Dame i gospodo narodni poslanici, ja bih samo malo da dopunim kolegu Terzića, da ne znam šta smo mi zgrešili ne da bude Tadić u dva mandata predsednik Republike Srbije, nego 12 godina vlasti DOS-a, šta smo mi zgrešili da nam 12 godina DOS vodi državu. I dok nije bio predsednik Republike Srbije, Boris Tadić je bio ministar odbrane, kolega Terziću, kasnije ćemo da se vratimo na to i šta su i on i Ponoš i Vuk Jeremić radili našem Ministarstvu odbrane i našim pripadnicima Vojske i našem Sektoru za vanredne situacije.
Imamo sada, mogu da kažem, sporazuma – jedan sa Narodnom Republikom Kinom, sporazum koji je, kao i svaki sporazum koji zaključujete sa jednom takvom ozbiljnom i velikom zemljom, značajan i koji je odraz jednog strateškog partnerstva i međusobnog poverenja koje imaju Srbija i Kina.
Međutim, kada otvorite portale ili sredstva javnog informisanja, koje kontroliše bivši režim, doći ćete do zaključka da Kina, navodno sprovodi nekakav maligni uticaj u mnogim zemljama gde je prisutna, pa i na teritoriji Republike Srbije. Taj maligni uticaj se ogleda u sledećem, da Kina daje ogromna sredstva kao zaduženje određenim državama, a onda kontroliše njihovu politiku, tako što te države, jel te ne mogu da vrate ta sredstva. A da stvar tu bude još zanimljivija, navodno se ta sredstva daju bez ozbiljne analize, kolika je kreditna sposobnost jednog takvog dužnika. Tu se, naravno uvlači Srbija, poistovećuje se sa nekom slabom zemljom, pokušava, kao takva da se prikaže među građanima Srbije. Cilj je, naravno da se prema tom strateškom partnerstvu koje Srbija ima sa Kinom, među našim građanima se pojavi jedan određeni otpor i to kroz jednu, zaista bezdušnu gomilu laži i neistina koje prenosi bivši režim, preko svojih sredstava javnog informisanja ili portala.
Ako biste samo pogledali strukturu javnog duga Republike Srbije, videli biste da zaduženje koje imamo, prema Narodnoj republici Kini, iznosi manje od 5% od ukupnog našeg javnog duga, da je kamata koju plaćamo na taj dug, negde 2% do 2,5% na godišnjem nivou, da je taj javni dug nastao u vremenu kada se Srbija zaduživala sa kamatama od 6% ili 7%, odnosno onako kako je zaduživao bivši režim.
Naravno, da je neko ljut što je izgubio 6% ili 7% zarade na svoj kapital, ali tu ja ne mogu da mu pomognem. Međutim, tu je jedan drugi problem, koji je, po meni, još izraženiji, a jeste to da strateško partnerstvo koje imamo sa Narodnom Republikom Kinom, podvlači i dva jako značajna projekta za Republiku Srbiju. Dva projekta sa kojima je Republika Srbija u velikoj meri rešila neke svoje probleme.
Jedan projekat je vezan za smederevsku Železaru ili za „Sartid“, drugi projekat je vezan za rudnik bakra u Boru, u Rudarsko-topioničarski basen Bor. Šta je tu problem? Pa, Kina je prihvatila, možda najnezahvalniji deo srpske privrede, takozvani, često to vole da kažu, žargonski, vruć krompir i pokazala i dokazala, da ima znanje i sposobnosti, da i pod teškim okolnostima, te dve kompanije vodi uspešno, da se poveća broj zaposlenih, da se značajno povećaju zarade, da se značajno poveća struktura tih kompanija u izvozu Republike Srbije i da se značajno uveća BDP Srbije i onda dolazimo do razloga zašto taj bivši režim Kinu prikazuje, kao maligni uticaj. Kada neki građani rade, a ti građani su građani ove države, ove Srbije i primaju mnogo veće plate, nego što su sanjali za vreme bivšeg režima, Kina postaje problem za bivši režim, jer ako je to tako kako će onda da pobede Aleksandra Vučića na nekim narednim izborima, kada eto, uspeo je da dovede investitore koji će da vode srpsku privredu drugačije, nego što je to vodio bivši režim.
Znate ako „Sartid“, odnosno sad „Hestil“ i Bor, izvoze blizu dve milijarde evra robe, ako je to u strukturi našeg BDP, ja mislim negde oko 5% ili 6%, onda možete da zamislite koliko su Đilas, Jeremić, Ponoš i ostala ekipa ljuti na Kineze, zašto su oni toliko pomogli Aleksandru Vučiću.
Da ne pričamo o putevima, da ne pričamo o tome da smo imali pre desetak dana jedno za mene i lično zadovoljstvo da prisustvujem obeležavanju početka radova na brzoj deonici Požarevac – Golubac. Pošto dolazim iz Braničevskog upravnog okruga, živim u Požarevcu, a roditelji i otac i majka su mi sa teritorije opštine Golubac. Izvinite, za sve žitelje Braničevskog okruga, pa i ostatka Srbije, to je bila velika stvar. Nešto o čemu su ti ljudi sanjali decenijama, to je počelo da se ostvaruje.
Kako bivši režim misli da onda pobedi Aleksandra Vučića nego isključivo lažima oko nekog malignog uticaja Narodne Republike Kine. Prihvataju tu teoriju i neki političari sa zapada, ali kada im postavite pitanje, u redu, samo mi recite koliko vaša republika sarađuje sa Narodnom Republikom Kinom, nećete dobiti odgovor. To kriju kao zmija noge. To ne sme da se zna. Zašto? Pa, zato što jedna od uslova da biste sprovodili nezavisnu politiku jeste da imate jaku privredu. Što god vam je privreda jača, vaša politika je samostalnija i nezavisnija. To je razlog zašto treba napadati taj maligni uticaj Kine, a izvinite, čak i ovi investitori sa zapada kažu, pa ako mogu Kinezi zašto ne bismo i mi, jer njih ne interesuje politika, njih interesuje profit.
Imamo taj jedan motor koji se zove rast bruto proizvoda i to je u stvari dokaz jedne ispravnosti, jedne politike koju je Aleksandar Vučić sprovodio godinama unazad, a to je da hoćemo da sarađujemo sa svima i da nećemo da se odreknemo tradicionalnih prijatelja Republike Srbije i srpskog naroda.
Imamo sada i ovaj sporazum koji je vezan za oblast o saradnji u zaštiti od katastrofa na Zapadnom Balkanu. Kad god se spomene neka prirodna katastrofa, uvek se setimo onih nemilih scena kada su bile poplave 2014. godine i kada smo videli u suštini koliko smo upropašćenu državu nasledili od bivšeg režima 2012. godine. Za mene je zaista bilo užasavajuće da saznam da naši pripadnici vojske iz Sektora za vanredne situacije nemaju dovoljan broj čamaca da pomognu građanima koje je zarobila voda. Nisam verovao da nešto što se pravilo decenijama može da bude uništeno za samo nekoliko godina. Jedna strašna situacija.
Imali smo gospodine ministre do pre nekoliko godina, a evo i ove godine su obeležili požari, imali smo i mi požare i na teritoriji Republike Srbije, imali smo i gorih situacija kada smo bili pogođeni požarima i kada, ne da nismo mogli da ih gasimo, nego smo morali da tražimo pomoć od naših prijatelja da dođu da nam pomognu. Dolazili su preko ruskog humanitarnog centra u Nišu koji je takođe napadao bivši režim, pomogli su pogasili su te požare. Jeste lepo saznanje da imate velikog prijatelja koji ima mogućnosti i resursa da vam pomogne, ali isto tako i užasavajuće saznanje i postavlja se pitanje, da li smo toliko propali, gospodine ministre da nismo mogli te požare tada da gasimo sami.
Onda se pojavi onaj veseljko od Ponoša koji priča kako ne znamo da vodimo vojsku, kako ne znamo da vodimo Sektor bezbednosti, Sektor vanrednih situacija, kako bi on to bolje. Gospodine ministre, vi ste bili ministar odbrane, pa jeste činjenica, a ja bih voleo da se to potvrdi da je recimo, dok je Ponoš bio načelnik Generalštaba za aero miting koji nam nije bio potreban 2010. godine i koji je bio isključivo u reprezentativne svrhe rađen, da je Vojno-tehnički institut produžavao resurse gumama na avionima. Nismo imali sredstava dok je Ponoš bio načelnik Generalštaba ni da stavimo nove gume na naše avione, a vi sad ministre kažete, da Srbija planira da iduće godine nabavi helikoptere specijalizovane za gašenje požara.
E, sad vidite razliku, gospodine ministre. Oni nisu imali ni za gume, jer su toliko krali i upropastili državu, a Srbija danas može da kupuje helikoptere koji su isključivo namenjeni za gašenje požara i pomoć u tim vanrednim situacijama.
Dok su oni bili na vlasti morali smo da tražimo pomoć od drugih kada smo imali elementarne nepogode, prirodne katastrofe i požare. Ne kažem da je zadovoljstvo što se naš komšija ili prijatelj našao u nevolji, ali smo pokazali da smo u stanju ne samo da brinemo o sebi, nego da pomažemo i drugima, baš ove godine, jer naši pripadnici policije, Sektora za vanredne situacije učestvovali su u gašenju požara van teritorije Republike Srbije, i u Severnoj Makedoniji, i u Grčkoj.
Ne znam da li je tada, osim ovih koji podržavaju bivši režim, naše građane nije ispunilo zadovoljstvo da smo ponovo ozbiljna, izgrađena zemlja, ozbiljno društvo koje je u stanju da brine o svojim građanima, o bezbednosti naših građana ako je potrebno da pomogne i našim prijateljima i komšijama. To su razlike između nas i njih. Dok su oni bili na vlasti mi smo molili za pomoć. Sada možemo ne samo da brinemo o sebi, nego i da pomažemo drugima.
Onda nas ne čudi što pišu o nekakvom malignom uticaju Kine, što pričaju o tome kako ne znamo da vodimo Sektor bezbednosti, što nam pričaju kako ne znamo da vodimo spoljnu politiku, oni koji su bili na vlasti kada je Kosovo proglasilo svoju nezavisnost, oni koji su postavljali granice unutar Republike Srbije na administrativnoj liniji, granice između Srba i Srba, pokušavaju da ubede građane Srbije da treba ponovo da ih vrate na vlast da bi ih ponovo pljačkali, ponovo postavljali neke nove granice, verovatno već vidim zbog ovog početka jutrošnje sednice, da naslućuju gde bi sve mogli da budu, da bi ponovo pljačkali građane Srbije, postavljali nove granice, oni postajali sve bogatiji, a Srbija sve praznija i siromašnija.
Čini mi se da na tu priču koju su plasirali građanima Srbije 5. oktobra, više ne mogu da računaju i da ćemo ih uvek pobeđivati sa rezultatima, mi našim, oni će gubiti sa svojim. Oni imaju Dragana Đilasa, imaju Šolaka, imaju Jeremića. Mi imamo Aleksandra Vučića, pa da izađemo na izbore da vidimo ko ima bolje rezultate i ko ima veće poverenje kod građana.
Hvala.

Hvala, gospodine Arsiću.

Reč ima ministar Vulin.

Izvolite.

Samo kratko, da biste videli kakve su razmere aktivnosti koje preduzima Sektor za vanredne situacije, a koliko to deluje, onako gotovo neprimetno zato što imamo organizovanu državu, zato što smo ulagali u našu državu.
Ove godine do danas imali smo ukupno 27.564 različita požara. Od toga 13.882 na otvorenom. To je jednostavno nešto što se podrazumeva da je ovaj Sektor u stanju da izađe na kraj sa tim, da dobrim rasporedom, dobrom obukom, dobrom opremom sačuva živote i imovinu svih naših građana. Mnogo bogatije zemlje od nas ne mogu da kažu da su se sa ovakvim izazovima tako efikasno nosile.
U vreme o kome ste vi govorili, u vreme Ponoša, u vreme Tadića, naša vojska je kada bi uporedili ličnu opremu sa Sektorom za vanredne situacije danas, bila slabija od Sektora za vanredne situacije, bez svake sumnje. Niste imali ni po jedan komplet uniforme za vojnike, ni po jedan.
Kao ministar odbrane znam da svaki vojnik ima po dva, minimum po dva kompleta sada, minimum. I to je ta razlika koju je Aleksandar Vučić uspeo da uradi i koja pokazuje kako se naša zemlja oporavlja i kako napreduje.
Sektor za vanredne situacije je ove godine gasio katastrofalne požare kojih kod nas nije bilo, a ne zato što ih nema, eto, nečija dobra volja, nego zato što smo se trudili, radili, radili preventivno da ih ne bude. Najveći požar se gasi jednom čašom vode. Kada ste tu, kada ste blizu, kada ste odgovarajuće raspoređeni, odgovarajuće opremljeni.
Sektor za vanredne situacije je pomagao u gašenju katastrofalnih požara u Severnoj Makedoniji i u Grčkoj. Mi nismo bogatiji od Grčke, nismo mi veći od Grčke, ali kao što vidite naša pomoć je bila i te kako potrebna i izuzetno zapažena. O Severnoj Makedoniji da vam ne govorim.
Mi smo sada pošli od, možda malo drugačijeg načina rada. Preventiva. Preventiva iznad svega. Dakle, gledamo šta možemo da uradimo da do nečega ne dođe, pa smo u saradnji sa lokalnim samoupravama prepoznali koje su to tačke na kojima se stvari dešavaju, pa radimo od edukacija stanovništva da ne pale strnjiku, da ne mora kao njegov deda i pradeda da uvek, svake godine da pali dva puta onu njivu i da razmišlja šta će biti sa njom. Pa smo išli dotle da smo razgovarali sa sudovima. Prekršajni sudovi sada razumeju da je to nešto što je opasni, gotovo da je presedan, i da su počeli da se kažnjavaju oni koji to rade. Pa, do toga da smo zajedno sa lokalnim samoupravama u nekoliko navrata ispitali sve vodotokove, proverili sve krizne tačke.
Ovo o čemu ste govorili, u Lučanima, dakle dve prepreke su se zbog radova na autoputu, dva privremena mosta, dve privremene konstrukcije, su da je došlo do poplava pretile da sva ona ulaganja Vlade Republike Srbije na zaštiti Lučana, bila bi potpuno promašena, jer bi te privremene prepreke stvorile potpuno novu geografiju gde bi se voda sakupljala tamo gde ne treba da se sakuplja, fabrika „Milan Blagojević“ i sam grad bi bili u ogromnom riziku.
Ali, zahvaljujući preventivi, zahvaljujući tome što stalno radimo zajedno, što smo stalno na terenu, to se prepoznalo sa kineskim izvođačem radova se našlo rešenje. Oni će to skloniti o svom trošku. Sve je urađeno kako treba. Lučani bezbedni.
Ove godine, takođe sa Elektrodistribucijom, odnosno elektro-privredom radimo, neko od poslanika mislim da je to čak i pominjao, vrlo često nestaje struje zimi u nekim delovima Srbije. Šta se desi? Padne sneg, otežaju grane, drveće se polomi, padne na dalekovod i onda znate već šta može da se dešava. Sada smo precizno utvrdili gde se to dešava i ja se nadam već od narednih nekoliko dana krećemo u odgovarajuću seču šume, unapred, ne čekamo da mi padne sneg, nego sada dođemo da sada izvršimo odgovarajuću seču oko dalekovoda i da taj način smanjimo mogućnost prekida snabdevanja električnom energijom kada dođe do snegova i kada dođe do zime.
To je preventiva. Misli se, razmišlja se, radi se unapred. Sistem 20/21, dakle ova velika vežba koju ste svi primetili na 50 lokacija, 8.000 ljudi, 24 grada, 26 lokalnih samouprava, veće vežbe nije bilo od vremena SFRJ, a nema ni veće vežbe u Evropi.
Hteli smo da pokažemo, da vidimo kako funkcionišemo i da pokažemo da smo u stanju da odgovorimo na simultane izazove, u istom trenutku na 50 različitih lokacija, od zemljotresa do poplava. Šta god da se desi moramo da budemo spremni za to. I pokazali smo da smo spremni. Radili smo zajedno sa našim prijateljima, sa našom braćom iz Republike Srpske, gde smo pokazali da i Drina, šta god se desilo na njoj sa obe strane reke mi smo u stanju da pomognemo jedni drugima i da hoćemo da pomognemo jedni drugima.
To sve nije bilo moguće dok niste napravili državu koja je u stanju da radi planski, da radi organizovano, da se priprema za takve izazove. Pre nego što je Aleksandar Vučić počeo da razmišlja o državi, pre nego što je preuzeo odgovornost za državu, mi smo imali od stihijskog snabdevanja, do stihijskih odgovora, pa ako je tamo zemljotres, tamo smo, ako je tamo poplava, tamo smo. Morate da razmišljate unapred.
Veoma sam zahvalan i sektoru za vanredne situacije, i javnim preduzećima, i lokalnim samoupravama, jer to sada tako radi. Radi se unapred. Misli se unapred. Kada imate 27.000 požara i ni jedan katastrofalni, to nije slučajno. To ne može da bude baš sasvim slučajno. To govori o vrednoći i radu ovih ljudi, ali govori o ojačanoj srpskoj državi.
Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Zoran Tomić.

Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, moje kolege poslanici pre mene su jasno govorili po pitanju odnosa Srbije i Kine, posebno u ekonomskom smislu i zbog čega to smeta pripadnicima bivšeg tajkunskog režima, koji se svim sredstvima trude da nas ponovo vrate u period kada bismo potpali pod nečiji tuđi uticaj, interesni, gde bismo ponovo bili zarobljeni šakama tih tajkuna, koji bi onda dalje nastavili sa privatizacijom države, punjenje sopstvenih džepova, a naravno, u interesu i njihovih poslodavaca koji su znatno jači i bolji od njih i za koje i dan danas rade, ali o tome apsolutno neće uspeti i ne uspevaju, jer građani Srbije apsolutno prepoznaju u politici Aleksandra Vučića da on radi u interesu građana Srbije, da to radi na jedan iskren, efikasan i efektivan način i da politika koju mi vodimo, a to je da smo prijatelji i saradnici sa svima, i sa EU, Rusijom i Kinom daje rezultate.

Ne samo da je Kina naš veliki strateški partner po pitanju ekonomije i privrede zbog Železare i RTB Bora, već podsetiću vas sve, i u vreme kada je počela pandemija, Kina i kineska vakcina je zapravo prva koja je došla u Srbiji, sa kojom smo mi otpočeli proces imunizacije i koja je dala rezultate. Sećate se da smo mnogo puta ovde i u plenumu govorili i o merama koje je država preduzela u tom periodu i da su one od strane i svetskih stručnjaka ustanovljene da su zapravo bile pravovremene i da smo na najadekvatniji način govore. Ne da smo samo dobili te ogromne količine vakcina, koje naravno nismo samo zadržali za sebe, već smo trudili da zemljama u regionu pomognemo time što bismo jedan deo tih vakcina njima donirali, kako bi oni mogli da otpočnu proces imunizacije, već smo, eto, zajedno sa kineskim parternima i partnerima iz UAE otpočeli izgradnju fabrike za proizvodnju Sinofarmove vakcine, a da se već uveliko u Srbiji proizvodi „Sputnik V“ vakcina, na osnovu koje smo stvorili stabilne uslove za dalju borbu u podizanju imuniteta građana Srbije, ali i građana u regionu, kada govorimo o borbi vezano za pandemiju.

Takođe, ovaj sporazum koji je danas pred nama pomoći će da se dalje to prijateljstvo između dve zemlje produbi. Kao što je ministar rekao u svom uvodnom obraćanju, pomoći će i državljanima Kine koji se ovde u Srbiji i našim državljanima u Kini, da mogu lakše i bolje da žive, da obavljaju svoje poslove. Meni je izuzetno drago da poznajem veliki broj svojih prijatelja koji su boravili u Kini na master studijama, koji su radili usavršavanje i koji imaju zaista lepa iskustva i drago mi je da su se vratili u Srbiju da ta svoja iskustva ovde prenesu, kako bismo mi našu privredu i našu državu dalje razvijali.

Kada govorimo o drugom sporazumu koji se odnosi na zajedničko delovanje po pitanju katastrofalnih šeta, to je još jedan od segmenata koji je proistekao iz inicijative „Mini Šengen“, odnosno sada kako se zove „Otvoreni Balkan“.

Inače, podsetiću građane Srbije da je inicijativu pokrenuo predsednik Aleksandar Vučić, zapravo, ona je trebalo da krene od nekog vida carinske unije, pa je išla dalje ka tome da bude „Mini Šengen“ i sada se dalje razvija i upravo sastanci koji su održani u Nišu u proteklih nekoliko dana na nivou ministarskih delegacija Republike Srbije, Severne Makedonije i Albanije govore o tome da se ovom procesu i te kako ozbiljno pristupilo kako bi se određeni problemi sa kojima smo se suočili, kako bismo ih rešili i došli do efikasnih rešenja da ono što je inicijativa i ideja, da može efikasno i da se sprovede. Podsetiću vas da i po nekim procenama, kada je u pitanju trenutna situacija i zbog prometa roba između zemalja, celokupan region, odnosno ove tri zemlje na godišnjem nivou gube i do 3,2 milijarde dolara, od čega Srbija gubi zbog ovih procedura i smanjene efikasnosti do 1,5 milijarde dolara.

Znači, ukoliko bismo uspešno krenuli sa implementacijom ove ideje, mi bismo već imali oko 1,5 milijardi dolara plus u budžetu koje se mogu investirati i u novu infrastrukturu, nove puteve, železnicu, mogu se investirati i u zdravstvu, segment obrazovanja, kulture i svega onoga što je potrebno za bolji i kvalitetniji život građana Srbije.

Kao što su moje kolege rekle, ovde je u pitanju jedno zajedničko tržište koje ima oko 12 miliona stanovnika, veliki potencijal. Podsetiću vas sve, s obzirom da smo država koja je na putu ka EU, da je EU, odnosno tadašnja Zajednica za ugalj i čelik, na istoj ideji i na istom principu započela svoj početak, da je zapravo ideja bila da kroz saradnju zemalja koje su nekada u ranijoj istoriji često bile glavni rivali, konkurenti koji su dosta ratovali, zapravo na taj način da zajednički se bore za kvalitetniji i bolji život građana, a posebno je to bilo u onom periodu nakon Drugog svetskog rata kada se Evropa oporavljala od posledica Drugog svetskog rata koji se vodio na njenom prostoru.

Tako da je i ovaj sporazum, koji je ovde pred nama, vezano za katastrofe, već su kolege govorile, nije samo ovde u pitanju o prirodnim katastrofama koje su izazvane klimatskim promenama, u pitanju su i drugi oblici katastrofa do kojih može doći. Svakako da zajedničkim delovanjem triju države u okviru „Mini Šengena“, odnosno „Open Balkan“ inicijative mogu se ovakvi problemi bolje rešiti. Ali, nije samo ovde u pitanju implementacija u smislu borbe protiv tih katastrofa, već i preventiva da do takvih katastrofa ne dođe, jer se podrazumeva i razmena znanja, iskustva, tehnika i to podrazumeva mnogo širi aspekt od delovanja samo segmenta za vanrednu zaštitu. Tu se podrazumeva, naravno, saradnja i određenih ustanova, institucija, instituta koji se bave ovakvim problemima. Podsetiću vas i da u naučnim krugovima itekako su teme po pitanju katastrofalnih šteta klimatskih promena danas aktuelne i da se danas zaista i od strane naših stručnjaka, ali i drugih stručnjaka radi dosta po ovom pitanju.

Ovo je takođe još jedan korak ka daljem približavanju država koje mogu omogućiti i da zajednički još bolje i efikasnije delujemo i u pravcu i na našem putu ka priključivanju EU, jer opet kažem da na sličan način su i zemlje koje su sada nosioci EU svoj put počeli.

Nažalost, uvek se dešava kada imate ovako dobre stvari koje se rade, da imate i pojedince i grupe koje ne rade u tom interesu, koje u tome ne vide koristi, koje građani Republike Srbije ili čitav region imaju, već rade na tome da nas vrate u neku prošlost i, kao što je kolega Arsić rekao, da se vrate na onaj put na kome su ih građani 2012. godine na najefikasniji način zaustavili, a to je olovkom i izlaskom na izbore, gde su rekli jasno ne, da više ne žele da dozvole da se pljačka Srbija, ne žele da se granice stavljaju unutar teritorije Republike Srbije, a oni, upravo ti pripadnici bivšeg žutog tajkunskog režima su i danas aktuelni, posebno na društvenim mrežama, gde kao spin majstori i ljudi koji šire laži, od kojih su većina njih i sudski overeni lažovi, se trude da plasiraju određene lažne informacije.

Evo, ovde ću pokazati zbog građana Republike Srbije, kum Dragana Đilasa, Mlađan Đorđević ponavlja jednu te istu matricu, koju su oni pokrenuli još kada smo krenuli u proces ustavnih amandmana, jer kao što znate, želimo da radimo dalje na reformi pravosudnog sistema, da učinimo sudstvo još efikasnijim i nezavisnijim. E, pa naravno, upravo u tim koracima i potezima koje radimo, oni i dalje plasiraju priču kako se radi na tome da se na referendumu ne ide u promenu ustavnog segmenta koji se odnosi na pravosuđe, nego vezano za preambulu o Kosovu i Metohiji i da tobož na referendumu treba da se odreknemo Kosmeta.

Ovde jasno možemo da vidimo i u ovom tvitu zapravo u čijem interesu oni rade, a oni su to i radili do 2012. godine, jer podsetiću vas, Borislav, odnosno Borko Stefanović po novokrštenom, kako je čovek promenio ime, jer misli ako je promenio ime da je iza sebe izbrisao svoju istoriju i da sad niko u Srbiji neće se setiti šta je on radio u Briselu i kakve sporazume je potpisao i da je zapravo on taj koji je želeo da uvede granicu između Srba i Srba, odnosno da stavi granicu na administrativnim prelazima između Srbije i naše AP Kosovo i Metohija.

Ono jedino što mogu da kažem za kuma Dragana Đilasa, da od tog celokupnog pokreta, kako on zove, oslobođenje, jedino što je uspeo jeste da oslobodi sebe i svoje saradnike mozga i zdrave pameti, jer svako ko prati dešavanja na političkoj sceni, ko je mogao da prati i javna slušanja koja su se odigravala u Srbiji u četiri grada, i to dva puta i u Skupštini Republike Srbije po pitanju ovih ustavnih amandmana, jasno je o kakvim izmenama se radi i jasno je da su to zapravo izmene koje trebamo da radimo kako bismo unapredili naše zakonodavstvo, kako bismo omogućili i stvorili uslove da se naša ekonomija još više razvija. Pa oni postavljaju pitanje – kako sad to utiče na ekonomiju? Pa, naravno da utiče na ekonomiju, jer svako od investitora kada zna da imate efikasno pravosuđe koje radi po slovu zakona i gde imate stručne ljude, da ima garanciju i sigurnost za svoje investicije koje dolaze u Srbiju. Ne pričam ovde sad samo o stranim investitorima, pričamo i o domaćim privrednicima i ljudima koji žele da ulože u dalji razvoj ekonomije. A upravo će to biti ono suprotno pravosuđe u odnosu na reformu koju su sprovodili 2009. godine, gde su se Srbije birale u opštinskim odborima DS i morale odluke da budu overene pečatom tog opštinskog odbora DS.

Naravno, ta njihova mašina ne staje, oni idu po Srbiji, pokušavaju, trude se da šire laži i jedno od mesta na kojima su se, taj Borislav, odnosno Borko, kako je novokršteno Stefanović, našli jeste Vranje i ono što je jako interesantno došli su do zaključka da u „Vranje nema laganje“ i to je Marinika lično napisala na svom Tviteru.

Ono što je jako interesantno, pošto je došla do zaključka da u „Vranje nema laganje“, pretpostavljam da nije rekla ni jednu reč pred građanima. Jedino ono što zna da radi jeste ili da ćuti ili da laže, a pošto nema laganja u Vranju verovatno se samo onako kezila i jedva je čekala da završi taj celokupni cirkus i da ode iz Vranja.

Verovatno zato što nema laganja ona je okačila na svom nalogu sliku kako izlazi iz crnog BMW, zdravi se sa, ne znam ni ko je predstavnik ove njihove strančice ili „Multikom“ imperije, jer to u stavi nije nikakva strančica, to je samo ogranak „Multikom“ imperije. Onda se pitamo, i to je lepo uvaženi kolega Milenko Jovanov, postavio pitanje - kako se polo transformisao u BMW? Pošto ona tvrdi kako žive skromno, kako su oni siromašni, kako su oni pošteni ljudi, a o poštenju znamo ko najviše govori i onda je baš interesantno, negde se pretvori u poršea, negde se pretvori u BMW.

Ono što sam imao prilike da vidim, pošto je i koleginica Sandra Božić utvrdila, nervoza u Đilasovim medijima raste i često im se dešavaju te omaške i greške prilikom objavljivanja tekstova. Oni su spremili jednu fotomontažu kako bi pokazali kako su oni skromni i fini ljudi, pa je ona došla jugićem u Vranje, a Vranje su predstavili kao jednu zelenu livadu, jer su verovatno hteli da kažu kako se Srbija uopšte nije razvijala, već se vratila u neki raniji istorijski period kada nije bilo ni zgrada, ni puteva, a onda možete da zamislite kako je njima u stvari bio težak put da dođu do Vranja autoputem koji je izgrađen za vreme SNS, koji je završen zahvaljujući Aleksandru Vučiću i njegovim naporima koje je uložio. Pošto je Marinika utvrdila da nema laganja, verovatno se nisu uskladili i prva slika koja je otišla je ova sa BMW, tako da umesto da se polo transformisao u jugića, on se transformisao u BMW i njihov cirkuski program nije prošao.

Kad smo već kod laganja i kod sudski overenih lažova, čisto još jedna informacija i tu bih završio današnji govor. Svima je poznat čuveni despot iz Trstenika Mika Aleksić za koga znamo da je sudski overeni lažov, pripadnik Jeremićeve stranke, odnosno osoba koja mu je i prodala stranku i on je sudski overeni lažov pravo i po predmetu „Jovanjice“, jer je sud dokazao da je lagao po pitanju Andreja Vučića i upravo ide u prilog ovoga što je kolega Jovanov rekao da treba ispitati do kraja ko su sve ljudi koji su umešani u taj sistem gde su želeli da prišiju te laži predsedniku Vučiću i da atakuju na njegovu porodicu i brata, pokušaju da ga smene sa vlasti i da oni sami dođu na vlast, da dobiju podršku građana sigurno da ne mogu, a računaju verovatno na podršku prethodnih poslodavaca u čijem interesu su i do 2012. godine pljačkali Srbiju i opet želeli daje svedu na prost krug dvojke.

Ono što se desilo jeste da je još jedan pripadnik te stranke od skoro takođe sudski overeni lažov. U pitanju je predsednik gradskog odbora Narodne stranke u Kruševcu koji je po tužbi direktora BIA Bratislava Gašića u obavezi da plati 350 hiljada dinara kaznu zbog toga što je izneo ogromnu količinu laži kada je u pitanju i grad Kruševac i kada je u pitanju sam gospodin Gašić, zahvaljujući i kome znamo da je Kruševac počeo da se menja, od grada sivila postao je grad mladih, grad podignute infrastrukture, grad u kome se podiže u potpunosti novo naselje, aerodrom, gde se završava Aerodrom „Rosulje“ i grad koji ima ogromnu industrijsku perspektivu, jer se gradi najsavremeniji autoput Moravski koridor koji prolazi tu. On je tajkunskim medijima proglašavao da sve što u Kruševcu vidite da se radi, radi se u privatnom interesu, interesu porodice Gašić ili nekoga ko je, da kažemo, blizak porodici Gašić, što je apsurd i neverovatna laž. Kruševac jeste grad od 130 hiljade stanovnika, ali u Kruševcu svi građani znaju ko je Bratislav Gašić i kakvu politiku on sprovodi, a to je politika SNS i Aleksandra Vučića i zahvaljujući kome je Kruševac preporođen grad, a to apsolutno nije ni Vuk Jeremić, niti ovaj gospodin koji vodi njegov gradski odbor, takođe pripadnik bivšeg režima, a dok je bio u tom režimu radio na kreiranju svog radnog mesta i zloupotrebi samog radnog mesta u centru gde je radio. Drago mi je da će ta sredstva biti upotrebljena da se poboljšaju uslovi za decu koja se nalaze u domu „Jefimija“ u Kruševcu.

Istina je ta koja uvek pobeđuje i, kao što rekoh, mi ćemo i dalje raditi u interesu građana Srbije, radićemo i u interesu građana u regionu koji pripadaju ovoj inicijativi „Otvoreni Balkan“, jer, kao što vidimo, nismo više ona Srbija, što gospodin Arsić kaže, koja je samo tražila pomoć, već smo zemlja koja želi svoja iskustva i znanja, ali i resurse ponudi i drugima, kao što su Severna Makedonija, Albanija ili u primeru, kao što je ministar rekao, Grčka kada je najpotrebnije. Drago mi je da smo postali zemlja uspešna kao što su i naši fudbaleri pobedili unapred proglašenog pobednika Portugal i plasirali se direktno na Svetsko prvenstvo u Kataru. Hvala.

Reč ima Marija Todorović.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege i koleginice narodni poslanici, uvaženi građani REpublike Srbije, pred nama se danas nalazi set izuzetno važnih zakona za našu državu koji pokazuju ogroman napredak Srbije u međunarodnim odnosima. Srbija je danas, zahvaljujući odgovornoj politici predsednika Aleksandra Vučića stabilna država koja gradi prijateljske odnose, kako sa zemljama u regionu, tako i sa velikim svetskim silama. Upravo zbog toga Vlada Republike Srbije je u mogućnosti da sklapa mnogobrojne sporazume koji donose velike pogodnosti našim građanima, kao što je slučaj sa sporazumima koji se danas nalaze na dnevnom redu.

Svoju pažnju ću posvetiti Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o uzajamnom priznavanju vozačkih dozvola, a potpisanom između Vlade Narodne Republike Kine i Vlade Republike Srbije. Ovim sporazumom olakšaće se rešavanje važnog životnog pitanja, kako za građane Republike Srbije koji žive u Kini, tako i za kineske državljane koji žive u našoj državi.

Sporazumom se omogućuje skraćenje procedure i lakše obavljanje profesionalnih i privatnih obaveza, ali i ušteda sredstava za polaganje vozačkih ispita i dobijanja vozačke dozvole.

Ono što svakako moramo primetiti jeste da je u prethodnom periodu napravljen ogroman pomak u saradnji Srbije sa Narodnom Republikom Kinom. Saradnja ove dve države se zasniva na principima prijateljstva, solidarnosti, zatim poštovanja, kao i poštovanja teritorijalnog integriteta Republike Srbije, ali i ličnog prijateljstva predsednika Vučića sa predsednikom Narodne Republike Kine.

Kina je danas treći spoljnotrgovinski partner Srbije, što je do pre godinu dana bilo nezamislivo i, zahvaljujući saradnji sa Narodnom Republikom Kinom, Srbija danas dobija brojne investicije od strane kineskih investitora. Samo u prethodnih nekoliko dana mogli smo videti kako se Srbija razvija i ide sigurnim korakom napred zahvaljujući pre svega kineskim investitorima.

Korak po korak, kamen po kamen, krenuli smo da gradimo našu Srbiju i da napredujemo brže nego što smo i sami očekivali pre samo nekoliko godina. Ovo je pre svega briga o ljudima i o tome kako će oni živeti u svojoj zemlji. Ovo smo mogli čuti od našeg predsednika na obeležavanju početka radova na brzoj saobraćajnici Požarevac – Veliko Gradište – Golubac, tzv. Dunavskom koridoru koji će suštinski promeniti život ljudi u Braničevskom okrugu.

Takođe, još jedna veoma značajna kineska investicija stigla je u našu zemlju u proteklom periodu i to u Bor. Otvoren je rudnik bakra i zlata u koji je kompanija „Ziđin“ investirala 474 miliona evra. ova investicija će značajno podići životni standard građana Bora.

Podsetiću na podatak da je prosečna plata u Boru 2018. godine iznosila 68.000 dinara, dok danas iznosi 98.000. Imamo obećanje od „Ziđina“ da će ona dostići i 1000.000 dinara.

Ovo će biti prvi zeleni rudnik u Srbiji što podrazumeva da će se koristiti moderna tehnologija prilikom iskopavanja ruda i najviši standardi u oblasti zaštite životne sredine. Takođe, Srbija će posle Poljske biti drugi najveći proizvođač bakra u Evropi.

Ono što je značajno spomenuti svakako jeste da je zaključno sa oktobrom mesecom ove godine u Srbiju se prililo tri milijarde i 141 milion evra stranih direktnih investicija, ubedljivo najviše u celom regionu.

Ovo znači bolju ekonomiju, ovo znači siguran napredak naše zemlje, ali ovo znači i rast plata i penzija koje očekuje naše građane u budućnosti. Zato svakako moramo govoriti o uspesima naše zemlje koje postiže i za vreme krize koja vlada svetom usled pandemije korona virusom, gde takođe moramo zahvaliti našim kineskim prijateljima koji su nam pomogli u borbi protiv korona virusa donirajući vakcine i medicinsku opremu kada nam je to bilo najpotrebnije.

Sve ono što je Srbija uradila na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem u proteklom periodu zauvek će promeniti našu zemlju i sliku koju Srbija ostavlja u svetu.

Autoputevi o kojima smo sanjali sada su postali stvarnost, pa će tako Moravski koridor biti pravo remek-delo budući da će biti najširi autoput u našoj zemlji i prvi digitalizovani put koji će Srbija dobiti. Fabrike koje širom Srbije gotovo svake nedelje naš predsednik otvara, ostaće budućim generacijama za ponos.

Baš iz tog razloga mi moramo da se borimo, da nastavimo razvoj Srbije i da našim građanima pružimo budućnost kakvu oni zaslužuju. Ne smemo da dozvolimo da Srbija ponovo postane ponizna država u kojoj će se pitati strani plaćenici, a građani biti na poslednjem mestu.

Pripadnici bivšeg režima bi očigledno želeli nemire i sukobe budući da stalno pozivaju na mržnju i na sukobe, pritom i dalje ne pokazujući nikakav plan za dalju budućnost Srbije. Očigledno da se spremaju za jednu od najprljavijih kampanja do sada, budući da svaki dan izlaze u javnost sa kojekakvim lažima, osporavajući svaki uspeh Republike Srbije. Vode jednu od nezapamćenih i najmonstruoznijih kampanja protiv porodice predsednika Aleksandra Vučića vređajući njegovu majku, decu, brata, ali i čitavu porodicu. Očigledno da im smeta svako ko radi u interesu jake, nezavisne i stabilne države.

To je upravo ono što njima smeta, da Srbija bude jaka i nezavisna i smeta im uspeh koji postiže Aleksandar Vučić, kao i to što radi u interesu građana Srbije. Jer, dok su oni bili na vlasti Đilas, Tadić i Jeremić, oni su državne pare slivali na privatne račune dok su državnu kasu ojadili, a fabrike zakatančili, ostavivši narod na ulici bez novca i bez ikakve perspektive. Narod naravno da sve to pamti, jer je osetio na svojoj koži, pa zato danas nemaju nikakvu podršku u svojoj zemlji, pa zato moraju da idu po belom svetu i da traže podršku u inostranstvu.

Dok je slika današnje Srbije potpuno drugačija. Brojne nove fabrike, nova radna mesta, povećanje plata i penzija, infrastrukturno povezivanje cele Srbije, autoputevi o kojima smo oduvek sanjali, ekonomski rast i stabilnost, kovid bolnice koje smo u rekordnom roku izgradili, kao i svakodnevna briga o našim građanima. To je slika današnje Srbije.

Sve što SNS, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem radi, radi za bolju budućnost naše dece. Zahvaljujem.

Hvala.

Reč ima dr Boris Bursać.

Zahvaljujem.

Poštovani gospodine Orliću, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani ministre sa saradnicima, pred nama se danas nalazi set vrlo važnih i konstruktivnih predloga zakona, a ja bih se lično osvrnuo upravo na Predlog zakona o potvrđivanju sporazuma o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa na Zapadnom Balkanu.

Istorija planete zemlje je obeležena i oblikovana raznim prirodnim katastrofama. Bez obzira na stepen tehnološke razvijenosti država, na njih nekada ne možemo uticati. Ono što znamo jeste da su neka područja sveta češće pogođena takvim događajima, a neka ne. U nekim mestima prirodne katastrofe ne nanose veću štetu i nema žrtava, a u nekima nanesu veliku materijalnu štetu i odnesu i po hiljade života.

Poslednjih decenija evidentan je trend povećanja broja prirodnih katastrofa, a prisutno je povećanje njihove destruktivnosti. Kada udare zemljotresi, poplave, i požari najranjivije su države u kojima manjka infrastruktura, logistike i dobre politike, a to za posledicu ima povećanje ljudske gubitke, materijalnu i nematerijalnu štetu i dolazi do usporavanja održivog razvoje društva u celini.

Novi izveštaji koje su UN objavile u septembru ove godine ukazuju na to da su se ekstremni vremenski događali povećali pet puta u poslednjih 50 godina, a da je u njima život izgubilo više od dva miliona ljudi, a samo u prethodnoj godini svet je pogodilo 980 prirodnih nepogoda koje su uzrokovale gubitak od najmanje osam hiljada i 200 ljudskih života.

Takođe, poplave, uragani, oluje, bujice ostavile su za sobom i materijalnu štetu koja se procenjuje na 210 milijardi američkih dolara što je znatno više od 166 milijardi dolara u 2019. godini.

Kada govorimo o Srbiji, prema podacima „World Risk Riport“ iz 2020. godine, od 181 zemlje koje su obuhvaćene analizom, Srbija se nalazi na 113 mestu. Da građani razumeju, na prvom mestu na tabeli se nalazi zemlja koja je najviše ugrožena od prirodnih katastrofa, a na zadnjem mestu zemlja koja je najmanje ugrožena.

Ono što je jako bitno istaći jeste da se ovaj izveštaj ne bazira samo na shvatanju da je rizik od katastrofa određen isključivo pojavom, intenzitetom i trajanjem ekstremnih prirodnih događaja, već u obzir uzima društvene, političke i ekonomske faktore jedne države i njihov uticaj na pojavu i sprečavanje prirodnih katastrofa.

Dakle, autori ovog izveštaja u obzir uzimaju i državnu politiku i njene posledice, dakle, kakve je infrastruktura, da li su građevine trošne i padaju i pri lakšem padu, kako se reaguje u slučaju prirodnih katastrofa, kako se pomaže u pogođenim područjima, itd.

Dakle, u tom pogledu, analizirajući ovaj izveštaj, Srbija je znatno napredovala, pogotovo u poslednjih 10 godina. Ono što je jako bitno i što svaki put pominjem kada se govori o ovoj temi jeste da se nikako ne smemo voditi politikom „neće nas“, jer smo pre samo par godina, tačnije maja 2014. godine videli da je svako društvo, pa i naše, ranjivo kada priroda odluči da ispolji svoju silu i jačinu.

Prirodne katastrofe su se dešavale i dešavaće se i to nije sporno, ali mi moramo uložiti sve napore kako bi se bolje organizovali i pripremili. Srbija kao ozbiljna država to i čini, a ovaj Predlog zakona govori u prilog moje konstatacije. Sporazum između država Zapadnog Balkana, odnosno Srbije, Albanije i Severne Makedonije o saradnji u oblasti zaštite od katastrofa ima jasan cilj, a to je uređenje okvirnih uslova za saradnju u oblasti sprečavanja katastrofa, odnosno dobrovoljnog pružanja pomoći u slučaju katastrofa.

Da budemo precizniji, saradnja između ugovorenih strana pretežno obuhvata sledeće oblasti: Dakle, planiranje i sprovođenje mera za zaštitu od poplava, zemljotresa, požara, zagađenja životne sredine, plovidbenih nesreća, radioloških opasnosti, različitih pandemijskih, kao i industrijskih i drugih katastrofa, međusobno obaveštavanje o opasnostima, nastanku i posledicama katastrofe, međusobna pomoć pri spasavanju, pružanje pomoći i otklanjanje posledica katastrofa korišćenjem kopnenih i vazdušnih snaga i vozila za intervenciju u slučaju masovnih požara, poplava, zemljotresa i drugih katastrofa. Obrazovanje, osposobljavanje pripadnika službi, jedinica za zaštitu i spasavanje, jedinica protivpožarne zaštite i drugih pripadnika spasilačkih timova kroz informativne sastanke, kurseve, obuke, seminare i druge oblike saradnje, kao i organizovanje i obavljanje zajedničkih vežbi u oblasti spasavanja i pružanja pomoći, razmena naučnih i tehničkih podataka, kao i drugih dokumenata od značaja za zaštitu katastrofa i naravno saradnja pri razvoju i proizvodnji opreme za spasavanje i pružanje pomoći.

Zbog svega navedenog, ja ću lično, a nadam se i moje kolege, podržati ovaj kao i ostale predloge zakona u nadi da će upravo oni biti oslonac u borbi za jaku, modernu i bezbednu Srbiju. Živela Srbija.

Zahvaljujem.

Reč ima Vesna Knežević.