Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SPS-a.
Reč ima Snežana Bjelogrlić.
Izvolite.

Samo da se osvrnem na reči poštovanog, uvaženog kolege, advokata Tome File.
Ono što sam govorila, da očekujem obrazloženje, to je iz razloga da bismo mi mogli da diskutujemo. Znate za sudiju je potrebno da ispunjava uslove stručnosti, osposobljenosti i dostojnosti i mi to cenimo u toku procedure za izbore kada šaljemo parlamentu predloge, kada narodni poslanici samo ospore, a ne znamo zašto i kada kažu da je to iz razloga bezbednosnih, kao što je bilo prošli put. Nama nije jasno o čemu se radi, da li to znači da je neki kandidat nedostojan, s obzirom da se ti kandidati i kasnije javljaju na konkurs i ne znamo kako da se ponašamo, moramo imati argumentaciju.
Što se tiče vaše opaske da je teško biti sudija u malom mestu, ja to najbolje znam. Evo, sutra se navršava 23 godine kako sam u ovom parlamentu izabrana za sudiju i svoju sudijsku funkciju obavljam u malom mestu. Jeste mnogo teže biti sudija, to su stručnjaci koji moraju da uživaju najveći mogući ugled i moraju da vode računa i o svojoj stručnosti i o svojoj dostojnosti i ponašanju i u privatnom i u društvenom, i profesionalnom smislu.
Međutim, to što stavljate primedbe povremeno, u pogledu kandidata koje mi predložimo, ja moram da vam kažem da sudijska funkcija nije više toliko atraktivna kao što je bila. To mi sada vidimo po prijavama kandidata osim u većim gradovima. Ono što smo mi do sada uočili je recimo, da je u Novom Sadu bilo jako dobrih kandidata za izbor sudija Osnovnog suda i imamo i dalje konkurse i nadamo se da će oni koji nisu u prvom krugu izabrani biti sigurno izabrani sada. Zaista su to perspektivni mladi, stručni ljudi. Ima ih naravno i u drugim gradovima, ali je nekako u manjim mestima manja konkurencija i sve manja zainteresovanost. To je možda i neki sistemski problem, ali o tome možemo neki drugi put.
Što se tiče amandmana na Ustav Republike Srbije, Visoki savet je imao takođe razgovor i sa Venecijanskom komisijom, stavio svoje primedbe. Naravno i pohvale u delu gde su predložena rešenja bila adekvatna i u skladu sa našim zalaganjem za unapređenje nezavisnosti pravosuđa.
Sve primedbe VSS su usvojene. Dve su bile ključne, sastav Visokog saveta, jer smo tražili da u njegov sastav uđe i predsednik VKS, u buduće će se zvati Vrhovni sud. Ne moram automatski biti i predsednik VSS, ali nam je bilo važno da bude član VS.
Druga primedba se odnosila na način odlučivanja u VSS. Smatrali smo isto na šta ste i vi ukazali, da bi bilo vrlo problematično da taj način odlučivanja bude rešen Ustavom, pa za slučaj da dođe do blokade, ne bi mogao da funkcioniše Savet. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodni poslanik Dejan Kesar.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predstavnici VSS, dragi građani Republike Srbije, vidim da predstavnici Visokog saveta najviše danas pažnje posvećuju načinu osporavanja sudija, pa ćemo svakako i u toku ove rasprave razgovarati o tome.

Mislim da nema ništa sporno da Narodna skupština kao najviše zakonodavno telo raspravlja o budućim kandidatima za nosioce pravosudnih funkcija i da mi damo svoje mišljenje o predloženim sudijama koje nam dolaze od strane VSS, jer kao što je u prethodnim raspravama i dr Aleksandar Martinović rekao – mi ne smemo da dozvolimo 2021. godine da se vratimo na sistem samoupravljanja, pa da onda slušamo mišljenja i stavove različitih organizacija kako bi mi trebali ovaj naš posao da radimo, odnosno kako da budemo nosioci jednog dela suverenosti koju su nam građani predali na slobodnim i demokratskim izborima u junu mesecu 2020. godine. Zaista mislim da je dobro da se čuje mišljenje narodnih poslanika kada govorimo o nosiocima pravosudnih funkcija.

Pred nama su danas predlozi tri odluke koje nam dolaze od strane VSS i koje su upućene Narodnoj skupštini na odlučivanje. Smatram da su ove odluke pokazatelj dobre prakse koja postoji u aktuelnom skupštinskom sazivu, jer na taj način postoji želja i namera da obezbedimo normalno funkcionisanje pravosudnih organa. Jedan od tih načina jeste svakako izbor budućih nosilaca pravosudnih funkcija, kao i izbor predsednika sudova na teritoriji Republike Srbije.

Osim predloga odluka koje se odnose na izbor sudija i koje se odnose na izbor predsednika sudova, pred nama je danas i Predlog odluke o prestanku funkcije javnog tužioca u Kuršumliji. Zakonom o javnim tužilaštvima je jasno propisano da funkcija javnog tužioca može prestati na lični zahtev, da može prestati usled navršenja radnog veka, usled gubitka sposobnosti javnog tužioca ili razrešenje.

Takođe, Zakonom o javnim tužilaštvima je jasno propisano da funkcija javnog tužioca prestaje ukoliko je javni tužioc navršio 65 godina života ili 40 godina radnog staža, te je Državno veće tužilaca u skladu sa svim ovde napred navedenim, utvrdilo da su ispunjeni uslovi da Ranku Maksimoviću, javnom tužiocu iz Kuršumlije prestane funkcija javnog tužioca 22. januara 2022. godine. Smatram da je ovakva odluka formalnog karaktera, te će poslanička grupa Aleksandar Vučić – Za našu decu o tome pozitivno glasati u danu za glasanje.

Drugi predlog odluke se odnosi na izbor nosioca pravosudne funkcije u Prekršajnom sudu u Preševu i na ovaj način takođe omogućavamo da Prekršajni sud u Preševu normalno funkcioniše, da nastavi rad sa dovoljnim brojem sudija, a takođe ova odluka je rezultat postupka koji je sproveden u skladu sa Zakonom o sudijama.

Treći predlog odluke koji se danas nalazi pred nama narodnim poslanicima se odnosi na izbor budućih predsednika sudova na teritoriji Republike Srbije.

Visoki savet sudstva, što je njegova zakonska nadležnost, je utvrdio listu kandidata za predsednike osnovnih sudova u Kruševcu, Majdanpeku i Novom Pazaru, kao i Prekršajnog suda u Lazarevcu. U ovom postupku da bi građani Republike Srbije znali, Visoki savet sudstva je utvrdio i stručnost, dostojnosti i osposobljenost svakog kandidata pojedinačno što su veoma važni elementi kada govorimo o licima koji će se u budućih, odnosno u narednih četiri godina nalaziti i na čelu sudova.

Zato što biti predsednik suda jeste jedna velika čast i odgovornost, jer vi s jedne strane dolazite iz kolektiva suda čiji ćete rad organizovati u narednih četiri godine, ali s druge strane vi ste prvi među jednakima i svojim moralom i svojom čašću morate da pokažete budućim nosiocima pravosudnih funkcija i već postojećim budućim, odnosno već i postojećim nosiocima pravosudnih funkcija, kako da na najbolji i najnezavisniji način obavljaju ovu odgovornu funkciju.

Predsednici sudova će svakako u narednom periodu biti suočeni sa mnogo situacija gde će morati da pokažu svoje znanje, moraće da pokažu strpljivost, ali i želju da naše pravosuđe bude efikasnije i ažurnije, kako bi građani Srbije brže stizali do pravde, jer na taj način jedino mogu da zaštite svoja zakonom zagarantovana prava i da imaju puno poverenje u pravni poredak Republike Srbije.

Ali, ono što mi moramo da se složimo, jeste da je poverenje u srpskom pravosuđu u potpunosti bilo izgubljeno 2009. godine i to je činjenica koja ne može da se spori, i kada god mi predstavnici SNS u bilo kom mediju razgovaramo sa predstavnicima opozicionih stranaka i kada kažemo da je to najdiskutabilnija reforma pravosuđa u modernoj istoriji Srbije, oni nemaju šta da nam kažu zato što je to istina. Zato što je to flagrantan primer kako su predstavnici bivšeg režima podveli pravosuđe pod politički uticaj, politički uticaj nekadašnje DS.

Srpska napredna stranka kada je dolazila na vlast 2012. i 2013. godine je građanima Srbije obećala da ćemo od Srbije napraviti bolje i lepše mesto za život. Obećali smo veće plate i penzije i to smo ostvarili u godinama koje su nam sledile. Obećali smo bolju zdravstvenu zaštitu koja se i te kako vidi u toku pandemije korona virusa. Ali, kada govorimo o današnjoj temi, obećali smo da ni jednom svojom odlukom, ni jednom svojom radnjom nećemo zalaziti u nezavisnost sudske vlasti, kao treće grane vlasti, kao nezavisne grane vlasti i da ni jednom svojom odlukom i ni jednom svojom radnjom nećemo uticati na objektivnost, odnosno pristrasnost ili nepristrasnost nosilaca sudijskih i tužilačkih funkcija. To nam je veoma važno i to pokazujemo na primeru kada usvajamo odluke koje nam dolaze od strane Visokog saveta sudstva, ali pokazujemo i kada raspravljamo o predlozima zakona koji nam dolaze iz nadležnosti Ministarstva pravde.

Ja moram da vas podsetim i o tome smo mnogo puta pričali, da su predstavnici DS ovu salu ovde gde mi danas sedimo i skupštinsku većinu koju su oni tada imali, koristili da bi usvajali zakone kako bi direktno pravosuđe podveli pod politički uticaj, odnosno ljudi koji su bili u vrhu tadašnje DS. Ne može bilo ko da mi kaže da to nije istina, ne može da mi kaže da Nata Mesarović nije učestvovala u tome, ne može da mi kaže da Snežana Malović nije učestvovala u tome, ne može da mi kaže da Dejan Ćirić nije učestvovao u tome i ostali članovi prvog saziva Visokog saveta sudstva. To su ljudi koji su bili eksponenti DS. Nemojte da mi kažete da ti ljudi nisu odgovorni što je 1.500 ljudi ostalo na ulici. Jesu odgovorni. Za samo kratak period od kraja 2009. do početka 2010. godine smo videli kako za kratak period može da se pravosuđe ofarba u žuto-plave boje DS. Zato što je nekom bilo potrebo da pokaže da u svojoj biografiji piše da je reformator sprskog pravosuđa.

Šta je mogla Snežana Malović sa 34 godine da radi u to vreme? Svi su se kleli u Snežanu Malović, zato što im je kasnije u reizboru obezbedila mesta u osnovnim, višim, apelacionim i Vrhovnom kasacionom sudu. Snežana Malović, koja sa 34 godine kaže da će radni sporovi da se završavaju za šest meseci. Vidimo za koliko se danas završavaju, završavaju se za dve i nešto godine.

Znači, ljudi, hajte da 11 godina kasnije prihvatimo činjenicu da su nam predstavnici bivšeg režima razrušili pravosuđe i da mi danas pokušavamo te fleke da ispravimo. Nama je najbitnije da građani Srbije imaju poverenja u srpsko pravosuđe, jer kada znamo da imaju poverenja u srpsko pravosuđe i u pravni poredak, tada znamo da radimo ispravnu stvar. Da nam je bitno da pravosuđe bude i ostane nezavisno pokazuje i proces promena koji se odnosi na Ustav kao najviši pravni akt koji je pokrenut u Narodnoj skupštini pre godinu dana.

Mi nemamo ništa protiv toga da pravosuđe bude u potpunosti nezavisno, mi to želimo. To pokazujemo na primeru da će prvi izbor sudija biti izmešten iz Narodne skupštine u VSS i DVT i da predsednik Odbora za pravosuđe u buduće neće biti član VSS i DVT. To je dovoljan pokazatelj želje i namere da ne želimo da utičemo na srpsko pravosuđe.

Šta treba još da uradimo? Šta treba da uradimo kada slušamo predstavnike opozicionih stranaka da to nije dobro? Ja verujem da to za njih nije dobro. Oni bi najviše voleli da ostane ovako, da sutra na neki način njima samo znan, dođu ovde u Skupštinu Republike Srbije i da nam nikada ne daju podršku dvotrećinsku za promenu Ustava, jer oni žele da kontrolišu pravosuđe, njima je to u ovom trenutku bitno.

Kako to da ste sproveli reformu 2009. i 2010. godine, a onda se dešavaju samo minus za minusom. Tri miliona nerešenih predmeta, uništena pravosudna mreža. Kome je trebalo da od pet opštinskih sudova u gradu Beogradu formira jedan osnovni sud? Kome je trebalo da zbog reforme pravosuđa tada tužioci koji su bili izabrani za vreme DS podižu optužne akte protiv kriminalnih grupa. Setite se samo stečajne mafije koji je vođen postupak 17 godina, koji je rezultirao oslobađajućom presudom, pa je račun Višeg suda bio blokiran godinu dana da bi se isplatili troškovi.

Zašto niko od tih tužioca nije bio pozvan na odgovornost? Zato Natu Mesarović niko nikad nije pozvao na odgovornost? Jedina odgovornost je bila zato što joj nije bio dozvoljen upis u Advokatsku komoru. Ja se sa tim u potpunosti slažem. Žena koja je u potpunosti razrušila srpsko pravosuđe, žena koja nam govori na suđenju premijeru kako je upravo dobila presudu i ona će tu presudu pročitati.

Ono što je važno jeste da smo mi započeli taj proces promena koji se odnosi na Ustav, na deo pravosuđa i dobijamo pohvale od mnogi međunarodnih organizacija, a među njima i od Venecijanske komisije. Venecijanska komisija nam kaže da dobro radimo taj posao. Da radimo dobar posao pokazalo se u Izveštaju Evropske komisije koja kaže da smo ostvarili napredak u oblasti pravosuđa, ali da nam nedostaju još neke stvari, odnosno usvajamo preporuke GREKO-a.

Ne zaboravite, nama danas spočitavaju zato što mi radimo na procesu promene Ustava koji se odnosi na pravosuđe. Ne radimo ni o jednom drugom delu, ne radimo što se tiče preambule Kosova, ne radimo da bismo obezbedili mogućnost da oni, eto navode da će se kroz to provući pitanje „Rio Tinta“. Neće. Nemojte da plašite građane Srbije. Mi ćemo tek ovde u domu Narodne skupštine raspravljati o Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi.

Kako oni znaju kako ćemo mi odlučiti? Kako znaju da li će biti ili neće biti amandmana? Da li će taj tekst biti istovetan sa onim koji je ušao u Narodnu skupštinu? Samo plaše građane Srbije, obmanjuju građane Srbije.

Setite se da su oni preporuke Venecijanske komisije odbili, nisu inkorporirali u Ustav 2006. godine i time stvorili mogućnost uticaja zakonodavne izvršne vlasti prilikom izbora sudija.

Danas, predstavnici opozicionih stranaka nama danas spočitavaju taj odgovoran i ozbiljan proces koji se vodi ovde u Narodnoj skupštini. Mene plaši zaista, kada pričam o određenim predstavnicima opozicije, koliki je to obim neznanja i nestručnosti kod njih, koji nam pričaju o tome.

Imate potpredsednika Narodne stranke, Vuka Jeremića, advokata Vladimira Gajića, znači po profesiji advokat, koji pre nekoliko dana izjavljuje da ne treba izaći na glasanje, da 16. januara građani ne treba da izađu na referendum i da moraju da glasaju protiv Ustava. Građani ne smeju da dozvole da se zacementira partijska vlast nad pravosuđem. Hoćemo podelu vlasti, nezavisan sud u tužilaštvo.

Zamislite Vladimira Gajića, čovek po profesiji advokat priča o tome da građani ne smeju da dozvole da se zacementira partijska vlast nad pravosuđem, a ustavni amandmani se odnose na to da mi izmestimo izbor sudija u DVT i VSS. Čovek ne zna ništa. Čovek kaže hoćemo podelu vlasti, a sedi u stranci sa ljudima koji su tu podelu vlasti želeli potpuno da anuliraju 2009. godine i da sudsku vlast podvedu pod zakonodavnu i izvršnu vlast.

Imate Janka Veselinovića, isto njihovog partijskog saborca, čoveka koji sedi ispred Narodne skupštine, hoće da blokira ulaz u Gradsku skupštinu grada Beograda. Čovek kaže – nemojte da izlazite na referendum zato što niko nas predstavnike vanparlamentarne opozicije nije pozvao da razgovaramo o tome, a mi u organizaciji Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo organizovali ovde raspravu u Maloj sali Narodne skupštine i pozvali sve predstavnike vanparlamentarne opozicije i pričali sa njima. Bio gospodin Radulović, Biljić, Šešelj, razmenjivali smo stavove. Zamislite taj obim neznanja i nestručnosti.

Imate predstavnika Slobode i pravde Dragana Đilasa koji govori o tome kako to nije dobro, kako ne treba izaći na referendum, kako mi direktno utičemo na sudsku vlast. Mi direktno utičemo i izmeštamo izbore odavde, a niko nije rekao da taj Zakon o referendumu su oni trebali da urade do 2008. godine, da ga upodobe. Niko nije rekao da su oni sproveli nakaradnu reformu pravosuđa. Niko nije rekao da u tom njihovom Zakonu o referendumu iz 2006. godine stoji da će se odluka usvojiti većinom izašlih birača. Mi im produžili rok da mogu da podnesu narodnu inicijativu, i šta ima sada fali?

Imali su i oni mogućnost da sede ovde i raspravljaju sa nama o budućem Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, ali oni ljudi odlučili da bojkotuju izbore zato što znaju da neće da ih podrži ni 3% građana. I oni treba nama da pričaju o pravosuđu? Ti isti koji su sedeli u Krunskoj ulici.

U prethodnih nekoliko sednica postavio sam pitanje ko je sedeo u Krunskoj ulici dve noći pred izbore i škrabao spiskove sudija? Evo, ja ću da vam kažem, Nata Mesarević, Dejan Ćirić i Boško Ristić, tada advokat. Na narednoj sednici ću vam reći još dva imena.

Evo, gospodin Fila priča o advokaturi, nikada nisu dali svog predstavnika, Advokatska komora nije dala predstavnika za VSS i DVT. Kako tada advokatura nije stala na stranu sudija i tužilaca koji su ostali na ulici? Pa, njihove kolege koje su izabrane nisu stale na stranu neizabranih sudija. O čemu mi da pričamo? O kakvom pravosuđu? A danas nam spočitavaju zato što želimo da pravosuđe upodobimo sa evropskim zakonodavstvom, što je naša obaveza kao nekoga ko je na putu ka EU.

Želimo da upodobimo naše zakonodavstvo, ali nećemo da budemo protočni bojler. Nećemo da budemo protočni bojler ni na jedan predlog VSS. Neće niko imati mogućnost da donese ovde listu sudija predsednika sudova i da mi po automatizmu to biramo. Nećemo to da radimo, zato što smo rekli 2012. godine da hoćemo da se razlikujemo u odnosu na predstavnike bivšeg režima.

Imamo pravo da osporimo. Da li će to da se nazivaju subjektivni ili objektivni razlozi, da li će ti razlozi da se nazivaju bezbednosni, ali mi imamo pravo kao narodni poslanici kojima je data suverenost od strane građana Republike Srbije da osporimo bilo kog kandidata. Zato što želimo da najbolji rade u pravosuđu, da najbolji dele pravdu i da na taj način građani imaju poverenje u pravosuđe i naš pravni poredak.

U danu za glasanje Poslanička grupa „Aleksandar Vučić – Za našu decu“ će svakako glasati za sva tri predloga odluka, zato što želimo da omogućimo nesmetan rad svih pravosudnih organa na teritoriji Republike Srbije, verujući da će nezavisno, objektivno i nepristrasno pravosuđe dovesti do toga da građani Srbije imaju veće poverenje kako u pravosuđe, tako i u pravni poredak Republike Srbije. Hvala.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku Poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.
Pošto nema više prijavljenih predsednika ili ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodna poslanica Misala Pramenković.
Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, poštovani predstavnici VSS, dame i gospodo narodni poslanici, pred nama su danas tri veoma važne odluke, predlog odluka zapravo koje se direktno tiču rada sudstva i tužilaštva kao veoma važnih grana u samom funkcionisanju državnog aparata, ali konkretno u odnosu prema građanima, jer se zapravo radi o funkcijama sa kojima možda građani najčešće najdirektnije dolaze u priliku da se susretnu upravo u situacijama kada se radi o odlučivanju za njih veoma važnim problemima, životnim pitanjima itd.

Dakle, jedan predlog odluke se tiče prestanka funkcije javnog tužioca i to je više, kako čusmo, proceduralne prirode. Sa druge strane, Predlog odluke od izboru sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Mi smo nekoliko puta imali zapravo prilike u ovom sazivu parlamenta raspravljati i govoriti o samom pitanju izbora sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Iako su pred nama najavljene izmene u ovom sektoru ili sferi pravosuđa, posebno kroz promenu Ustava i referendum koji nam predstoji, možda je ovo jedna od poslednjih prilika da zapravo na ovaj način direktno narodni poslanici i diskutuju o samom izboru sudija.

Više puta smo isticali da se zapravo na neki način poslanici oslanjaju na primedbe i predloge samog VSS, jer poslanici, osim zvanične biografije, normalno, koju dobiju, ili eventualno kada se radi o kandidatima koji se tiču direktnog grada iz koga dolazimo, pa nam je to možda poznatije, više smo se oslanjali na ono što su bili predlozi i sugestije VSS, svakako uz pravo da se i određeni kandidati ospore.

Ono što bih posebno spomenula jeste činjenica da ste i vi, ali i mi kao poslanici čuli nekoliko puta te veoma važne kvalifikacije i zapravo odrednice koje trebaju delegirati nekog na tako važnu funkciju, a to su osposobljenost, stručnost i dostojnost. Zapravo su to tri bitne karakteristike koje su od krucijalnog značaja i na neki način sigurnost da će određeni kandidat odgovorno obavljati funkciju pred kojom se nalazi.

Sudija koji se prvi put bira na sudijsku funkciju svakako treba imati pred sobom činjenicu da svoj profesionalni rad i svoju dostojnost u pogledu moralnih kvaliteta, u pogledu nastojanja da izazovi, odgovornost koja mu se zapravo daje u poverenje, da nastoji na najbolji mogući način izneti, jer upravo nezavisnost sudstva i tužilaštva, kako sam malopre rekla, jesu donekle pokazatelji demokratskog kapaciteta određene zemlje, odnosno države u kojoj građani žive. To ćete vrlo lako kroz bilo koja istraživanja osetiti, dakle, kakav je stav i mišljenje javnog mnjenja po pitanju nezavisnosti i efikasnosti rada kako sudstva, tako i tužilaštva.

Ono o čemu ćemo imati prilike svakako da se izjasnimo jesu i predloženi kandidati vezano za izbor predsednika sudova, između ostalog i u Novom Pazaru. Dakle, grad iz koga ja dolazim. Svakako da će poslanici Stranke pravde i pomirenja u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Predsednik Osnovnog suda u Novom Pazaru, generalno funkcija predsednika suda jeste još za jednu lestvicu odgovornija funkcija u odnosu na sam zadatak sudija. Zbog čega? Pa, zato što predsednik suda treba biti osoba koja je prva među jednakima, ali prva u svakom pogledu, u pogledu stručnih, moralnih i ostalih kvaliteta i da zapravo ona bude snaga, motor i pokretač i pokazatelj ostalim kolegama, posebno onima koji su možda mladi u ovoj grani, sa manjim radnim i profesionalnim iskustvom, da prosto pokaže kako i na koji način voditi ovu veoma važnu instituciju.

Ono na šta bih se ja još želela ovom prilikom osvrnuti to je pitanje nacionalne zastupljenosti, posebno u nacionalno mešovitim sredinama. Evidentno je da imamo generalno godinama taj problem da se posebno u državnim institucijama, javnim organima, u nekim specifičnim, da kažem, službama koje su jako osetljive, gde je nacionalna pripadnost i struktura u pogledu poverenja u konkretno državne organe još dodatno opterećenija ukoliko se radi o nacionalno mešovitim sredinama, kao što je pitanje policije, kao što je pitanje upravo sudstva i tužilaštva.

Ovom prilikom želim samo podsetiti javnost da je ispoštovati nacionalnu strukturu u takvim sredinama ustavna i zakonodavna ili zakonska obaveza i da se u društvu ne bi smela stvarati atmosfera i osećaj da ukoliko se donekle ta nacionalna struktura ispoštuje da je to zapravo neko pravo koje je posebno ili ekskluzivno nekom dato. To je zapravo samo ustavno i zakonsko pravo i ono se treba nastojati ispoštovati.

Činjenica je da poslednjih godina tu imamo pomaka, ali konkretno na teritoriji gradova i opština sa područja Sandžaka još, dakle, nismo dostigli taj željeni limit, odnosno granicu da prosto struktura u tim organima, odnosno institucijama odgovara i nacionalnoj strukturi.

U tom smeru treba povesti računa u pogledu donošenja nekih odluka koje nam tek predstoje. Hvala.

Zahvaljujem.
Vreme predviđeno za poslaničku grupu je potrošeno.
Reč ima narodni poslanik Vladan Glišić.

Ovo su možda poslednji trenuci kada će Skupština birati sudije i tužioce, bar u njihovom prvom izboru, tj. zamenike tužilaca. Otprilike to je ono što je zahtev iz Brisela, iz Evropske unije kojem smo mi morali da izađemo u susret. Priča o nezavisnom sudstvu, kao i priča o nezavisnim medijima, kao i priča o nevladinim organizacijama, u ovih 30 godina divljanje političkog zapada na čelu sa EU dovelo je do toga da više nijedna od tih ideja niti ima svoj dignitet, niti iko veruje u to. Dakle, nezavisni mediji nikad nisu nezavisni. Jesu od svog naroda i naroda u kome rade, ali su zavisni od raznih što domaćih, što stranih centara moći.

Nevladine organizacije jesu nevladine u odnosu na domicilnu državu, ali su obično organizacije stranih vlada. Nezavisno sudstvo takođe je ideja koju nam proturaju kako bi sudstvo bilo nezavisno od svog naroda, a zavisno od recimo američke ambasade u Srbiji.

Dakle, došli smo u situaciju da Venecijanska komisija, zahtevajući promene našeg Ustava, nastupa sa pozicije da je potrebno sprečiti da partitokratija utiče na izbor sudija i tu su oni u pravu. Kada pogrešnim izbornim i partijskom modelom dovedemo do toga da ova Skupština liči više na kongres SNS, onda kontrola sudova od strane Skupštine nije kontrola od strane Skupštine, kao najvišeg zakonodavnog tela i tela koje baštini najveći suverenitet ovog naroda, već je kontrola SNS nad pravosuđem.

Tu su oni u pravu, međutim, ono što oni nama nasuprot partitokratije nude jeste sudokratija, ideja da sudovi i sudije sami sebe biraju. I kada bi danas Monteskje ustao i video na šta liči njegova ideja o podeli vlasti na sudsku, zakonodavnu i izvršnu i koliko je ona degradirana uništavanjem demokratije od strane političkog zapada, sam bi se založio za ideje Žan Žak Rusoa o narodnom suverenitetu, o neposrednoj demokratiji, o tome da svi organi vlasti moraju biti podređeni narodu i kontrolisani od naroda.

Dakle, jedna od njegovih ideja je bila i referendum, kao oblik neposredne demokratije. Ako hoćemo da izbegnemo partitokratiju koju sada imamo i koju, na kraju krajeva, u obaranju ruke između partitokratije SNS-a i sudokratije koju nam Zapad nudi smo dobili kroz ove izmene Ustava, kroz kontrolu od strane nekoliko ljudi iz parlamenta u organima koji će birati sudije, ako hoćemo da izbegnemo tu partitokratiju, a nećemo da se završi sve u sudokratiji, jednostavno treba uvesti ono što je poznata ideja u nekim državama, a to je da narod na referendumu potvrđuje izbore sudija. I onda bismo vratili stvari u ruke narodu i onda sudovi ne bi mogli da postanu divlje tkivo koje radi samo u interesu svojih stručnih klubova, koje radi u okviru nekih stranih ili domaćih centara moći.

Kada se pomene referendum, uskoro ćemo razgovarati i o Zakonu o referendumu. Potpuno je normalno da smo morali da izađemo iz situacije u kojoj bez izlaska od 50 i nešto posto birača na referendum ne bi mogli da potvrdimo ništa što ovom društvu treba, ali nije normalno da može sutra deset ljudi da izađe da glasa i ako šest od njih glasa da dođemo u poziciju da taj referendum prođe.

Dakle, ideja o tome da vam neki od mojih kolega iz opozicije zameraju da vi ovakav Zakon o referendumu donosite zato što biste promenili preambulu Ustava o Kosovu ili omogućili „Rio Tintu“ da na svaki način vršlja po Srbiji ja neću da podržim i hoću da vam verujem da to nije zbog toga.

Ali želim da vas podsetim da bi bilo potrebno ipak zadržati limit, neki limit od bar 40% izašlih na referendum da bi pogotovo u situaciji u kakvoj je „Rio Tinto“ imali što veći legitimitet tog referenduma, da se ne bi desilo da sutra neko upire prstom kako je ova vlast, po ugledu na neke bivše vlasti, izlazila u susret stranim korporacijama na štetu našeg naroda. Hvala.

Pretpostavljam da ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe želi pravo na repliku.
Reč ima narodni poslanik Dejan Kesar. Izvolite.

Poštovana predsedavajuća, gospodine Glišiću, verujem da se vi ne služite demagogijom kao što se služe ostali predstavnici opozicionih stranaka, kao pre svega gospodin Vladimir Gajić iz Narodne stranke, koji govori o tome da ne treba izaći na referendum zato što će tim referendumom doći do cementiranja partijske vlasti, a mi u stvari radimo sasvim suprotne stvari.

Slušam vaše izlaganje i zaparalo mi je uši to što kažete da se sudije biraju direktno od strane naroda. A gde to ima? Imate, na primer, u Francuskoj da predsednik Makron bira direktno sudije. Zamislite šta bi se desilo o Republici Srbiji 2021. godine da Aleksandar Vučić direktno bira sudije. Znači, ne služite se časnim i dobrim namerama zato što i vi verovatno niste pročitali nijedan dokument koji se odnosi na promenu Ustava. Mi smo sa tim procesom započeli pre godinu dana. I onda se pitam kakve vi to dobre namere imate sutra kao narodni poslanik da predstavite građanima Srbije šta vi kao narodni poslanik radite ovde u Narodnoj skupštini.

Mi radimo na tome da kompletan izbor prebacimo u Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca i da time pokažemo da ne želimo da utičemo na srpsko pravosuđe, kao što to nismo radili do 2012. godine, za razliku od predstavnika bivšeg tajkunskog režima, koji su zbog svojih političkih i ličnih interesa birali sudije, kako bi njima obezbedili aboliciju. Zašto onda ne kažete da mi radimo ovde ispravnu stvar, nego se služite istom demagogijom i obmanjivanjem, kao i vaše kolege iz opozicionih stranaka? Taj zakon o narodnoj inicijativi, pa i vi ste narodni poslanik, još nismo o njemu ni raspravljali ovde, da li ćemo ga usvojiti u izvornom obliku, da li će biti amandmana, mi to još ne znamo, i vi to dobro znate. Ali ničim, nijednom stvari nećemo zadirati u preambulu Kosova, to imate izjavu ministarke Maje Popović. Mislim da je to dovoljna garancija, za razliku od nekadašnje ministarke Snežane Malović, koja ništa nije obećavala, pa je sprovela najnakaradniju reformu pravosuđa i 1.500 ljudi je ostalo na ulici.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Još jedna rečenica. Predsednik Republike Aleksandar Vučić je rekao da ćemo o pitanju „Rio Tinta“ odlučivati na referendumu. O tome će odlučivati građani Srbije i o svemu će odlučivati građani Srbije, i o pravosuđu i o „Rio Tintu“, ali želimo da damo mogućnost da odlučuju građani Srbije, a ne da se ponašamo kao nekadašnja Demokratska stranka, koji su ljude slali na ulice zato što im nisu tada odgovarali. Hvala.