Hvala, gospodine Linta.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno – 166, za – osam, nije glasalo – 158 narodnih poslanika.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Naredni predlog, narodni poslanik Miodrag Linta predložio je da se dnevni red dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.
Da li želite reč ponovo?
Izvolite.

Hvala.

Sedmi put predlažem da se dnevni red sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama.

Naime, 2012. godine Srbija je počela da realizuje tzv. regionalni stambeni program čiji je cilj bio da se reši ključno pitanje integracije, odnosno da se reši stambeno pitanje prognanih lica sa područja današnje Hrvatske i Federacije BiH. Tada je ukupno evidentirano oko 17.000 porodica koje nemaju rešeno stambeno pitanje i još nekoliko hiljada koje nisu popunile tada anketu.

Dakle, radilo se 2012. godine, na početku sprovođenja regionalnog stambenog programa, oko 20 hiljada progonjenih porodica, koji su bili u statusu podstanara ili su živeli u nezavršenim kućama ili starim trošnim kućama itd.

Cilj toga programa je bio da u narednih pet godina, dakle do 2017. godine, se reši to ključno pitanje integracije. Nažalost, program se sprovodio i sprovodi se veoma sporo. Komesarijat za izbeglice i migracije, izašao je sa podatkom da će do kraja 2022. godine, biti rešeno svega nešto više od sedam hiljada prognanih porodica iz Hrvatske, Federacije BiH. Na osnovu saopštenja, Komesarijata za izbeglice i migracije, ostaje 12 hiljada prognanih porodica koji će biti stambeno nerešene.

Zbog toga ovim Predlogom zakona tražim da Vlada Republike Srbije nastavi realizaciju ovog programa, da se obrati EU, odnosno Evropskoj komisiji i apeluje da donatorska sredstva koja su bila predviđena 2012. godine se i dalje koriste dok se ne reši ovo ključno pitanje integracije.

Pored toga imamo još niz drugih problema u procesu integracije, navešću samo nekoliko od njih. Recimo, imamo slučajeve nekoliko opština, gde je najdrastičnije primer sporog sprovođenja ovoga programa. Naime, nadležne opštinske komisije su objavile liste lica koji su dobili, na primer stanove, 2015. godine to se desilo u Šapcu, Šidu i Boru i od 2015. godine, evo do danas, to je šest godina, još uvek nisu završene zgrade, u kojim treba da se usele ti ljudi. Ljudi su ogorčeni i pitaju se da li je moguće da se jedna zgrada, od 10, 15, 20, 25 stanova gradi šest godina i da oni šest godina plaćaju kiriju, umesto da su se u te svoje stanove uselili, već naredne 2016. godine.

Imamo i primer grada Subotice, gde već dve i po godine je objavljena lista, dosta ljudi me je zvalo, očekuju i nadaju se da će konačno biti rešene te tehničke stvari i da se mogu useliti u svoje stanove, da ne plaćaju kiriju, više od dve i po godine, a faktički zgrada je gotova.

Imamo jedan deo porodica, koji su se uselili u svoje stanove, pre 20 i više godina, na primer naselje „Sava“ u Obrenovcu, 80 prognanih porodica, evo prošlo je, oni su se uselili u svoje stanove 1999. godine, prošle su 22 godine, oni još uvek nisu dobili pravo otkupa tih stanova. Jedno drugo naselje u Obrenovcu, gde su se 23 porodice uselile 2007. godine. Onda imamo nekoliko kategorija porodica kojima nije omogućeno, još uvek, da dobiju otkup svojih stanova.

Dakle, problema ima zaista mnogo, ja apelujem na premijerku Brnabić, da primi našu delegaciju na sastanak, već sam joj poslao četiri pisma i da kroz razgovor se odrede vremenski rokovi, da se odrede institucije koje će u veoma kratkom vremenskom roku, konačno rešiti ove brojne probleme, u procesu integracija, pogotovo je velika šteta što se ovde radi o regionalnom stambenom programu i to želim da kažem zbog građana Srbije.

Dakle, ovo nisu sredstava iz budžeta Republike Srbije, ovo su sredstava međunarodnih donatora, EU, niza država i zaista ponavljam bilo bi jako loše da ovaj program ne bude završen u punoj celosti, a imamo dobre namere EU, da pomogne proces rešavanja ključnog pitanja u Srbiji, što se tiče prognanih lica iz Hrvatske, Federacije BiH, a to je stambeno pitanje.

Apelujem na Skupštinu da se današnji dnevni red, dopuni mojim predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izbeglicama. Hvala vam.

Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno 166, za - pet, nije glasalo 161.
Konstatujem da Narodna skupština nije prihvatila ovaj predlog.
Narodni poslanik dr Aleksandar Martinović, na osnovu člana 92. stav 2. i člana 157. stav 1, člana 170. i 192. stav 3, a shodno članu 157. stav 2. Poslovnika Narodne skupštine, predložio je da se obavi, pod jedan: zajednički načelni, jedinstveni pretres o tačkama od druge do 15 dnevnog reda; pod dva: zajednički jedinstveni pretres o 16. i 17. tački dnevnog reda.
Da li predlagač želi reč? Ne.
Stavljam na glasanje ovaj predlog.
Zaključujem glasanje: ukupno 166, za - 154, nije glasalo 12.
Konstatujem da je Narodna skupština prihvatila ovaj predlog.
Pošto smo se izjasnili o predlozima za dopunu dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave, na osnovu člana 93. stava 3. Poslovnika, stavljam na glasanje predlog dnevnog reda u celini.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje: ukupno 165, za - 158, nije glasalo sedmoro.
Konstatujem da je Narodna skupština utvrdila dnevni red Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije, u 2021. godini, u celini.
D n e v n i r e d
Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2022. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2022. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2022. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2022. godinu,
Predlog zakona o izmenama i dopuni Zakona o budžetskom sistemu,
Predlog zakona o dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana,
Predlog zakona o izmenama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara, koji je podnela Vlada;
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na imovinu,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, koji je podnela Vlada;
Predlog zakona o budžetskoj inspekciji,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Carinskog zakona, koji je podnela Vlada;
Predlog zakona o završnom računu budžeta Republike Srbije za 2020. godinu,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave,
Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju,
Predlog zakona o regulisanju obaveza Republike Srbije prema Međunarodnom monetarnom fondu po osnovu korišćenja sredstava opšte alokacije specijalnih prava vučenja odobrenih Odlukom Odbora guvernera Međunarodnog monetarnog fonda od 2. avgusta 2021. godine,
4/3 JJ/VZ
Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o zajmu između KfW, Frankfurt na Majni („KfW“) i Republike Srbije koju predstavlja ministar finansija („Zajmoprimac“) za Program „Integrisano upravljanje čvrstim otpadom, faza I“,
Predlog odluke o razrešenju članova Nacionalnog saveta za kulturu, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje,
Predlog članova Nacionalnog saveta za kulturu, koji je podneo Odbor za kulturu i informisanje.
Prelazimo na rad, po utvrđenom dnevnom redu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi članovi Vlade sa saradnicima i to: Saša Stevanović, državni sekretar; Zoran Radovanović, državni sekretar; Branko Živanović, državni sekretar; Darko Komnenić, pomoćnik ministra; Mirjana Ćojbašić i Zoran Milošević, vršioci dužnosti pomoćnika ministra; Sanja Radojević Škodrić, direktor Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje; Svetlana Tadin, direktor Sektora za ekonomske poslove u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje; dr Radan Kostić, direktor Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika; Biljana Stanković, direktor ekonomskog sektora Nacionalne službe za zapošljavanje; Zlatica Zec, finansijski direktor Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Milesa Marjanović, Olivera Ružić Poparić i Dragana Nešić, viši savetnici u Ministarstvu.
Pozdravljam članove Vlade.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno članu 157. stav 1. i članu 192. stav 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu, sa Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje za 2022. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za 2022. godinu, Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Fonda za socijalno osiguranje vojnih osiguranika za 2022. godinu i Predlogom odluke o davanju saglasnosti na Finansijski plan Nacionalne službe za zapošljavanje za 2022. godinu.
Da li na samom početku predstavnici predlagača žele reč?
Prvo, reč ima predsednica Vlade, Ana Brnabić. Izvolite.

Hvala vam.
Dobar dan svima, poštovani narodni poslanici, ovde sam sa članovima Vlade Republike Srbije da vam predstavimo Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu. Trudiću se da budem što je moguće više koncizna, a na kraju krajeva da imamo i više vremena za skupštinsku raspravu o Predlogu zakona o budžetu koji je ipak i najvažniji zakon za sledeću godinu.
Dakle, krenuću samo kratko sumiranjem rezultata za 2021. godinu, sumiranjem rezultata za 2020. godinu, zato što je jedan zajednički imenitelj za 2020. i 2021.godinu taj da su obe godine bile godine borbe protiv pandemije korona virusa, da smo se svi suočili sa ogromnim poteškoćama. Kada kažem svi, ne mislim samo na građenje i privredu u Republici Srbiji, mislim, takođe i na čitavu Evropu i na čitav svet, dok smo se suočili sa krizom koja je ne samo, nažalost, uzimala i uzima danak u ljudskim životima, već i sa krizom koja je najgore do sada od Drugog svetskog rata pogodila sve ekonomije sveta u odnosu koju je svetska ekonomska kriza iz 2008. i 2009. godine izgledala kao mala beba i u okviru koje smo mi, na kraju krajeva i ogromnu podršku vas, poštovani narodni poslanici i ovog Doma uspeli da izdvojimo značajna sredstva kroz tri ekonomska paketa, mera podrške i privredi i građanima, a zahvaljujući kojima imamo ove rezultate.
Dakle, kroz ta tri paketa mera mi smo u ekonomiju Republike Srbije, u našu privredu, a i našim građanima dali finansijsku pomoć i podršku u ukupnom iznosu od preko osam milijardi evra, verovali ili ne.
Jedna malena, do juče ekonomski slaba, finansijski nemoćna Srbija je, na kraju krajeva, i kao rezultat fiskalne konsolidacije 2014, 2015. i 2016. godine, koja je provela Vlada na čelu sa tada premijerom Aleksandrom Vučićem uspela da bude stabilna tako da mi u ovim najtežim vremenima izdvojimo osam milijardi evra za našu privredu i za naše građane da prebrodimo ovu užasnu krizu.
Pričam ovaj uvod zato što se na kraju krajeva i budžet za 2022. godinu naslanja na sve ovo što smo radili i velikim delom nastavljamo taj rast i razvoj, ukoliko dobijemo vašu podršku za Zakon o budžetu, pa je zato važan ovaj uvod.
Dakle, nama je privredni pad, pad BDP u 2020. godini iznosio svega 0,9%. To je jedan od najboljih ekonomskih rezultata, privrednih rezultata u čitavoj Evropi.
U 2021. godini, mi smo zabeležili dinamičan oporavak i ekonomski rast koji će ići, svakako i sigurno u ovom trenutku znamo iznad 7%. I to je ogroman uspeh, i to će biti jedan od najboljih rezultata u Evropi.
Ukoliko dobijemo podršku od vas za budžet za 2022. godinu, mi smo predvideli kada implementiramo sve one projekte koje smo predvideli tim budžetom da će nama rast u 2022. godini biti 4,5%, sa tim pokazateljima minus 0,9%, plus 7%, pa videćemo da li će to biti 7,2%, 7,3% ili čak 7,5% i plus 4,5%, mi ćemo kumulativno u najtežim godinama od Drugog svetskog rata, u godinama borbe protiv pandemije korona virusa imati kumulativni rast koji je svakako najveći i najbolji u Evropi. Taj kumulativni rast će biti oko 10% ili preko 10%. Zato je važan budžet za 2022. godinu i zato sam i ja danas ovde da vas molim za podršku u ovom budžetu.
Tokom 2020. i 2021. godine, kada su sve zemlje u svetu beležile dramatičan rast nezaposlenosti, kada su neke države članice EU zabeležile nezaposlenost i preko 20%, mi smo kroz ova tri paketa mera podrške građanima i privredi, i još jednom i na ovom mestu zahvalnost predsedniku Aleksandru Vučiću na ovome zato što ukoliko se građani sećaju, ali da ih podsetim zašto je važno opet da se zahvalim i predsedniku Vučiću, on je u vreme pandemije 2020. godine vodio, praktično Krizni štab za privredu i sa čitavim tim timom osmišljavao mere podrške koje su bile tako dobro targetirane da danas imamo ove rezultate.
Dakle, mi smo omogućili ne samo da zadržimo radna mesta, da nemamo rast nezaposlenosti, već smo tokom prethodnih godinu dana otvorili novih 60.000 radnih mesta u vreme kada je nezaposlenost svuda rasla kod nas je zaposlenost rasla. To su ogromne stvari sa kojima svi treba da se ponosimo. Fantastični rezultati.
Kada smo osmišljavali te mere podrške privrede i građanima, u okviru tog Kriznog štaba, tada su bila dva, jedan je bio medicinski, ja sam vodila taj medicinski, predsednik Aleksandar Vučić je vodio privredni, u to vreme ideja vodilja za sve mere bila je, kao što sam rekla juče na sastanku sa sindikatima, da sačuvamo radna mesta, da obezbedimo da naši ljudi znaju da postoji sutra, da su njihove porodice bezbedne, da imaju budućnost i da država može da se postara da oni imaju stabilnost kontinuiranu, uprkos ovim izazovima.
Mi smo paralelno sa tim našli snagu ponovo zahvaljujući stabilnoj politici koja je rezultat svih onih mera fiskalne konsolidacije 2014. i 2015. godine, da nastavimo da investiramo ne smanjenim intenzitetom u naše infrastrukturne projekte u kapitalnu infrastrukturu, u puteve, u bolnice, u pruge, u škole, u kanalizacionu mrežu, projekte zaštite životne sredine, postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, transferne stanice, proširenje i pravljenje novih sanitarnih deponija, vrtiće, itd.
Time smo ne samo poboljšavali kvalitet života za naše građane, već smo takođe i kontinuirano i stalno stvarali novu vrednost za naše građane.
Velika i važna je ova 2021. godina, za Republiku Srbiju. Ovo je prva godina u istoriji Srbije u kojoj će naš BDP preći 52 milijarde evra. To su velike stvari.
Godine 2012. je BDP u apsolutnom iznosu Srbije bio 33,7 milijardi. Danas, krajem ove godine mi verujemo da će biti iznad 52 milijarde. Mi mislimo da će biti oko 52 milijarde 400 miliona evra. To znači da smo mi za nepunih deset godina stvorili skoro 20 milijardi evra dodatne, odnosno nove vrednosti za građane Republike Srbije. To su istorijski uspesi. To je ono gde naša zemlja nadoknađuje sve ono propušteno vreme, smanjuje jaz za onima koji su bili daleko, daleko ispred nas, prestiže neke druge zemlje u regionu i povećava opet taj jaz u odnosu na te koji će sada zaostajati za Srbijom.
Plate i penzije su nastavile da rastu. To su prosečne zarade rasle preko 10% u realnim vrednostima. Mi očekujemo da će do kraja ove godine prosečna plata u Republici Srbiji biti preko 600 evra i da smo na jako dobrom putu, na pravom putu da dostignemo onaj cilj koji smo obećali građanima Srbije, a to je da do 2025. godine prosečna plata u Srbiji bude 900 evra, a prosečne penzije između 430 i 440 evra.
Dakle, kada merimo danas prolazno vreme na odličnom smo putu. Tamo smo gde smo i u tim ambicioznim planovima planirali da treba da budemo. Ovim ćemo mi ne samo potvrditi naše liderstvo u regionu Zapadnog Balkana, već verujemo da ćemo do kraja ove godine po prosečnim zaradama prestići jednu državu članicu Evropske unije.
Ono što ja mislim, ne da se nadam, nego mislim da će to označavati da smo mi kao zemlja počeli da se takmičimo u jednoj drugoj kategoriji mnogo bogatijih društava, mnogo bogatijih zemalja sa prilično jakom privredom i ogromnom finansijskom i budžetskom podrškom od strane EU, na koju jedna Srbija ne može da računa, već se realno bori sama. Svakako, uz podršku naših partnera, ali i partnera iz EU, ali to je neuporedivo kada ste član EU koliko sredstava dobijate ili kada niste član, tako da smo se mi izborili da se od 2022. godine takmičimo u toj kategoriji.
Godine 2012. mi smo se borili sa Severnom Makedonijom i Albanijom oko toga ko će imati niže zarade. Mi danas o tome više čak ni ne razmišljamo. Mi od 2022. godine počinjemo da razmišljamo o tome kako da se takmičimo po prosečnim zaradama sa državama članicama EU i to je fakat i to je, takođe, izuzetno velika stvar.
Što se tiče stranih direktnih investicija, Srbija nastavlja da beleži rekordni priliv stranih direktnih investicija. U prvih 10 meseci ove godine mi smo privukli 3.140.000.000 evra stranih direktnih investicija, što je 63% više nego u istom periodu 2020. godine, ali ne možemo reći da je to zato što smo mi mnogo pali 2020. godine, zato što nismo. Investitori ni u doba pandemije od Srbije nisu odustali.
Investicije su se nastavile maltene istom dinamikom. Neke su malo pomerene, ali niko nije odustao od toga da investira u Srbiju. I, ponovo ću reći zato što mi je važno, mi smo u najtežoj godini 2020. u Srbiji videli investicije i nove investitore iz Nemačke i iz Japana, dve najobazrivije države, dve države sa najkonzervativnijim investitorima i to je, u stvari, najbolji pokazatelj toga koliko je Srbija i stabilna i koliko oni najkonzervativniji i najteži za ulaganje veruju u budućnost Srbije.
Znajte da je samo ta činjenica otvorila put za mnogo drugih investitora koji su onda tek obratili pažnju na Srbiju i rekli - ako Japanci i Nemci investiraju uprkos pandemiji u ovu zemlju, onda je sasvim bezbedno da investiramo i mi. Na kraju krajeva, to vidimo u ovim brojevima sada za 2021. godinu.
I, konačno, uprkos tome što smo dali osam milijardi evra kao podršku privredi i građanima, uprkos tome što smo izdvojili rekordno visoke iznose za podršku našem zdravstvenom sistemu i vanredno visoke iznose kako bi mogli da se borimo protiv ove pandemije, a ova borba protiv pandemije je sve samo ne jeftina, jer treba kupiti svaki dan i zaštitnu opremu i treba kupiti lekove.
Srbija nikada nije štedela tokom pandemije na lekovima. Nismo pitali da li je jedan lek po pacijentu 400 dolara ili je 2.500 evra. Sve lekove koji su bili najbolji na tržištu smo uspevali da nabavimo i uspevali smo da ih kupimo.
Nikad nismo pitali da li treba svi da se testiraju koji imaju najblaže simptome. Testiramo i preko 26.000 ljudi dnevno. Treba platiti sve te testove, treba platiti sve te vakcine itd, itd.
Uprkos tome da nismo smanjivali budžet za kapitalne investicije, već smo nastavili da gradimo i puteve i pruge i bolnice i škole, mi smo zadržali nivo javnog duga ispod 60% BDP-a.
Opet, u godinama kada su sve ostale države pustile javni dug da raste da bi ubacile taj novac u potrošnju, da bi ubacile u investicije, u podršku privredi, u podršku građanima, mi smo se trudili i uspeli da ne idemo u ogroman rast javnog duga da bi ponovo ostavili stabilnost za 2022, 2023, 2025. i, na kraju krajeva, za generacije koje dolaze iza nas.
Krajem oktobra javni dug je bio 56,5% našeg BDP-a. Mi očekujemo da će do kraja godine biti 58,2% i videćete, sada prelazim na Predlog za budžet 2022. godine, da smo se trudili da u 2022. godini opet, iako smo maksimalno još dodatno povećali izdvajanja za kapitalne investicije, postepeno smanjujemo deficit u budžetu i da smanjimo dodatno nivo javnog duga.
U vreme kada nam niko ne bi zamerio, kada kažem niko, mislim na Svetsku banku, MMF, EU ili bilo ko drugi, da nam ide iznad 60% nivo javnog duga, mi gledamo da ga postepeno smanjujemo zato što je to odgovorna politika, pre svega odgovorna prema budućnosti.
Šta je cilj budžeta za 2022. godinu? Naravno, kao što sam rekla, nastavak ubrzanog rasta privrede, nastavak izgradnje najvećih infrastrukturnih projekata i, naravno, poboljšanje životnog standarda životnog standarda građana Srbije. To su tri osnovna cilja za budžet 2022. godine.
Budžet koji predlažemo je razvojni i ponovo, izuzetno važne vesti za građane Republike Srbije, da ponovim i danas zato što su te stvari predviđene budžetom za 2022. godinu, za koji tražimo vašu podršku, a to je, pod jedan, minimalna zarada u Republici Srbiji se povećava od 1. januara 2022. godine za 9,4%. Time minimalna zarada prelazi 35.000 dinara. Iznosiće, otprilike, 35.022,00 dinara i stiže nivo od 300 evra i to je neverovatan uspeh.
Da li je to dovoljno za naše građane koji primaju minimalac? Ne, nikako. I, da budem kristalno jasno, niko od nas ne misli da je to dovoljno, ali kada krenete od toga da vam je minimalac bio pre samo 10 godina 150 evra, stvoriti privredu koja može da iznese minimalac od 300 evra je neverovatan uspeh svih nas.
Sada minimalac sa tih 35.022,00 dinara pokriva 87,8% minimalne potrošačke korpe. Da nije bilo pandemije ja sam apsolutno uverena da bi mi već ove godine dostigli da minimalac pokriva potrošačku korpu. Ovo je pomereno zato što smo čuvali radna mesta i zato što smo rezenovali tako da je bolje da ljudi imaju posao pa polako da nešto sporije dižemo minimalac, nego brže da dižemo, a da ljudi izgube radna mesta.
Pritom, da vas podsetim, ove godine imamo 9,4% rast minimalca, a rast privrede nam je iznad 7%. Dakle, opet smo mi uložili da minimalac raste brže od privrede.
Prošle godine smo imali pad privrede 0,9%, ali nama je minimalac rastao 6,6%. Mi smo bili uvereni da će naša privreda dodatno rasti i da to može da izdrži taj rast, iako bi nekom ekonomskom konzervativnom logikom to značilo da ako imate pad privrede, ne dirate minimalac i ne dirate plate. Mi smo ulagali novac, na kraju krajeva, zahvaljujući vašoj podršci iz budžeta 2021. godine tako da balansiramo da smanjimo poreze privredi, da privreda može više novca da da radnicima i to predlažemo i ovim budžetom. Dakle, dodatno nešto manje poreze kako bi država preuzela trošak dela ovog minimalca na sebe, da privreda ne bude previše izložena zato što su i dalje krizna vremena, ali da minimalac nastavlja da raste.
Od 1. januara 2022. godine predlažemo povećanje plata između 7% i 8% u javnom sektoru u proseku, ako isključimo, dakle, bez minimalnih plata, 7,4%.
Penzije će od 1. januara 2022. godine biti dodatno povećane za 5,5%. Samo da podsetim, mi imamo još jedno davanje penzionerima od 20 evra u decembru. To će 7. decembra svim penzionerima biti isplaćeno. U februaru imamo još jedno jednokratno davanje od 20 hiljada dinara.
Penzioneri su bili posebno ugroženi i pogođeni ovom pandemijom. Zbog toga je država paralelno i uporedo sa tim kako je radila na kontinuiranom povećanju penzija izdvojila zaista značajna sredstva da pomogne kroz jednokratna davanja penzionerima u ovim teškim vremenima da se osećaju sigurno i bezbedno, da mogu sebi više da priušte i da znaju da država može, da to bude i neki psihološki efekat, tako da ćemo mi od početka pandemije, zaključno sa februarom 2022. godine, svakom penzioneru u Srbiji dati iznos otprilike 500 evra na njihovu penziju, kroz jednokratna davanja, svakom punoletnom građaninu u Republici Srbiji koji se prijavio za pomoć biće dato oko 200 evra, našim ljudima na KiM po 100 evra a nezaposlenima 200 evra. Na kraju krajeva, i to je odlazilo u potrošnju i to je ono što je na kraju krajeva dovelo i do ovakvog brzog oporavka i bržeg rasta od očekivanog.
Izuzetno važno, možda i najvažniji aspekt ovog budžeta, pored predloženog rasta plata i penzija, jeste budžet za kapitalne investicije. Predlažemo rekordni budžet za kapitalne investicije opet, vi znate, i to se ponavlja iz godine u godinu, govorim rekordni budžet za kapitalne investicije zato što ga mi iz godine u godinu povećavamo. U 2022. godini budžet za kapitalne investicije će iznositi 485,8 milijardi dinara ili 7,3% našeg BDP.
Što se tiče kapitalnih investicija, mi ćemo ova sredstva iskoristiti za završetak i početak izgradnje novih auto-puteva i brzih saobraćajnica, pruga, kliničkih centara, opštih bolnica, domova zdravlja, specijalističkih klinika, škola, dodatnih instituta i naučno-tehnoloških parkova, da bi dodatno dobili na toj konkurentnosti naše privrede. Ja ću vam sada reći o nekim najvažnijim projektima putne i železničke infrastrukture.
Među kapitalnim projektima koji se nalaze u budžetu za 2022. godinu su, na primer, izgradnja metroa u Beogradu. Radovi su, nakon 50 godina obećanja, priče o metrou, naših snova o metrou, juče konačno i započeli. To je neverovatno velika stvar i za Beograd i za Srbiju.
Nastavljamo projekte koji su započeti već, a to je pre svega brza saobraćajnica Novi Sad-Ruma, odnosno Fruškogorski koridor, izgradnja Moravskog koridora, s tim što se tokom sledeće godine, dakle, do kraja 2022. godine, očekuje završetak prve deonice, dakle, imaćemo auto-put Pojate-Kruševac, stiže nam auto-put do Kruševca, zamislite sada koliko je to dodatno drugačija zemlja i kako se menja kvalitet života ljudi u Kruševcu, ali onda nakon toga i u Trsteniku, Vrnjačkoj banji, Kraljevu.
Nastavljamo izgradnju auto-puta Beograd-Sarajevo, od deonice Sremska Rača-Kuzmin, saobraćajnice Ruma-Šabac-Loznica, izgradnju auto-puta u poluprofilu Niš-Pločnik, to započinjemo za koji dan, tako da će to biti započeto do kraja 2021. godine, zato kažem nastavljamo.
Nastavljamo izgradnju obilaznice oko Gornjeg Milanovca, tu započinjemo izgradnju obilaznice oko Loznice, Užica, tunel kod Kadinjače, obilaznicu oko Požege. Kažem - nastavljamo Gornji Milanovac, zato što ćemo i to početi do kraja ove godine.
Završavamo prugu Beograd-Novi Sad. Juče smo započeli Novi Sad-Subotica, odnosno granica sa Mađarskom.
Završavamo auto-put u 2022. godini do Požege. Završavamo brzu saobraćajnicu do Valjeva, takođe do kraja 2022. godine. To je brza saobraćajnica Iverak-Lajkovac. Završavamo do kraja godine i deonicu auto-puta „Miloš Veliki“ od Novog Beograda do Surčina. Završavamo rekonstrukciju državnog puta Novi Pazar-Tutin. Završavamo rekonstrukciju i modernizaciju železničke pruge Subotica-Segedin. Krećemo, takođe, i sa rekonstrukcijom železničke pruge Niš-Dimitrovgrad, izgradnja severne obilaznice oko Kragujevca, brze saobraćajnice, posebno važne za Vojvodinu, Bački Breg-Kikinda, auto-put Beograd-Zrenjanin. To su sve stvari koje započinjemo.
Dakle, nastavljamo ono što je započeto, završavamo važne projekte u 2022. godini, uključujući i brzu saobraćajnicu do Valjeva i auto-put do Požege i završavamo Novi Beograd-Surčin, i započinjemo nove. Neverovatne velike stvari kojima ponovo mislim da svi mi treba da se ponosimo.
Krećemo u rekonstrukciju i dogradnju graničnog prelaza Horgoš, kao i izgradnju nekoliko graničnih prelaza, opet da bi proširili kapacitete za našu privredu, za izvoz iz Republike Srbije. To je ono gde nam je sada usko grlo. Izgradnju novog mosta preko Save u Beogradu, nacionalnog fudbalskog stadiona sa pratećim sadržajima itd.
Kada pričamo o platama, rekla sam da planiramo kontinuirano rasterećenje zarada, kao što smo to radili i u godinama pre ove.
Mi smo sa privredom ispregovarali, u okviru nacionalnog Socijalno-ekonomskog saveta, da predložimo povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300 dinara od 1. januara 2022. godine, upravo da bi ublažili malo taj trošak za njih od povećanja minimalne zarade od 9,4% i smanjenje stope doprinosa za PIO, dakle, za penziono i invalidsko osiguranje na teret poslodavca za 0,5%. Time dodatno smanjujemo poresko opterećenje prosečne neto zarade za oko jedan procentni poen.
Reći ću vam sada samo oko ulaganja u još nekim oblastima, trudiću se da ne idem opet u detalje.
Zdravstvo, koje je jedan od najvažnijih prioriteta, kao što smo obećali u ekspozeu. Ukupna predviđena izdvajanja za zdravstvo u 2022. godini iznose 442 milijarde dinara. To je 0,15% više u odnosu na ovaj drugi rebalans iz oktobra 2021. godine. Ako pogledate, to je u odnosu na 2019. godinu, dakle, period pre Kovid pandemije, čak za 153 milijarde dinara veće izdvajanje, 153 milijarde u odnosu na period pre pandemije.
Pomenuću samo neke projekte, da bi svi građani Republike Srbije koji nas danas prate znali, zato što ćete videti iz samog budžeta, a opet ja neću stići da pomenem sve, da zaista ne postoji deo Srbije koji smo zaboravili ili zapostavili.
Tu je nastavak započetih projekata, poput opremanja nove bolnice „Dedinje 2“, jedne od najmodernijih kardiovaskularnih bolnica u Evropi, sada ova nova, „Dedinje 2“ koju uskoro otvaramo, nastavka KC Vojvodine. Nadam se da već u 2022. godini imamo tender za početak izgradnje, rekonstrukcije i izgradnje KC Kragujevac, pa da to krenemo. Mislim da nećemo stići 2022. godine, ali već 2023. godine sigurno. Ako uspemo 202. godine tim bolje.
Nastavljamo radove na bolnicama u Aranđelovcu, Vranju, Kikindi. Završavamo „Institut za infektivne i tropske bolesti“ u Beogradu, na domovima zdravlja Gadžin Han, Vrnjačka banja, gerantološki centri u Novom Sadu, Subotici, Valjevu, domovima za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku i Subotici.
Takođe, kompletna rekonstrukcija unutrašnjosti Opšte bolnice u Leskovcu, kompletna rekonstrukcija unutrašnjosti Opšte bolnice u Prokuplju, Dom zdravlja i izgradnja novog operacionog bloka u Prokuplju, Dom zdravlja u Krnjači, dva doma zdravlja u Grockoj, Čukarici, Lapovu, Loznici, Medveđi, Rači, Somboru, radovi na „Domu za smeštaj odraslih lica“ Kulina, „Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine“ u Zvečanskoj, dalje opremanje KBC „Dragiša Mišović“, dalje opremanje bolnice u Aranđelovcu i Loznici. Kompletna rekonstrukcija objekata Dečije poliklinike u Zaječaru, radovi na Institutu za javno zdravlje u Pančevu, itd.
Što se tiče zaštite životne sredine, sve prisutnije teme, mi Predlogom budžeta planiramo sredstva od ukupno 27,4 milijarde dinara. Nešto od toga je u okviru budžeta Ministarstva za zaštitu životne sredine, nešto od toga je u okviru budžeta Ministarstva za građevinu i infrastrukturu.
Vi se sećate da smo mi u 2020. godini rekli da imamo rekordan budžet za izdvajanja u zaštitu životne sredine. Ovo je budžet koji je 3,3 puta veći nego ono što smo imali predviđeno za 2021. godinu. Mi tu planiramo izgradnju deponija u 28 lokalnih samouprava, sanitarnih deponija, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 65 lokalnih samouprava na 73 lokacije, čak 169 prečišćivača i izgradnju kanalizacione mreže od oko 5.000 kilometara.
Mi smo tokom ove godine potpisali ugovore za izgradnju kanalizacione mreže i izgradnju postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 16 lokalnih samouprava. To smo završili, to ide u izgradnju u 2022. godini. To su Lazarevac, Veliki Crnjani, Obrenovac, Svrljig, Lajkovac, Krupanj, Kladovo, Mionica, Banja Vrujici, Varvarin, Vranje, Kučevo, Novi Sad, Kragujeva, Novi Bečej, Knić. Ukupna vrednost radova u ovih 16 lokalnih samouprava je 336 miliona evra.
Planiramo izgradnju osam regionalnih reciklažnih centara koji će pokrivati više od 50 gradova i opština, a Ministarstvo za zaštitu životne sredine je planiralo 100 miliona dinara za podršku pošumljavanju.
Ovo su sredstva za sufinansiranje. Dodatna sredstva se planiraju od strane lokalnih samouprava. Za saniranje i zatvaranje nesanitarnih deponija 350 miliona, jer treba očistiti 3.500 smetlišta i divljih deponija po Srbiji. Što smo počeli treba da nastavimo. Za podršku lokalnim samoupravama koje nisu u mogućnosti da samostalno finansiraju sisteme upravljanja otpadom 400 miliona.
Što se tiče obrazovanja i prosvete, samo kratko. Opredeljeno je iznos od skoro 253 milijarde dinara, što je uvećanje od 12 milijardi dinara u odnosu na 2. rebalans iz oktobra ove godine, odnosno 17,1 milijardu u odnosu na inicijalni budžet za 2021. godinu. Dakle, i ovde upumpavamo još novca u prosvetu, obrazovanje i u nauku.
U 2022. godini mi treba da završimo kompletnu digitalizaciju naših škola. Mi smo to pokrenuli 2018. godine. Do kraja 2022. godine treba to da završimo.
Imamo 750 miliona dinara za besplatne udžbenike za socijalno ugrožene učenika, 750 miliona dinara za licence za digitalne udžbenike, 200 miliona dinara za infrastrukturu u predškolskom, dakle dodatne vrtiće. Mi smo do sada kroz ovaj projekat koji radimo sa Međunarodnom bankom za obnovu i razvoj u vrednosti od 47 miliona evra mi smo povećali kapacitete u našim predškolskim ustanovama za više od 3.800 mesta.
Treba da nastavimo i radove na rekonstrukciji i nadogradnji vrtića, kao što je rekonstrukcija i dogradnja vrtića u Doljevcu, Žitorađi, u Sremskoj Mitrovici smo završili, ali i da pokrenemo radove u Kruševcu, Loznici, Merošini, Prokuplju, Vladičinom Hanu, Smederevu, Šidu, Tutinu, Novom Pazaru. To je sve, dakle, planirano ovim budžetom.
Obezbedili smo rekordnih 26 milijardi dinara za nauku. Imamo 18 milijardi dinara za finansiranje naučnih instituta, imamo skoro 2,7 milijarde za kontribuciju za pristupanje u „Horizont Evropa“, čime se bolje povezujemo sa Evropom, odnosno naši naučnici i istraživači.
Ovim novcem, takođe, praktično, otvaramo vrata za mnogo veća sredstva iz EU za našu nauku. Povećavamo ponovo budžet Fonda za inovacionu delatnost, a u 2022. godini, što je posebno važno za naše start-ap kompanije, pokrećemo novi program pod nazivom „Fond fondova“ gde ćemo praktično dati direktni podsticaj za privatne investicione fondove u Republici Srbiji, koji će onda finansirati i naša start-ap inovativna preduzeća.
To je predviđeno i ovom strategijom razvoja start-ap preduzeća koja je sada završila proces javne rasprave, tako da ja očekujem da u narednim godinama u stvari ovo dodatno pojača i održivost našeg ekonomskog razvoja dovede do povratka nekih mladih ljudi iz inostranstva u Republiku Srbiju zato što će lakše finansirati svoje ideje u Republici Srbiji, dodatnih dovođenja sredstava, finansijskih sredstava kroz investicione fondove u Republiku Srbiju i konkurentnosti naše privrede.
Važno mi je ovde da smo planirali dodatna sredstva za neke nove razvojne projekte tehnoloških parkova, kao što je Regionalni centar u Kruševcu, gde smo budžetirali projektovanje, izuzetno važan projekat za dalji razvoj biočetiri kampusa, da Srbija postane centar ovog dela Evrope za ono što jeste i sigurno će biti budućnost, a to je biotehnologija, bioinformatika, biomedicina, biodiverzitet, a do kraja ove godine ćemo otvoriti i centar za sekvenciranje genoma.
U kulturi smo povećali budžet za 16% i on je sada 14,8 milijardi dinara. Ja želim da istaknem i posebno, čini mi se, važan projekat u kulturi za decentralizaciju kulture „Nacionalna prestonica kulture“. Majo, fenomenalan projekat i činjenica da je Čačak izabran kao prva nacionalna prestonica kulture za 2023. godinu, pa treba i tu u Čačku da isfinansiramo neke kulturne projekte koji će, generalno, podići resurse i kapacitet institucija na lokalu i čestitam mi Čačku na tome.
Prvi put značajna sredstva od 367 miliona dinara koji će biti, odnosno predlažemo da budu investirana u opštinu Lebane u restauraciju i bolju prezentaciju arheološkog nalazišta Caričin grad koji stvarno jeste jedan od naših arheoloških bisera koji nije dovoljno iskorišćen za čitavu promociju tog dela Srbije.
Poljoprivreda, i tu ću otprilike i završiti da bi ostavila konačno nešto za debatu, važno mi je da napomenem da su predviđena ukupna izdvajanja za poljoprivredu u iznosu od 62 milijarde dinara. To je povećanje od 10 milijardi u odnosu na budžet 2021. godine. Najveće povećanje u podsticajima za direktna plaćanja poljoprivrednicima, dakle, za premiju za mleko, za osnove podsticaje, za biljnu proizvodnju, podsticaje u stočarstvu itd. To dodatno povećavamo. Iznos planiran i predložen za 2022. godinu je 32,2 milijarde dinara. U 2021. godini taj iznos je bio 27,2 milijarde dinara. Dakle, značajno povećanje.
Na kraju krajeva, ako razmišljamo o budućnosti, razmišljamo o biotehnologiji, biomedicini, razmišljamo o energetici, ali ono što danas imamo kao energetsku krizu to će koliko sutra biti kriza u hrani. Mi zato dodatno ojačavamo našu poljoprivredu i naše poljoprivrednike. Opet planiramo za budućnost, na nekih narednih pet, šest, 10 godina, da stvorimo danas uslove da i tada budemo lideri.
Povećali smo takođe ili predložili vama da povećamo ulaganje u mere ruralnog razvoja, podizanje zasada, nabavku opreme, traktora, organske proizvodnje. Prošle godine smo za to izdvojili tri milijarde dinara. Ove godine planiramo pet milijardi dinara.
U budžetu su takođe sredstva od milijardu 350 miliona dinara za nastavak radova na izgradnji brane sa akumulacijom Arilje, odnosno Svračkovo, dodatnih 300 miliona dinara za modernizaciju radarskih centara, dodatnih 430 miliona dinara za izgradnju sistema za navodnjavanje iz onog Abu Dabi razvojnog fonda, itd. itd.
Samo u par rečenica što se tiče poreskih prihoda i rashoda. Mi smo predvideli ukupne budžetske prihode i primanja u iznosu od milijardu 517 miliona dinara, što je povećanje ukupnih poreskih prihoda od 1,9%. U toj strukturi ukupni poreski prihodi iznose 86,9%, neporeski prihodi iznose 11,6% i ostatak čine donacije otprilike 1,5%.
Kada pogledamo pojedinačno, videli ste u budžetu na strani poreskih prihoda sve kategorije beleže umereni rast, dakle, planiramo rast u svim kategorijama, osim poreza na dobit pravnih lica. Mi smo tu planirali konzervativno, gde smo imali pad. Planirali smo pad u odnosu na 2021. godinu, ali pre svega zato što smo imali rekordni rast u 2021. godini, pa smo u odnosu na to u ovoj 2022. godini biti mali pad, ali, takođe zato što ćemo se i dalje suočavati, nažalost, sa pandemijom.
Mi smo budžetom, odnosno Predlogom budžeta planirali ukupne rashode u odnosu od milijardu 717 miliona dinara, što je smanjenje od 4,23% u odnosu na iznos planiran rebalansom budžeta 2021. godine i na kraju krajeva to radimo da bi smanjivali sada postepeno deficit.
Jako važno, mi projektujemo deficit opšte države u 2022. godini od 3% BDP, planirani deficit u ovoj godini nam je 4,9%. Dakle, sa 4,9% deficita smanjujemo na 3% deficita i javni dug na otprilike - imamo pad učešća javnog duga na 53,8%. Dakle, i javni dug i deficit polako smanjujemo. Plan nam je srednjoročni fiskalni okvir u okviru okvira da smanjujemo deficit opšte države na 1% do 2024. godine.
Drago mi je da primetim da je ove godine i Fiskalni savet dao, čini mi se, nikada bolju ocenu Predloga budžeta. Ja ću podvući samo neke stvari. Fiskalni savet kaže da je predloženi budžet planiran oprezno i da fiskalna kretanja u 2022. godini mogu da budu bolja od predviđenih, da deficit od 3%, koji je planiran budžetom, predstavlja korak u dobrom smeru, da penzije i plate u javnom sektoru, iako se povećavaju, ostaju pod kontrolom i mi smo tu stvarno bili konzervativni. O tome je pričao i predsednik Vučić kada je pričao o tome da smo moguće mogli da povećamo i plate i penzije nešto više, ali da smo bili konzervativni pa smo gledali kako da u svakom slučaju zadržimo bezbednost, sigurnost, stabilnost i kako da smanjujemo deficit i javni dug. Zamislite šta bi uradio neko drugi obzirom da je 2022. godina izborna godina.
Dakle, mi nismo uzeli političko povećanje plata i penzija. Upravo suprotno. Čak i Fiskalni savet kaže – i ovo što se uradili u smislu povećanja plata i penzija je konzervativno i potpuno drži budžet stabilnim.
Svakako kažu da su se izdvajanja države za izgradnju infrastrukture u 2022. godini zadržala na dobrom visokom okviru i da se u 2022. godini nastavlja sa, kako Fiskalni savet kaže, dobrom praksom postepenog fiskalnog rasterećenja zaradom.
To vam je, dame i gospodo narodni poslanici, čini mi se, što sam kraće mogla Predlog budžeta za 2022. godinu. Vidite da mnoge stvari nisam pokrila, da sektore nisam pojedinačno prolazila, ni telekomunikacije, ni turizam, ni sportsku infrastrukturu, ni izuzetno važnu energetiku, ali opet u energetici mnogo očekujemo od naših javnih preduzeća i njihovog samoinvestiranja i njihove ozbiljnosti, ni pravdu, ni državnu upravu itd. To možemo kroz samu debatu.
Želela sam da istaknem najvažnije stvari za naše građane. Da završim konačno sa tim, ovaj budžet ukoliko Vlada dobije podršku od vas da ovim putem idemo će bez ikakve sumnje dodatno unaprediti kvalitet života građana Republike Srbije, povećati bogatstvo svih nas i naše zemlje dodatno infrastrukturom i dodatnim školama i bolnicima i uticati da mi ekonomski budemo jači i stabilniji.
Hvala vam mnogo i molim vas za podršku ovom budžetu.

Zahvaljujem predsednici Vlade, Ani Brnabić.
Da li još neko od predlagača želi reč? (Ne.)
Da li izvestioci nadležnih odbora žele reč?
Za reč se javila predsednica Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo, Jelena Žarić Kovačević.
Izvolite.

Hvala vam predsedavajuća.

Uvaženi gospođo Brnabić, uvaženi članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, vrlo važna sednica danas na kojoj ćemo govoriti o Predlogu budžeta.

Svakako je ovaj predlog bio predmet rasprave na Odboru za ustavna pitanja i zakonodavstvo kada smo ocenili da jeste u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, da bismo o istom mogli da govorimo u plenumu.

Nedavno smo u Skupštini raspravljali o rebalansu budžeta i ja ću se nadovezati na vaše izlaganje. Ja sam i prilikom izlaganja o rebalansu budžeta govorila, posebno sam izdvojila Ministarstvo pravde i u tom smislu sam govorila o rebalansu budžeta. Danas bih nastavila u tom duhu pre svega zbog toga što je reforma pravosuđa sada u fokusu i svakako pod budnim okom javnosti, ali i zbog činjenice da nas uskoro očekuju ustavne promene u oblasti pravosuđa.

Pored toga ne smemo da zaboravimo i da je jedna od osnovnih mera koje su definisane u Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa – jačanje pravosudne infrastrukture u cilju unapređenja efikasnosti pravosuđa.

Ministarstvo pravde je u proteklih godinu, godinu i po dana velike napore uložilo u izgradnju novih pravosudnih zgrada, ali i renoviranje, rekonstrukciju i adaptaciju postojećih. Tu svakako treba pomenuti, Palatu pravde u Kragujevcu, rekonstrukciju bivše kasarne „Filip Kljajić“ u Nišu, za smeštaj Privrednog i Prekršajnog suda, izgradnju zgrade Upravnog suda u Beogradu, izgradnju zgrade pravosudnih organa u Kruševcu, izgradnju aneks zgrade, posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu, u Ustaničkoj ulici, naravno za potrebe Tužilaštva za organizovani kriminal, rekonstrukciju zgrade Trećeg osnovnog suda u Beogradu, rekonstrukciju zgrade pravosudnih organa u Somboru itd.

Ono što ja želim dalje da kažem, jeste da se u sastavu Ministarstva pravde svakako nalazi i Uprava za izvršenje krivičnih sankcija, koja je nadležna za sprovođenje izvršenja kazne zatvora, maloletničkog zatvora, mera takođe i u okviru tog sistema postoji čak 29 ustanova. Dakle, 16 okružnih zatvora, 11 kazneno-popravnih zavoda, vaspitno-popravni dom i specijalna zatvorska bolnica, Složićete se da, možda narodni poslanici, ali svakako građani Srbije o tome ne znaju mnogo i da o tome treba govoriti.

Prošlog meseca, kao članovi Komisije za kontrolu izvršenja krivičnih sankcija Narodne skupštine, mi smo bili u obilasku Centralnog zatvora u Beogradu i uverili smo se da je rad Ustanove uspostavljen, zaista po pravilima naprednih evropskih zatvorskih sistema, da se tamo radi na stručnom usavršavanju i osposobljavanju zaposlenih. Posebno bih istakla rad sa osuđenim licima, dakle rad na resocijalizaciji osuđenih lica i podatak da godišnje do 10% osuđenih lica stekne neki vid diplome i da se povećava broj radno angažovanih lica, među osuđenim licima.

Kao, što sam rekla malo građana zna da je ovo u nadležnosti Ministarstva pravde. U svakom slučaju ostaviću detalje resornim odborima, resornim odborima Narodne skupštine, koji će detaljnije govoriti o svakom ministarstvu. Želim da pohvalim rad Ministarstva pravde, ali želim da pohvalim i rad Ministarstva finansija i svih ostalih ministarstava. Vi ste pokazali da ste jedan tim koji radi zajedno i koji, naravno na čelu sa Aleksandrom Vučićem, vodi ovu državu napred.

Na kraju ću iskoristiti samo priliku, da pozovem koleginice i kolege da podržimo budžet za 2022. godinu, jer želimo da živimo u naprednoj, u uređenoj zemlji, u zemlji koja će svojim građanima pružiti bolji život, baš onako kako je to pokušavala i proteklih godina. Hvala.

Hvala.
Predsednik Odbora za finansije, dr Aleksandra Tomić, ima reč. Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovana premijerko, ministri, kolege poslanici, moram da kažem prvo da je budžet za ovu godinu došao prema kalendaru, u roku, to znači da je dovoljno bilo vremena da se svi poslanici upoznaju sa Predlogom budžeta za sledeću godinu.

Mi smo, i prema nekim svojim obavezama, koje smo dali kao Narodna skupština i Odbor, zajedno sa Ministarstvom finansija, po prvi put organizovali javno slušanje, pre same rasprave i pre samog Odbora, koje je bilo 9. novembra, koje se odnosi na predstavljanje budžeta za 2022. godinu i razmatranje završnog računa, sa mišljenjem DRI za 2022. godinu, što je naravno po Ustavu i Zakonu o budžetskom sistemu. Tako da smo ispoštovali sve korake u donošenju ovog najvažnijeg akta.

Ono što treba reći, da smo juče, na Odboru za finansije, imali prilike da čujemo to predstavljanje, od strane ministra finansija, ali i aspekte sve koje je dala guvernerka NBS, zatim Fiskalni savet je dao svoju ocenu, naravno i svoje mišljenje o tome. Imali smo prilike da čujemo i šta kaže Savet za koordinaciju i praćenje rasta BDP-a Vlade Republike Srbije i naravno DRI.

Imali smo zaista potpunu informaciju i došli spremni danas na sednicu, ali ono što moram da kažem da su mnogi odbori razmatrali ovaj predlog. Pre svega, Odbor za rad i socijalna pitanja, Odbor za zaštitu životne sredine, kao i Odbor za privredu, trgovinu, turizam i energetiku, dijasporu, poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, Odbor za obrazovanje, kao i Odbor za kulturu i informisanje.

Zašto ovo govorim? Zato što su predstavnici odbora, odnosno ne samo predsednici tih odbora, imali prilike da, nama kolegama, kažu koliko su zadovoljni sa time, sa tim planom za sledeću godinu, jer se pokazalo da su neki sektori zaista mnogo toga uradili i u ovoj godini, plus dobili za sledeću godinu priliku da određene investicione projekte završe.

Moram da kažem da je budžet za oblast zaštite životne sredine uvećan gotovo za 86%, kao i budžet za kulturu od 16,5%. Veći će biti u sledećoj godini nego u ovoj, a nemojte da zaboravite da su rebalansom dosta povećani ovi sektori i da je sektor koji se odnosi na poljoprivredu u sledećoj godini planiran na nivou 50 milijardi dinara, što je gotovo 20 milijardi više, a 270 puta veći nego što je bio 2012. godine. Znači, danas pričamo jako važne stvari o tome da Srbija sledeću godinu, ono što je premijerka rekla, treba da ide i da nastavi svoj investicioni ciklus u svim oblastima i u svim oblastima beleži plan veći nego što je u ovoj godini. To znači da bez obzira što smo sada imali u ovoj godini najveći rast, rast od 4,5% koji je planiran za sledeću godinu će biti u rangu sa razvijenim ekonomijama centralne i istočne Evrope. Znači, mi se sada poredimo sa tim državama. Ne poredimo se ni sa državama zapadnog Balkana, niti sa državama koje su u razvoju, već rame uz rame sa onima koje su razvijene.

Šta je bilo interesantno juče na Odboru za finansije, a o tome će i ministar finansija da kaže, ocena koju daje Fiskalni savet i čuli smo od premijerke, zaista u svom tekstualnom delu je pohvalio. Prvi put je dao jedno mišljenje u kome stoji da je budžet jako mudro planiran i da je sa velikim oprezom urađen, gde su uzeti u obzir svi rizici koji očekuju ne samo nas, nego i zemlje EU i ceo svet.

Ono što se pokazalo kao dobro je da mi kada raspravljamo o oceni Fiskalnog saveta, za neke stvari zaista konceptualno se ne slažemo sa njima. Imamo utisak da oni iza brojki svojih i slova zaista gledaju to sa nekog starijeg aspekta, kompletnu analizu budžeta kada je u pitanju predlog za sledeću godinu.

Zašto? Zato što ponavljaju neke stvari od pre pet godina na isti način, a ne poznavajući ono što se radi i na koji način Vlada Srbije prevazilazi sve nove izazove i ono što smatra za izazov, predstavlja u svoju prednost.

Prvo, to je obrazovanje. Premijerka je rekla koliko je novca opredeljeno za sledeću godinu više nego u ovoj i u prethodnoj godini za obrazovanje. Imali smo priliku da čujemo od predsednika Fiskalnog saveta da recimo će se mnogo manje izdvajati, a u svom izveštaju, u tehničkom narativu potpisanom piše da će biti mnogo više za gotovo 12 milijardi.

Drugi deo priče, oko „Er Srbije“ kako se ne vidi kolika su ulaganja i naravno, „Srbijagas“ koji negde kada se zna da će sigurno doći do određenog povećanja cene, ne samo gasa, nego i električne energije, a ne znamo koliko će to biti, jer sutra će na političkom nivou biti pregovori između Aleksandra Vučića i Vladimira Putina, znači to političko pitanje ne možete da stavite u budžet kao određene brojke i ne možete da definišete.

Znači koncept Fiskalnog saveta je da mi pokušamo unapred da stavljamo cifre za koje znamo da će u određenom delu morati da se dotiraju iz budžeta da bi se obezbedila ne samo ekonomska stabilnost, već i energetska stabilnost i bezbednost uopšte funkcionisanja cele privrede. Znači, taj koncept shvatanja Fiskalnog saveta na osnovu onoga što piše i onoga što jednostavno se godinama ovde menja i napreduje i pokazuje da ima rezultate i 2020. i 2021. godine, kada smo dali podršku građanima gotovo osam milijardi dinara i taj rast koji nam priznaju i najrazvijenije države, na kraju krajeva i MMF i Svetska banka u stvari pokazuje da mi jako dobro odgovaramo na sve izazove i probleme koji nastaju u svetskoj ekonomiji i to očito negde nije prepoznato od Fiskalnog saveta kao nešto sa čime se Srbija bori na adekvatan način.

Mi smo se pomirili sa tom činjenicom, ali ono što smo dobili kao odgovore i za finansiranje Srbije i za finansiranje kada su u pitanju mnoge investicije za „Srbijagas“ je u stvari da način kako funkcionišemo u saradnji sa Evropskom komisijom je potpuno neprepoznatljiv i nepoznat za one koji nas kritikuju. Mislim da smo to juče dobili decidno kao odgovore, i od strane ministra finansija i od strane guvernera Narodne banke, Jorgovanke Tabaković.

Zbog toga mislim da je jako bio interesantan juče Odbor, da poslanici mogu da dobiju i stenogram i da jednostavno mnoge dileme koje imaju i kao odgovore na one koji nas kritikuju, to u svakom trenutku će moći da odgovore. Zato smatram da i kolege koje su održale svoje odbore i podržali ovaj budžet za sledeću godinu sigurno imaju razloga da danas govore u ovoj raspravi i mislim da će sa zadovoljstvom podržati ovaj Predlog budžeta. Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što nastavimo sa daljim radom, jedno obaveštenje o današnjem radu.
Saglasno članu 27. i članu 87. stavovi 2. i 3. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da ćemo danas raditi i posle 18.00 časova zbog potrebe da Narodna skupština što pre donese akte iz dnevnog reda ove sednice.
Da li predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa žele reč?
Za reč se javio narodni poslanik Samir Tandir. Izvolite.

Hvala, predsedavajuća.

Poštovana predsedavajuća, koleginice i kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade, poštovani potpredsednici Vlade i poštovani ministri, ja mislim da ni najveći optimisti pre dve godine kada smo se suočili sa pandemijom usled korona virusa, nisu očekivali da ćemo mi i prošle i ove godine raspravljati o ovakvom nacrtu budžeta.

Imajući sve izazove sa kojima smo se suočili, ne samo mi, nego čitavo čovečanstvo, onda nedvosmisleno mogu da kažem da je prevashodno uspeh i ono što imamo danas kao Predlog budžeta jeste snaga liderstva u ovoj zemlji. Znači, imajući u vidu kako se prvenstveno zdravstveni sistem, ali i ekonomija jakih zemalja EU nije snašla usled korona virusa, da su zdravstveni sistemi pucali, da su ekonomije posrtale i da još uvek imamo taj period oporavka i da imamo neke zemlje i u EU koje se potpuno zaključavaju.

Sviđalo se nekom ili ne sviđalo, ko je predsednik ove zemlje i koji je na čelu Vlade ove zemlje, mora se odati priznanje prvenstveno predsedniku Republike Srbije, Aleksandru Vučiću na jednom izraženom hrabrom liderstvu u ovom vremenu krize, jer znate kada je uzburkano more i kada je klizav put ili kolovoz, samo hrabri lideri, vozači, kapetani broda imaju hrabrost da stanu iza kormila. Kada je more mirno manje-više, svako onaj ko tehnički zna da upravlja brodom može da kormilari. Međutim, kada je more uzburkano, kada imamo izazove koje čovečanstvo ne pamti, kao sada sa kojima se suočava čovečanstvo i naša zemlja, onda samo najbolji mogu da stanu na čelo broda, odnosno na čelo države.

Mislim da bez obzira na političke razlike, bez obzira na to da li je neko vlast ili opozicija, morate da budete fer, korektni i da čestitate i predsedniku države i predsednici Vlade i Vladi i institucijama na jednom ovakvom Predlogu budžeta.

Detaljno sam čitao i ono što je govorila Vlada i budžet i redovni kritičari i predstavnici Fiskalnog saveta i manje-više svi se zaista slažu u oceni da je ovo jedan dobar predlog budžeta.

Ovaj budžet Republike Srbije za 2022. godinu i svaki budžet jedne države ili institucije je u stvari kao i budžet domaćinstva. Realno sagledate sa kojim prihodima raspolažete, koji su to rashodi, šta to vaši ukućani očekuju, odnosno ministarstva, institucije, građani u narednoj godini i realno postavite stvari da li možete da uđete u neki investicioni ciklus bilo da se radi o vašem domaćinstvu, da li hoćete da menjate krov, da krečite ili možda da kupujete veći i bolji stan. Tako je i kada je u pitanju država, i ovaj budžet je za mene prvenstveno domaćinski, on je razvojni, on je socijalno odgovoran i on je investicioni.

Mislim da su to neke komponente koje sadrže jedan dobar budžet i da građanke i građani u Republici Srbiji, bez obzira da li žive u Beogradu, da li žive u unutrašnjosti, da li žive na periferiji naše zemlje, bez obzira da li su zaposleni u privatnom ili javnom sektoru, oni mogu da osećaju jednu sigurnost i to je ključna reč i ključno stanje koje nama i u Republici Srbiji, ali svim građankama i građanima na planeti našoj sada treba. Sigurnost je ono što je neophodno i investitorima i ekonomiji, ali i svim građanima i zaposlenim.

Rast privrede od 7% ove godine nešto što je konstantna i što treba svakako pozdraviti. Predviđeni rast od 4,5% jeste nešto što je zaista dobra projekcija i ja verujem da iz iskustva iz ove i prethodne godine da će on biti i nadmašen. Otvoreno je 60.000 novih radnih mesta i osam milijardi evra paketi pomoći našoj privredi.

Ono što je ključni zadatak kada je počela pandemija i koji je postavljen od strane predsednika, Vlade i svih političkih lidera jeste sačuvati živote građanki i građana, ali i sačuvati i privredu.

Mislim da kroz pakete ove pomoći, koje smo mi poslanici u Narodnoj skupštini Republike Srbije glasali, usvajali i kasnije kroz Vladu implementirali, je dokaz da smo sačuvali našu privredu.

Posebno što hoću da istaknem jeste povećanje penzija u iznosu od 5,5%. To je najranjivija grupa naših građana, to su naši roditelji, to su ljudi koji su svoju mladost, svoje najbolje godine, svoje znanje uložili u ovu zemlju, koji su časno i pošteno zaradili svoju penziju. Jako sam srećan što danas u ovom budžetu imamo predviđeno povećanje iznosa penzija.

Ono što me posebno raduje jeste i ta jednokratna pomoć u iznosu od 20.000 dinara koja će u januaru ili februaru naredne godine biti uplaćena. Možda nekom ko pliva u milionima, koji zaista raspolaže ogromnim finansijskim sredstvima 20.000 dinara ne predstavlja neku cifru, ali svi mi ljudi, građani koji živimo jedan običan život znamo šta svakom građaninu, a pogotovo penzioneru znači 20.000 dinara za osnovne životne namirnice, za plaćanje računa, za plaćanje ogreva, ali možda i pravljenje nekog budžeta da bi svojim unucima taj penzioner mogao da kupi neki poklon. Zaista želim da pozdravim ovu odluku.

Ono što se tiče povećanja plata u javnom sektoru od 7%, takođe želim posebno da pozdravim. To je i hrabrost Vlade Republike Srbije i predlagača ovog budžeta.

Vrlo često se beži od ove teme zaista nepotrebno, a beži se u jedan populizam i izbegavajući da se stvari nazovu pravim imenom. Ljudi u javnom sektoru zaista rade odgovoran posao za ovu zemlju. Očekujem da i u narednim budžetima će biti predviđeno i u narednim godinama povećanje plata za ove ljude. Zašto? Iz tog razloga zato da bi pripremili materijale za ovu sednicu, da bi implementirali ovaj budžet, ti ljudi moraju da rade.

Osim što se u životu suočavamo sa jednom surovom činjenicom da najbolji studenti, najbolji inženjeri, najbolji menadžeri žele zbog boljih uslova rada, zbog veće plate da idu iz ove zemlje, u ovom zemlji imamo izazov da ljudi koji rade u javnom sektoru, a dobri su menadžeri, dobri su inženjeri, dobri su pravnici dobijaju poziv iz privatnog sektora. Znate, kada vi na jedan tas stavite platu koju možete tamo da dobijete i u državnom sektoru, naprosto dešava se odliv kvalitativne radne snage i to je nešto što ne smemo da dozvolimo.

Jako je važno da ljudi koji rade u javnom sektoru, a dobri su direktori, dobri su pravnici, ekonomisti i menadžeri, za svoj rad imaju adekvatnu nadoknadu i da oni svoju budućnost vide u državnoj upravi i u lokalnoj samoupravi.

Hoću da navedem, pošto dolazim iz Prijepolja, iz jedne sandžačke opštine, jedan banalan primer. Vrlo teško opštine u unutrašnjosti ili na periferiji ove zemlje mogu da nađu opštinskog pravobranioca. Zašto? Kada imate završen pravni fakultet, položen pravosudni ispit, mnogo vam je bolje da budete advokat, mnogo vam je bolje da se kandidujete za sudiju i za tužioca, a ne da budete opštinski pravobranilac, da branite imovinu vrednu milione dinara ili evra, a da vam je plata takva kakva jeste. Zato je jako važno da se sa ovim, potpuno pozdravljam povećanje plata u javnom sektoru, ali da se i u narednim godinama sa tim nastavi.

Ono što hoću da istaknem jeste da je čast biti predsednik, premijer, ministar, narodni poslanik, predsednik opštine. To je toliko velika čast služiti svom narodu, svojim građanima, da sam siguran da manje-više svako od nas bi radio i bez ikakve nadoknade taj posao. Zahvalan sam Bogu dragom što imam takvu situaciju da mogu ovde da govorim o ovim problemima.

Međutim, ono što molim predsednicu Vlade, ministra finansija jeste da se obrati pažnja na te „obične radnike“ u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi, a to je nešto što bih nazvao pitanje dnevnica. Znači, predsednik opštine, član veća, direktori, oni me apsolutno ne zanimaju. Birali smo da služimo građanima i treba da smo srećni zbog toga.

Međutim, jedan vozač ili službenik odeljenja za investicije čitav dan, njemu treba četiri-pet sati da dođe iz Prijepolja ili iz Pazara ili iz Tutina do Beograda, bori se u nekom od ministarstava da bi milioni evra došli u taj grad i on ima jednu dnevnicu koja ne može da mu pokrije osnovne životne potrebe. Mislim da je to stavka koja je jako važna i da bi u budžetu trebalo u narednom periodu pronaći prostora da se tim ljudima izađe u susret.

Što se tiče povećanja plata u vojsci, zdravstvu i socijalnim službama, apsolutno to poslanička grupa Stranke pravde i pomirenja i Ujedinjene seljačke stranke podržava. Mislim da smo svi saglasni da su zdravstveni centri, da su doktori, lekari, medicinsko osoblje naši heroji i da su oni ovu krizu zaista herojski izneli na svojim plećima.

Što se tiče samog budžeta, kada su u pitanju sandžačke opštine, hoću da iskažem svoje zadovoljstvo da ćemo u ovoj godini konačno završiti rekonstrukciju magistralnog puta Novi Pazar-Tutin, jako važna saobraćajnica koja će osim komunikacije između ta dva grada pomoći privrednom razvoju i Novog Pazara i Tutina, ali celokupnog tog dela naše zemlje.

Ono što takođe ovaj budžet predviđa, a očekujem bržu dinamiku jeste nastavak zamene visokonaponske i niskonaponske mreže, jer imamo veliki problem i kada su u pitanju domaćinstva i poljoprivredna gazdinstva i, ne znam, hladnjačar, jer je to poljoprivredni kraj, ali i kada su u pitanju privreda, jer vrlo često se dešava, pogotovo u zimskim mesecima, da imamo potpun nestanak struje i da onda kompanije staju, da ono što je u hladnjačama apsolutno propada.

Ono što je jako važno, a imam informaciju da će do 1. septembra 2022. godine biti pušten u rad gasovod, predsednica Vlade može na to da odgovori, do Tutina i Novog Pazara, to je jedna velika istorijska stvar. O svim ovim projektima je jako puno govorio, borio se i ja želim da poseban akcenat stavim rahmetli predsednik naše stranke akademik Muamer Zukorlić i to je obaveza više za našu stranku, ali i za sve naše koalicione partnere da sve te projekte na kojima je on permanentno radio sa predsednikom Republike Srbije u što kraćem vremenskom periodu i realizujemo.

Ono takođe što je jako važno jeste nastavak daljih investicija kada je u pitanju Opšta bolnica u Novom Pazaru, koja mora da preraste u kliničko-bolnički centar u Novom Pazaru, jer veliki broj ljudi tu gravitira i zaista je neophodno da taj deo naše zemlje dobije jedan funkcionalan kliničko-bolnički centar.

Ono što hoću, pod znacima navoda, kao manje investicije, a od suštinske su, životne važnosti, da istaknem jeste rekonstrukcija Osnovne škole u Sjenici, gde je Kancelarija za javna ulaganja opredelila osam miliona evra, to je zaista jedna škola za 22. vek, to je jedna jako dobra poruka koju Vlada Republike Srbije šalje građankama i građanima ne samo u Sjenici, već i prema celokupnom i bošnjačkom i srpskom narodu koji na tom prostoru živi.

Takođe hoću da pohvalim izdvajanje za lokalne puteve u stotinama miliona dinara, kada su u pitanju lokalne samouprave u Prijepolju, put ka Zimskom centru „Kamena gora“, u Sjenici, Priboju, Novom Pazaru i Novoj Varoši.

Ono što očekujem, a govorili smo ovde o povećanju budžeta, kada je u pitanju Ministarstvo ekologije, da se zahvalim ministrici Vujović na svemu onome što je učinila za opštinu Prijepolje. Rešili smo veliki problem, ali ne samo u Prijepolju, već zaista ekologija je postala top tema, zato što građanke i građani osećaju da se radi, osećaju jednu odgovornost, osećaju jednu novu energiju. Ono što bih zamolio jeste da se obrati posebna pažnja na nesanitarnu deponiju Goveđak kod Sjenice i da vidimo da to zaista u tom planu regionalne deponije Banjica krenemo da rešavamo.

Što se tiče kratkog osvrta po ministarstvima, svaka čast i kada je u pitanju i zdravstvo i obrazovanje i poljoprivreda i infrastruktura. Međutim, mene je posebno obradovala inicijativa predsednika Republike Srbije kada je u pitanju pomoć porodiljama. Mislim da ministarstva, kao što je Ministarstvo za demografiju i kao što je Ministarstvo za brigu o selu, za opštine kao što je opština iz koje ja dolazim, Prijepolje, ili sandžačke opštine i druge rubne opštine naše zemlje su jako važna ministarstva, mislim da je pitanje demografije suštinski važno ne samo za ovu Vladu, već je suštinski važno za našu zemlju. Ozbiljno moramo da se bavimo tim pitanjem, jer ja zaista moram da kažem – svaka čast i auto-put i gasovod, ali moramo da učinimo dodatni napor da mladi ljudi ostanu da žive u tim opštinama, u suprotnom, mislim da stvari ne idu u dobrom pravcu.

U danu za glasanje Stranka pravde i pomirenja, kao najjača bošnjačka stranka, glasaće za ovaj predlog budžeta. Hvala.