Hvala.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Komlenski.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, očekivao sam da ćemo pod ovom tačkom dnevnog reda danas konstatovati prestanak tužilačke funkcije gospođi Lidiji Komlen Nikolić, upravo zato što je dana 19. septembra 2021. godine u Narodnoj skupštini jasno, otvoreno i svesno pretila poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije, znači, ovde, pod ovim krovom, na javnom slušanju.

Tom prilikom je izgovorila sledeće vezano u vezi ustavnih promena, da će proći kontrolu pre svega poslanika u Narodnoj skupštini, ali plašim se da možda i neće. Ukoliko ne prođe, sve ovo što smo sad pričali, ovo nije da kažem neka vrsta pretnje, ali jednostavno moraćemo da odustanemo od nekog pozitivnog pristupa i postupanja.

Predstavnik jedne nevladine organizacije, jednog strukovnog udruženja tužilaca je ovo izgovorio, da pri tome predstavnici Republičkog javnog tužilaštva Državnog veća tužilaštva ostanu nemi i bez ikakve reakcije.

Ko ima pravo da na ovakav način demonstrira pretnju i silu u Narodnoj skupštini i to prema poslanicima Skupštine Republike Srbije stavljajući u izgled izvesnost zloupotrebe svog položaja prema poslanicima, čak dovodeći u izvesnost da postoji organizovana grupa koja je spremna na takvo postupanje.

Ovim je učinjena tolika povreda etičkog kodeksa tužilaštva i ozbiljnih povreda Krivičnog zakona više nego dovoljnih da sama podnese ostavku na funkciju koju vrši ako već Državno veće tužilaca nije imalo snage i želje da ovo procesuira.

Posebnu težinu ovom njenom iskazu i iskazanim pretnjama daje činjenica da je poštovana i uvažena koleginica dugogodišnji tužilac, da joj je ako ništa drugo profesija naučila o težini i ozbiljnosti svake izgovorene reči, a na nekim suđenjima kojima sam prisustvovao video sam da je bila nemilosrdna u neprihvatanju bilo kakvog opravdanja kada su okrivljeni objašnjavali da su se pogrešno izrazili.

Nažalost, ostavke ili razrešenja zbog ovakvih istupa ili bar izvinjenja u Srbiji se ne dešavaju, ali zato kada se o nečemu izjašnjavaju poslanici koji inače nisu pravnici ili kolege pravnici koji nemaju dugogodišnje iskustvo u nekoj nijansi se pogrešno izjasne u svom zanosu, tako da kažem nešto možda i pogrešno kažu, onda nastane jednodušna kanonada svih nevladinih organizacija izuzetno dobro finansiranih iz inostranstva.

Žao mi je što ovo nije tačka dnevnog reda i ovim se ujedno izvinjavam uvaženom kolegi Ranku Maksimoviću, javnom tužiocu u Osnovnom tužilaštvu u Kuršumliji kojem će ovom odlukom, kada je budemo izglasali, prestati funkcija javnog tužioca, jer je ispunio uslove za penziju i želim mu da u zdravlju, u toj penziji zasluženoj dugo, dugo uživa.

Što se tiče predloga za predsednike sudova osnovnih u Kruševcu, Majdanpeku i Novom Pazaru i Prekršajnom sudu u Lazarevcu, ja se samo nadam da je Visoki savet sudstva predlažući ove kolege imao posebno u vidu njihove organizacione sposobnosti.

Imamo mi dosta predsednika sudova koji su jako sposobni i jako dobro organizuju rad sudova ali imamo i primera sasvim suprotnih. Ja se nadam da se ovim kolegama neće desiti da svoju nesposobnost prikrivaju tako što će nalagati sudijama koje su pretrpane enormnim brojem predmeta da predmete koje su prinuđeni da zakazuju i zakazivali su za 2023. godinu prezakazuju za 2022. godinu iako je potpuno svestan, kao i sve te sudije koje to budu učinile da je nemoguće da se ta suđenja održe.

To što nije sposoban da obezbedi dovoljan broj pripravnika, volontera, stručnih saradnika i organizuje posao je nešto o čemu treba da povede računa Državno veće tužilaca. Inače, radi se o predsedniku Trećeg osnovnog suda u Beogradu, da ne ostanemo nedorečeni.

Ja se nadam da ove nove kolege i predsednici sudova neće svoju obavezu, kada je u pitanju zaštita građana Republike Srbije i prava na pravično suđenje i ponašati se kao predsednik Drugog osnovnog suda, do duše, ona je tu obavezu delegirala svojim zamenicima, gde osam godina punih ne odlučivanja po predlogu za izvršenje pravnosnažne sudske odluke smatra da nije prekršeno suđenje u razumnom roku.

Danas je poverilac povukao predlog za izvršenje i prigovor koji je stavio jednostavno ne očekujući više da će od suda uspeti da dočeka ono što je trebalo da bude završeno bar pre sedam godina, ako ne i u roku od tri i kratkim rokovima koji su zakoni u to vreme obrazlagali. Čak se i dužniku smučilo, pa je dobrovoljno izvršio obavezu. Eto, dotle smo došli u srpskom pravosuđu na nekim mestima zato što se bavimo nekim stvarima koje nisu na mestu.

Veliko mi je zadovoljstvo iako će možda biti poslednji od sudija kojeg će birati ova Skupština, ukoliko se budu usvojile ustavne promene na način na koji se o tome bar za sada govori. Veliko mi je zadovoljstvo da se to ne desi, jer ako se desi, gospodin Igor Nikolić treba da zna, ako bude ovo poslednji izbor u mandatu i pre ustavnih promena, gde je poslednji od sudija u Srbiji koji je izabran sa legitimnim pravom da donosi odluke u ime naroda, ali o tom po tom, kada dođe vreme za raspravu o ustavnim amandmanima, a biće vrlo brzo.

Jednostavno, poslanici Skupštine Republike Srbije imaju pravo da komentarišu sudske odluke. Ono sa čime se ne slažem apsolutno je komentarisanje sudskih postupaka koji su u toku u bilo kom vidu i obliku, kroz medije i ostalo, ali moram da kažem da taj fajt i to ponašanje nisu započeli poslanici. Počele su neke sudije, pre nekoliko godina. To su zataškavali predsednici sudova koji i ni danas suprotno Poslovniku o radu, dozvoljavaju da daju izjave, bez posebnog odobrenja i ne pokreću postupke protiv njih, pa onda ako se oni koji primenjuju zakon ponašaju suprotno od toga, nemojte baš očekivati da građani Republike Srbije koji se svakodnevno žale, mnogi sa opravdanim razlozima, mnogi samo zato što pogrešno misle da su u pravu, žale poslanicima koji su ovde prinuđeni da reaguju.

Prema tome, ako pravosuđe očekuje da će poslanici u Skupštini Republike Srbije, pa čak i ako se Ustav bude promenio onako kako se najavljuje, nemo slušati i nemo čitati i ne reagovati na nepravdu koju uočavaju, onda se ozbiljno greši.

Iako nije tema ovoga danas, ali tužilaštvo ima pravo i obavezu da pokreće postupke na osnovu činjenica koje sazna i iz medija. Ne znam da li je tužilaštvo preduzelo do sada, pa čak ni mnogo puta ni po prijavama koje su podnete, gonjenje protiv izazivanja rasne, verske i druge netrpeljivosti koje smo svedoci ovih dana i o čemu se izuzetno mnogo priča.

Ovde oni koji pokušavaju da izazovu rasnu mržnju, versku mržnju, nacionalnu netrpeljivost, oni koji pljuju po liku i delu generala Mladića, treba da budu procesuirani. Tužilaštvo ćuti, a ima saznanja. Ćutalo je i u mnogim drugim postupcima, pa nije ništa iznenađujuće.

Ali, neka znaju i oni danas i za svagda da ni jednim zakonom u Srbiji ne postoji obaveza bilo kog građanina Srbije da priznaje odluku Haškog tribunala. Međunarodnog suda pravde, stalnog, da, ali odluku Haškog tribunala nemamo obavezu da priznamo na bilo koji način, niti da je prihvatimo. Niti zbog komentarisanja takvih presuda može bilo ko da snosi odgovornost. Taj sud je izmišljen, napravljen, plaćen da od građana Republike Srbije napravi sliku o genocidnom narodu, da opere tuđu genocidnu prošlost iz prethodnog veka za neku budućnost, ali to mi nećemo dozvoliti. I ne samo mi, očigledno je da mnogo veći eksperti i znalci nego što sam ja i bilo ko u ovoj sali su rekli da u Srebrenici nije bilo genocida, pa ma šta nažvrkljali na tom parčetu papira tamo u Hagu kada je u pitanju presuda Ratku Mladiću.

Drugarice i drugovi, dame i gospodo, pravosuđe je bitan segment našeg društva, ali onoliko koliko sudije i tužioci sami sebe poštuju, koliko vode računa o svom ponašanju u sredini u kojoj žive, toliko ih građani Republike Srbije takođe poštuju. Poštovaćemo ih i mi, ali smo dužni da u ime građana iznesemo svaku relevantnu kritiku.

Što se tiče nečega, ja kao komunista imam obavezu da kažem da su general Mladić, general Lazarević, general Pavković, pukovnik Šljivančanin i mnogi, mnogi, čija imena sada mogu ređati ali je kratka ova sednica za to, su heroji ovog naroda, čast i ugled vojske Srbije, Republike Srbije su sačuvali. Mlađi naraštaji treba da se ugledaju na njih. Istoriju treba da učimo na istoriji naših dedova, naših očeva, ovih ljudi koje sam pobrojao, a ne na osnovu onoga što hoće nevladin sektor da nam dovede i nametne, plaćen od strane onih koji Srbiji ne žele dobro, a to je lažna haška istina. U borbi protiv lažne haške istine, pravosuđe umesto da nam pomaže, nekad imam utisak da nam i odmaže. Hvala.

Zahvaljujem, gospodine Komlenski.
Poslednji prijavljeni narodni poslanik Marijan Rističević.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, svakoga dana kada ulazimo u Narodnu skupštinu, kada pogledamo desno vidimo Karađorđa. Ja kao predsednik Narodne seljačke stranke sa poštovanjem pokažem tri prsta, zato što su modernu srpsku državu ponovo zanovili seljaci. Da je to dopalo drugosrbijanaca, ja verujem da mi državu danas ne bi imali.

Kada bacim pogled na levu stranu, vidim cara Dušana. Žao mi je što nema i Svetog Save i Zakonopravila, ali ima cara Dušana i Zakonik koji drži iznad razmena. Ali, sem Zakonika, ako ste primetili, drži i topuz. Time hoće da kaže da zakoni koji su napisani i usvojeni, bez moći da budu sprovedeni, nisu nikakvi zakoni. Taj topuz je moć da zakon bude sproveden.

To su bili moderni srpski zakoni, kao i Ustav iz 1835. godine. Bio je najmoderniji evropski ustav u to vreme. Pa je tadašnja srpska vlast naterana, zbog preteranih ljudskih prava koje je taj Ustav garantovao, da bude povučen.

Danas mi ovde treba da se setimo i Cavtata i Valtazara Bogišića, koji kaže - zakon je za svakoga zakon, što ti zakon dade, niko ti ne ote.

Građani Republike Srbije imaju zakonom garantovano pravo da prate televizijske prenose sa liste najznačajnijih događaja od interesa za sve građane u Republici Srbiji. Na toj listi su politički, kulturni i sportski događaji.

Tu listu po zakonu sastavlja REM i on to čini. Na toj listi i kvalifikacije za evropska i svetska prvenstva seniorske fudbalske reprezentacije. To garantuje zakon, član 64. To je ono što car Dušan drži ovde. To je ono što smo mi usvojili umesto cara Dušana, koji nas svakog dana podseća da ne samo pazimo gde su nam zakoni, Karađorđe kaže gde nam je država, nego zašto nisu sprovedeni?

Zato ta nezavisnost sudstva nije božanska, jer on podseća nas da proverimo zašto ta moć u sudovima koja leži nije sprovela taj zakon, zašto su građani Republike Srbije bili lišeni gledanja prenosa svoje fudbalske reprezentacije, što im je zakon garantovao, član 64, koji kaže da takve prenose mogu da prenose televizijski kanali koji pokrivaju celo tržište Republike Srbije, kao zonu pokrivanja, i imaju slobodan pristup, što znači da može na antenu?

Tako da mi stariji pamtimo, to je Zakon o elektronskim medijima, gospodo sudije, član 64. lista najvažnijih događaja, REM objavio regulator, što je po zakonu. REM se stara, mi poštujemo nezavisnost tog regulatora, ali zakon kaže da regulator mora da obezbedi da prenos fudbalske reprezentacije može da bude dostupan svim građanima.

Mi smo lišeni tog prava, zakonom garantovanog prava. Sudovi ćute. To što je fudbalska reprezentacija igrala, polovina građana ne zna, polovina građana nije videla trenutak kada je Mitrović dao gol. Videli smo Radanovića, videli smo Džajića svojevremeno, videli smo Katalinskog, videli smo Karasija. Mitrovića polovina građana, pretežno iz ruralnih sredina, a ja sam zaštitnik seljana, barem mislim da sam zaštitnik seljana kao predsednik Narodne seljačke stranke, nisu mogli da gledaju iako im zakon dade, ali neko ote. Taj neko se zove „Junajted medija“ koja je postala sveta krava.

Toliko smo dopisa napravili Tužilaštvu, REM-u, itd. Toliko smo se trudili, neki od narodnih poslanika, međutim, gospodine Martinoviću, nije vredelo. Niko nije želeo da obezbedi, a imali su moć, da obezbedi zakonom garantovano pravo da svi građani Republike Srbije, i ne samo Republike Srbije, već i Srbi i drugi u okruženju koji poštuju fudbalsku reprezentaciju Srbiju, to preko RTS-a bi trebalo da mogu da gledaju. Međutim, to pravo građani Republike Srbije i Srbi koji žive u regionu nisu imali, mada kaže – što ti zakon dade niko ti ne ote. Prema tome, postoje i druge izreke. Zakon je za svakoga zakon. Očigledno za Šolaka i Đilasa taj zakon ne važi.

More smo dopisa napisali. Ne samo da je prekršen Zakon o elektronskim medijima, već i Konvencija o prekograničnim televizijama. Zakon o oglašavanju, član 27. koji kaže da televizije koje reemituju, a to tvrde ovi iz „Junajted medije“, da reemituju programe iz Luksemburga, nemaju pravo na reklame, sem onih izvornih koje idu u Luksemburgu. Emitovana je gomila reklama. Time su stečeni nezakoniti prihodi na štetu građana Republike Srbije kojima nije omogućeno da gledaju prenos utakmice svoje reprezentacije.

Prema tome, korist su ostvarili. Broj pretplatnika je porastao. Kad su ljudi videli da ne mogu da prate televizijski prenos svoje reprezentacije na kanalima za koje zakon kaže da će prenositi tu utakmicu, onda su brže bolje išli na „Eon“, „Total“, „SBB“, išli su na „Junajted mediju“, na Šolaka. Zato Šolak vozi tri aviona.

On vozi tri aviona, dame i gospodo, zato što pravosuđe i REM na ove zakone koje mi donesemo, ono što car Dušan drži – moć mora da bude sprovedena. Kod nas izgleda ne mora, izgleda zakon važi samo za pojedine, za domaće medije koji moraju da poštuju pravila i koji su registrovani ovde. Oni koji su fiktivno registrovani u Luksemburgu i koji služe da Šolak ima tri falkona, tri aviona, pljačkajući na određeni način domaće medije. Kažu – vladavina prava. Da li vladavina prva važi za elektronske medije ili to kad Šolak radi nema vladavine prava?

Nemaju građani pravo na prenos, nemaju pravo na vladavinu prava, mogu da se krše zakoni o elektronskim medijima, Konvencija o prekograničnoj televiziji, Zakon o oglašavanju, Zakon o zaštiti konkurencije i svi se prave nevešti. Šta ja treba da posumnjam? Da su svi u lancu, a nisu, samo su pojedini podmićeni.

Dok elektronski mediji kroz otimanje reklama, ako neko emituje reklame, a na to zakonom nema pravo, on uzima deo prihoda domaćim medijima koji treba da se izdržavaju od tih prihoda, bez prihoda nema slobode medija, tako bitno utiču na slobodu medija i na vladavinu prava. Pri tome, imaju podršku određenih evroparlamentaraca. Jel tako? Imaju podršku i domaćih drugosrbijanaca koji to eksploatišu. Zato kažem – mi nemamo problem sa opozicijom, već imamo problem sa Šolakovim i Đilasovim biznisom, jer oni koji imaju moć da sprovedu zakone i kazne ih u tom kršenju ne žele to da urade.

Ja ću da podnesem krivičnu prijavu protiv osoba funkcionera iz REM-a i protiv odgovornih lica iz „Junajted medije“, „SBB-a“ i „Totala“ zato što su lišili i dopustili da građani Republike Srbije budu lišeni tog užitka, tog uživanja da vide trenutak kada golom Aleksandra Mitrovića nanosimo poraz evropskom prvaku? To je jedan od najvećih uspeha naše reprezentacije. Reprezentacija se zove zato što reprezentuje srpsku državu i srpski narod. To srpski narod u polovini situacija, onaj patriotski raspoložen koji živi na selu, nije imao pravo da vidi zato što oni koji imaju moć da nateraju Šolaka i Đilasa da sprovode zakon oni to ne žele, nego im čak pomažu u kršenju zakona i zakonitosti.

Ima izreka, na kraju da kažem, pošto nekima se izgleda žuri, isto Valtazar Bogišić, iz Cavtata pravnik, ne znam da li je bio Srbin, ali znam da je napisao Imovinski zakonik Crne Gore, i to dobar zakonik, ja ga poštujem bez obzira koje je bio nacionalnosti, zato što ima dobre izreke, izreka koja kaže: „Najveća nesreća je kada neko od zla dijela svog još kakvu korist ima“.

Znači, sem što su zlo delo nadneli da ovi ne mogu da gledaju prenos, mogli su makar tu najznačajniju utakmicu, jer su dve kvalifikacije već isprofitirali, mogli su tu najznačajniju utakmicu da puste. No, nisu hteli. Do kraju su išli. Malo im bilo, nikad im dosta nije bilo, što bi rekao Saša Radulović. Nisu hteli da puste prenos. Imali su korist od toga, a objasniću vam kako.

Ne samo na svojim fiktivno registrovanim Luksemburg kanalima da emituju reklame suprotno članu 27. Zakona o oglašavanju, već prekrajaju i Foksove kanale, Cinestar kanale, prekrajaju još deset, petnaest kanala ubacujući reklame i na takav način nanoseći problem i tim kanalima jer su to bili prekogranični kanali. Ubacivanjem reklama oni gube status reemitovanja. Oni dnevno emituju 200 hiljada sekundi reklama. Samo da je po dva evra, na RTS-u kada je prenos je 100 evra reklamni sekund, a neka su i dva evra, 200 hiljada sekundi dnevno emituju, to je 400 hiljada evra. Dnevno 400 hiljada evra, puta 365 dana, to je 150 miliona evra svake godine.

Da vam kažem odmah od kojih para on kupuje falkone i od kojih para se finansiraju razne organizacije u Srbiji, da bi rušili ne vlast, nemam ništa protiv, već da bi rušili na određeni način i ugled države Srbije, što su uspeli kroz ove nezakonite prenose koje im zakon ne dade, ali oteše. Dakle, profitiraju od zla dijela svog i svi mi to gledamo, kako oni uzimaju 150 miliona evra godišnje i ulažu, nadomeštaju ono korito. Znate ono donatorsko korito za „en-dži“ organizacije koje ratuju sa muralima itd, koji kažu da je Srbija duboko potonula u fašizam. Srbija koja je izgubila tri miliona ljudi u 20. veku, koja je pretrpela nečuveni genocid, srpski narod, oni je optužuju zbog nekog murala kako je duboka fašistička država. I to one osobe iz grada u kome su podigli simbol jednom odlikovanom fašisti Acif efendiji!

Gde je ona moć tužilaštva i sudova da sprovedu zakon i da kažu da se mora ukinuti odlikovani fašista od Hitlera gvozdenim krstom? Ne, mi smo dopustili da neko ko štiti to dođe u Beograd i da kaže da je jedan komunistički general u stvari bio fašista, iako su njemu fašisti ubili oca. Mi smo potonuli u fašizam zato što jurišaju na korito donatora, ono međunarodno. Izgleda se to skratilo koritance iz koga se, da tako kažem, moram, ja sam seljak, plastično da kažem, iz koga se loče, pa nadomeštavaju parama od nezakonitih reklama i prihoda Đilas i Šolak i tako podižu bunu.

Imali ste u julu ovde pobunu sa devet pripremljenih kamera. Kao sve je bilo spontano, samo je devet kamera bilo oko Skupštine, gde su navodili demonstrante gde ima najmanje policajaca, gde treba praviti haos, gde treba lupati ovu Skupštinu. Koliko je tih ljudi koji su kršili tada zakon privedeno pravdi na višegodišnje robije? Onaj ko baci kamen od kilogram na policiju, to je pokušaj ubistva službenog lica u obavljanju službene radnje. Recite mi, koliko je ljudi odgovaralo za to? Vrlo malo.

Zato ja podržavam ono što je Valtazar Bogišić rekao – Najveća nesreća je, i to morate gospodo sudije prekinuti, kada neko od zla dijela svog još kakvu korist ima. Morate kažnjavati krive, a štiti nevine. To do sada nije bio slučaj u Srbiji. Hvala.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja pitam da li reč želi neko ko nije iskoristio svoje pravo po Poslovniku? (Ne.)
Saglasno članu 98. stav 4. zaključujem zajednički jedinstveni pretres o predlozima odluka iz tačaka 7. 8. i 9. dnevnog reda.
Određujem pauzu do 15.00 časova.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo, nastavljamo sa radom.
Prelazimo na pretres u pojedinostima Predloga zakona o biocidnim proizvodima.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju: Irena Vujović, ministar zaštite životne sredine; Jelena Tanasković i Aleksandar Dujanović, državni sekretari; Aleksandra Imširagić Đurić, vršilac dužnosti pomoćnika ministra i Sara Pavkov, šef Kabineta ministra zaštite životne sredine.
Primili ste amandman koji je na Predlog zakona podneo narodni poslanik Gojko Palalić.
Primili ste izveštaje Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za zaštitu životne sredine, kao i mišljenje Vlade o podnetom amandmanu.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 66. amandman je podneo narodni poslanik Gojko Palalić.
Vlada i Odbor za zaštitu životne sredine prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Reč ima narodni poslanik Viktor Jevtović.

Zahvaljujem, predsedavajući gospodine Orliću.

Poštovana ministarka sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, cenjeni građani Republike Srbije, govoriću vam o amandmanu Predloga zakona o biocidnim proizvodima koji se menja i glasi da za biocidni proizvod koji se čini dostupnim na tržištu, a za koji nije prema propisima koji su bili na snazi do stupanja na snagu ovog zakona bila propisana obaveza dobijanja akata na osnovu kojih se biocidni proizvod čini dostupnim na tržištu ili koristi, odnosno korisnik, proizvođač je dužan da u roku od 60 dana od stupanja na snagu ovog zakona podnese zahtev za donošenje jednog od akata iz člana 9. ovog zakona.

Uredba o biocidnim proizvodima reguliše unutrašnje tržište Evropske unije i usklađivanje pravnog okvira, što je jedan od osnovnih postulata i politike koju sprovodi Vlada Srbije, zajedno sa resornim ministarstvom, gde je primarna zaštita stanovništva, prirodnog okruženja koje merama predostrožnosti neće imati negativne efekte na životnu sredinu.

Vođeni odgovornom politikom i državnikom kakvog Srbija u novoj istoriji ne pamti, predsednikom Aleksandrom Vučićem, u ovo teško doba korone uspeli smo i pomogli u nabavci vakcina, respiratora i medicinske opreme, koju smo donirali kako susedima, tako i članovima i članicama Evropske unije. Pomoć koja je bila od krucijalnog značaja za spašavanje života u ovoj borbi protiv izuzetno opake bolesti. To je politika Srbije koja suvereno ide napred, ne samo kao ekonomski lider u regionu, već i kao nosilac ideja da samo mir i empatija mogu doprineti daljem razvoju svih država u regionu. Narod na prvom mestu.

A kako nedelima dokazani predstavnici žutog tajkunskog preduzeća predvođeni Draganom Đilasom danas rade na unazađenju Srbije i svih njenih građana, kao što su i deceniju unazad? Da li tako što podvijenog repa preklinju strane ambasade i strane kongresmene predvođene albanskim lobistima za sankcije? Da li time što im je malo jedan izmišljeni genocid pa izmišljaju još pet, dok jurišaju na mural generala Ratka Mladića, po direktivi gazde Đilasa? Tajkunska bulumenta koja i ne pominje Kravice 1993. godine, ni rečju ne pomene nikad Ante Gotovinu, Tomislava Merčepa, Nasera Orića, Adema Jašarija, kojima bi verovatno i dali nazive ulica i umesto spomenika Stefanu Nemanji podigli spomenik rađe nekom od njih.

Ima li kraja njihovoj mržnji? Tu, nažalost, nije kraj. Oni uvek idu korak dalje, ozlojeđeni na uspehe Srbije koju vodi Aleksandar Vučić na svim poljima, od ekonomije do sporta. Vulgarno, u njihovom kočijaškom maniru, bespomoćni u nedostatku elementarne pameti, na tajkunskim kanalima niču novi korovi mržnje, gde je opet na meti porodica predsednika Aleksandra Vučića.

Doajen Đilasovog lutkarskog pozorišta, čuveni politički statista Sergej Trifunović, usled nedostatka travke pobrljavke, napada monstruozno majku predsednika. Tu, naravno, ne zaostaju ni žuti kadrovi, maskirani u izmišljene lažne inspekcije. Jedna takva, po direktivi svog gazde progoni sina predsednika države na radnom mestu, da bi u skladu sa njihovim političkim programom spinovali i orkestrirano udarili na mladića kome konstantno crtaju metu, kriv im je samo zato što diše i samo zbog prezimena koje ponosno nosi. Naravno, tu je i ovekovečeni borac prava da Srbe optuže za lažni genocid, čuvena radnica „Multikoma“ Marinika Morović, koja menja automobile od „poršea“ do BMV-a, jer ipak ima se – može se. Zato što jače, svom snagom protiv građana Srbije. Samo dok gazdin bankomat radi. Naravno, mnogo im je loše u Srbiji. Napatiše se u „poršeima“ i milionima.

Katastrofu koju su ostavili iza sebe mi plaćamo i danas, dok se tajkunsko-mafijaški kartel iz bivšeg režima zabavlja u nadmetanju ko će više, jače i morbidnije udariti po narodu i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću. To je odraz njihove demokratije, gde smo svi mi koji mislimo i radimo drugačije glineni golubovi njihovog programa devastacije Srbije, obeleženi samo zato što na čelu sa Aleksandrom Vučićem gradimo stotine kilometara puteva, a oni nisu mogli ni kilometar. Smeta im povećanje plata, penzija, izgradnja fabrika, bolnica i vraćanje dostojanstva državi, koja sada ponosno stoji kao prva po direktnim stranim investicijama, a ne više prva po devastaciji i pljačkaškim privatizacijama.

Lice Srbije više nije isto, niti će ikada biti. Nema nazad, jer narod odlučno stoji iza svega za šta se junački bori predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Rad, rezultat i Srbija su danas na prvom mestu. Zato će mrakovima iz prošlosti narod Srbije pokloniti samo još ubedljiviji poraz na izborima i poslati ih u zaborav, baš tamo gde im je mesto. Živela Srbija!

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Srbislav Filipović.

Hvala, uvaženi gospodine Orliću.

Uvažena ministarka sa saradnicom, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani, ne prođe nijedan dan u ovoj zemlji da se ne pljune na auto-puteve. Ne prođe nijedan jedini dan, ni sekund, ni sat da tajkuni i kriminalci predvođeni Draganom Đilasom, gonjeni panikom i strahom od pravde ne napadaju porodicu predsednika Republike i samog predsednika Republike. Ne prođe nijedan dan da se u Srbiji sve što je normalno, pristojno i napredno ne izvrće ruglu. Ne prođe nijedan dan u Srbiji, ama baš nijedan dan, da se ne preti nekom članu Vlade, nekom poslaniku, nekom članu SNS, a najviše predsedniku Republike Aleksandru Vučiću.

I zbog čega je to tako? Mi o tome moramo da govorimo. Nemamo pravo o tome da ćutimo. Dobili smo poverenje građana da radimo u njihovom interesu, najbolje što umemo i znamo.

Nemamo pravo o tome da ćutimo. Dobili smo poverenje građana da radimo u njihovom interesu najbolje što umemo i znamo i nemamo pravo da se krijemo i da ćutimo dok napadaju svim silama predsednika Republike Aleksandra Vučića, članove Vlade, predsednicu Vlade, i na svaki mogući način pokušavaju da ih diskredituju, nateraju ih da se povuku pred onim najgorim što u Srbiji pokušava da zauzme vlast. Ne bi bilo strašno da to što naziva sebe delom opozicije okupljeni oko tajkuna Dragana Đilasa i njegovih kriminalaca da to tamo ne želi da se na izborima izbori za vlast, jer tu ne bi bilo nikakve šanse, nema dileme da oni do vlasti na izborima ne mogu da dođu.

Međutim, strašno je to što oni ucenama, pritiscima, svakodnevnim pretnjama i iživljavanjem, mrcvarenjem jedne porodice, a to je porodica Vučić, pokušavaju da slome predsednika Republike, da mu slome volju da nateraju njega da se povuče i da ostavi Srbiju na milost i nemilost kriminalcima i tajkunima. Ja sam uveren, te grabljivice predvođene Đilasom, Marinikom, Borkom i ostalima, koji se onako lepo šepure u svojim BMW-ima, Poršeima, širom Srbije, koji građanima nose iz mesta u mesto poruku, evo kad mi izađemo iz Poršea vama će da svane. Stvarno kada izađu iz Poršea i nikad se više ne vrate, Srbiji definitivno će tada da svane.

Ne može niko da mi objasni, sa svojim platama, a to su platice u odnosu na imovinu koju imaju, kako su uspeli da do tih automobilčića da stignu. Niko razuman ne može da razume nekog da sedne u skupoceni Porše, skupoceni BMW, ide po Srbiji i govori o sirotinji. Evo, suzu ću da pustim, zbog toga koliko je njima teško i koliko se oni zlopate u svojim skupim automobilima ili kada izađu iz svojih vila, svojih bazena, namirisani, napirlitani, sređeni, u skupim cipelama, odelima, i onda građanima Srbije govore kako su siromašni.

Pazite, tog licemerstva, te ljudske bede, tih nakaza moralnih, koji su u stanju da govore o sirotinji. Nemate pravo vi koji ste 619 miliona evra prihodovali, zahvaljujući funkcijama koje ste obavljali u tom periodu da govorite bilo kome o sirotinji, ili da govorite nekome kako se u Srbiji teško živi, kako je u Srbiji loše, kako je u Srbiji strašno, kako je to neki mrak. Koji mrak? Mi svakodnevno imamo udare desetina njihovih mafijaško tajkunskih portala, raznoraznih luksemburških medija odakle stižu desetine novih raznih udara, vređanja, uvreda. Govore kako smo i fašisti, kako smo ovakvi, onakvi, pa svojevremeno kada sam za njih rekao to, svi su drvlje i kamenje udarili po nama zato što sam ih ocenio tako kako jeste.

Šta je sad? I, sve se slučajno dešava od kako se gospodin vratio iz Vašingtona. Nameštaju se raznorazni incidenti po ulicama, pokušavaju da izazovu provokacije koje će da izazovu incidente širih razmera, ali ne ide. Zbog toga svakog dana su sve nervozniji i nervozniji.

Ne uspeva nijedna provokacija, nijedna nameštaljka. Slučajno se tamo gde će da se desi neko bacanje jaja, neki navodni skandal, desi nekoliko televizijskih kamera sa svih strana, da slučajno eto, baš našli se tu da snime to što se dešava. Zašto, ako ste hteli nešto da uradite niste bez kamera, bez pompe otišli da uradite to što hoćete, ako to zaista osećate u sebi kao svoju ljudsku, i oni kad govore, moralnu, potrebu da oni nešto naruše, sruše ili unište, nego vam treba medijska pažnja.

Treba vam cirkus. Ima za njih mesta ako su za cirkus, znate gde treba da se prijave i sigurno će tamo biti primljeni, jer kao cirkuzanti tamo mogu da prođu, i ako ne znam ko bi platio kartu da njih gleda, jer je muka građanima Srbije da gledaju njih više. Verujte, meni je muka kada otvorim mobilni telefon ili laptop, da vidim vesti u kojima oni o Srbiji govore sve najgore.

U Srbiji u ovom trenutku 10 auto-puteva, brzih saobraćajnica koje se grade. To je ono što ljudima donosi život, to jeo no što im donosi plate. Ne donosi im plate prazna obećanja, narikanja iz BMW- a, Porešea ili sa nekih skupih destinacija.

U ovu zemlju su došle preko 200 novih fabrika samo zato što se u ovoj zemlji počelo da se radi konačno, i zaustavila se pljačka, korupcija, nameštanja. Zato dolaze investitori u Srbiju, zato što imamo na čelu Srbije odgovornog čoveka koji se bori za interese ove zemlje. Zato što vodimo računa kolika će cena gasa da bude za naše stanovništvo i za investitore u Srbiji. Da bismo bili konkurentni sa drugim državama u regionu, da bismo privukli sve da dođu kod nas i da svi dođu i otvaraju svoje fabrike u Srbiji. Zbog čega? Pa, zbog tih građana koji treba da ostanu da žive ovde. Zbog svakog deteta u Srbiji. Neće naša deca ništa imati od toga da gledaju Mariniku kako izlazi iz BMW-a i priča o muci i sirotinji ili kada halucinira o kokoškama i dilerima.

Od toga Srbija nema ništa. To je pokušaj zamajavana ovog naroda. Zato Srbija ima kada kažemo, biće auto-put otvoren, biće most, biće fabrika, idu plate povećavaju se od januara meseca, idu penzije na gore, standard raste iz godine u godinu sve više. Ljudi to osete, prosto kad uđu prodavnicu i da plate račune, osete i vide kako im je iz meseca u mesec, iz godine u godinu. Vide da je bolje, nema tu laži, nema tu prevare. Dođu izbori i onda vidite po izbornim rezultatima kako je. Kad neko i sa cenzusom od 3% neće na izbore da izađe, pa jasno vam je zašto neće da izađe. Što ne bi neko ko hoće da se bori zaista za svoju politiku, ako politiku ima, se kandidovao na izborima, izašao sa nekim programom ako program uopšte ima, došao u Skupštinu i suprotstavio taj sjajni program ovde i rekao, vi iz SNS, sada ću ja vam da pokažem kako ja sjajan program imam da čuju građani da u direktnom prenosu svaki dan, eto prilike za marketing njihov.

A šta će da ponude građanima? Da kažu da će da bacaju jaja i onda da pričaju o gladi i o sirotinji. Da kažu da će nešto da uništavaju. Da će da uništavaju fasade u Karađorđevoj ulici jer su svojevremeno rekli mi ćemo sve kako je bilo u Beogradu nekada da vratimo. E, to će da bude kada se ti vratiš malo sutra na vlast u Beogradu, vraćaćeš sve kako je bilo nekada. Ne daj Bože da tako bude, jer tom Karađorđevom, tom Savamalom, pa i drugim ulicama u Beogradu, ne sećam se da su ljudi toliko šetali, otvarali svoja mala preduzeća, svoje radnje, svoje kafiće, zapošljavali nekoga, nije imao tu ko da ide, niko nije tu želeo da prođe.

Koji porast turista imate danas u Beogradu? Pa, zašto dolaze ti ljudi turisti, nisu ljudi blesavi da idu u neki grad koji je ruševina koji je užasan, koji je unazađen, upropašćen. Pa, valjda kada kupujete aranžman negde da idete sa porodicom, vi idete tamo gde je lepo da vidite nešto. To znači ako je povećano više stotina procenata puta dolazak turista u Beograd, u Srbiju, znači da Srbija ide napred i da nešto u njoj ima da se vidi. A šta ste imali da vidite za vreme Dragana Đilasa, Tadića, Borka i svih ostalih. Evo, oni pokazuju, njihovi prvaci, Aida i ostali, pokazuju šta mogu da vide. Mogu da vide gađanje jajima po centru kada oni dođu na vlast. To je program, to je vrhunac politike tajkunsko nevladine Dragana Đilasa, da se napadne Srbija.

Pa, na sve to, na vrhuncu histerije, kaže, srpski narod je počinio genocid. Pa, ti nisi normalan. Kakav genocid je počinio narod koji nikada nije vodio nikakve osvajačke ratove, kao prvo. Drugo, kao narod koji je uvek morao, morao nažalost da brani svoja ognjišta gde god je živeo. Kao narod koji je u Prvom svetskom ratu izgubio milion i po ljudi. Kao narod koji je u Drugom svetskom ratu izgubio preko milion i po ljudi. Pa, samo u tom Jasenovcu, a oni kažu, nemojte da pričate o Jasenovcu, vi hoćete tu da kažete da onda u Srebrenici ništa nije bilo. Ne, nego zašto mi nemamo jedini pravo da kažemo gde je počinjen genocid nad našim narodom i zašto ne smemo da kažemo da je to genocid.

Zašto ne smemo da kažemo da je 1995. godine počinjen genocid u „Oluji“, „Bljesku“ i ostalim njihovim ustaškim akcijama. Zašto ne smemo to da kažemo? Zašto moramo da ćutimo o Jasenovcu? Pa, šezdeset godina smo ćutali o tom Jasenovcu i nismo smeli ništa kao Srbi u Srbiji da kažemo o tome. E danas imamo Aleksandra Vučića i govorićemo i dok je poslednjeg Srbina govorićemo o tome šta se u Jasenovcu desilo, jer to ne samo Srbi, to ne sme svet da zaboravi. Taj svet koji okreće glavu kada god se pomenu srpske žrtve. Svaki put treba da mu okrenu glavu i kažemo – pogledaj svete to što ti ne daš da se čuje. Pogledaj jauk tih preko milion i 200 hiljada ljudi pobijenih u Jasenovcu, Roma, Jevreja i Srba najviše.

Pogledajte žrtve. Pogledajte taj logor, prvi logor, za decu logor, za ubijanje dece je bio u Jasenovcu. I, mi ne možemo o tome da govorimo. Ne. Možemo. I, ima da govorimo o tome najviše. Ima da kažemo da Srbi nigde nisu počinili genocid. Nigde i nikada. Nikada ga neće počiniti. I, da se Srbi nikad, nikome nisu svetili. Srbi nisu takav narod. Srbi su samo žrtve propagande, pa ako hoćete moram da uputim kritiku i nama, kao Srbima, žrtve svog ćutanja, žrtva saginjanja glave pred istinom o stradanju svog naroda.

Ćutali smo pod komunizmom, nismo smeli da kažemo, da bi nekog došao do radnog mesta ili da ne bi izgubio ne znam šta. Nećemo više nikada da ćutimo o svojim žrtvama. Pa, neka osuđuje ko kako hoće to, neka priča šta hoće o tome.

Neće ni Đilas, ni oni loši, ali mali procenat, to je jako mali procenat onih iz našeg naroda, koji kažu da je bio genocid, neće nas sprečiti da govorimo istinu, neće nas sprečiti da govorimo o svojim pobedama, neće nas sprečiti da se setimo onih junaka koji su prešli strašnu golgotu ka Solunu i Krfu, neće nas sprečiti da govorimo o stradanju iz Drugog svetskog rata, o stradanju devedesetih godina, jer je to istina.

Ali, uvek smo spremni da kažemo – jeste, bilo je pojedinaca i kod nas koji su činili neke loše stvari, ali nismo narod koji je počinio nikakav genocid. Nikada nikakvu ideju nismo imali da bilo koga uništimo, samo da sačuvamo svoje selo, okućnicu, svoje gradove i ljude naše, tamo gde su se rađali, gde su živeli i gde će da žive i dalje.

Srbija će nastaviti da pomaže svoj narod, na svim teritorijama gde on živi, nastaviće da gradi puteve, nastaviće da gradi fabrike i to posebno i nakon izbora, u aprilu mesecu, novom pobedom predsednika Aleksandra Vučića i novom pobedom Srbije.

Hvala vam.

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Uglješa Mrdić. Izvolite.