Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2021.

1. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja

01 Broj 06-2/475-21

1. dan rada

23.11.2021

Beograd

Sednicu je otvorio: Ivica Dačić

Sednica je trajala od 10:20 do 18:10

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala gospodine ministre.

Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih, pitam da li reč želi još neko ko nije iskoristio svoje pravo? (Ne)

Zaključujem načelni i jedinstveni pretres o Predlogu zakona.

Prelazimo na pretres u pojedinostima.

Primili ste amandman koji su podneli narodni poslanici Kamberi, Imamović, Bećiri, Kučević, Hodžić i Bajrami.

Primili ste izveštaje odbora.

Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stav 4. Poslovnika, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.

Reč ima Jasmina Karanac.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Jasmina Karanac

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije
Hvala, potpredsedniče.

Poštovani ministri, koleginice i kolege, na početku svog izlaganja o budžetu za 2022. godinu želim da istaknem jednu vrlo pozitivnu stranu, a to je da je budžet došao na vreme, odnosno da je ispoštovan budžetski kalendar. To nam govori da je ova 2021. godina bila zdrava osnova i jak temelj za projektovanje budžeta za 2022. godinu. Budžet koji se danas nalazi pred nama je razvojni i okrenut investicijama i podizanju standarda građana kroz rast plata i penzija.

Kao što smo čuli danas na početku rasprave od premijerke, planirani budžet za iduću godinu iznosi 1.516 milijardi dinara, odnosno nešto je manji od 13 milijardi evra. To je 38,6 milijardi dinara uvećanje u odnosu na budžet za 2021. godinu, što nam ukazuje na to da se vrlo oprezno i konzervativno pristupilo prihodnoj strani budžeta. Ovde treba naglasiti da se očekuje da prihodi tokom iduće godine budu veći u odnosu na planirane, što smo imali i u ovoj 2021. godini, kada smo zbog uvećanja prihoda dva puta donosili rebalans budžeta.

Budući da je rashodna strana budžeta planirana, kako bi to ekonomisti rekli, široko, u iznosu od 1.717 milijardi dinara, tu se mogu očekivati značajne uštede, što je dobro, jer u uslovima kovid krize, koja još uvek traje i neizvesno je kako će se ona dalje odvijati, odgovorno je planirati rezerve u budžetu.

U rashodnoj strani budžeta planirane su sve povišice, kao što je povećanje penzije za 5,5% po švajcarskoj formuli, plata u javnom sektoru od 7% do 8%, kao i povećanje minimalne cene rada za 9,4% i ona će iznositi oko 300 evra. Kao što je premijerka rekla, to nije dovoljno i mi očekujemo rast minimalca, da bi on mogao da se izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom.

Nama socijaldemokratama Rasima Ljajića važna je sigurnost svakog radnika, svakog pojedinca u poslovima koje obavlja, zaštita interesa zaposlenih i njihovih porodica i zato podržavamo svako povećanje plata i penzija, kada god je ono zasnovano na zdravim i realnim osnovama.

Kada sve ovo uzmemo u obzir, odnosno prihodnu i rashodnu stranu budžeta, dolazimo do toga da je planirani deficit 3% BDP-a, a budući da su u rashodnoj stani planirane sve stavke koje sam nabrojala, može se očekivati da deficit do kraja godine bude znatno niži, a Fiskalni savet prognozira čak i manje od 2%.

Podsetimo samo da je u ovoj budžetskoj godini između dva rebalansa budžeta od aprila do oktobra deficit smanjen sa 6,9%, koliko je iznosio u aprilu, na 4,9% BDP-a. Ako te cifre uporedimo sa prognozama Fiskalnog saveta na manje od 2% deficita do kraja naredne budžetske godine, onda to samo po sebi govori u kakvom su stanju naše javne finansije. Ovako nizak nivo deficita prognozira i smanjenje javnog duga na 55,5% u odnosu na BDP do kraja 2022. godine, što je odličan rezultat, budući da će prema svim izgledima i naredna godina biti godina i kovid i energetske krize.

Ako Srbija uspe da do kraja iduće budžetske godine, izložena velikim izazovima, kao što su energetska kriza i inflatorni pritisci, smanji javni dug sa 58,2, koliko je očekivano do kraja ove godine, na 55,5% BDP-a, a znamo da je ograničenje, odnosno crvena linija preko koje nije dobro da zemlje idu 60% BDP-a, onda je to, složićete se, dobar rezultat. Sve ovo govori u prilog činjenici da je budžet vrlo oprezno planiran, da su prihodi planirani konzervativno i da je očekivano, odnosno da ima prostora da tokom godine prihodna strana budžeta bude znatno veća.

Ono što podstiče privredni rast su svakako javne, odnosno kapitalne investicije, a to su izgradnja puteva, železnica, komunalne infrastrukture, izgradnja i obnova bolnica i ovim budžetom predviđeno je 7,3% BDP-a, odnosno oko četiri milijarde evra za one investicije koje stimulišu, odnosno pokreću i guraju privredni rast. Ovako visok procenat iz budžeta za javne investicije trenutno ne izdvaja nijedna zemlja jugoistočne Evrope i to nam govori da Srbija radi dobar posao.

Kada je reč o javnim investicijama, treba istaći da su budžetom za narednu godinu planirana sredstva za završetak radova na izgradnji fabrike vakcina, jedine takve na Balkanu, za završetak Kliničkog centra Beograd, za proširenje Kliničkog centra Vojvodina u Novom Sadu, za završetak Instituta za tropske i infektivne bolesti i izgradnju još novih bolnica širom Srbije.

Za stranku kojoj ja pripadam, Socijaldemokratsku partiju Srbije, ovo je od suštinskog značaja, jer se mi zalažemo za konstantno podizanje kapaciteta našeg zdravstvenog sistema kroz obnavljanje kliničkih centara, domova zdravlja, ambulanti, kao i kroz unapređivanje i usavršavanje kadrova. Ove investicije u zdravstvu omogućiće i veću dostupnost zdravstvene zaštite svim građanima, a mladim ljudima lakše zapošljavanje i usavršavanje.

Kada govorimo o ostalim kapitalnim investicijama, trenutno se kroz Srbiju gradi sedam auto-puteva i brzih saobraćajnica. U idućoj godini biće završena pruga Beograd-Novi Sad, kao i deo auto-puta „Miloš Veliki“ od Preljine do Požege. Ovim budžetom predviđena su sredstva za nastavak radova na izgradnji brze pruge od Novog Sada do Subotice, za Moravski i Fruškogorski koridor, za put Požega-Boljare, za obilaznice oko Užica, Kragujevca, Gornjeg Milanovca. Ovo govori da nijedan kraj Srbije nije zanemaren.

Sve ovo su investicije od nacionalnog značaja koje upošljavaju veliki broj građevinskih radnika, a njihovim završetkom poboljšava se privredni ambijent zemlje u smislu privlačenja investicija, pa sve do podizanja životnog standarda i stvaranja boljih uslova za život građana i podizanja BDP-a.

Ono što posebno želim da istaknem, to je da je Vlada prepoznala veliki značaj ulaganja u zaštitu životne sredine i da je došao trenutak da problem zaštite životne sredine mora da se rešava pre svega zbog zdravlja stanovništva, ali i zbog obaveza Srbije na putu ka Evropskoj uniji.

Ako posmatramo razdeo 25 budžeta, vidimo da je ove godine za životnu sredinu izdvojeno 15,5 milijardi dinara, što je za više od 50% povećanje u odnosu na inicijalni budžet 2021. godine, koji je iznosio oko sedam milijardi dinara. Ako tome dodamo potencijalnih devet milijardi dinara koje jedinice lokalnih samouprava imaju mogućnost da povuku iz kreditnih linija, onda dolazimo do 24 milijarde dinara koje mogu da budu uložene u zaštitu životne sredine.

Ovde je sada na lokalnim samoupravama da izrade projektno-tehničku dokumentaciju, da kandiduju projekte i da iskoriste ovu mogućnost da povuku sredstva iz kredita. Koliko je meni poznato, 26 jedinica lokalne samouprave već je izradilo projekte koji su trenutno na proveri i ako budu zadovoljili uslove, oni će moći da povuku kredite.

Takođe, ovde treba dodati i planiranih 12 milijardi dinara kod Ministarstva građevine namenjenih za izgradnju reciklažnih centara i kanalizacione mreže. Kada sve saberemo, to je 36 milijardi dinara, odnosno 300 miliona evra namenjenih životnoj sredini za iduću godinu.

Samo za Zelenu agendu planirano je šest milijardi dinara, to je 50 miliona evra, i to za toplanu u Kragujevcu, za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, kao i za osam reciklažnih centara. Ovo su do sada najveća sredstva namenjena životnoj sredini i mi moramo biti svesni značaja ulaganja u infrastrukturu zaštite životne sredine, jer pored obezbeđivanja normalnih uslova za život, kao što su čista voda, kanalizaciona infrastruktura, smanjenje zagađenja vazduha, skladištenje otpada, ulaganje u ovu oblast nesumnjivo doprinosi i rastu BDP-a jedne zemlje.

Ukratko bih se osvrnula i na razdeo 28, odnosno Ministarstvo energetike, gde prvi put imamo sredstva za podizanje energetske efikasnosti, odnosno za zamenu stolarije, fasada, kotlarnica, za solarne panele, gde je budžetom za iduću godinu za te namene opredeljeno dve milijarde dinara, odnosno oko 16 miliona evra.

Budući da je ovo posao za koji su građani veoma zainteresovani i da pored države i jedinica lokalne samouprave treba da učestvuje u finansiranju ovih radova, očekujem veću zainteresovanost lokalnih samouprava i da se iz godine u godinu povećava budžet za ove namene, jer je ulaganje u energetsku efikasnost jedan od sigurnih načina uštede energije i smanjenja zagađenja životne sredine.

Na kraju još nešto što mi je zapalo za oko, to je smanjenje sredstava za Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, i to za 60% u odnosu na rebalans budžeta krajem 2021. godine. Taj budžet sada iznosi 6,2 milijarde dinara. Treba reći da je kroz sredstva za oporavak najteže pogođenih privrednih grana pandemijom ove godine ovo ministarstvo dobilo značajna sredstva za oporavak ugostiteljstva i zato je budžet za 2021. godinu bio oko 13 milijardi dinara. Međutim, moramo imati u vidu da je ugostiteljstvo još uvek pod uticajem epidemioloških mera i ja se nadam da će se iznaći model, odnosno sredstva za pomoć i oporavak ove grane privrede.

Ono što još želim da naglasim je i povećanje sredstava za obrazovanje, nauku, poljoprivredu, kulturu. Mene posebno raduje to što je Čačak, moj rodni grad izabran za prestonicu kulture 2023. godine i što će, kao što ste ministarko Gojković rekli, Čačak dobiti muzej košarke i rokenrola. Čačak to svakako zaslužuje i sigurna sam da će opravdati poverenje.

Sve u svemu, budžet je dobro projektovan, on je razvojni i dobar je pokazatelj da su javne finansije zemlje na zdravim nogama, odnosno stabilne i održive. Zato će moja poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije čiji je jedan od osnovnih postulata društvo koje se odgovorno ponaša prema potencijalima koje poseduje i troši samo ono što može da zaradi, a raspodelu sredstava vrši na pravedan i solidaran način, na čemu se u najvećoj meri bazira i Predlog budžeta za iduću godinu, u danu za glasanje podržati ovaj predlog. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala.

Reč ima ministar Mali.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala, poštovani poslanici.
Samo da dodam nešto, da se nadovežem na vaše izlaganje, dakle, pomenuli ste projekat izgradnje kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda što idemo preko Ministarstva za zaštitu životne sredine.
Dvadesetišest lokalnih samouprava, a mislim da je važno da građani Srbije znaju koje su to lokalne samouprave. Dakle, radi se o: Bačkoj Palanci, Bečej, Nova Varoš, Bač, Boljevac, Priboj, Apatin, Bela Palanka, Pećinci, Lapovo, Temerin, Petrovac na Mlavi, Negotin, Gornji Milanovac, Veliko Gradište, Ruma, Novi Kneževac, Raška, Osečina, Dimitrovgrad, Knjaževac, Bajina Bašta, Srbobran i Divčibare, Ražanj i Babušnica.
Dakle, poštovani građani Srbije za ovih 26 lokalnih samouprava obezbedili smo novac za izgradnju kanalizacione mreže i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, ali to je samo jedan deo projekata koji radimo u lokalnim samoupravama.
Sa kineskom kompanijom SRBS potpisali smo Sporazum za izgradnju kanalizacione mreže i fabrika za prečišćavanje otpadnih voda u 65 lokalnih samouprava na 77 lokacija: Paraćin, Ćuprija, Vladičin Han, Ćićevac, Lučani, Varvarin, Aleksinac, Prokuplje, Novi Pazar, Knić, Velika Plana, Vlasotince, Surdulica, Bujanovac, Despotovac, Sjenica, Vrnjačka Banja, Mionica, Banja Vrujci, Ljubovija, Mali Zvornik, Smederevska Palanka, Tutin, Svilajnac, Aleksandrovac, Aranđelovac, Krupanj, Prijepolje, Vladimirci, Lajkovac, Ljig, Ub, Malo Crniće, Merošina, Mionica, Rekovac, Žabari, Kučevo, Bogatić, Kuršumlija, Doljevac, Gadžin Han, Koceljeva, Žitorađa, Svrljig, Valjevo, Zaječar, Bor, Kladovo, Sopot, Šabac, Lazarevac, Veliki Crljani, Obrenovac, Međurečje, Ostružnica, Stara Pazova, Inđija, Vranje, Vranjska Banja, Žagubica, Subotica, Sombor, Novi Bečej, Mladenovac, Leskovac, Golubac, Vinci, Ada, Majdanpek, Bojnik, Sremska Mitrovica, dva projekta u Novom Sadu, izvinjavam se, tri projekta, četiri projekta u Novom Sadu, tri projekta, odnosno četiri projekta u Kragujevcu. Ukupna vrednost svih ovih projekata, izvinjavam vam se, ukupna vrednost je 3,4 milijarde evra, a ukupna dužina, izvinjavam se, kanalizacione mreže, ovo je preko 500 kilometara.
Dakle, ne samo da smo obećali da ćemo ovo da uradimo, obezbedili smo finansijska sredstva, na projektima se već radi. U velikom broju ovih lokalnih samouprava izgradnja je već krenula, kako se projekti budu završavali krenuće i u ostalima. Meni je veoma važno bilo da za svaki ovaj grad, svaku ovu opštinu pročitam ime da znaju građani da taj veliki investicioni zahvat, da završimo konačno kanalizacionu mrežu do svakog domaćinstva, da završimo konačno i fabriku za prečišćavanje otpadnih voda u svakoj lokalnoj samoupravi u našoj zemlji dolazi i da je novac za to obezbeđen. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Vojislav Vujić.
...
Jedinstvena Srbija

Vojislav Vujić

Poslanička grupa Jedinstvena Srbija
Hvala vam uvaženi predsedavajući.

Gospodine ministre Mali, gospođo Gojković, kada je u pitanju budžet koji je danas bio na dnevnom redu poslanička grupa JS će ga podržati, a što se tiče ovog amandmana koji je sada na dnevnom redu, nećemo da ga podržimo iz jednog prostog razloga. Ako treba da podvučemo jednu liniju šta je obeležilo današnji dan u komentarima, ja mogu da kažem, ne zato što je predsednik moje poslaničke grupe, nego zato što to stvarno tako jeste, Dragan Marković je danas rekao da budžet za 2022. godinu daje optimizam i korisnik budžeta je svaki građanin Srbije. To je osnovni razlog zašto će poslanička grupa JS da podrži ovaj budžet.

Zašto nećemo da glasamo za ovaj amandman? Zato što ste vi jasno rekli u vašem izlaganju i postavili dva cilja koji ovaj budžet treba da ispuni. Prvi cilj je podizanje životnog standarda građana, drugi cilj je nastavak kapitalnih investicija i dalji razvoj privrede.

Kada je u pitanju životni standard, ono što je bitno za sve građane pre svega za naše penzionere je to da će penzije imati povećanje od 5,5%, plus jednokratnu pomoć od 20.000 dinara, Povećanje plata u javnom sektoru je planirano u proseku da se poveća za 7,3%. Minimalna zarada je 300 eura, a prosečna plata 500 evra. Ono što ste obećali, to ste i uradili, iznos za neoporezivi deo plate je 18.000 dinara. Ono što je najbitnije, nastavlja se borba za svako radno mesto. To je ono što smo mi iz JS stalno podržavali.

Kada su u pitanju kapitalne investicije i dalji razvoj privrede, planirane su ponovo u visini od 486 milijardi. To je preko sedam procenata od ukupnog budžeta. Ne usuđujem se ni da počnem da nabrajam šta je to što je do sada urađeno, šta je to što se sada radi i šta je to što će u planu da bude urađeno sledeće godine. Stopa rasta naše ekonomije je 4,5%.

Budžet koji ste napravili je kao i u nekoliko zadnjih godina uvek oprezan, konzervativan i to je dobro. Uvek više volimo da nas iznenadite sa nekim rebalansom gde trebamo da povećamo neke stavke, a ne da nekog moramo da uskratimo za nešto što je planirao. Sve u svemu, što bi narod rekao, najprostije, finansije su nam stabilne, kasa je puna, a obećanja se ispunjavaju.

Juče na Odboru za finansije imali smo prilike da čujemo komentare od NBS, gospođe Jorgovanke Tabaković, imali smo ljude iz DRI, iz Fiskalnog saveta. Ono što je na mene ostavilo utisak, a to je pre svega komentar guvernerke koja je svakako na vezi, jer fiskalna i monetarna politika mogu da funkcionišu ovako kako naše funkcionišu, samo ako ste vi na direktnoj liniji, a iz ovoga se vidi da jeste.

Ono što je nama najbitnije, a to je stabilnost kursa dinara. Da li postoji inflacija, guvernerka je juče rekla da opasnost od inflacije postoji i to je primetno. Mi imamo i neke cene koje jesu u porastu, ali uvek treba da gledamo šta se dešava u okruženju. Ono kako trebamo da sprečimo i ono što je predsednik Aleksandar Vučić pre neki dan rekao, upravo je taj momenat da se povećavaju robne rezerve i da se trudimo da energetska kriza ne ostavi nikakve posledice na našu privredu.

Kada je u pitanju Fiskalni savet i profesor Pavle Petrović, standardno je da uvek imaju nešto da zamere, ali ono što je juče na Odboru po prvi put zapaženo, je to da su njihovi kritički komentari svedeni na minimum. Koliko sam primetio, ministre, on je uglavnom ponavljao ono što ste nam vi već rekli i pokazali u budžetu. Hvalio je i tu vašu obazrivost, a od zamerki ja sam zapamtio samo dve stvari koje je on apostrofirao. Prvo, to je socijalan politika i način socijalnih davanja. Ne slaže se sa tim kako ste do sada isplaćivali pomoć penzionerima i svima onima kojima je ta pomoć bila potrebna, ali više o tome nemamo razloga ni da se ponavljamo ni da trošimo vreme, mi iz JS smo pohvalili to što radite i zato vam dajemo punu podršku da to nastavite da radite.

Druga zamerka mu je bila to što se gradi nacionalni stadion. Ne može život da stane zato što se sada dešava ovo što nam se dešava sa koronom i zato što je negde prisutna ta neka sveopšta svetska kriza. Ono što je dobro, a to je da se u ovom budžetu vide povećana izlaganja za kulturu, povećana izdvajanja za nauku i za sport.

I svakako da treba za sport da se izdvaja, jer smo pre nekoliko večeri imali priliku da svi budemo na kratko radosni zato što su naši fudbaleri postigli opet zapažene rezultate. Pamtićemo i Tadića i Mitrovića i Dragana Stojkovića i svakako moramo da podržimo upravo taj rezultat koji su oni postigli, a ovo je najbolji način za takvu podršku.

Ovo me podstaklo da kažem da je meni i nama iz JS vrlo bitna stavka u budžetu to što smo izglasali i doneli Zakon o finansiranju manastira Hilandar, jer svi srpski vladari su pomagali i čuvali tu srpsku svetinju.

Čestitam i zahvaljujem se pre svega predsedniku Aleksandru Vučiću zato što je on rešio da nastavi tim putem, a ja mogu da vam se pohvalim i da vam kažem da sam bio član delegacije koju je Dragan Marković Palma, predsednik moje poslaničke grupe, predvodio prošle nedelje, gde smo svi poslanici iz JS imali tu čast da posetimo Hilandar. Ja sam prvi put bio na Hilandaru i moji utisci i impresije su veliki i pozivam sve kolege da odu i da, kako kažu i kako je to u stvari i pravilo, da svaki Srbin bar jedanput za svoga života treba da poseti Hilandar.

Predsednik je to rekao, ali ja ću da ponovim, da se iguman Metodije zahvalio i rekao nam je da vam prenesemo zahvalnost svih monaha sa Hilandara i da smo svima njima mnogo olakšali u svemu ono što oni rade. Ono što je za nas bitno je to da su se oni i do sada i bez ovoga molili da svima u Srbiji bude bolje, a sada je svakako i njima i nama lakše.

Želim da iskoristim i ovu priliku kad već pričam o tom nacionalnom stadionu za fudbal, da zamolim ministra finansija da na Vladi pokrenete još jednom pitanje nacionalnog trenažnog centra za vaterpolo, koji je počeo da se gradi u Vrnjačkoj banji. To je preozbiljna investicija, dosta se uradilo, ali mi, nažalost, bez vaše pomoći teško da to možemo sami da završimo. Ja sam siguran da ćete za to da imate razumevanja i sledeće godine očekujem da ćemo i mi moći da se pohvalimo sa jednom takvom investicijom.

Kada je u pitanju gospodin Kovačević iz Republičkog zavoda za statistiku, on je uglavnom rekao da je teško da se izvrše planiranja na spoljne faktore, pre svega misleći na energetsku krizu i na stanje sa kovidom, ali, ministre, ono što je meni bilo čudno juče kad je gospodin prof. Pavle Petrović vas uporno pitao kakva će cena gasa da bude u toku sledeće godine, to je neozbiljno pitanje za tako ozbiljnog profesora, niste vi Tarabić da možete da kažete kakva će cena da bude gasa. Tarabići ni koronu nisu mogli da predvide, a od vas tražimo da nam date takve informacije.

Kada je u pitanju Duško Pejović i Državna revizorska institucija, ono što smo vrlo lako zaboravili a to je da od 2002. godine do 2018. godine mi nismo imali usvojen ni jedan završni račun. Kad privrednik preduzetnik ne ispuni tu obavezu prema državi, on prima takve sankcije da dovodi u pitanje čak i opstanak svog poslovanja. Nije slučajno, ne hvalimo vas mi bez razloga, da od kad ste vi ministar finansija počeli smo da usvajamo i te završne račune i evo sa tom dobrom praksom, i ne samo dobrom praksom, to je i ustavna obaveza, nastavljamo i do dan-danas.

Ono što je za svaku pohvalu to je da svaki budžet od kad ste preuzeli kormilo nad finansijama dolazi na vreme u ovu Skupštinu i svima nama daje dovoljno mogućnosti da se dobro pripremimo.

Iz svega navedenog, ministre, još jedanput ponavljam, pre svega zato što je ovo, kako Dragan Marković Palma kaže, optimistični budžet, budžet koji će da troše svi građani Republike Srbije, poslanička grupa JS daje podršku ovom budžetu. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem.

Reč ima Akoš Ujhelji.
...
Savez vojvođanskih Mađara

Akoš Ujhelji

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara
Hvala.

Poštovani potpredsedniče, predsedništvo, gospodine ministre sa saradnikom, dame i gospodo narodni poslanici, kao što je naš uvaženi kolega narodni poslanik Zoltan Pek u svom izlaganju kao ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Savez vojvođanskih Mađara već naglasio, poslanici naše poslaničke grupe će podržati Predlog budžeta Republike Srbije za 2022. godinu, pre svega zbog toga što obezbeđuje dodatna sredstva za nastavak kapitalnih investicija i njegovim usvajanjem će se obezbediti dalje ubrzavanje privredne aktivnosti, očuvanje radnih mesta i održanje ukupne makroekonomske stabilnosti.

Budžetom Republike Srbije za 2022. godinu su predviđeni ukupni prihodi i primanja u iznosu od 1.516 milijardi dinara, što predstavlja povećanje od 1,9% u odnosu na iznos predviđen drugim rebalansom budžeta za 2021. godinu.

Projektovani deficit uopšte države u 2022. godini iznosi 3% BDP, dok se javni dug na nivo opšte države smanjuje i do kraja godine zadržava na nivou od 56,5% BDP, što znači da Vlada Republike Srbije i dalje ispunjava kriterijum iz Mastrihta.

Budžetom Republike Srbije za 2022. godinu su planirani ukupni rashodi i izdaci u iznosu od 1.717 milijardi dinara, što predstavlja smanjenje od 4,23% u odnosu na iznos planiran rebalansom budžeta za 2021. godinu iz oktobra meseca.

Paket ekonomskih mera realizovan tokom 2021. godine direktno je doprineo povećanju likvidnosti privrednih subjekata i olakšanju poslovanja, posebno u onim sektorima koji su i dalje pod nešto jačim uticajem pandemije, poput turizma i putničkog saobraćaja, kroz davanja stanovništvu podstiče domaću tražnju i na taj način indirektno utiče na ekonomsku aktivnost.

Paralelno sa ekonomskim merama, ublažavanje restriktivnih zdravstvenih mera rezultiralo je i dinamičnim oporavkom pojedinih delatnosti uslužnog sektora koji su najviše pogođeni pandemijom.

Uspeh ekonomskog paketa mera verifikovan je izostankom značajnijih negativnih efekata pandemije na tržište rada, te su u značajnoj meri očuvana radna mesta i zarade, kako u privatnom tako i u javnom sektoru, a scenario osetnijeg povećanja nezaposlenosti je izbegnut.

Prema podacima Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja u periodu januar-avgust, prosečan broj zaposlenih bio je veći za 3,4% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Najsnažniji sektorski doprinos rastu zaposlenosti dolazi od prerađivačke industrije, trgovine, informacionih i komunikacionih tehnologija.

I pored isteka efekata prethodno donesenih paketa mera, početak 2021. godine karakterišu bolja kretanja na tržištu rada od očekivanih, naročito kod zarada, kao rezultat vraćanja na putanju snažnog privrednog rasta i opšte stabilnosti ekonomije, a podržano procesom vakcinacije stanovništva i postepenim otvaranjem ekonomije.

U periodu januar-avgust prosečna neto zarada je realno povećana za 5,8% i iznosila je 64.393 dinara. Posmatrano po delatnostima, više od polovine ukupnog rasta zarada bilo je opredeljeno rastom zarada u prerađivačkoj industriji, trgovini i zdravstvu.

Za 2022. godinu projektovano je realno povećanje BDP od 4,5%. Ovo je rezultat trajnog povećanja potencijala privrede usled efektuiranja novih izvozno-konkurentnih proizvodnih kapaciteta, kao i indirektnih efekata ubrzane izgradnje putne i železničke infrastrukture, ali i dodatne podrške u realizaciji projekta iz Zelene agende.

Poštovani narodni poslanici, naša poslanička grupa pozdravlja što su i u 2022. godini predviđene mere fiskalne politike na prihodnoj strani u cilju daljeg smanjenja poreskog opterećenja zarada. Planirano je povećanje neoporezivog dela bruto zarade sa 18.300 dinara na 19.300, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa PIO na teret poslodavca za 0,5%.

Priliv kapitala u Srbiju ostao je relativno visok, što je doprinelo rastu deviznih rezervi zemlje i jačanju otpornosti na eksterne rizike. Tome je u najvećoj meri doprineo priliv stranih direktnih investicija.

Ukupan priliv po osnovu stranih direktnih investicija iznosio je 2,6 milijardi evra. Do kraja godine očekuje se nastavak povoljnih platno-bilansnih kretanja, uz deficit tekućeg računa od 3,9%.

Uključivanje dinarskih državnih obveznica u renomirani iznos Dži Pi Morgensa krajem juna, koji je rezultat dugogodišnjeg predanog rada NBS i Vlade Republike Srbije, doprineće širenju baze stranih investitora koji ulažu u dinarske državne obveznice, kao i produbljivanju domaćeg finansijskog tržišta, a time i većim prilivima kapitala iz inostranstva.

Poštovani narodni poslanici, kao što je poznato, značajna finansijska sredstva obezbeđena budžetima u prethodnim godinama omogućila su realizaciju značajnih kapitalnih projekata na teritoriji AP Vojvodine, a predloženim budžetom se sredstvima u iznosu od 82 milijarde dinara omogućava nastavak finansiranja započetih novih kapitalnih projekata: brza saobraćajnica Novi Sad – Ruma, projekat mađarsko-srpske železnice, izvođenje radova na izgradnji auto–puta E75, izgradnja postrojenja za prečišćavanje vode za piće u Kikindi, unapređenje uslova za prevođenje brodova u okviru brane na Tisi kod Novog Bečeja, proširenje kapaciteta luke Bogojevo, rekonstrukcija i dogradnja graničnog prelaza Horgoš, rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Subotica – Segedin, izgradnja auto-puta deonice Beograd – Zrenjanin, izgradnja mosta obilaznice oko Novog Sada sa pristupnim saobraćajnicama, izgradnja brze saobraćajnice Bački Breg – Kikinda, projekat izgradnje komunalne infrastrukture za odlaganje komunalnog čvrstog otpada u Republici Srbiji, subvencija privatnim preduzećima za sprovođenje ugovora o dodeli sredstava podsticaja, itd.

Pored značajnih sredstava predviđenih za kapitalne projekte, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara ukazuje na važnost rekonstrukcije lokalnih puteva u cilju poboljšanja uslova života stanovnika u naseljenim mestima na području lokalnih samouprava u AP Vojvodine.

Poštovani narodni poslanici, poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara će glasati za budžet, jer Vlada Republike Srbije ulaže napore za očuvanje javnog zdravlja i bezbednosti, pomaže privredi u cilju očuvanja likvidnosti i ublažavanja pada zaposlenosti, odnosno očuvanja životnog standarda i likvidnosti stanovništva i dalje posvećuje posebnu pažnju kapitalnim ulaganjima.

Hvala na pažnji.
...
Srpska napredna stranka

Vladimir Orlić

Poslanička grupa "Aleksandar Vučić - Za našu decu" | Predsedava
Zahvaljujem gospodinu Ujheljiju, koji je bio i poslednji prijavljeni za ovu raspravu.

Reč ima ministar Mali.
...
Srpska napredna stranka

Siniša Mali

| Ministar finansija
Hvala puno.
Poštovani narodni poslanici, najpre da vam zahvalim na veoma konstruktivnoj raspravi koja je vezana za budžet za narednu godinu.
Budžet za 2020. godinu je najpre razvojni. Dakle, usmeren je na dalji ubrzani rast naše ekonomije, naše privrede i na ubrzano podizanje životnog standarda građana Srbije, prevashodno kroz podizanje plata, penzija i podizanje minimalne zarade.
Suočeni smo poslednjih 18 meseci sa najvećom ekonomskom krizom koja je zahvatila globalnu ekonomiju, a koja je vezana za pandemiju Kovida 19, ali i pored toga izborili smo se i pokazali kako se bori i za svoju privredu, kako se bori za svako radno mesto, kako se takođe bori i za zdravlje građana Srbije.
Poštovani narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, pre par godina krenuli smo da sanjamo neke snove. Neke smo ostvarili, ali još veći snovi su pred nama koje želimo da ostvarimo za dobrobit naše dece i dobrobit građana Srbije. Takav nam je i budžet za 2022. godinu, razvojni, sa puno kilometara novih autoputeva, novih železničkih pruga, novih bolnica, novih vrtića, novih škola, sa većim platama, nikad većim platama, nikad većim penzijama. To je budućnost koju želimo da gradimo u godinama koje dolaze.
Hvala puno.