Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Dostavljeni su vam zapisnici Četvrte i Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Odboru za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike i zato prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 26, 27, 28. oktobra i 2. i 3. novembra 2021. godine.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje: ukupno – 162, za – 151, nije glasalo – 11 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Četvrte sednice.
Stavljam na glasanje zapisnik Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 27. oktobra 2021. godine. Molim narodne poslanike da glasaju.
Zaključujem glasanje: ukupno – 163, za – 153, nije glasalo – 10 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Pete sednice.
U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je i predlog dnevnog reda.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave.
Predlozi za dopunu.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.
Gospodine Linta, imate reč.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, četvrti put predlažem da se dnevni red sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Ključni predlog u mome zakonu jeste činjenica da sadašnjim zakonom nisu priznati pripadnici vojske i policije Republike Srpske Krajine. Odredbama zakona krajiškom borcu priznato je samo do 27. aprila 1992. godine. Tražim da se svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju.

Moram da kažem da me je mnogo krajiških boraca kontaktiralo, kontaktira, zove, traži sastanke. Krajiški borci su ogorčeni i nezadovoljni zbog toga što još uvek nije priznata njihova pravedna i časna borba protiv ustaškog režima Franje Tuđmana čiji je strateški cilj bio stvaranje etnički čiste hrvatske države. Krajiški borci nisu vodili nikakav privatan rat, oni su se časno, hrabro i pošteno borili za očuvanje Jugoslavije i borili da sačuvaju svoj narod od masovnih zločina i od etničkog čišćenja.

Takođe, u mom predlogu zakona tražim još nekoliko izmena i dopuna. Jedna od njih tiče se ratnih vojnih invalida. Naime, predlažem da se mojim predlogom zakona svim borcima koji su bili ranjeni ili koji su bili bolesni tokom rata da im se omogući da mogu podneti zahtev za priznanje statusa ratnog vojnog invalida u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona. Krajiški borci koji boluju od posttraumatskog stresnog poremećaja, da im se omogući ovim zakonom da mogu podneti zahtev za priznavanje statusa ratnog vojnog invalida bez vremenskog ograničenja. Takođe, imamo jedan broj civilnih lica sa područja Republike Srpske Krajine koji su bili ranjeni u zločinačkoj akciji „Oluja“. Oni su dobili status civilnog invalida rata, primali su ličnu invalidninu od 2000. do 2013. godine. Tada je ukinuta savezna uredba i sada imamo najmanje 12 civilnih invalida rata iz Republike Srpske Krajine koji ne primaju ličnu invalidninu. Mislim da je u pitanju jedna velika nepravda i da treba doneti izmene i dopune zakona, da i ti civilni invalidi rata primaju ličnu invalidninu. Ovim predlogom zakona tražim i izmene u kategorizaciji boraca.

Na kraju još jednom apelujem da se današnji dnevni red sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Hvala, gospodine Linta.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno – 166, za – osam, nije glasalo – 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Naredni predlog, narodni poslanik Miodrag Linta predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.
Da li želite reč ponovo?
Izvolite.

Hvala.

Sedmi put predlažem da se dnevni red sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Naime, 2012. godine Srbija je počela da realizuje tzv. regionalni stambeni program čiji je cilj bio da se reši ključno pitanje integracije, odnosno da se reši stambeno pitanje prognanih lica sa područja današnje Hrvatske i Federacije BiH. Tada je ukupno evidentirano oko 17.000 porodica koje nemaju rešeno stambeno pitanje i još nekoliko hiljada koje nisu popunile tada anketu.

Dakle, radilo se 2012. godine, na početku sprovođenja regionalnog stambenog programa, oko 20 hiljada progonjenih porodica, koji su bili u statusu podstanara ili su živeli u nezavršenim kućama ili starim trošnim kućama itd.

Cilj toga programa je bio da u narednih pet godina, dakle do 2017. godine, se reši to ključno pitanje integracije. Nažalost, program se sprovodio i sprovodi se veoma sporo. Komesarijat za izbeglice i migracije, izašao je sa podatkom da će do kraja 2022. godine, biti rešeno svega nešto više od sedam hiljada prognanih porodica iz Hrvatske, Federacije BiH. Na osnovu saopštenja, Komesarijata za izbeglice i migracije, ostaje 12 hiljada prognanih porodica koji će biti stambeno nerešene.

Zbog toga ovim Predlogom zakona tražim da Vlada Republike Srbije nastavi realizaciju ovog programa, da se obrati EU, odnosno Evropskoj komisiji i apeluje da donatorska sredstva koja su bila predviđena 2012. godine se i dalje koriste dok se ne reši ovo ključno pitanje integracije.

Pored toga imamo još niz drugih problema u procesu integracije, navešću samo nekoliko od njih. Recimo, imamo slučajeve nekoliko opština, gde je najdrastičnije primer sporog sprovođenja ovoga programa. Naime, nadležne opštinske komisije su objavile liste lica koji su dobili, na primer stanove, 2015. godine to se desilo u Šapcu, Šidu i Boru i od 2015. godine, evo do danas, to je šest godina, još uvek nisu završene zgrade, u kojim treba da se usele ti ljudi. Ljudi su ogorčeni i pitaju se da li je moguće da se jedna zgrada, od 10, 15, 20, 25 stanova gradi šest godina i da oni šest godina plaćaju kiriju, umesto da su se u te svoje stanove uselili, već naredne 2016. godine.

Imamo i primer grada Subotice, gde već dve i po godine je objavljena lista, dosta ljudi me je zvalo, očekuju i nadaju se da će konačno biti rešene te tehničke stvari i da se mogu useliti u svoje stanove, da ne plaćaju kiriju, više od dve i po godine, a faktički zgrada je gotova.

Imamo jedan deo porodica, koji su se uselili u svoje stanove, pre 20 i više godina, na primer naselje „Sava“ u Obrenovcu, 80 prognanih porodica, evo prošlo je, oni su se uselili u svoje stanove 1999. godine, prošle su 22 godine, oni još uvek nisu dobili pravo otkupa tih stanova. Jedno drugo naselje u Obrenovcu, gde su se 23 porodice uselile 2007. godine. Onda imamo nekoliko kategorija porodica kojima nije omogućeno, još uvek, da dobiju otkup svojih stanova.

Dakle, problema ima zaista mnogo, ja apelujem na premijerku Brnabić, da primi našu delegaciju na sastanak, već sam joj poslao četiri pisma i da kroz razgovor se odrede vremenski rokovi, da se odrede institucije koje će u veoma kratkom vremenskom roku, konačno rešiti ove brojne probleme, u procesu integracija, pogotovo je velika šteta što se ovde radi o regionalnom stambenom programu i to želim da kažem zbog građana Srbije.

Dakle, ovo nisu sredstava iz budžeta Republike Srbije, ovo su sredstava međunarodnih donatora, EU, niza država i zaista ponavljam bilo bi jako loše da ovaj program ne bude završen u punoj celosti, a imamo dobre namere EU, da pomogne proces rešavanja ključnog pitanja u Srbiji, što se tiče prognanih lica iz Hrvatske, Federacije BiH, a to je stambeno pitanje.

Apelujem na Skupštinu da se današnji dnevni red, dopuni mojim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama. Hvala vam.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno 166, za - pet, nije glasalo 161.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 1, člana 170. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi, pod jedan: zajednički načelni, jedinstveni pretres o tačkama od druge do 15 dnevnog reda; pod dva: zajednički jedinstveni pretres o 16. i 17. tački dnevnog reda.
Da li predlagač želi reč? Ne.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno 166, za - 154, nije glasalo 12.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stava 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje: ukupno 165, za - 158, nije glasalo sedmoro.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d
Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2022. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2022. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2022. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2022. godinu,
Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetskom sistemu,
Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana,
Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji je podnela Vlada;
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada;
Predlog zakona o budžetskoj inspekciji,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, koji je podnela Vlada;
Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju,
Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava opšte alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih Odlukom Odbora guvernera Međunarodnog monetarnog fonda od 2. avgusta 2021. godine,
4/3 JJ/VZ
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni („KfW“) i Republike Srbije koju predstavlja ministar finansija („Zajmoprimac“) za Program „Integrisano upravljanje čvrstim otpadom, faza I“,
Predlog odluke o razrešenju članova Nacionalnog saveta za kulturu, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje,
Predlog članova Nacionalnog saveta za kulturu, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje.
Prelazimo na rad, po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade sa saradnicima i to: Saša Stevanović, državni sekretar; Zoran Radovanović, državni sekretar; Branko Živanović, državni sekretar; Darko Komnenić, pomoćnik ministra; Mirjana Ćojbašić i Zoran Milošević, vršioci dužnosti pomoćnika ministra; Sanja Radojević Škodrić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje; Svetlana Tadin, direktor Sektora za ekonomske poslove u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje; dr Radan Kostić, direktor Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika; Biljana Stanković, direktor ekonomskog sektora Nacionalne službe za zapošljavanje; Zlatica Zec, finansijski direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Milesa Marjanović, Olivera Ružić Poparić i Dragana Nešić, viši savetnici u Ministarstvu.
Pozdravljam članove Vlade.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2022. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2022. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2022. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2022. godinu.
Da li na samom početku predstavnici predlagača žele reč?
Prvo, reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić. Izvolite.