Zahvaljujem.
Gospodin Aleksandar Mirković, replika na izlaganje gospodina Vladana Glišića.
Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Mislim da je vrlo tendenciozno bilo izlaganje i bez bilo kakve potrebe opet i dokaza pokušaj bacanja ljage na SNS i predsednika Aleksandra Vučića, ali to je razlika između bavljenja politikom suštinski i sitnog političarenja.

Isto je tako razlika između državnika i onog ko želi da se bavi politikom radi lične promocije i ličnog interesa ogromna. Znate, niko iz SNS, a pre svega predsednik Aleksandar Vučić zbog odgovornosti koju ima prema Srbiji, prema svakom građaninu Srbije, nikada neće doći u situaciju da se odrekne saradnje ili poslovnog odnosa, partnerstva, prijateljstva, kako god to želite da definišete, i sa EU, i sa Kinom, i sa Rusijom, i sa Amerikom.

Znate, kada ste toliko odgovorni i kada želite da se borite za svoju zemlju iz dana u dan, vi morate da imate partnere i na istoku i na zapadu, i na severu i na jugu, kako god to želite da definišete.

Što se tiče vojne neutralnosti, mislim da je gospodin ministar Vulin jasno to definisao, ali ovo je najbolje podsećanje na onu demagogiju i one neistine koje se plasiraju godinama unazad. Tako su pričali Aleksandar Vučić do Uskrsa, pa do Nove godine priznati Kosovo, pa evo sada će sledeće godine, pa za godinu dana i nikada se to nije desilo, niti će se desiti.

Srbija je vojno neutralna, gospodin Vulin vam je to objasnio i nema potrebe za ovakvim jeftinim politikanstvom i pokušajem da se ubere neki jeftini politički poen.

Ono sa čime sam neprijatno iznenađen, izdajte se i predstavljate sebe kao velikog patriotu, čoveka kome je silno stalo do Srbije, a bogami u vašem izlaganju od pet minuta ne čuh ni jednu jedinu reč o skandaloznom obraćanju kolege Imamovića koji je našu zemlju optužio da je fašistička. Da li i vi ipak to malo drugačije gledate ili, odnosno imate unapred pripremljene govore gde je jedino i bitno po svaku cenu napasti Aleksandra Vučića i sa njime se obračunavati baš i onda kada nemate nikakvog razloga, niti dokaza za to.

Za Srbiju je vojna neutralnost apsolutni aksiom, nema dvojbe i nema razmišljanja na drugu temu, a uveren sam da je ispunjeno obećanje i data reč koja ima težinu, kada je u pitanju Aleksandar Vučić, će u narednom periodu dokazati sve ono o čemu je govorio i gospodin Aleksandar Vulin, o čemu govorim i ja, ali iznad svega toga istorija će u narednom nekom periodu kada prođu mnoge godine pokazati kome, kako i koliko stalo do Srbije i do njene budućnosti. Uveren sam da to građani već sada vide, tako da politika SNS Aleksandra Vučića sa pravom ima puno poverenje građana Srbije.

Zahvaljujem.

Replika Vladan Glišić, izvolite.

To kakav stav imam po pitanju izlaganja gospodina Imamovića možete videti kada sam glasao protiv svih predloga koje su davali. Da učestvujem u napadu na nekoga ko je u manjini čast mi ne dozvoljava, a tamo gde smo ravnopravni, tamo sam uvek pokazivao, i u vreme dok se vi niste bavili politikom, gde treba i kako to izgleda da se brane nacionalni interes i da se zbog toga podnesu neke posledice.

Druga stvar koja je ovde simptomatična, jeste da predsednika vaše stranke, čije prezime vrlo retko u javnosti izgovaram, baš zato što je oko njega napravljena jedna atmosfera glorifikacije ili satanizacije, koja sprečava svaku normalnu debatu, nisam čak ni imenom i prezimenom pomenuo, a vi ste imali potrebu da se sakrijete iza njega i da opet dovedete do toga da sami najbolje pokažete koliko smo mi ugroženo društvo, koliko su institucije ugrožene. Jer, u svemu tome ako je samo od njega zavisilo da delegacija u Briselu ne prihvati ustupke Prištini, ako samo od njega zavise mnoge stvari u ovoj zemlji, čak pitanje na koje često moji prijatelji iz SNS, pošto ih imam dosta, nemaju pravi odgovor, jeste koje ću vam svima sada ovde postaviti.

Neka je sve najbolje u ovom trenutku u Srbiji pod vašom vlašću, a ja mislim da nije, i mnogi u Srbiji misle da nije, samo nisu dovoljno organizovani, svesni, pa možda nisu istorijski ni u pravu da preuzmu vlast, ako je sve najbolje, a nije, šta se dešava u trenutku kada vaš predsednik stranke i predsednik Srbije, čovek koji je čovek kao i svi mi, može jednog dana da se ne probudi? Ko je zamenik njegov? Kako institucije funkcionišu? Kako vi vaše govore organizujete, a da ne pričate o njemu? Kako vaša stranka funkcioniše, a da ne pita sve piramidu moći koja ide ka njemu?

Znači, to je neodgovorno prema Srbiji, prema institucijama, prema svima. Iz tog razloga razmišljajte o tome, a ne o tome da li sam ja politikant ili državnik.

Izvolite.

Ne znam kako funkcioniše SNS, ali znam da SNS ima svoje stranačke organe, da u stranačkim organima ima više ljudi nego što mnogi imaju birača i glasača, tako da uopšte ne sumnjam ni u kvalitet, ni u čast svih tih ljudi.
Neodgovorno je reći za stranku koja ima 400 hiljada članova i više hiljada, desetina hiljada različitih izabranih funkcionera, da su to sve ljudi koji ne odlučuju ni o čemu, ne pitaju se ništa, nikada ne kažu ništa i ništa ne misle ni o čemu. To jednostavno nije tako. Neodgovorno je i pogrešno je.
Da li imaju lidera koji se nametnuo već u istorijskom smislu? Pa, imaju. Treba da budu zahvalni zbog toga, kao što je i on zahvalan, siguran sam, za stranku koja je te snage i koja je u stanju da se nosi sa istim izazovima sa kojima se i on nosi. Tu ne vidim problem.
Vi kažete kad ga ne bude ili ga bude. Pa, zašta služi politika? Ne prave se naslednici. Vi to svodite na personalno pitanje ko je naslednik. Čega naslednik? Čovek ima 50 godina, da niste malo požurili? Ali, politika se ne svodi samo na personalno. Politika koju je Aleksandar Vučić zacrtao će biti sprovođena od strane SNS, ukoliko ja išta poznajem SNS. Ali, garantujem da će se Pokret socijalista čvrsto držati vojne neutralnosti, odbijanja priznavanja Kosova, čuvanja Republike Srpske i drugih bitnih pitanja. Kao saborci, siguran sam da SNS to radi samo još snažnije nego mi, jer je snažniji i veći.
Upravo vi ovde svodite na personalnu stvar. Ja vam govorim o trenutku kada je jedan hrabar pojedinac učinio nešto veliko i važno. Onda ćete da mi kažete da je Živojin Mišić bio beznačajan, ili je bio autokrata koji nije poštovao ništa? Pa, pojedinac u nekim trenucima svog života, u nekim istorijskim trenucima je taj koji promeni plimu, koji promeni nešto i u tome je njegova vrednost. Zato imate političare, a imate i vođe. Zato imate političare i imate državnike. To je razlika i u tome nema ničeg lošeg. Naprotiv, posle takvi ljudi, ako govorimo o tome da nisu tu, ostavljaju iza sebe politiku, ostavljaju legat, ostavljaju nasleđe koje se sledi. Da li hoćete da kažete da Kemal Paša Ataturk, pa nije više tu, a čitava Turska živi po njegovom, po onome što je on formulisao kao buduću politiku Turske i ne vidim šta je loše u tome?
Svoditi sve na jednog čoveka? Pa, taj čovek to nikada nije dozvolio, ovde u ovoj Skupštini to nikada nije dozvolio. Ali, jeste, i to nikako da shvatimo, bio u stanju i jeste u stanju da preuzme odgovornost na sebe. Vi kažete sakrili ste se iza njega. On je taj koji ide ispred. Nekad ga je teško i stići, pa izađe ispred i često ulazi u sukobe koji nisu njegovi, ali ako ima ubeđenje da to što radi je ispravno, on to i radi.
Dakle, nije ovde stvar odnosa prema pojedincu, ali jeste stvar poštovanja za čoveka koji je u stanju da napravi stranku te veličine i da formuliše politiku koju ogromna većina Srba bezrezervno poštuje i glasa za nju, prihvata je kao svoju. Tu nema nikakve kolizije, nema sukoba između čoveka koji poštuje institucije i čoveka koga poštuje nacija. Zašto bi to uostalom bio problem?
Mi pričamo o ulazi pojedinca u srpskoj politici, pričamo o ulozi pojedinca u važnim istorijskim trenucima. I stranka i država treba da budu zahvalni kada imaju čoveka koji je u stanju u istorijskim trenucima da preuzme odgovornost i da uradi ono što je u tom trenutku najispravnije i najpotrebnije.
Znate, Aleksandar Vučić nikada nije pokušavao da kaže – ja znam bolje od naroda. Nikada! On je govorio svoje mišljenje, koje se nekad sviđa, a nekad ne sviđa narodu, ali je iznad svega poštovao volju srpskog naroda. Onda kada mu kažu, posebno sa zapada – on je populista. On je populista zato što govori, zato što misli, zato što deli ubeđenje svog naroda. A šta treba da deli? Šta on to treba da uradi? Da bude u sukobu sa sopstvenim narodom, da mu objašnjava, kao ovi razni nevladini, koji su u stvari vladini, samo nisu srpski vladini, kako narod ništa ne zna, kako narod ne zna šta je dobro za njega? Aleksandar Vučić izađe i kaže istinu, istina bude veoma teška, ume da zaboli, on stoji iza nje, ali spreman da prihvati sud svog naroda.
Kada smo smanjivali plate i penzije, pa posle toga smo išli na izbore. Nema političara koji bi smanjio plate i penzije i izašao na izbore posle toga. To se ne radi. Jednostavno, kažete neka, nek prođe vreme, da sačekamo da se malo zaboravi, pa biće bolje, izborićemo se nekako. Ne, on odmah izađe, kaže svoju istinu, kaže ono što misli, uradi to što misli i ponudi narodu na odlučivanje. Ako to nije dokaz poštovanja i nacije i institucija, onda ja stvarno ne znam koji bolji dokaz može od toga da bude. Hvala.

Zahvaljujem.
Replika, gospodin Mirković.

Hvala.

Vrlo kratko, hronološki. Kažete da nećete da se osvrćete na izlaganje poslanika Imamovića samo zato što je u manjini, slabijeg ili kako ste to rekli. Pa, niko od vas ovde nije očekivao da ne znam šta uradite, već da kao vajni patriota, za kakvog se iskazujete, kažete svoj stav, osudite. Ali, možda to ipak nije za vas popularno ili nije tema. Ipak je popularnije i lakše se poeni stiču kada se napada Aleksandar Vučić. To mnogo govori i o vama i o vašem patriotizmu koji je jedna samo maska najobičnija.

Govorite o stvarima koje se tiču naših stranačkih organa. Mislim da vam je gospodin Vulin najbolje na to odgovorio, ali ono što je jako bitno i što se moglo prepoznati iz vašeg izlaganja, pomno su vas svi ovde u plenumu slušali, jeste morbidna izjava koja sve više liči na onu mantru koju sprovodi jedan deo opozicije, a to je šta ćemo ako Aleksandru Vučiću stane srce, šta ako Aleksandar Vučić umre? Pa, opet idemo toliko daleko i u onu priču kada su priželjkivali njegovo ubistvo, pa relativizovali i snajper i naslovne strane i upućene pretnje njemu.

Da li je moguće da i vi sa ovog mesta, ovde u plenumu, diskutujete o tome, o životu i smrti jednog čoveka? Apsolutno bespredmetno i morbidno u najmanju ruku. Šta će biti kada Aleksandar Vučić umre ili šta će se dešavati ako on umre? Da li je moguće da postavljate takvo pitanje? Da li je moguće da se u 21. veku tako vodi politika i tako postavljaju stvari? Mislim da vam je gospodin Vulin i odgovorio na taj deo, ali vi to ne možete da razumete.

Ideja, vizija, put, politika, stav, urađene stvari, zacrtane stvari su nešto što ostaje iza i iznad svakog pojedinca, ali vi to ne možete da razumete. Jer vi i ja, pre svega, a mogu zamisliti tek koliko vi i Aleksandar Vučić imate različite poglede ne samo na život, već i na budućnost i viziju naše zemlje. Ali nikako vi to ne možete shvatiti ni danas i uveren sam da to nećete moći da shvatite i u budućnosti.

Samo bih vas zamolio, kao nekog ko sebe izdvaja da nije deo Đilasovog saveza i Đilasove politike, hajdete onda makar vi držite se argumenata, neke normalne diskusije i normalnog razmišljanja, a ne da ovde u ovom plenumu uživo prenos i diskusiju koristite za tako morbidne neke scenarije.

Predsednik Aleksandar Vučić je već u ovom trenutku ostavio toliko toga iza sebe da generacije i generacije koje tek treba da dođu će moći samo o tome da uče i da one procenjuju koliko je to bilo dobro za našu zemlju, a uveren sam da ste i vi sada svesni koliko je dobrih i ogromnih stvari Aleksandar Vučić do sada uradio i promenio Srbiju na bolje.

Ja vas pozivam kao kolegu narodnog poslanika da diskusije ovde svedemo na zdrave norme, na neke zdrave granice i da diskutujemo argumentima. Crne slutnje ili crne želje koje imaju pojedine opozicione partije, a izgleda i vi, samo oslikavaju svu vašu nemoć, ali i mržnju prema Aleksandru Vučiću.

Nadam se da u narednom periodu ovakve stvari nećemo imati, ali isto tako uveren sam da građani najbolje iz ovih izlaganja mogu da vide ko šta i kako kome želi, ali isto tako da je Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka trn u oku svima samo zato što stvaramo još lepšu, još bolju i još jaču Srbiju i zemlju u kojoj svako dete želi da živi, ostane i stvara. Hvala.

Zahvaljujem.
Prekoračeno vreme ćemo oduzeti od vremena poslaničke grupe.
Ovim završavamo ovaj krug replika i prelazimo na sledećeg govornika.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.

Znate kako, ne znam da li je to bilo kome prijatno ili neprijatno, ali činjenica je da je predsednik Srpske napredne stranke i Republike Srbije ipak samo čovek i smrtan i s tim treba svi da se suoče, bez obzira kako to doživljavali.

Da vratimo stvar na jednu stvar koja je vezana i za prethodni krug replika, a tiče se vojne neutralnosti. Strategija je dobar iskorak, ali nije dovoljan, jer strategija sadrži u sebi mnoge smernice našeg odnosa prema vojnoj odbrani, bezbednosti i svega ostalog, pa tako neka buduća vlada može vojnu neutralnost da gurne na neki neprimetan nivo. Ono kako se vojna neutralnost obezbeđuje jeste Zakon o vojnoj neutralnosti i zahtev Saveta bezbednosti UN da bude garant te vojne neutralnosti. Dokle se to ne uradi, sve opet zavisi od volje jednog čoveka, jedne političke stranke i kada se stvari promene sve može da se vrati na ono što smo proživeli.

Tako da, u tom smislu, mislim da javnost treba da zna to, da bi znala da meri stvarnu spremnost da se borimo za vojnu neutralnost ili samo deklarativnu i političku koja je od jednog do drugog političkog trenutka potrebna ili nepotrebna. Hvala.