodom i drugim narodima, nealbanskim narodima na teritoriji KiM.

Dakle, sa svima su stigli da se vide, sa Tačijem i sa Haradinajem i sa Grabovcijem i sa mnogim drugim ljudima koji su tokom 90-ih godina učestvovali u pobuni, koji su bili deo terorističke grupe, koja je veliku štetu nanela srpskoj državi i srpskom narodu.

Onda mi dočekamo danas da u 2021. godini, u zemlji koja, kako oni kažu i tvrde i u podržavanim njihovim tzv. „nezavisnim“ tajkunskim medijima, nedemokratskoj državi, gde nema vladavine prava, gde nema slobode medija, gde nema slobode govora, u sred parlamenta Republike Srbije se na jedan najgori mogući način izražavaju o sopstvenoj zemlji, zemlji koja ima toliko dugu tradiciju anti-fašizma i koja je, naravno, prepoznata na globalnom nivou u celom svetu.

Mi se time ponosimo kao zemlja koja baštini anti-fašističku, ali ono što je isto bitno, tradiciju borbe protiv anti-semitizma, što je jako važno i što jeste imanentno. Verovatno, Srbija je jedna od retkih država i srpski narod je jedan od retkih naroda koji je od samog početka i kroz svoju istoriju delio sudbinu sa jevrejskim narodom i koji je uvek imao dobre odnose i kada god je to mogao štitio jevrejski narod, za razliku od mnogih drugih, za razliku od tih koji to nama danas spočitavaju, koji su činili sve da srpskog naroda, da Jevreja, da Roma nestane.

Mi danas, eto, u ovoj ne slobodnoj državi, u ovoj nedemokratiji slušamo njihove pridike. Ja prosto ne mogu da verujem i mogu da shvatim i politički interes, mogu da shvatim borbu za neki glas više u Raškoj oblasti ili na teritoriji Sandžaka, kako god želeli da kažete, ali e mogu da shvatim da nekoga nije sramota da na takav način izražava nepoštovanje prema sopstvenoj zemlji i prema srpskom narodu.

Naravno da želim da pomenem i to da današnja tema ovog našeg zasedanja jeste Sporazum koji je deo inicijative „Otvoreni Balkan“, deo je inicijative koja može da donese mnogo rezultata, može da donese mnogo benefita za Srbiju. Ono što jako ohrabruje po pitanju ove inicijative, koja jeste u stvari izvorno Vučićeva inicijativa, imajući u vidu tu činjenicu da je Vučić, predsednik Vučić, 2016. godine još predlagao carinsku uniju za zemlje Zapadnog Balkana i isto tako je ta ideja kod nekih tzv. „lidera“ u regionu, oni su imali velike rezerve prema tome, nisu to hteli da prihvate.

Nisu to hteli da prihvate ne zato što je to bila loša ideja, nego zato što je potekla od Srbije, zato što je potekla od Aleksandra Vučića, pa se i neki od „Otvorenog Balkana“ danas brane time da je to ostvarivanje, kako bi to ministar Vulin rekao, a ja ga u tome podržavam, srpskog sveta, srpske hegemonije, što naravno materijalno nije tačno. Da, Srbija je zainteresovana za mir, Srbija je zainteresovana da brani srpski svet. Srbija je zainteresovana za odbranu srpskih vitalnih, nacionalnih interesa i srpskog naroda, gde god on živeo u regionu i svetu. Naravno, njima i Vučić i Vulin smetaju zbog toga što to javno kažu i što se ne stide da kažu da volimo Republiku Srpsku, da poštujemo BiH, da poštujemo Dejtonski sporazum i sve sporazume koje smo do sada kao država potpisali ili garantovali za njih, kao što je to Dejtonski sporazum i kao nešto što predstavlja temelj dogovora naroda u BiH, koju čine dva entiteta i tri konstitutivna naroda.

Sigurno je da je najveći rezultat svega ovoga što otvoreni Balkan očigledno neće da ostane mrtvo slovo na papiru zato što je pre nekoliko dana održana jedna velika konferencija u Beogradu, koji je bio domaćin predsednik Aleksandar Vučić, da su bili prisutni premijeri Albanije i Severne Makedonije, a pre samo nekoliko dana, sad za vikend, održana je konferencija na ministarskom i operativnom nivou gde su resorni ministri finansija, poljoprivrede, trgovine, turizma i mnogih drugih resora, rada, zapošljavanja i socijalne politike, predstavnici državnih institucija, agencija imali priliku da sa svojim kolegama iz Severne Makedonije i Albanije dogovore operativne stvari koje se tiču ostvarivanja ključnog cilja inicijative „Otvoreni Balkan“, a to je slobodan protok roba, ljudi i kapitala.

To je nešto o čemu Vučić govori već, evo šest, sedam godina kao cilj kojim treba da streme svi narodi koji žive na teritoriji Zapadnog Balkana, ali cilj ne sam po sebi, nego cilj koji će upravo kroz relaksiranje ekonomskih odnosa, kroz jačanje ekonomskim odnosa, trgovinskih odnosa između naših zemalja dovesti do toga da naša politička saradnja, saradnja na planu nauke, novih tehnologija, prosvete, bezbednosti, zajedničkog delovanja na polju bezbednosti i odbrane od terorizma i mnogih drugih pošasti koje su naravno deo funkcionisanja današnjeg globalnog sveta i deo tih velikih pretnji svakom narodu i svakoj državi pojedinačno govori o tome da je ovde namera ozbiljna i zahvaljujući prvenstveno Aleksandru Vučiću namera koja će da se implementira na terenu i koja će dati svoje prve rezultate već za nekoliko meseci.

Glavni rezultat koji mi priželjkujemo ovde u Beogradu kao parlamentarna većina, kao SNS, kao Vlada Republike Srbije je to da naše kompanije, naša preduzeća mogu lakše da funkcionišu, mogu lakše da rade, mogu lakše i više da izvoze, da imamo mnogo veće tržište, da imamo mnogo veći potencijal.

Ono što je isto tako jako važno kada je u pitanju privlačenje stranog kapitala i stranih direktnih investicija je da ti veliki svetski igrači mnogo drugačije gledaju kada jedno tržište ima 20, 20 i nešto miliona stanovnika ili je to tržište recimo Severne Makedonije koja ima 1,5 miliona stanovnika, Albanije u kojoj živi negde oko 2,5 miliona stanovnika, koje nominalno ima 3,2 miliona, pa čak i naše srpsko tržište ovde od sedam miliona je za neke velike igrače, velike kompanije malo i sve to na kraju će imati jedan jako veliki benefit i korist koju će imati naši građani i građani celog regiona.

Da ne govorim o tome, i to će se tek videti za nekoliko dana, koliko će biti koristi na tom političkom planu, koliko će ova ekonomska saradnja i stvaranje jednog međusobnog poverenja kada budemo uznapredovali, kada budemo osnažili trgovinsku saradnju, kada budemo razvili turizam međusobno, kada naši studenti mogu da imaju priliku da idu na univerzitete i fakultete u druge države na Zapadnom Balkanu bez ikakvih prepreka, kada njihovi ljudi mogu da dođu ovde da se zaposle gde žele ili obratno, kada te radne dozvole budu važile u svim državama i kada budu unificirane za sve to će biti, ja sam siguran, početak jednog ozbiljnog i kvantnog razvoja celokupnog ovog regiona i doprineće da Srbija dobije još veći ekonomski zamah i da uvećava i osnažuje privredni rast koji će kada pogledamo to kumulativno za 2020. i 2021. godinu da bude prvi u Evropi.

To je nešto što, mogu da kažem, predstavlja personifikaciju onoga što radi Aleksandar Vučić od početka njegovog mandata kao premijera 2014. godine. Vrlo jednostavno, vrlo jasno vodi računa o srpskim interesima, vodi računa o interesima građana Republike Srbije. Posvećen je dijalogu znajući da ekonomski rast, ekonomski razvoj, vojno osnaživanje, ali i regionalna saradnja čine dobro prvenstveno našem narodu i našim građanima i da nam je to jednostavno potrebno kako bi mogli da jedan pravi, ali i pravedan način da rešavamo političke probleme koji u ovom regionu postoje.

Naravno da moram da na pomenem i to da Srbija nije samo inicijator i ne učestvuje samo u implementaciji, odnosno realizaciji inicijative „Otvoreni Balkan“, da smo mi u jako dobrim odnosima sa Višegradskom grupom. Stalno ovde u parlamentu govorim o tome da Srbija zaslužuje i da bi trebala u nekom narednom periodu da bude deo Višegradske grupe s obzirom na našu sjajnu saradnju, na istorijskom nivou saradnju i sa Mađarskom i sa Slovačkom i sa Češkom i sa Poljskom i da sa njima imamo puno, puno političkog i ekonomskog interesa i ono što je najbitnije u svemu tome da nemamo nikakvih otvorenih pitanja sa tim zemljama i da nam je vrlo lako da tu saradnju unapređujemo i osnažujemo.

Naravno, moram da napomenem i inicijativu u kojoj naša zemlja učestvuje, a vezana je za Pravoslavnu kvadriteralu, Grčka, Bugarska, Rumunija i Srbija, što pokazuje jednu veliku otvorenost naše zemlje da sarađuje sa drugima, otvorenost naše ekonomije, potpunu jednu liberalizaciju ekonomije i volju da naša ekonomija raste, jača i da ovde postoji dobrodošlica za sve one koji žele na pravi i ispravan način da investiraju svoj kapital s obzirom da smo mi uspeli da za samo nekoliko godina potpuno promenimo način i pristup ekonomskom razvoju koji se nažalost od 2000. do 2012. godine zasnivao na tome da imamo špekulante investitore, da imamo najveći svetski ološ i kriminalce koji su uspeli da privatizuju neka preduzeća ovde u Republici Srbiji, naravno da ih unište, a zajedno sa njima unište i čitave industrijske i privredne grane.

Mi smo to zahvaljujući Vučiću za samo nekoliko godina uspeli da povratimo, uspeli smo da podignemo naš turizam, uspeli smo da povratimo našu tekstilnu industriju, našu hemijsku industriju, uspeli smo da povratimo energetiku i da je stavimo na jedno od prvih mesta prioriteta kada je u pitanju razvoj naše zemlje i razvoj naše privrede.

Želim da kažem koliko u stvari danas sa ove distance od recimo šest godina koliko je predsednik Vučić bio u pravu kada je i tada izložen pritiscima od stranih, od mnogih centara moći u celom svetu odbio i nije se povinovao tom pritisku da Srbija uvede sankcije Ruskoj Federaciji i postavljam pitanje – svi ti koji su ga kritikovali zbog toga, svi ti koji su govorili da Srbija mora da se okrene ka jednoj strani, da mora da izabere stranu, da mi to moramo već jednom da uradimo, šta bi danas bilo da smo se okrenuli ka samo toj jednoj strani 2015. godine, šta bi bilo i sa kim bi razgovarali i pregovarali o uvozu gasa, o ceni gasa i o uslovima koji su nama potrebni i koji će biti prilagođeni nama?

Zato predsednik Aleksandar Vučić ide iduće nedelje, 25. novembra, koliko znam, danas je objavio, da će imati važan sastanak sa predsednikom Putinom, na kojem će se boriti ne za cenu gasa, ne za snabdevanje gasom, nego će se boriti za našu privredu i boriće se da nijedan građanin Republike Srbije nema problem i ove i narednih zima sa grejanjem i sa osnovnim stvarima koje predstavljaju civilizacijsku tekovinu 21. veka za razliku od mnogih onih koji su i razvijeniji od Srbije, a koji su u velikom problemu zbog toga što im je ogromna cena električne energije, ogromna cena uvoza gasa, što naravno ima veoma negativne implikacije na privredu, na privredni razvoj, na cene roba i usluga.

Možemo da vidimo i svi smo svedoci sad te velike krize u lancu dobavljača i isporučivanja roba i usluga koliko ih nema, koliko nestašice vladaju i koliko je ta kriza u stvari izazvala pometnju na svetskom tržištu.

Ali ono što je najbitnije i što jeste najveća sposobnost i osobina Vučića, to je da se to ovde u Srbiji ne oseća, to je da ovde nema gubljenja radnih mesta. To je situacija da mi ovde otvaramo fabriku gotovo svake nedelje i sa tim poslom ćemo nastaviti.

Završiću naravno sa parekselans politički važnom temom za našu zemlju, to je Kosovo i Metohija. To je naša borba za vitalne nacionalne interese i odbranu naših legitimnih interesa na Kosovu i Metohiji. Veoma lepe vesti. Smatram da ceo naš narod i građani treba da budu ponosni na to što je Srpska lista osvojila na lokalnim izborima na Kosovu i Metohiji najviše opština.

Srpska lista je prva, u deset opština će vladati Srpska lista, pa tek onda idu albanske partije DSK, LDK, Samoopredeljenje sa četiri opštine i neke druge stranke, a zamislite da su Srbi razjedinjeni na Kosovu i Metohiji, Albanci bi, siguran sam u to, ostvarili ono što jeste njihov cilj, ono što jeste cilj njihovih mentora iz inostranstva, ali nažalost cilj i te tzv. bojkotaške tajkunske opozicije ovde koja okrivljuje i koja u inostranstvu govori o tome da je srpski narod i da su pripadnici srpske liste na Kosovu i Metohiji kriminalci.

Pa, nama, ljudi, ne trebaju neprijatelji. Šta će nama spoljašnji neprijatelj? Šta će nama ta vrsta neprijatelja pored Đilasa, pored Šolaka, pored ljudi koji žive ovde, žive sa nama ovde u Beogradu? To je presedan, to nigde nije viđeno u svetu.

Podsetiću vas na jedan vrlo interesantan intervju koji je gospođa Ksenija Vučić vodila sa predsednikom Vlade Albanije, pre nekoliko godina. Tada ga je pitala šta misli o opozicionom lideru, mislim da se stranka zove Demokratska stranka Ljuzima Baše, on je vrlo kratko odgovorio i rekao – ja o unutrašnjim političkim stvarima i pitanjima ne govorim pred ljudima koji dođu sa strane. I to je naravno pristojno, to je kulturno i moramo da priznamo, to je državnički.

Zamislite taj presedan kada neko ko pledira, ko hoće da dođe na vlast ovde, ko kaže da je već dobio izbore u Beogradu su već dobili izbore, a na republici su, koliko možemo da vidimo klackalica je, samo im fali možda neki glas, valjda, Đorđe Vukadinović ili možda tako neki pokret Vlaha da pobede na tim izborima, odu mrtvi 'ladni ljudi u Vašington, odu u Brisel i pljuju po onom delu našeg naroda i onim građanima naše zemlje koji su svakodnevno ugroženi od ROSU, od albanskih separatista i od ljudi koji imaju samo jedan jedini cilj – da isprazne Kosovo i Metohiju od Srba, da Kosovo bude albanski, etnički čisto i da osvoje sever Kosova.

Naravno da im Vučić tu smeta i ja nisam mogao čudu da se načudim i završavam tu, kad sam video pre neki dan i dobro je što imamo istraživačke novinare i ljude koji dobro analiziraju našu unutrašnju političku scenu, ove tzv. inspektore Poverenika za informacije, evo, ja sam ovde desetu godinu, mnoge izveštaje sam pročitao od strane tog Poverenika, mislim da znam, mi smo ih i birali ovde u parlamentu, vrlo dobro sam upoznat sa opisom posla i rada te institucije, odnosno tog državnog organa ali nisam nigde pročitao i čuo da oni bilo kakvu inspekciju i da na kraju se ispostavi da oni jure sina predsednika Aleksandra Vučića i ne znam šta proveravaju u prodavnici u kojoj on radi pre nekoliko godina, čovek, za platu.

Možete zamisliti dokle ta bolest ide. Dokle to ide u tom domenu da oni žele, rušeći ovu vlast, rušeći Vučića, rušeći sve pred sobom, kroz taj tzv. njihov ukrajinski scenario, da dođu do vlasti, da dođu do budžeta, da dođu opet u situaciju i priliku da pljačkaju ovu zemlju, da pljačkaju ovaj narod, ali naravno, ono što jeste činjenica na terenu, van svih njihovih istraživanja, van svih njihovih medija tzv. nezavisnih i zavisnih je da Aleksandar Vučić ima gotovo plebiscitarnu podršku građana Republike Srbije.

Da završim sa ovim muralom. Sramna je to nametanje teme mural. Mogu sada sa govornice da kažem, što ne uhapse u Njujorku gradonačelnika onog Bilde Blazija? Tamo na svakom koraku imate neki mural nekog narko dilera. Jel on kao čovek kriv za to? I problem je neki mural, oni delegiraju temu, žele da pošalju lošu vest iz Srbije. Oni se bave muralom i ko je nacrtao taj mural. Pazite slučajnost, taj mural se nalazi preko puta redakcije dnevnog lista „Danas“. Šest meseci se nalazi i niko iz tog tajkunskog lista nije ni pomenuo, niti je rekao reč o tome, nego se sada podigla i diže se i vrši se pritisak kao da ga je Vučić crtao i naravno to prenosi SNN, BBS, žele da se pošalje loša slika iz Srbije, ali naravno građani Republike Srbije koji biraju ovde vlast, koji se opredeljuju ko će da vodi ovu državu, daju podršku onom koji jeste ovde najveći patriota i ko 24 sata sedam dana u nedelji radi za ovu Srbiju, a to je Aleksandar Vučić.

Mi ćemo gledati da tu njegovu politiku i dalje snažno podržavamo i nastavimo. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodna poslanica Sanja Jefić Branković.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, ministre sa saradnicima, koleginice i kolege, ovaj sporazum o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa na zapadnom Balkanu, koji zaključuju predsednici država, odnosno Vlada naše zemlje, Republike Albanije i Republike Severne Makedonije ima daleko veći značaj u odnosu na onaj koji se na prvi pogled čini.

Saradnja između zemalja zapadnog Balkana u periodu koji je tek pred nama predstavlja jedno ozbiljno sredstvo za ocenjivanje spremnosti svake od ovih zemalja, ali i njenog napretka na putu ka EU, ali i za ostvarivanje jedne ozbiljne regionalne saradnje između ovih susednih zemalja.

Sve države zapadnog Balkana imaju jednu istu ambiciju, a to je pridruživanje EU i istovremeno izražavaju i spremnost, ali i želju da pospeše međusobnu saradnju kako bi taj put ka EU ubrzali i zapadni Balkan će u tom kontekstu morati da radi na više različitih frontova. Tu mislim na rešavanje nekih bilateralnih problema i pitanja, zatim, poboljšanje međusobnih odnosa i to je u suštini jedan od glavnih preduslova za napredak u jednoj ovakvoj regionalnoj saradnji.

Zatim, neophodno je poboljšati sam kapacitet za sprovođenje svih ovih dogovora u okviru zemalja zapadnog Balkana, a kako bi se na prvom mestu ili bar na prioritetnom mestu svake od ovih zemalja, odnosno politika ovih zemalja našla agenda na putu ka EU.

Potpisnici tzv. mini Šengena nizom razgovora i sastanaka saglasili su se o tome da je unapređenje regionalne saradnje u jednom zajedničkom interesu svih zemalja koje učestvuju u pregovorima. Naglasiću i to da je zemljama zapadnog Balkana važno da pristupe EU jednako kao što je EU značajno da zemlje zapadnog Balkana budu njoj i te kako bliže.

Kada je reč o prirodnim katastrofama, odnosno sporazumu o kome danas govorimo, mi smo svedoci da prirodne nepogode jesu postale izvor jednog permanentnog ugrožavanja društva uopšte, ali i životne sredine, i svedoci smo da je izloženost uticaju prirodnih nepogoda kao što su suše, poplave, klizišta, zemljotresi, velikim delom jeste posledica slabog stepena poznavanja i njihovog uzroka i nastanka, ali i mehanizama delovanja i načina zaštite.

Recimo, setimo se, neke od kolega su to danas i pomenuli, borbe koju je naša zemlja vodila nakon što smo imali poplave 2014. godine u Obrenovcu i tada je našoj zemlji stigla pomoć sa svih strana, od strane svih zemalja sveta, i EU ali i susednih zemalja i mislim da je ovaj nemili događaj u velikoj meri podigao svest o ovom problemu i danas se o ovome znatno više vodi računa i u pogledu planiranja i u pogledu otklanjanja eventualnih posledica katastrofa.

Pošto dolazim iz Niša, moram da pomenem da Niš vrlo dobro pamti poplavu iz 1948. godine, sa poplavnim talasom od preko 5,5 metara i zato spremno dočekuje svaku veću i obilniju padavinu. Iz tog razloga smatram da predsednici država, odnosno vlada ovih triju zemalja, Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije, pre nekoliko dana su imali niz sastanaka. Između ostalog, jedan od njih je bio organizovan na ministarskom nivou u Nišu i to jeste jedan od vidova konkretizacije unapred dogovorene saradnje kada je reč o raznim sporazumima koje treba potpisati, a kako bi se u krajnjoj liniji omogućio protok robe, usluga i dobara.

Socijaldemokratska partija Srbije prepoznaje značaj ovakvog sporazuma i generalno ideje "Otvorenog Balkana" i iz tog razloga ćemo u danu za glasanje nesumnjivo podržati ovaj predlog. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Narodni poslanik Milenko Jovanov ima reč.

Poslovnik, član 106. stav 2. - niko ne može da prekida govornika dok govori, a neke kolege su prekidale govornicu, a reći ću vam i čime. Prekidale su je vešću koja se pojavila sad u pauzi, a to je da je nemački portal "Vajs", nije ona operacija iz Drugog svetskog rata, mada će neki posle ovih informacija da prođu kao neki koji su prošli operaciju "Vajs", objavio da je maksimalni nivo THC u industrijskoj konoplji nađenoj na Jovanjici 0,54% i ne može se smatrati drogom.

Takođe, anonimni izvor, odnosno izvor iz nemačke ambasade koji je želeo da ostane anoniman, rekao je da je neuobičajeno da se zbog toga provede dve godine u pritvoru.

Na kraju, kažu kako su danas i N1 koristili ovaj slučaj u političke svrhe. To je izazvalo reakciju poslanika, činjenica da se konačno istina o onome što se desilo pojavljuje sada već i u stranim medijima, jer mi izgleda verujemo tek kad nam neko sa strane nešto kaže, sami sebi i svojim očima ne verujemo.

Sada je jasno da je čitava akcija sprovedena da bi se predsednik Aleksandar Vučić, preko optužbi koje su bile upućene Andreju Vučiću, direktno povezao sa nekakvom proizvodnjom droge i da je ključno pitanje sada, a mi sada već znamo ko, dakle, neki političari, političari pod komandom tajkunske struje bivšeg režima koji su ovu temu eksploatisali u medijima besomučno, danima, nedeljama, mesecima, godinama, neki mediji, odnosno tajkunski mediji ili mediji u vlasništvu tajkuna koji su takođe ovoj temi davali prostora da bude tumačena isključivo da bi se napadao predsednik Republike i njegov brat, a sada vidimo da i stranci uviđaju šta je ovde bila tema, ali i neki delovi policije, gospodine ministre, vi ste toga vrlo dobro svesni, koji su učestvovali u stvaranju čitave ove pod znacima navoda afere.

Zato je ključno pitanje - ko je i zašto tražio da se Andrej Vučić po svaku cenu poveže sa ovim slučajem, ko je tražio od ovoga za koga evo nemački portal kaže da je imao razloga da bude dve godine u pritvoru, da kaže kako ga je Andrej Vučić zvao, i šta je time bila ideja da se postigne?

Mi smo svesni političkih posledica onoga što bi se desilo da je ova laž prošla, da je ova intriga prošla, da je ova politička spletka prošla, da je ovaj brutalni napad na predsednika i njegovu porodicu prošao, vrlo smo svesni toga šta bi bila posledica. Ali, pošto nije prošlo, ovo mora da se raskrinka i istraži do kraja. Ne sme da bude zaštićenih. Nakon ovih informacija, svi koji su učestvovali u kreiranju ove afere, moraju da odgovaraju i da kažu za koga su i šta su radili. Hvala i ne tražim da se Skupština izjasni o ovome.

Da li želite da se Skupština izjasni o povredi Poslovnika? (Ne)
Prekoračenje je oduzeto od vremena poslaničke grupe.
Reč ima narodna poslanica dr Nina Pavićević.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, od nastanka prvobitnih ljudskih zajednica postojali su pokušaji da se organizovano ublaže odnosno smanje posledice prirodnih katastrofa, iako je tada čovek bio nemoćan pred prirodom, a katastrofe su bile jedino prirodne.

Iako su odgovori prirode i danas najpogubniji, prirodne katastrofe danas nisu jedine koje mogu da uzrokuju gubitke života, oštećenje imovine, za sobom ostave pustoš, izazovu velike ekonomske štete i potpuno promene lice zemlje. Jasno je da obim posledica zavisi od otpornosti određene društvene zajednice da im se odupre i da se oporavi od posledica.

Danas su prirodne katastrofe veliki izazovi za čitavu našu civilizaciju, jer od posledica poplava, zemljotresa, ogromnih požara ili hemijskih udesa, ali i od zagađivača životne sredine, niko ne može biti pošteđen.

Zato i današnja skupštinska rasprava ima važnost državne brige o adekvatnoj zaštiti od katastrofa, i to na regionalnom nivou.

Danas govorimo o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o saradnji i zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Ovaj sporazum je trilateralan i potpisale su ga Republika Srbija, Republika Severna Makedonija i Republika Albanija. U ime Srbije ovaj sporazum je potpisao predsednik Republike Srbije.

Potvrđivanjem ovog sporazuma strane potpisnice uređuju pravni okvir i uslove za pružanje pomoći i oblicima saradnje u slučaju katastrofe.

Osnovni cilj je da tri strane potpisnice sporazuma u skladu sa svoji mogućnostima i kapacitetima pomognu jedna drugoj u slučaju katastrofa kada jedna od strana ne može sama da sanira posledice te iste katastrofe.

"Otvoreni Balkan" je ideja, odnosno inicijativa pokrenuta od strane Srbije i predsednika Republike Srbije pod nazivom "Mali Šengen", kojom bi se stvorili zakonski i drugi uslovi kojima bi se između zemalja olakšao protok ljudi, roba i usluga, ali isto tako i da članice uzajamno pomažu jedna drugoj u slučaju vanrednih situacija na najbrži i najadekvatniji način.

Ovaj sporazum je plod razumevanja tri države da je bolji život naših građana brži put ka evropskim integracijama. Isto tako, dobrosusedski odnosi podrazumevaju i to da smo upućeni jedni na druge i u različitim teškim prilikama koji su produkt prirodnih ili drugih katastrofa kada su ugroženi mnogi životi ili stradaju velika materijalna dobra.

Ovakvi oblici saradnje humanizuju odnose između naših država i vraćaju poverenje jednih u druge. Zato je dobro da Zapadni Balkan ima konsenzus oko ovih pitanja.

Za sada je inicijativa – "Otvoreni Balkan" oličena u tri države potpisnice, a to su Srbija, Severna Makedonija i Albanija. Dobro je što su vrata otvorena i drugim zemljama regiona za ulazak u ovu inicijativu.

Ono što je za čitav Balkan važno jeste zajednički plan da do 2023. godine budu otvorene sve granice za protok robe i usluga u celom regionu, a Srbija je tom cilju izuzetno posvećena.

Izuzetno je aktuelno pitanje katastrofa. Naša planeta je ponovo pogođena vanrednim elementarnim prilikama uključujući i ekstremne talase toplote, šumske požare, kao i razarajuće zemljotrese i poplave, jer usled globalnog zagrevanja moramo očekivati i biti spremni za češće i još gore prirodne neprilike.

Sve katastrofe, bilo ove prirodne koje su uglavnom posledica klimatskih promena, bilo da su izazvane različitim hemijskim, atomskim ili drugim ekscesnim velikih razmera, utiču na dalji život ljudi, izazivaju ogromne destabilizacije, uništavaju životnu sredinu i živi svet, a u krajnjoj liniji smanjuju razvojni potencijal zemlje i predstavljaju rizik po društvenu stabilnost.

Ne smemo zanemariti da prirodne katastrofe sve ozbiljnije ugrožavaju bezbednost života savremenog čovečanstva. Zato, nikada ne smemo da mislimo da se zemljotresi ili drugi nesreće dešavaju tamo negde i da uspavano čekamo da će neka poplava ili zemljotres da nas zaobiđe. Da to nije tačno osetili smo i kroz ogromne poplave i zemljotrese u Obrenovcu i Kraljevu. To se dešava svima, pa i zemljama u našem regionu. Zato, moramo podići svest građana da to nešto što se retko ili negde drugde dešava, a desilo se i nama, treba da bude sprečavano preventivnim delovanjem, gde je to moguće. Jer, prirodni uslovi nisu uvek naklonjeni Balkanu, koji jeste trusno područje sa visokim rizicima od zemljotresa i poplava. To se odnosi na sve tri države potpisnice ovog sporazuma.

Podsetila bih na jedan zemljotres, a koji je šezdesetih godina prošlog veka pogodio sada Severnu Makedoniju, tada bivšu Republiku SFRJ, kada je najviše stradalo Skoplje. Moram istaći da je tada cela Srbija pomogla u sanaciji tog zemljotresa. Tada je i grad Niš, iz koga ja dolazim, ponudio dva naselja sa montažnim objektima, naselio raseljenima iz Makedonije.

Kada se jave ovakve prirodne katastrofe, najranjivije su države kojima manjka infrastruktura, logistika, kao i dobra politika u vanrednim situacijama. Zato je važno ujedinjavati regionalne resurse kako bi se intervenisalo brzo i efikasno i kako bi se predupredile teške posledice katastrofa. Srbija u tom smislu pokazuje da je jaka i spremna da brzo reaguje na prirodne katastrofe, kao i da pokaže regionalnu solidarnost, kao što je bio slučaj kada je razoran zemljotres pogodio Republiku Albaniju, jer smo mi tada pružili veliku solidarnu pomoć.

Da prirodne katastrofe nisu samo poplave, zemljotresi, suše i nevremena, već i pandemija u kojoj smo već duže od godinu dana, koju smatramo globalnom katastrofom nesagledivih razmera, u kojoj nestaju ljudski životi kao u pravom ratu, naša borba protiv Kovida u suštini i jeste velika katastrofa. Uz velike napore Vlade, Ministarstva zdravlja i celog zdravstvenog sistema, ali i svih nas, uspešno se suprotstavljamo ovoj pošasti.

U Srbiji danas postoji više vakcina, a Srbija je i na ovom planu pokazala široko srce i pomogla kako građanima Severne Makedonije, tako i Bosni i Hercegovini, kao i Crnoj Gori.

Moramo biti odgovorni i svesni da zemlja koja investira u sopstvenu odgovornost pre nego što se dogodi prirodna katastrofa kasnije ima manje troškova u saniranju posledica, ali i manje gubitke. Samo upornim i preventivnim radom Srbija može da postane otporna na posledice koje nam priroda može prirediti. Prirodne katastrofe širom sveta upozoravaju na neophodnost bolje edukovanosti, organizovanosti i pripremljenosti za buduće nepogode. Slobodno možemo reći, one su surovi podsetnik na neophodnost promene svesti i stavova ljudi prema životnoj sredini.

Tokom ove godine svedoci smo katastrofalnih nepogoda u bližem i daljem okruženju, a naravno one nisu zaobišle ni našu zemlju. Ove godine suočili smo sa ekstremno toplim talasom, pa nije zanemarujuće pomenuti i zemljotres u Kraljevu pre samo par dana. Svakako, još uvek pamtimo poplave koje su zahvalite Srbiju 2014. godine i pokazale koliko smo u stvari ranjivi kada priroda odluči da bude surova prema nama. Zato, dobro pripremljeno stanovništvo u velikoj meri može da pomogne državnim institucijama u situacijama samog nastupanja katastrofe, što nesumnjivo dovodi do smanjenog rizika od posledica.

Srbija je, možemo reći, zahvaljujući ogromnom iskustvu i opremljenosti sektora za vanredne situacije, kao i lokalnih organizacija civilne zaštite i drugih nadležnih na svim nivoima, dobar primer za region i zato će i naše iskustvo i iskustvo Severne Makedonije i Albanije biti dragoceno za zajedničke mere i aktivnosti koje su predmet ovog sporazuma.

Verujemo da će sve tri potpisnice imati koristi, naročito ukoliko se uspostave regionalni preventivni mehanizmi. Dakle, zajedno moramo raditi, imati isti cilj, da doprinesemo smanjenju ranjivosti od same katastrofe i povećanju otpornosti zemlje na klimatske promene.

Sve prirodne katastrofe imaju zajedničku karakteristiku, a to je iznenadnost njihovog nastanka. Zato ćemo donošenjem ovog sporazuma pokazati jedinstvo da pomognemo jedni drugima onda kada je to najpotrebnije.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će svakako podržati ovaj sporazum, kao i sve ostale tačke dnevnog reda. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Miloš Terzić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani građani Srbije, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o trilateralnom sporazumu između Srbije, Albanije i Severne Makedonije, koji ima za cilj da dovede do afirmacije dalje saradnje između pomenutih država u oblasti zaštite od katastrofa.

Ovakvi sporazumi predstavljaju konkretne dogovore u okvirima inicijative „Otvoreni Balkan“, sa ciljem da olakšamo protok robe, ljudi, kapitala i usluga. Siguran sam da se sa pomenutim državama oko nekih političkih pitanja verovatno nikada nećemo složiti, ali hajde da dovedemo do toga da naše ekonomije napreduju i da svim građanima naših zemalja obezbedimo ono što oni zaista zaslužuju, a to je još bolji životni standard.

Srbija je danas ekonomski motor razvoja čitavog regiona i ono što kroz inicijativu „Otvoreni Balkan“ pre svega predsednik Aleksandar Vučić nudi celom regionu jeste bolja ekonomska budućnost.

Što se tiče Sporazuma sa Narodnom Republikom Kinom, ovakvi sporazumi su dokaz da Srbija vodi jednu ozbiljnu, odgovornu politiku i da Srbija uživa danas najveći mogući međunarodni ugled u poslednjih 30 godina. Siguran sam da će saradnja sa Kinom biti još intenzivnija, naravno za korist i za dobrobit svih građana Republike Srbije.

Naravno, strateški cilj Srbije jeste punopravno članstvo u EU, ali mi nikada nismo okretali leđa našim strateškim partnerima. Tu, pre svega, mislim na Kinu i na Rusku Federaciju. Pokazalo se da je to više nego dobra odluka, jer smo uspeli da sačuvamo energetsku stabilnost, energetsku bezbednost, kao i poslove za naše građane.

Dakle, od 2012. godine pragmatičnost je osnovna crta spoljne politike Republike Srbije. Spoljnopolitički balans u odnosima sa velikim silama, kao i sa državama u regionu, kao i vojna neutralnost predstavljaju temelj politike Republike Srbije. Dodao bih i da je ekonomska bezbednost preduslov nacionalnoj bezbednosti.

Srbija je danas fundamentalno bolja i drugačija zemlja nego što je to bio slučaj do 2012. godine i uspeli smo da od Srbije napravimo zemlju pobednika, da danas pobeđujemo u svim sferama društvenog života, a pre svega da pobeđujemo i u oblasti ekonomije i u oblasti politike. Naš zadatak će biti da u narednom periodu nastavimo da radimo na tome da Srbija nastavi da nezaustavljivo napreduje.

Ipak, nedostatak adekvatnih sagovornika u regionu i aktivnosti beogradskog kruga dvojke na čelu sa Draganom Đilasom i Vukom Jeremićem dokazuju da postoje određeni centri moći u regionu, ali nažalost i u Beogradu kojima smeta i koji su isfrustrirani zbog ovakvih ekonomskih i političkih rezultata koje postiže Republika Srbija. Jedini cilj im je da preko nekakvih obojenih revolucija, putem nasilja, na silu dođu na vlast u Srbiji. Uvek su ti autošovinisti iz beogradskog kruga, koje sada predvode Đilas i Jeremić, radili protiv interesa srpske države i srpskog naroda, samo to sada rade tako što fabrikuju i proizvode lažne političke afere, pre svega koje su usmerene protiv predsednika Aleksandra Vučića, ali i protiv članova njegove porodice.

To su isti ljudi koji smatraju ono što smatra Marinika Tepić, koja je spremna da optuži čitav srpski narod da je genocidan narod. To su isti oni ljudi koji idu u Vašington i govore za Srbe sa Kosova i Metohije da su kriminalci, a pri tome se nikada nisu usudili da osude bilo koji zločin nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji. To su ljudi koji idu do te mere da u Vašingtonu pozivaju na to da se Srbiji uvedu sankcije. Koliko oni mrze Srbiju ne bi me iznenadilo da u nekom narednom periodu u Vašingtonu ili Briselu zatraže možda da se Srbija ponovo bombarduje.

Mene to iskreno, poštovani ministre, ne čudi, zato što govorimo o političkoj deci Latinke Perović, Žarka Koraća, Nenada Čanka, pa nije ni čudo što su se svojski trudili da do 2012. godine Srbiju bace na kolena.

Tada u vreme bivšeg režima i njihove vladavine Srbiji apsolutno niko ništa nije zamerao. Tada su ta politička deca Latinke Perović, Koraća i Čanka nemo posmatrala i martovski pogrom i odvajanje državne zajednice Srbije i Crne Gore i jednostrano proglašenje nezavisnosti koje je dolazilo iz Prištine, Vojvodina je išla ka statusu republike, i sve se to događalo u trenucima kada su Jeremić i Tadić išli po regionu, izvinjavali se svima i svakome za nešto što Srbi i srpski narod nikada nisu uradili. Sve se to događalo u vreme dok se Dragan Đilas besomučno bogatio na muci i nesreći ovog naroda. Svima im je on i danas gazda i sve ih kontroliše novcem i parama koje je oteo od građana Republike Srbije.

Iskreno, ne znam šta smo mi Bogu zgrešili pa smo u dva mandata na čelu države imali Borisa Tadića, čoveka koji danas otvoreno pokazuje svoje drugosrbijansko lice, pa drži nekakva predavanja na Građanskom demokratskom forumu zajedno sa Olenikom, Vuletićem, Veljanovskim, inače, član tog Građanskog demokratskog foruma je i Latinka Perović, dakle, ljudi koji izdaju države definišu kao svoje najveće dostignuće.

Dobro je da se zahvaljujući predsedniku Aleksandru Vučiću ta drugosrbijanština prvi put od 1945. godine apsolutno ništa u Srbiji više ne pita, inače bismo i dalje na čelu države imali umišljenog Kenedija, odnosno Borisa Tadića, i onda bi Srbija i dalje morala da ispunjava naloge stranaca i stranih ambasada.

Zamislite samo koliki je taj nivo njihove isfrustriranosti kada Vuk Jeremić, sin direktora „Jugopetrola“, unuk potpredsednika AVNOJ-a, za nas naprednjake kaže da smo udbaška pseta nad kojima će on lično da sprovodi revanšizam. Mislim najiskrenije, da se čovek zaceni od smeha, ali u poslednje vreme, odnosno godinama unazad, mogu tako da kažem, mi od te autošovinističke opozicije ništa nismo čuli, osim stvari kao što su revanšizam, lustracija, nasilje, revolucija, samo ne znam sa kime će to da sprovode, zato što sam ubeđen da građani Srbije više nikada neće uspeti da prevare. Verovatno računaju na podršku stranaca, jer Vuk Jeremić otvoreno govori da u Srbiji nedostaje više stranog uticaja, više spoljnog faktora i uopšte on to ne govori slučajno.

Dakle, očigledno je da ljudima kao što su Vuk Jeremić i Zdravko Ponoš smeta to što Srbija vodi jednu konačno suverenu, nezavisnu i slobodnu politiku. Sada moraju da traže verovatno zaštitu i dalje po stranim ambasadama i onaj overeni lažov Miki Aleksić i Marinika Tepić, jer sam ubeđen drhte pred istinom i novim dokazima o slučaju „Jovanjica“, jer izgleda da je svaka njihova laž apsolutno raskrinkana.

Upravo su to ljudi koji su pokušali na najmonstruoznijim lažima, na najmonstruozniji mogući način da optuže Andreja Vučića da je zaštitnik biznisa ljudi iz čijih su se biznisa finansirali nekakvi, samo njima znani, izmišljeni crni fondovi srpske države i da nam je taj novac služio za kampanju otpriznavanja nezavisnosti Kosova. Svi u Srbiji znaju da je to u domenu naučne fantastike, ali to je jedan opasan obrazac koji je trebalo da dovede do državnog udara i da ta opet drugosrbijanština ponovo zasedne na vlast u Srbiji.

Prava namera scenarista te lažne afere „Jovanjica“ bila je da se ukloni Aleksandar Vučić, ali da se u konačnici optuži ceo srpski narod i srpska država da smo ilegalnim sredstvima finansirali kampanju otpriznavanja nezavisnosti Kosova, što bi u potpunosti urušilo naš kredibilitet u političkoj borbi za Kosovo i Metohiju, a našu pregovaračku poziciju to bi učinilo nepopravljivom. Cilj im je, dakle, bio da jednim potezom sruše i Aleksandra Vučića i srpsku državu, jer upravo je Aleksandar Vučić nosilac državne politike po pitanju Kosova i Metohije.

Dakle, ne mogu da mu oproste to što je veštim diplomatskim umećem doveo do toga da 19 zemalja u svetu donese odluku o povlačenju nezavisnosti lažne države. Ne mogu da mu oproste to što do 2012. godine lažna država nije uspela da uđe u 11 međunarodnih svetskih institucija, uključujući i one najvažnije, tu pre svega mislim na Interpol, Unesko i Svetsku carinsku organizaciju. Ne mogu da mu oproste to što jasno celom svetu sada Srbija stavlja do znanja da nikada više nećemo dozvoliti nove pogrome i nove „oluje“ nad srpskim narodom. Smeta im što je urušio sve njihove planove koji su trebali da dovedu do toga da se utaba staza kosovsko-metohijske nezavisnosti, zbog čega se dan-danas zahvaljuju Prištini, Tadiću, Đilasu i Jeremiću, i to svesrdno.

Ali da se vratim na suštinu njihovih lažnih afera. Očigledno je da ovde imamo posla sa ljudima na koje najveći mogući ucenjivački uticaj imaju stranci. Očigledno je da imamo posla sa savezom između tajkuna i drugosrbijanaca iz Beograda, terorista iz Prištine i hrvatskih medija, sa jednim jedinim ciljem, a to je da se ukloni Aleksandar Vučić i da se zaustavi svaki dalji ekonomski i politički napredak naše zemlje.

Zato je od suštinske važnosti da građani Srbije na narednim izborima daju apsolutnu i neprikosnovenu podršku Srpskoj naprednoj stranci i politici koju sprovodi predsednik Aleksandar Vučić, jer to je od suštinske važnosti kako bismo sačuvali državu. Glas za Srpsku naprednu stranku predstavlja garanciju da će se u Srbiji u budućnosti i dalje otvarati nove fabrike, da će stizati nove investicije, da će se otvarati nova radna mesta i da će svi Srbi, ma gde oni živeli, posebno u regionu, moći da se oslone na snažnu srpsku državu.

Mi narodni poslanici Srpske napredne stranke nastavićemo da građanima Srbije dajemo informacije i da im govorimo istinu o lopovskoj i izdajničkoj politici bivše vlasti, jer mi smo jedina država koja je do 2012. godine sve svoje arhive sa oznakom „poverljivo“ predala na tacni drugima, pre svega Haškom tribunalu, što je, siguran sam, upotrebljeno i protiv ove države i protiv ovog naroda. Jer nema tu, dakle, reči ni o kakvim političarima, to su deca lažne drugosrbijanske elite i ne smemo nikad da dozvolimo da se oni ponovo vrate na vlast, jer ako se to dogodi od Srbije ništa neće ostati. Samo tamo gde je politika Srpske napredne stranke i predsednika Aleksandra Vučića građani imaju čemu da se nadaju, samo tu građani mogu da budu i sigurni i bezbedni i jedino je to garancija da više nikada niko neće moći da vređa i srpski narod i naše nacionalno dostojanstvo.

Dokazali smo, dakle, da nacionalno i progresivno mogu da idu zajedno, pre svega kroz izgradnju spomenika Stefanu Nemanji u srcu razvojnog projekta „Beograd na vodi“ i kroz izgradnju auto-puteva sa imenima Miloša Velikog, vožda Karađorđa u budućnosti i kroz podizanje i izgradnju naučno-tehnoloških parkova i centara.

I baš zbog toga sve više mladih ljudi pristupa i veruje u politiku Srpske napredne stranke i to je jasan pokazatelj da zahvaljujući Aleksandru Vučiću i Srbija i Srpska napredna stranka imaju sigurnu budućnost, a naš zadatak će biti da u budućnosti još ubedljivije na svim izborima pobeđujemo te lažne elitiste koji Srbiji misle sve najgore i čija je jedina politička parola – što gore za Srbiju, to bolje za njih. Hvala.

Hvala, gospodine Terziću.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić.