Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, otvaram Sedmu sednicu Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 115 narodnih poslanika.
Podsećam vas da je članom 88. stav 5. Poslovnika predviđeno da kvorum za rad Narodne skupštine prilikom usvajanja zapisnika i utvrđivanja dnevnog reda postoji ako je na sednici prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja tačnog broja poslanika prisutnih u sali, molim poslanike da ubace svoje kartice u poslaničke jedinice.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 140 narodnih poslanika, odnosno da je prisutna većina od ukupnog broja narodnih poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine, u smislu člana 88. stav 5. Poslovnika.
Da li neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje, u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Jahja Fehratović. Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Moje pitanje ide prema Ministarstvu ekologije. Naime, prethodnih dana, pa i nedelja, Novi Pazar se nalazi na lestvici najzagađenijih gradova u Evropi. Ako se izdignete na neko od brda iznad Novog Pazara, možete videti samo maglu, tamninu i jedno sivilo koje se nadvilo nad ovim gradom, a dokaz tome jesu i merenja koja pokazuju da je ovaj grad trenutno jedan od najzagađenijih, ne samo na Balkanu, već i u celoj Evropi.

Stranka pravde i pomirenja je mnogo puta ukazivala na ovaj problem, čak smo pre nekoliko godina sa građanima Novog Pazara pokretali peticiju da se oni koje smatramo da su najveći zagađivači odstrane iz naseljenih delova grada, a to su dve peletare, jedna koja se nalazi u neposrednoj blizini osnovne škole, u gusto naseljenom mestu, a druga koja se nalazi neposredno pored univerziteta, pored verskih objekata, koji su zaštićeni UNESKO i koja u suštini pokriva veći deo urbane zone Novog Pazara.

Ljudi koji žive u blizini ovih peletara svako jutro moraju po jedan centimetar prašine skidati sa svojih automobila, kako bi mogli jednostavno da ih koriste, a zamislite kako to utiče na učenike osnovnih škola i na studente, na profesore, ali i na sve one koji se i dalje bore sa svim ovim pošastima, pa i pošasti Kovida - 19.

Naše pitanje i insistiranje prema Ministarstvu ekologije ide u tom smeru da od njih zahtevamo hitnu reakciju, da sprovedu istrage, da utvrde da li ove peletare koriste one filtere koji su odobreni, kao što je to, recimo, u Švajcarskoj, gde vi imate i u Cirihu peletare i sve druge fabrike, ali zahvaljujući filterima za pročišćavanje vazduha iz njih izlazi isključivo čist vazduh. Ovde, kada pogledate iznad dimnjaka tih peletara, vidite jedan gust, taman, otrovan dim koji se spušta na široj teritoriji, koji vetar raznosi po celom gradu i koji direktno ugrožava zdravlje svih kategorija stanovništva.

Zahtevamo da Ministarstvo ekologije hitno preduzme akciju da ispita da li ovi proizvodni pogoni imaju dozvole i zadovoljavajuću opremu za pročišćavanje tog vazduha, i ne samo oni već i svi oni drugi koji čine da ovih dana Novi Pazar bude jedan od najzagađenijih gradova u regionu i u Evropi, kako bismo obezbedili građanima elementarne uslove za normalan i zdrav život, odnosno kako bi oni ostvarili ono pravo da imaju pravo na život, koji im garantuje Ustav i zakoni ove države? Hvala.

Hvala.
Reč ima Šaip Kamberi.

Gospodine predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, "merdita" - dobar dan.

Moje današnje pitanje je za predsednika Vlade Republike Srbije, a ono glasi - kada će se stvoriti uslovi za slobodnu, javnu i službenu upotrebu nacionalnih simbola Albanaca?

Prošlo je godinu dana od mog govora o potrebi nacionalnih manjina da slobodno, javno i službeno koriste svoje nacionalne simbole, a Republika Srbija nastavlja da bude jedina zemlja u regionu koja zakonom onemogućava nacionalne manjine da slobodno i službeno koriste svoje simbole, ukoliko su identični sa simbolima drugih zemalja.

Koliki je u Srbiji danas stepen netrpeljivosti prema albanskom nacionalnom simbolu pokazalo nam je i ponašanje huligana koji su skinuli albansku zastavu sa mnogih mesta u Beogradu, gde je ona postavljena kao deo državnog protokola prilikom posete premijera Albanije, gospodina Edija Rame. Huligani su možda direktni počinioci ovog vandalskog akta, ali mora se istaći da su oni produkt diskursa koji podržava i hrani antialbanske stereotipe, neprijateljstvo i mržnju prema njima. Ovakav diskurs autor dela "Imaginarni Albanac" Aleksandar Pavlović naziva albanizmom, oslanjajući se na koncept balkanizma Marije Todorove koja upisuje diskurs koji stvara stereotipe o Balkanu i politiku organsku povezanu sa tim diskursom.

Zaključak je da u ovoj atmosferi netrpeljivosti, otvorene mržnje i predrasuda prema svemu što se vezuje sa Albancima, diskriminaciju u fundamentalnim pravima, život Albanaca preševske doline, pa i onih koji žive u unutrašnjosti Republike Srbije, težak. U stvorenoj atmosferi negiranja ratnih zločina, glorifikacije ratnih zločinaca, u kojoj se policijom čuvaju njihovi murali, činjenica je da i prema izveštajima međunarodnih organizacija Srbija ozbiljno nazaduje u demokratiji i možda se ne trebamo čuditi zašto pred ovakvim vandalizmom država ne preduzima zakonske mere. Vlasti ponosno o ovome ćute. Lepo je to osećanje ponosa - rekao bi Meša Selimović - brani nas od kajanja.

Za mnoge se sada postavlja otvorena dilema - da li je ova netrpeljivost prema zastavi Albanije deo projekta "Open Balkansa" ili deo Vulinovog srpskog sveta?

Poštovane kolege, ja ovde mogu samo da pomenem vandalizam nad albanskom državnom zastavom, ali je moja prevashodna dužnost u ovom domu da postavim pitanje zašto albanci preševske doline i oni koji žive u Srbiji ne mogu da slobodno, javno i službeno koriste svoje nacionalne simbole, koji predstavljaju suštinski deo njihovog identiteta?

Svi mi, nadam se, težimo EU. Upravo je ta Evropa kojoj težimo poznata po sposobnosti integracije, neuništavanja i ukidanja različitosti. Kao zemlja koja teži da bude deo EU, mada danas se sa pravom može postaviti pitanje da li Republika Srbija to stvarno i želi, ova zemlja bi trebala da ukine diskriminatorske zakone. Ljudi su duševno vezani za svoje simbole identiteta. Ljudi su često tokom istorije ginuli za simbole.

Zato, bez obzira na sadašnje zakonsko i političko negativno stanje koje negira naše simbole, ja mogu da kažem da se mi nećemo odreći naših identitetskih simbola. Mi ćemo se strpljivo boriti i čekati kada će se naše identitetsko pravo o slobodnoj, javnoj i službenoj upotrebi nacionalnih simbola i ostvariti. Verujemo u takvo rešenje i zato što je ovo pitanje u zemljama u okruženju već rešeno u dijalogu sa manjinama. Do tada, mi se nećemo ni pokoriti, ni predati. Na kraju krajeva, na neprestanu borbu za naš identitet i simbole koji to izražavaju, nas obavezuju i stihovi naše himne o zastavi - (poslanik govori na albanskom jeziku).

Hvala.

Reč ima narodni poslanik Đorđe Milićević.
Izvolite.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Mislim da je prethodni govornik povredio Poslovnik, ali obzirom da u ovom delu nema povrede Poslovnika i da je ovu poslednju rečenicu i konstataciju morao da zatraži prevodioca da bi mi znali šta je on rekao. Ali, dobro. Nije to tema o kojoj želim da govorim. Navikli smo na takav vid provokacija.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SPS Narodna skupština Republike Srbije je hram demokratije i glas naroda. Ovo je mesto gde mi legitimno izabrani predstavnici građana zastupamo i štitimo interese svih građana bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, versku pripadnost, bez obzira, dakle, kojoj veri pripadaju, kao i da štitimo nacionalne i državne interese Srbije, što smo se i obavezali kao potpisnici zakletve, kao narodni poslanici, što naravno podrazumeva argumentovanu demokratsku raspravu kroz iznošenje činjenica, a činjenice su uvek i isključivo zasnovane samo na istini.

Istina je to da su tokom protekle nedelje, a vidim opet se pominje, pojedini želeli da predstave Srbiju kao državu koja negira zločine, štiti pojedince koji su počinili zločine i kao državu koja nikada nije izrazila poštovanje prema žrtvama, što je apsolutno notorna laž i neistina. Konačan je cilj d se nametne mišljenje da je Srbije i njeni građani genocidna. Navodno, povod je bio mural koji već mesecima stoji na fasadi jedne od zgrada u centru Beograda, mural sa kojim država nema apsolutno nikakve veze.

Dok se u određenim državama u regionu institucionalizuju poruke sa imenima onih koji su počinili monstruozne zločine nad srpskim narodom, nisam primetio da se tzv. borci za ljudska prava oglašavaju kada je mržnja usmerena ka Srbiji. Tada uglavnom ostaju nemi, tada uglavnom ćute. Za njih je sklanjanje murala Ratka Mladića pranje lica zločincu, a kada neko uklanja tablu Aćifa Efendije, pokuša da je ukloni to je nedozvoljeno uništavanje table i incident, iako je opšte poznato ko je bio Aćif Efendija, saradnik okupatora, neko koga je osudi domaći sud i neko ko je dobio orden od Hitlera lično.

Moje pitanje, gospodine predsedniče, je danas upućeno pre svega vama. Da li ja kao narodni poslanik, šef poslaničke grupe SPS imam pravo da postavim pitanje, iznesem konstatacije koje su zasnovane na činjenicama, odnosno istini, a da ukoliko se to nekome ne dopada ne postajem meta?

Nakon pitanja koje sam postavio tokom protekle nedelje putem društvenih mreža, različitih portala organizovana je jedna vrsta hajke protiv mene najgnusnijim uvredama i pretnjama. Reći ću samo one koje mogu nazvati kulturnim.

„Milićević pretio Bošnjacima“. Nikada u životu u ovom parlamentu nisam pretio, uvek sam poštovao Etički kodeks i Poslovnik o radu Narodne skupštine. Neko ko je zadužen za borbu protiv nacionalnih manjina, što nikada nisam činio, i „Veliko srpski jastreb, neko ko je opsednut dr Sulejmanom Ugljaninom“, baš me interesuje neko ko ima 0,5% glasova. „Nacionalista - od onog udesa ti se stanice pomerile Milićeviću“. „Ti si počinio genocid“. „Fašista“. „Zmija se tuče u glavu, a ne u rep, tako i Srbe u Beogradu, a ne Podgorici i Palama, tj. laktašima“, što je direktno pretnja, i „Četnik iz Valjeva te posla kod alaha“, misleći na pokojnog muftiju Zukorlića, što je izuzetno sramno. Ne bih da čitam one skaradne poruke koje su upućene.

Zarad javnosti, pre svega želim ovim hrabrim organizatorima koji se sakrivaju iza nekakvih portala i koji se sakrivaju iza nekakvih lažnih profila, a time će se baviti nadležni organi i nadležne institucije, želim da kažem samo dve rečenice još. Ja sam uvek tu u sali Narodne skupštine Republike Srbije, uvek spreman za debatu, uvek spreman za sučeljavanje mišljenja i jako dobro znam šta je moja obaveza, šta je moja odgovornost kao narodnog poslanika prema građanima svih nacionalnosti, građanima Srbije.

Sve je, dame i gospodo narodni poslanici, relativno i promenljivo, pa će tako vrlo brzo i ovom mandatu doći kraj već za nekoliko meseci. U jednom, kada je reč o ovim skaradnim porukama. Kreator svega ovoga je bio u pravu. Ja jesam Valjevac i time se ponosim, sve ostalo što je rečeno nisam, ali jesam Valjevac, a mi u Valjevu imamo običaj da kažemo da bi radije išli bez glave, nego bez obraza. A, kada neko želi da kroz rezoluciju nametne nepravdu, onda je naš jedini otpor istina i samo istina. To je ono što će poslanička grupa SPS i nastaviti da čini u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Aleksandar Marković.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvek kada pomislimo da su Đilasovi i Šolakovi mediji u Srbiji dotakli dno i da bukvalno ne mogu biti gori, oni nas demantuju i pokažu da ne postoji granica koju nisu u stanju da pređu.

Zašto ovo govorim? Izneću nekoliko primera iz čega se jasno vidi kakva je njihova uređivačka politika, ako se to uopšte može nazvati uređivačkom politikom, jer ja bih pre rekao da je u pitanju neprestana kampanja protiv Srbije prevashodno, naravno protiv naših nacionalnih interesa i naravno glavna meta im je uvek Aleksandar Vučić, predsednik države, koji je ključni zaštitnik upravo tih naših nacionalnih interesa.

Dakle, u napadima na Aleksandra Vučića apsolutno ih ne zanima da li će time ugroziti interese Srbije, da li će time ugroziti poziciju Srbije kako na unutrašnjem, tako i na spoljnom planu. Ništa ih od toga ne zanima, osim da iskoriste svaku, ama baš svaku temu i svaku priliku da pokušaju da naprave političku štetu. Naglašavam – pokušaju, zato što im do sada to nije pošlo za rukom.

Imamo primer od juče, Đilasov tabloidni portal „Nova.rs“ objavljuje članak koji glasi, pazite predsedavajući sada, kažu – Vučića će zatresti osveta iz Nemačke, Violina stranka uzima diplomatiju.

Dakle, hajde prvo da pojasnimo o čemu se ovde radi ako nekom još nije jasno. U pitanju je Partija zelenih u Nemačkoj, koja će verovatno, mada nije sigurno, biti deo nove vladajuće većine, odnosno vladajuće koalicije, a kada kažu – Violina stranka, tu misle na Violu fon Kramon koja je najistaknutiji albanski lobista i to po sopstvenom priznanju. Dakle, ovo ne tvrdi niko iz SNS, ovo ona sama za sebe tvrdi da je albanski lobista.

Dakle, pazite na koliko nivoa je ovo problematično. Pazite sa kakvom, da kažem, sladostrašću oni pišu ovo. Dokle ide ovo ludilo, oni se unapred raduju što postoji mogućnost da u pregovorima o formiranju nove Vlade Nemačke, Ministarstvo spoljnih poslova pripadne partiji Viole fon Kramon, kao da to samo po sebi sada nešto znači ili valjda misle da će ako se to uopšte desi, da Viola fon Kramon na taj način iskoristiti svoj uticaj da još snažnije napada Srbiju, da još snažnije i jače udara po Srbiji, kao da je malo do sada to radila, kao da je malo što se otvoreno svrstala na albansku stranu kada je reč o pitanju KiM.

Dozvolite mi da samo pokažem jedan primer, kaže Viola fon Kramon – jesam kosovski lobista, ali ne plaćen, ja sam lobistkinja interesa građana Kosova, zalažem se za kosovsku stvar. Dakle, o tome mi govorimo. I sada se oni kolektivno raduju, dakle, žurku prave što će možda ta Viola fon Kramon biti u prilici da još jače napada Srbiju i da još žešće zastupa albansku, kako ona kaže, stvar.

Još jedan primer od pre par dana, dakle, isti portal je u pitanju, ne mogu da se, predsedavajući, ne osvrnem i na to da je gospođa Fon Kramon, osim što se otvoreno svrstala na stranu Albanaca, dakle, da se oglasila sramnim, da kažem, saopštenjem kada je bila u pitanju akcija tzv. kosovske policije, u kojoj je teško povređen Srećko Sofronijević, gde su tzv. kosovski policajci, bukvalno naoružani do zuba, upotrebivši šok bombe i suzavce, otvorili vatru na goloruki srpski narod, tom prilikom Viola fon Kramon kaže – akcija protiv šverca na Kosovu je bila potrebna, na vlastima Kosova je da odluče kada i gde će koristiti policijske snage. Dakle, ovo vam govorim u prilog tome o čemu pričam danas.

Još jedan primer imamo od pre par dana, isti portal je u pitanju, dakle, nova.rs, koji na naizgled istu vest ima potpuno dve različite reakcije, evo šta je u pitanju. Dakle, na vest da je neko pokušao da uništi tablu Aćif Efendije u Novom Pazaru, naslov glasi ovako: „Incident u Novom Pazaru, muškarac pokušao da uništi tablu Aćif Efendije“, dok na vest da je neko pokušao da uništi mural Ratka Mladića naslov glasi: „Bačena crna farba na mural Ratku Mladiću, čistači oprali lice zločincu“. Pa sram vas bilo, sram da vas bude, vas sa nova.rs. Ako ništa drugo, sram vas bilo zbog vrhunskog licemerja.

Dakle, kada neko napadne tablu Aćif Efendije, onda je to vandalizam, onda je to skandal, onda su to vandali, a kada neko napadne mural generala Ratka Mladića, e on tada postaje čistač, on postaje heroj, on postaje aktivista za ljudska prava, on postaje borac za mir u svetu itd. Sada vidite s kim imamo posla. Dakle, imamo posla sa ljudima koji uvek, apsolutno uvek, staju na antisrpsku stranu, podržavaju svaki antisrpski stav i njihova politika, predsedavajući, svodi se na – što gore po Srbiju, to bolje po njih. Međutim, i s tim završavam, u praksi se ispostavilo da što je bolje Srbiji, to je njima gore. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću.
Pošto se više niko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Dostavljeni su vam zapisnici Četvrte i Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Postoji kvorum za usvajanje zapisnika sa navedenih sednica.
Odboru za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja niko od narodnih poslanika nije dostavio u pisanom obliku primedbe na navedene zapisnike i zato prelazimo na odlučivanje.
Stavljam na glasanje zapisnik Četvrte sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 26, 27, 28. oktobra i 2. i 3. novembra 2021. godine.
Molim narodne poslanike da se izjasne.
Zaključujem glasanje: ukupno – 162, za – 151, nije glasalo – 11 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Četvrte sednice.
Stavljam na glasanje zapisnik Pete sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini, održane 27. oktobra 2021. godine. Molim narodne poslanike da glasaju.
Zaključujem glasanje: ukupno – 163, za – 153, nije glasalo – 10 narodnih poslanika.
Konstatujem da je Narodna skupština usvojila Zapisnik Pete sednice.
U sazivu ove sednice koji vam je dostavljen sadržan je i predlog dnevnog reda.
Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice, saglasno članu 92. stav 2. i članu 93. Poslovnika Narodne skupštine, potrebno je da Narodna skupština odluči o predlozima za dopunu predloženog dnevnog reda i o predlogu za spajanje rasprave.
Predlozi za dopunu.
Narodni poslanik Miodrag Linta, na osnovu člana 92. Poslovnika, predložio je da se dnevni red sednice dopuni tačkom – Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.
Gospodine Linta, imate reč.

Hvala, poštovani predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, četvrti put predlažem da se dnevni red sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.

Ključni predlog u mome zakonu jeste činjenica da sadašnjim zakonom nisu priznati pripadnici vojske i policije Republike Srpske Krajine. Odredbama zakona krajiškom borcu priznato je samo do 27. aprila 1992. godine. Tražim da se svim pripadnicima vojske i policije Republike Srpske Krajine prizna ratni staž za čitavo vreme rata u dvostrukom trajanju.

Moram da kažem da me je mnogo krajiških boraca kontaktiralo, kontaktira, zove, traži sastanke. Krajiški borci su ogorčeni i nezadovoljni zbog toga što još uvek nije priznata njihova pravedna i časna borba protiv ustaškog režima Franje Tuđmana čiji je strateški cilj bio stvaranje etnički čiste hrvatske države. Krajiški borci nisu vodili nikakav privatan rat, oni su se časno, hrabro i pošteno borili za očuvanje Jugoslavije i borili da sačuvaju svoj narod od masovnih zločina i od etničkog čišćenja.

Takođe, u mom predlogu zakona tražim još nekoliko izmena i dopuna. Jedna od njih tiče se ratnih vojnih invalida. Naime, predlažem da se mojim predlogom zakona svim borcima koji su bili ranjeni ili koji su bili bolesni tokom rata da im se omogući da mogu podneti zahtev za priznanje statusa ratnog vojnog invalida u roku od godinu dana od stupanja na snagu ovog zakona. Krajiški borci koji boluju od posttraumatskog stresnog poremećaja, da im se omogući ovim zakonom da mogu podneti zahtev za priznavanje statusa ratnog vojnog invalida bez vremenskog ograničenja. Takođe, imamo jedan broj civilnih lica sa područja Republike Srpske Krajine koji su bili ranjeni u zločinačkoj akciji „Oluja“. Oni su dobili status civilnog invalida rata, primali su ličnu invalidninu od 2000. do 2013. godine. Tada je ukinuta savezna uredba i sada imamo najmanje 12 civilnih invalida rata iz Republike Srpske Krajine koji ne primaju ličnu invalidninu. Mislim da je u pitanju jedna velika nepravda i da treba doneti izmene i dopune zakona, da i ti civilni invalidi rata primaju ličnu invalidninu. Ovim predlogom zakona tražim i izmene u kategorizaciji boraca.

Na kraju još jednom apelujem da se današnji dnevni red sednice dopuni mojim Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica.