Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku poslaničke grupe SVM.
Poštovani narodni poslanici, članovi Vlade, u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine, sada određujem pauzu u trajanju od jednog časa.
Sa radom nastavljamo u 15 časova i pet minuta.
(Posle pauze.)

Poštovani narodni poslanici, nastavljamo sa radom u popodnevnom delu sednice.

Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe PUPS - „Tri P“, narodni poslanik Hadži Milorad Stošić.

Izvolite.

Zahvaljujem, poštovana predsedavajuća.

Ima li tu neko iz Vlade? Ako ima, pozdravljam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, pred nama je Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2022. godinu.

Na samom početku, istakao bih da će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ u danu za glasanje podržati ovaj zakon i ostale predloge ovog zasedanja i glasati za.

Danas, kada govorimo o dokumentu koji ima karakter finansijskog plana države za jednu godinu i predstavlja prognozu prihoda i rashoda države za narednu godinu, budžet za 2022. godinu planiran je u skladu sa ekonomskom situacijom u zemlji i potrebama društva.

Dobra strana ovog budžeta je što je realno planiran i što nije planiran veliki deficit.

Takođe, dobra strana ovog budžeta je i to, kako je pri obrazloženju budžeta rečeno, da je s jedne strane budžet za 2022. godinu razvojni, kada se njime podstiče dalji razvoj privrede i označava nastavak razvoja, što u suštini znači nastavak realizacije novog investicionog plana „Srbija 2025“. S druge strane, Predlogom budžeta izdvojeno je više sredstava za plate i penzije, što znači podizanje standarda građana na jedan viši nivo.

Na samom početku, već u prvom članu ovog zakona možemo videti da su planirani prihodi našeg budžeta sada dostigli iznos od preko 1,5 miliona dinara. Oni nikada do sada nisu bili na toliko visokom nivou, što je svakako znak da smo i pored teškoća izazvanih pandemijom, uspeli da zadržimo jednu visoku stopu vitalnosti našeg finansijskog sistema u širem smislu reči. To je pogotovu važno ako se ima u vidu činjenica da smo pre dve godine, dakle pre izbijanja kovida pandemije, kada smo prvo u ovom parlamentu usvajali budžet za 2020. godinu bili predvideli da će se na prihodnoj strani ostvariti oko 1,3 miliona dinara. Ako bi se sagledala i planirana struktura ostvarivanje tih prihoda za narednu godini, mi možemo uvideti da je dobro što se pristupilo jednom opreznom planiranju i ostvarivanja, pa se tako planira da vanredni i neporeski prihodi, kao što su dobiti agencija i javnih preduzeća, budu za nekih 18 milijardi dinara niži u odnosu na drugi ovogodišnji rebalans, a isto važi i za prihod od dobiti pravnih lica koja su planirana u iznosu niži za 11 milijardi.

S druge strane, povećanja su predviđena kod poreza na dodatu vrednost, poreza na dohodak građana i akcize i tu se nadamo se da će planirane projekcije rasta privrede i domaćeg proizvoda u narednoj godini i ostvariti se, te da će ovaj porez zaista biti realno ostvariv.

Kada govorimo o rashodovnoj strani, naravno da se mora prihvatiti činjenica da se planira sniženje ukupnih rashoda za skoro 76 milijardi dinara, iako je on i dalje, u odnosu na prihode, dosta visok za preko 1,7 miliona.

Ako se sagleda da je rebalansom bilo planiran deficit od preko 300 milijardi i koji se sada smanjuje na 200 milijardi, vidimo da su i ovde učinjeni napori da se smanje troškovi i da se na taj način što je više moguće unapredi finansijska stabilnost zemlje.

Iako će u novom budžetu biti potrebno odvojiti dodatna ne tako mala sredstva za povećanje zarada zaposlenima, raduje podatak da su se predviđeni izdaci za subvencije i ostale tekuće rashode sada uspevaju smanjiti u zbiru od gotovo 120 milijardi dinara.

U suštini, nama je porast deficita usled pandemije u protekle dve godine najvećim svojim delom i nastao zato što se usled mera zatvaranja obarala privredna aktivnost, što je posledično rezultiralo nižom naplatom poreza i ostalih vidova prihoda, dok smo, s druge strane, bili prinuđeni da izdvajamo znatno više sredstava zarad davanja najrazličitijih vidova subvencija, pomoći, iznenadnih uvećanja troškova za razne vidove javnih nabavki.

Ovim budžetom se te rashodne stavke planiraju postepeno vratiti u one okvire u kojima smo bili pre 2020. godine. Iako se ti iznosi, nažalost, za sada još uvek ne mogu vratiti u one okvire pre dve godine, pozitivno je što se budžetom ide na njihovo smanjivanje.

Kada se radi o pojedinačnim ministarstvima, korisnicima budžeta, ja ću se, naravno, zadržati na Ministarstvu za brigu o selu na čijem se čelu nalazi predsednik PUPS-a Milan Krkobabić.

Po visini dodeljenih sredstava, to je jedno od ministarstava koje najmanje troši, ali dozvoliću sebi da kažem da u odnosu na uložena sredstva najviše i daje.

Revitalizacijom zadruga, projektima kupovine seoskih kuća i okućnica za mlade bračne parove, otpočet je jedan veliki posao, posao obnove i oživljavanja našeg sela o kome se retko kada vodilo računa u našoj istoriji.

Premijerka je na godišnjoj konferenciji za novinare pohvalila rad ministarstva i ministra Milana Krkobabića, naročito programe dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom mladima i radno sposobnom stanovništvu koje želi da nastavi život u seoskoj sredini.

Program dodele bezpovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom je prevazišlo sva očekivanja sa oko hiljadu prijavljenih građana. Zbog takvog interesovanja Vlada Republike Srbije rebalansom budžeta odobrila je dodatna sredstva kako bi se sve porodice koje ispunjavaju uslove konkursa u ovoj godini realizovali kupovinu kuća. Ovim je obuhvaćeno oko 3.000 ljudi sa preko 300 dece. Važno je naglasiti da je prosečna starost korisnika ovih sredstava ispod 30 godina starosti.

Ovi podaci potvrđuju da je ovim programom Vlade Srbije i Ministarstva brige o selu zaista otpočela revitalizacija našeg sela i to mladim ljudima koji žele da rade i žive na selu. Do sada je najaktuelniji projekat bio podrška novoosnovanim i starim zadrugama. Po prvi put ove godine sa težištem na novinama su pomognute i socijalne i turističke zadruge. Posebno raduje činjenica da su pomognute i dve zadruge sa Kosova i Metohije koje su ispunjavale uslove konkursa i dobili sredstva za nabavku mehanizacije u ratarstvu. Konkursom su podržane 18 starih zadruga i 39 novih zadruga, tako će svoje poslovanje unaprediti 15 ratarskih, 21 voćarska, šest stočarskih, četiri povrtarske, četiri vinogradarske, četiri pčelarske i jedna zadruga koja se bavi proizvodnjom lekovitog bilja.

Kroz program podrške jedinicama lokalne samouprave za kupovinu minibusa za prevoz seoskog stanovništva gde nema organizovanog prevoza, očekuje se da dvadesetak opština razreši ovaj svoj veliki problem.

Programom „Miholjski susreti sela“ obuhvaćeno je 961 selo u 68 lokalnih samouprava. Programi ovih manifestacija bili su jednodnevni i višednevni. U njima su uključeni preko 100 hiljada učesnika i posetilaca.

Ministar Krkobabić i ministarstvo na čijem je čelu nastavlja u narednoj 2022. godini sa realizacijom ovih i dva nova programa koji se odnose na obnovu seoskih domova u multifunkcionalne objekte i podrška rešavanju egzistencijalnih pitanja, odnosno pokretanja poslovnih aktivnosti mladog i radno sposobnog stanovništva koje živi u selima Srbije.

Sve programe koje Ministarstvo za brigu o selu sprovodi su u interesu seoskog stanovništva i svih u cilju poboljšanja uslova života i rada u selima. Ako znamo za podatak da 41,5% stanovništva Srbije živi u seoskom području, onda nam ovo govori koliko je ova činjenica bitna.

Dobro je što su ove potrebe prepoznate kao prioritetne i dalje, pa je ovo Ministarstvo dobilo i određeno povećanje svog budžeta za 2020. godinu u iznosu od 8,5%, kao i to da će najveći deo svih ovih sredstava, uz planirano povećanje za oko dodatnih 100 miliona dinara, u odnosu na ovogodišnji rebalans, biti utrošen na raznovrsne projekte poboljšanja privređivanja kvaliteta života i infrastrukture u seoskim sredinama.

Ono što treba posebno pohvaliti je da su u ovom budžetu sada posebno izdvojeni iznosi davanja za pojedine programe, pa će tako 502 miliona biti izdvojeno za podršku razvoju zadrugarstva, 501 milion za kupovinu kuća sa okućnicom, 154 miliona za adaptaciju i sređivanje raznih građevinskih objekata po selima, odnosno nekadašnjih zadružnih seoskih domova koji su najčešće izloženi propadanju, 120 miliona za kupovinu minibuseva za potrebe prevoza stanovnika sela do njihovih opštinskih sedišta, 120 miliona za podršku rešavanja egzistencijalnih pitanja stanovništva u seoskim sredinama, te još 44 miliona za podršku organizovanja kulturnih manifestacija po selima i međusobnim susretima sela u Srbiji.

Svedoci smo da doslovce svaki dan mediji izveštavaju o održavanju kulturnih manifestacija širom zemlje kroz program „Miholjski susreti sela“. Cilj ovog programa je obogaćivanje društvenog i sportskog života stanovništva u selima, negovanje tradicionalnog načina života i kulturno-istorijskog nasleđa.

Imajući u vidu zalaganja za ovaj projekat, lično sam bio prisutan na dve manifestacije u selu Malošište u jednoj nedovoljno razvijenoj opštini blizu Niša, odnosno opštini Doljevac, i u selu Donje Žapsko u gradu Vranju. Utisci su impresivni. Veliki broj sela ovih opština je bilo uključeno u program, ali i dosta izvođača susednih opština.

Ako se ovoj manifestaciji odazvao i naš poznati muzički stvaralac gospodin Dragoslav Mihajlović, poznat pod umetničkim imenom Kanarinac, onda nam to govori koliko je opravdan ovaj projekat „Susreti sela“. Verujem da će se i drugi naši poznati umetnici u raznim oblastima odazvati ovim manifestacijama. Publika je bila od beba u rukama mladih majki do baka i deka u pozamašnim godinama.

Svesni smo da su ovi iznosi u odnosu na potrebe skromni, štaviše da su potrebe, usudio bih se reći, i desetostruko veće, ponavljam, desetostruko veće. Ali, mora se priznati da je jedan sistem uspostavljen i u narednim godinama moramo raditi na tome da se ova sredstva značajno uvećaju, jer to u krajnjoj liniji neće biti gubici, već najočigledniji dobici ako se naša sela očuvaju i učine samoodrživim životnim prostorima u koje će ljudi postepeno dolaziti umesto da odlaze.

Druga važna oblast za našu poslaničku grupu na koju bih skrenuo pažnju je finansijski plan Fonda PIO. Ono na čemu stalno insistiramo, to je da se ovaj fond mora vratiti u stanje samoodrživosti i ovim predloženim finansijskim planom se nastoji ispunjavanje ovog cilja.

Iako je planirano povećanje sredstava koje će se dobiti putem dotacija od strane države, usled planiranog daljeg povećanja obima prihoda, njima će se dalje postići pokrivenost rashoda u visini od preko 82% planiranog budžeta fonda, što je slično odnosu koji smo imali i za ovogodišnji rebalans. To je značajan rezultat ako se ima u vidu činjenica da su do pre desetak godina u jednom momentu dotacije države iznosile preko 50% prihoda fonda, a da je taj procenat pre samo pet godina bio skoro 37, dakle, duplo veći nego što je danas.

Sa ovim se ne može biti potpuno zadovoljan, ali se možemo nadati da ako se nastavi ovim putem, da se kroz nekoliko godina ove dotacije spuste na jednocifreni procenat učešća u ukupnim prihodima fonda i time će se dragocena i značajna sredstva republičkog budžeta moći preusmeriti u druge svrhe.

Poštovani narodni poslanici, budžetski zakon predstavlja možda i najvažniji akt koji se u redovnim prilikama svake godine usvaja u parlamentu. Samo dela podataka koje sam ovde naveo, a koje su naveli i ostali poslanici i ministri u svom uvodnom izlaganju i predsednica Vlade, vidi se da je ovaj budžet realno zasnovan, da su u njemu na jedan odmeren način dati odgovori na krizu koja nas je pogodila, kako bi se onda prebrodila sa što je moguće manje negativnih posledica.

Zato će poslanička grupa PUPS – „Tri P“ dati svoju podršku za usvajanje, a na svima nama će biti zadatak da u okviru naših mogućnosti pomognemo njegovo ostvarivanje u praksi tokom naredne godine.

Svakako, otežavajuća okolnost kod planiranja budžeta za 2022. godinu, kao i za tekuću godinu, je i situacija izazvana pandemijom koronavirusa i nemogućnost sagledavanja posledica ove pandemije, za šta je potrebno planirati određena sredstva.

Ja kao predstavnik partije Ujedinjenih penzionera Srbije i poslaničke grupe PUPS – „Tri P“, partije koja se svojim programskim načelima opredelila za zaštitu najstarije populacije stanovništva penzionera, starijih osoba i socijalno ugroženog dela stanovništva, kao i radnika i proletera i poljoprivrednika proizvođača, iskoristiću priliku da u tom kontekstu govorim o potrebama da budžet ima socijalnu komponentu koja će zadovoljiti potrebe velikog dela stanovništva.

Vlada u celini i ministarstva pojedinačno treba da daleko veću pažnju posvete našim najstarijim sugrađanima kroz konkretne pozicije finansijskih sredstava kojima će se obezbediti sagledavanje problema i potreba starijih osoba.

Imajući u vidu da je Srbija država sa izrazito starijom strukturom stanovništva i spadamo u sam vrh evropske nacije i države koje imaju stariju populaciju stanovništva i važe za starije nacije u Evrope, onda svakako moramo i budžet i ostala zakonska rešenja da prilagođavamo ovoj strukturi stanovništva.

Srbija je potpisnik madridskog dokumenta pod nazivom Madridski međunarodni plan akcija o starenju, koji je usvojen još 2002. godine, koji označava prekretnicu u odnosima društva i države prema starijim osobama i predviđa izgradnju društva za sve uzraste.

Ovaj dokument traži od vlada potpisnica da se pristupi novom odnosu pitanjima starosti i starenja u 21. veku, a nosioci tih aktivnosti je Vlada u celosti, a pre svega Ministarstvo rada, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo prosvete, Ministarstvo omladine i sporta, Ministarstvo kulture, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, pokrajinski organi i organi jedinice lokalne samouprave, ustanove socijalne zaštite, zdravstvene ustanove, ustanove u oblasti obrazovanja i kulture u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

U skladu sa ovim dokumentom, Vlada Republike Srbije je još 2005. godine usvojila nacionalnu Strategiju o starenju sa ciljem stvaranja integralne i koordinirane politike, koje će društvo, privredu Republike Srbije, pre svega zdravstvenu socijalnu, tržište rada, obrazovanja, sport uskladiti sa demografskim kretanjima, odnosno promenama, kako bi se stvorilo društvo za sva životna doba koje posebno teži da zadovolji potrebe i oslobodi neiskorišćene potencijale starijih ljudi.

Starije osobe imaju veliko znanje, nagomilano dugogodišnjim radom, veliko iskustvo ali i mudrost, što je karakteristika starijih osoba. Zbog toga je neophodno da se oni uključuju u sve segmente društvenog života jer i dalje mogu i hoće da pomognu društvenoj zajednici.

U ime 1.700.000 penzionera i još 300.000 starih osoba koje nemaju nikakva primanja, jer nisu ostvarili pravo na penziju a ne mogu da ostvare vidove socijalne pomoći zbog posedovanja neke imovine na koju ne mogu da ostvaruju prihode zbog raznoraznih razloga, što ukupno čini oko 2.000.000 stanovnika ove naše prelepe Srbije.

Pokušaću da uverim nosioce pre svega izvršne vlasti da kod planiranja budžeta, ne samo Republike, već i pokrajine i lokalnih samouprava, da na adekvatan način sagledaju naše najstarije sugrađane.

Kada govorimo o starijim osobama preko 65 godina, a njih ima blizu 300.000 nisu u statusu penzionera. Treba svi mi da se pitamo šta sa tim brojem naših roditelja, baka i deka kako bi im bar malo omogućili dostojanstveniji život.

Mi iz PUPS-a smatramo da postoji mogućnost da se na tome dosta uradi.

Inicijativa predsednika PUPS-a i ministra u Vladi Republike Srbije gospodina Milana Krkobabića da se iznađe mogućnost da se tim našim najstarijim sugrađanima obezbedi neki vid kroz socijalnu ili garantovanu penziju u iznosu od preko 100 evra i na taj način pokažemo našu humanost i brigu upravo o toj kategoriji stanovništva.

Madridski međunarodni plan akcije o staranju na kome se zasniva Strategija o starenju Vlade Republike Srbije insistira da Vlada, ministarstva budu nosioci aktivnosti u saradnji sa nevladinim i humanitarnim organizacijama i udruženjima građana.

Savez penzionera Srbije kao reprezentativni predstavnik penzionera Srbije sa preko 650.000 svojih članova, kao i pokret Trećeg doba Srbije koji je tako reprezentativni predstavnik svih ljudi trećeg doba su takođe nevladine i humanitarne organizacije i udruženja građana i kao takvi nosioci su svih aktivnosti starijih osoba u RS u delu socijalnih potreba, zdravstvenih potreba, kulturno-zabavnih, sportsko-rekreativnih, edukativnih i drugih aktivnosti.

Zbog toga Vlada, državni organi i sve strukture vlasti na svim nivoima treba da Savez penzionera Srbije, pokret Trećeg doba Srbije doživljavaju kao partnere u realizaciji svojih programskih aktivnosti sa starijom populacijom.

(Predsedavajuća: Vreme.)

Ako je moguće, poštovana predsedavajuća, da koristim vreme…

(Predsedavajuća: Nije moguće, gospodine.)

Nije moguće, evo još dve rečenice.

Naravno, imate još desetak minuta poslaničke grupe koje možete koristi kada pređemo na to.

Zato će poslanička grupa Partija penzionera Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se predsedniku poslaničke grupe PUPS Tri P i izvinjavam. Zaista moramo da se pridržavamo Poslovnika.
Čim još dvoje ovlašćenih predstavnika završi, prelazimo na listu. Vi ste uredno prijavljeni i kada stigne red na vas imaćete još dodatnih 10 minuta poslaničke grupe.
Reč ima predsednik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije narodni poslanik Đorđe Milićević.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Poštovani ministre, poštovani predstavniče Ministarstva, mislio sam da će ministar odgovoriti na malopređašnje izlaganje pa sam zato zastao za trenutak, ali posle će. Moram najpre da pohvalim jedan, rekao bih, odgovoran i ozbiljan odnos Vlade Republike Srbije prema temi o kojoj danas govorimo, jer danas govorimo o najvažnijem zakonskom aktu, o budžetu Republike Srbije.

Budžet je život, iako imamo nerealan budžet, imamo i nerealan život. Zašto kažem odgovoran i ozbiljan odnos? Danas u najvećem delu sednice prisustvovao je veliki broj predstavnika Vlade Republike Srbije, što pokazuje jedan odgovoran i ozbiljan odnos prema parlamentu, a parlament je glas naroda. Dakle, odgovoran odnos prema građanima Srbije zbog kojih zapravo sve ovo danas činimo i radimo.

Što se tiče budžeta za 2022. godinu, kolega Marković je govorio i ja se u potpunosti slažem sa njim, budžet je, SPS naravno u Danu za glasanje će podržati, to apsolutno nije sporno jer je ovo nastavak jedne ekonomsko-socijalno odgovorne politike, koja u središtu ima upravo čoveka, građanina Srbije.

Sa druge strane, ovaj budžet jeste razvojni, ali jeste i socijalno odgovoran. Pored teške situacije zdravstvenih izazova sa kojima se ne samo Srbija, već i čitav svet suočava, Srbija je uspela da sačuva makro-ekonomsku stabilnost. Srbija je uspela da sačuva teško stečena fiskalna dostignuća do kojih se došlo zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije, koji je započet hrabrim, teškim, nepopularnim političkim merama 2014. godine.

Danas možemo uprkos teškoj situaciji da se okrenemo onome što jesu suštinska pitanja i što jesu kako je i predsednica Vlade definisala, dva stuba kada govorimo o ovom budžetu, a to su rast i razvoj i životni standard građana Srbije.

Ne možemo govoriti o budžetu za narednu godinu a ne spomenuti da je Vlada Republike Srbije, naravno uz podršku predsednika Republike Srbije, ali i svih nas ovde u parlamentu, pokazala da sistem može da funkcioniše onda kada je najteže. Ne samo da može da funkcioniše, već da može da ostvaruje jako dobre ekonomske pokazatelje i jako dobre ekonomske parametre.

Neko je rekao, tačno je da kada opozicija izađe i kada pokuša da kritikuje budžet. Vi možete pokušati da iznosite netačne podatke, da ne kažem neki drugačiji izraz, da slažete, ali kada je reč o ekonomiji, to je praktično nemoguće jer sve ovo je potkrepljeno činjenicama.

Zato govorim o prethodnom budžetu, najpre koji je omogućio dva paketa pomoći u ukupnoj vrednosti 704 milijarde dinara, što je 12,9% BDP. Šta je to što je učinjeno sa ovim sredstvima? Isplaćene su tri minimalne zarade za više od milion zaposlenih, odlaganje poreza i doprinosa na zarade za tri meseca, povoljniji krediti, isplata jednokratne pomoći od 100 evra za 6,1 milion građana i to je najbolji odgovor na kritike koje stalno pristižu od Fiskalnog saveta.

Izdvojeno je 2,6 milijardi dinara za pomoć poljoprivrednicima, smanjena je referentna kamatna stopa, stavljen je moratorijum na otplatu kredita najpre za tri, a zatim za još dva meseca. U decembru pomoć ide ka ugostiteljstvu, hotelijerstvu, turističkim agencijama, rentakar agencijama, jednokratna pomoć penzionerima u iznosu od četiri hiljade dinara, potom pet hiljada. Povećane su plate medicinskim radnicima za 10%, svi zaposleni u zdravstvenim ustanovama dobili su jednokratnu pomoć od 10.000 dinara. Sa prva dva paketa, bukvalno, spašena je privreda i privreda je održana na stabilnim i sigurnim nogama.

Drugi paket, zapravo treći paket ekonomske podrške i podrške privredi i građanima bio je vredan 257,1 milijarda dinara, odnosno 4,3% BDP i kada ukupno saberemo sva tri paketa, to je negde oko 17,2% BDP. Dakle, ja ne mislim da postoji jedna država u Evropi i u svetu koja je toliki teret krize u periodu pandemije prihvatila na sebe. Već sam rekao razloge zbog kojih je Srbija bila u mogućnosti i Vlada Republike Srbije da to učini.

Ovaj budžet za 2022. godinu je budžet za bolji život, rekao bih, svih građana Srbije.

Podsetiću još jednom, globalna kriza prouzrokovana korona virusom pogodila je ne samo našu privredu, već i svetsku ekonomiju. Brojne zemlje su se suočile sa najvećim ekonomskim problemima u poslednjih nekoliko decenija, a Srbija je odgovornom, mudrom, ozbiljnom politikom uspela da izađe kao pobednik, zahvaljujući upravo ekonomskim paketima o kojima sam malo čas govorio, očuvala makroekonomsku stabilnost, izbegla dramatičan pad BDP sa kojima su se suočile brojne svetske ekonomije. Tome je umnogome doprineo reformski kurs Vlade Republike Srbije, ponavljam, koji je započet 2014. godine.

Sprovođenje strukturnih reformi dalo je rezultate. Srbija je, recimo, 2019. godinu završila sa rekordnim rastom privredne aktivnosti od 4,3%. Zabeležena je rekordno niska stopa nezaposlenosti od 10,4%, a nivo učešća javnog duga u BDP je bio ispod 60%. Zahvaljujući tome, stabilnoj fiskalnoj poziciji na kraju 2019. godine, Srbija je uspela da u 2020. godini, godini punoj izazova, godini punoj iskušenja, pravovremenom i odgovornom politikom ostvari i ekonomsku i finansijsku stabilnost.

Statistički parametri potvrđuju da je pandemija ostavila manje ekonomske posledice po Srbiju u odnosu na druge evropske zemlje. Mi smo prošle godine imali jedan od najmanjih padova BDP u Evropi i potpuno smo ubeđeni da će Srbija na kraju ove godine realizovati onu projektovanu stopu BDP od 7%, možda čak i preko 7%.

Ovo su impresivni rezultati koji nam zaista daju mogućnost da u periodu koji je pred nama razmišljamo o daljem povećanju plata i penzija. I danas slobodno možemo da kažemo da Srbija jeste na stabilnim nogama, dva temelja budžeta 2020. godine, kao što sam rekao, životni standard građana, izdvajanja više sredstava za kapitalne investicije i on predstavlja finansijsku i razvojnu sliku Srbije danas.

U budžetu za 2022. godinu planiran je rast od 4,5%, ukupni budžetski prihodi i primanja iznosiće 1.516,8 milijardi dinara, dok su ukupni rashodi i izdaci predviđeni u iznosu od 1.717 milijardi dinara. Javni dug na centralnom nivou vlasti će, kako je predviđeno, na kraju 2022. godine biti 55,5% BDP, što je niže od nivoa Mastrihta, što je takođe veliki uspeh.

Ovim budžetom ova vladajuća koalicija, Vlada Republike Srbije, još jednom pokazuje da ne daje prazna obećanja. Dakle, ovaj budžet usmeren je ka rastu životnog standarda građana, ka rastu plata i penzija.

Kao što je bilo reči u uvodnom izlaganju, zaposleni u zdravstvu, vojsci, socijalnoj zaštiti, imaće uvećane plate za 8%, dok će plate ostalih budžetskih korisnika biti povećane za 7%. Pored toga, minimalna cena rada za 2022. godinu iznosiće 35.012 dinara. To je povećanje od čak 9,4%.

Penzije će biti povećane za 5,5%, u skladu sa švajcarskom formulom, a kao što je, između ostalog, više puta rečeno, penzioneri će u februaru mesecu dobiti i jednokratnu pomoć od 20 hiljada dinara.

Kada smo kod penzija, podvukao bih samo jedan podatak. Ukupno povećanje penzija u periodu od 2012. do 2021. godine je rekordnih 30,9%. Očekujemo da na kraju ove godine prosečna plata bude oko 620 evra. Dakle, Srbija polako ali sigurno ide ka cilju, a to je da 2025. godine prosečna plata u državi bude 900 evra a prosečna penzija 430 evra.

Ekonomsko jačanje Srbije i podizanje životnog standarda građana konkretno poboljšanje kvaliteta života je među glavnim prioritetima Vlade Republike Srbije i to pokazuje i potvrđuje i ovaj predlog o kojem danas govorimo.

Budžet za 2022. godinu predstavlja kontinuitet u održavanju poboljšanja standarda građana. Država nastavlja sa ekonomsko-socijalnom politikom.

Drugi stub razvoja srpske ekonomije jeste izdvajanje novca za kapitalne projekte, što mi u potpunosti podržavamo i pozdravljamo. Podsećamo, prethodnim budžetom izdvojena su bila maksimalna sredstva tada otprilike 333 milijarde dinara, što je, čini mi se, bilo 5,5% BDP. Rebalansom je izdvojeno još dodatnih 80 milijardi dinara, a ovim budžetom za 2022. godinu predviđena su sredstva u iznosu 486 milijardi dinara, što je 7,3% BDP.

Samo neki od značajnih kapitalnih projekata, za čiju realizaciju su sredstva obezbeđena u budžetu jesu izgradnja Beogradskog metroa, izgradnja autoputa E 763, deonica Preljina-Požega, izgradnja autoputa E 761, deonica Pojate-Preljina, zatim autoputa E 761 Beograd-Sarajevo, izgradnja Fruškogorskog koridora, o kojem je bilo reči, projekat mađarsko-srpske železnice, rekonstrukcija i modernizacija železničke pruge Subotica-Segedin i mnogo toga još.

Rekao bih da je jučerašnji dan bio istorijski za sve Beograđane, za sve građane Srbije jer nakon više decenija konačno se krenula sa izgradnjom metroa. Ideja izgradnje i razvoja metroa je stara punih 70 godina. U pitanju je jedan od najvećih razvojnih projekat u zemlji. Metro je svakako dugoročna investicija. To je projekat od ogromnog strateškog značaja, pored toga što će omogućiti kvalitetniji i brži i ekološki čistiji vid prevoza, izgradnja metroa zaposliće i veliki broj stanovništva kako tokom same izgradnje, tako i tokom same izgradnje, tako i tokom održavanja sistema. Sve to u krajnjoj liniji će uticati na rast BDP.

U Srbiji se trenutno gradi oko 1.300 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, a samo u prethodnih pet godina u periodu od 2016. do 2020. godine urađeno je pet hiljada kilometar puteva, što lokalnih, regionalnih i državnih.

Dakle, Srbija se gradi, grade se putevi, pruge, metroi. Putevi ne samo da spajaju ljude, već nas povezuju sa celim okruženjem. Važno je da se infrastrukturno razvijamo. Svako ulaganje u infrastrukturu podstiče rast ekonomije. Nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. To je svima jasno.

Srbija je danas jaka i ekonomski stabilna i jedan je lidera u regionu kada je reč o privlačenju stranih direktnih investicija. U prošloj godini kada su sve ekonomije sveta bile pogođene korona krizom taj priliv je iznosio tri milijarde evra, a u prvih osam meseci stranih direktnih investicija priliv iznos 2,493 milijarde evra.

Pre nekoliko dana, ne znam koliko tačno, ali pre nekoliko dana je otvorena jedna od najmodernijih, najsavremenijih fabrika, nemačka fabrika koja je kažem najmodernija i najsavremenija sigurno ne samo u Srbiji, već i u okruženju, što je potvrda i pokazatelj pre svega vladavini prava, o kojoj je maločas bilo reči.

Često nam spočitavaju da ne poštujemo vladavinu prava, da u Srbiji nema pravne sigurnosti. Znate, investitori kada dođu negde oni dođu ne da bi otišli odatle, već da bi ostali. O tome konkretno govori pokazatelj i činjenica da je, recimo, 2014. godine u nemačkim kompanijama u Srbiji radilo 17.000 građana Srbije, a da danas radi preko 70.000 građana Srbije i da će trgovinska razmena u ovoj godini sa nemačkom, recimo, konkretno, biti tri milijarde evra.

Kompanija „Bas“ je otvorila fabriku u Subotici. Tačno je da je grad Subotica omogućio 10 hektara zemlje, da je infrastrukturno sredio, ali će biti uloženo 65 miliona i uz to zaposleno 550 radnika.

Dakle, svakodnevni priliv novih stranih direktnih investicija i nije ni čudo što „Fajnešl tajms“ već nekoliko godina unazad Srbiju svrstava među prve kada je reč o privlačenju stranih direktnih investicija kao atraktivnu investicionu destinaciju, jer otprilike od kada gledamo zapadni Balkan čitav priliv stranih direktnih investicija od 100% nekih 60% do 70% dolazi upravo u Srbiju. Odatle i potvrda one konstatacije da postoji pravna sigurnost, jer da nema pravne sigurnosti strani investitori sigurno ne bi dolazili.

Izgradnja infrastrukturnih projekata, dakle i strane direktne investicije imaju ogroman uticaj na rast ekonomije. Vlada Srbije je to prepoznala i u skladu sa tim projektovala budžet o kojem danas govorimo.

Cilj fiskalne politike za 2022. godinu jeste da se pruži podrška kupovnoj moći stanovništva, odnosno da se poboljša materijalni položaj građana Srbije i cilj je nastavak kapitalnih ulaganja.

Ovaj budžet je rezultat, dakle, jedne odgovorne ekonomske politike, predstavlja garant boljeg života građana, privrednog rasta, smanjenja nezaposlenosti, novih radnih mesta, daljeg povećanja investicionih aktivnosti i on je slika jednog velikog uspeha, slika naše ekonomske snage i ekonomske stabilnosti.

Veoma je važno, o tome je maločas kolega govorio, što su izdvojena daleko veća sredstva za poljoprivredu, jer ovaj period iza nas, period pandemije je pokazao da onda kada je najteže možete da se oslonite uvek samo na dva osnovna ili stabilna resursa, a to su sopstveni resursi, sopstvena hrana, proizvodnja i tradicionalno prijateljstvo, odnosno tradicionalno prijateljski odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama.

Nismo imali treću vrstu pomoći i treću vrstu podrške osim sami sebe i onoga što je učinila Vlada Republike Srbije.

Dakle, jako je važno što je povećan iznos sredstava za poljoprivredu.

Ako mi dozvolite vrlo kratko bih se osvrnuo na jedan projekat koji je bio predmet kritike Fiskalnog saveta, a to je izgradnja nacionalnog stadiona. Naime, osvrnuo bih se na tu vest.

Fudbalska reprezentacija Srbije izborila je plasman na Svetsko prvenstvo. Malo je reći da nema građanina koga ova vest nije obradovala. U tom kontekstu pomenuo bih upravo i izgradnju nacionalnog fudbalskog stadiona. U pitanju je veliki razvojni projekat koji će dati mogućnost da i naša zemlja bude domaćin nekog međunarodnog sportskog takmičenja, što bi, razume se, doprinelo i ekonomskom rastu naše zemlje. Tu pre svega mislim na podsticaj u turizmu i trgovini.

Kada predstavnici Fiskalnog saveta postave pitanje – gde je tu ekonomska opravdanost? Evo, ekonomske opravdanosti u jednoj rečenici - turizam, trgovina, organizacija velikih međunarodnih takmičenja.

Zato, za ovaj projekat, takođe, imate punu podršku poslaničke grupe SPS, kao što ćemo, kao što sam rekao i u uvodnom izlaganju, u danu za glasanje podržati predloženi zakon budžeta za 2022. godinu.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem se ovlašćenom predstavniku, odnosno predsedniku poslaničke grupe SPS.
Reč ima ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe Aleksandar Vučić – Za našu decu, narodna poslanica dr Aleksandra Tomić.
Izvolite.

Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, danas smo imali prilike da čujemo i od premijerke i od ministra finansija i od drugih ministara koliko je zaista Srbija napredovala na osnovu onih rezultata koji se završavaju sa ovom godinom, a i na osnovu planova koje sa ovim budžetom pravimo za sledeću godinu.

Najvažniji detalj u stvari koji mislim da negde svima glavni argument kada razgovaramo sa građanima Srbije je u stvari da kada posmatrate 2020, 2021. godinu i onu koju planiramo da ostvarimo u tom svom ekonomskom delu, kada posmatramo rast BDP, odnosno rast naše privrede, suštinski pokazuje visoke stope rasta u odnosu na sve zemlje, pa čak i razvijene zemlje EU, u vreme najveće krize koja je izazvana pandemijom, ali i one koju najavljuju, krizu pod uticajem velike inflacije i određenih poskupljenja energenata.

To znači da je Srbija zaista zahvaljujući i Aleksandru Vučiću i Vladi Republike Srbije iskoristila i ove krize i ove rizike i sve pritiske da pokaže da je sposobna da se nosi sa ovakvim izazovima i da sve te pritiske iskoristi u delu koji ima na osnovu svojih kapaciteta i pokaže da je sposobna, jer su mnogi svetski stručnjaci govorili da je naša privreda jako žilava i to se pokazalo u prošlog godini, ali očito možda nisu prepoznali taj deo našeg preduzetničkog duha u smislu ekonomskih aktivnosti i naše privrede i države koja je proaktivno reagovala na sve zahteve, ne samo građana Srbije, nego i same privrede.

Tako da, ovaj rast koji je planiran za sledeću godinu, od 4,5% BDP je u stvari rast koji je planiran i za zemlje EU, pogotovo centralne i istočne Evrope, koje spadaju u jedne od nerazvijenijih zemalja.

Da bi prikazali sve te parametre koji su dati u ovom planu za sledeću godinu, treba da pođemo od toga kako je naše međunarodno okruženje. Mi se nalazimo na teritoriji tzv. zapadnog Balkana i uglavnom se posmatraju zemlje sa svojim određenim makroekonomskim indikatorima, rezultatima koje postižu u svojim privredama i očito Srbija, kada posmatrate sa tog stanovišta iskače po svojim rezultatima. Iskače i po onome što su strane direktne investicije za ovu godinu i za prethodnu godinu. Očito je to nekih 60% ukupnih investicija zapadnog Balkana. Zato je važno da se kaže da moramo malo šire to da gledamo i obzirom da smo duboko zagazili u sam proces evropskih integracija i ponašamo se u samom procesu evropskih integracija kao relevantna zemlja da razgovara sa članicama EU, onda treba reći da rezultate koje postiže zaista idu rame uz rame sa ovim državama.

Mislimo da je delta soj iznenadio, ne samo svet, nego i najrazvijenije zemlje koje imaju najrazvijenije ekonomije, jer se niko nije nadao da će u ovoj godini pandemija zaista nastaviti svojim punim kapacitetom, odnosno da će privreda biti zaista u nemogućnosti da pokaže visoke stope rasta u odnosu na 2020. godinu.

Od juče imamo Austriju kao članicu EU, jednu od najrazvijenijih zemalja gde je uveden lok daun u narednih nekoliko nedelja. Znači, potpuno zaustavljanje privrede. Imate zemlju koja nije mogla da se u određenom segmentu izbori sa pandemijom Kovid 19, sa tim delta sojem, nije mogla da se izbori sa procesom vakcinacije na onaj način kako se Srbija nosi. Da li je to lako? Očito da nije. Da li je to jednostavno uopšte za državu kao nekog ko treba da sprovede postupak vakcinacije i da dokaže građanima da je to jedini put normalnog života, privrednih aktivnosti, sektora kao što su obrazovanje, kultura, zdravstvo koje paralelno sa privredom mora da se posmatra i mora da se osluškuju zahtevi i lekarske struke? Nije jednostavno, ali je nešto što se pokazalo da u Srbiji daje određene rezultate.

Mi smo uspostavili taj balans između problema koji su izazvani pandemijom i problemi koji nastaju usled funkcionisanja privrede u vreme ovakve krize.

Ono što je najvažnije reći da sam MMF kada je projektovao uopšte stope rasta i za ove zemlje centralne i istočne Evrope i za razvijene zemlje, on govori o tome da nije hteo da menja tu stopu, i kada govori za sledeću godinu da je ona 4,5%, iako je u ovoj godini globalna ekonomija rasla svega 5,9%, Srbija je rasla, znači, i porašće za preko 7%. Čuli smo premijerku, da li će to biti 7,2%, 7,3% 7,4% ili 7,5%, to moramo da sačekamo kraj godine, ali vrlo je važno reći koje je to međunarodno okruženje pod kojim Srbija danas planira 2020. godinu i ostvaruje ove rezultate na kraju ove godine.

Znači, očekivani plan oporavka EU u stvari pokazuje da stope rasta će ići isto ovako kao što smo planirali mi. To znači da je Ministarstvo finansija zaista krajnje odgovorno, mudro, konzervativno, planiralo rast.

Kada pričamo o inflaciji, očekivanom rastu inflacije, mi danas govorimo o visokoj stopi rasta za ovaj kvartal, ali je Narodna banka, naravno kada govorim o inflaciji, projektovala i u ovoj godini i za sledeću godinu prosečnu stopu rasta za 3,7%. Podsetiću vas da je u ovoj godini rekordno rasla inflacija kada je u pitanju EU i MMF očekuje za sledeću godinu da će ona padati za gotovo 2,7%.

Kada govorimo uopšte o kamatnim stopama, one nisu mnogo rasle, svega 0,1% kada govorimo o Evropi, ali i rizici koji su sve veći i produktivnost, očekuju da sledeće godine, bez obzira što su u ovoj godini imali najviši javni dug, odnosno udeo javnog duga cela Evropa na nivou 98,7%. Znači, to su egzaktni podaci koji govore o razvijenim državama EU.

Šta je sa Srbijom? Srbija, kao što znate, ovu godinu završava sa visokim stopama rasta, sa visokim procentom udela javnih ulaganja koje govore najviše u prilog infrastrukturi, ali govorimo o tome da je ta domaća tražnja pogotovo u letnjem periodu kada su određeni sektori trgovine, turizma, saobraćaja jako rasli. Zbog toga je ta domaća tražnja rasla, samim tim izvoz je rastao i infrastruktura, naravno, počinje da prihoduje ono što smo završili od saobraćajnica, ali i stvara mogućnosti da onaj investicioni ciklus koji smo započeli u ovoj godini, u sledećoj godini nastavimo.

Realan sektor, ono što je najvažnije, to je otvaranje novih radnih mesta. Vi ste imali prilike da čujete gospodina Vučića, koji je otvorio, koji kaže da je učestvovao u otvaranju 55 fabrika, od toga se ni jedna nije zatvorila i čuli smo podatak danas da je 60 hiljada novih radnih mesta otvoreno u vreme najveće krize. Prema tome, ono što je za nas najvažnije, to je da je rast i same aktivnosti u oblasti poljoprivrede takođe pokazalo visoke stope, to pokazuje čak i onaj deo koji se odnosi na same subvencije i podršku u ovoj godini, koji će u sledećoj godini biti veći za gotovo 40%

Ukupni prihodi za sledeću godinu koji se planiraju i projektu su 1.516,9 milijardi dinara, što je gotovo 1,9% više, a ukupni rashodi koji se planiraju za sledeću godinu su 1.717 milijardi dinara, što je 4,23% manje nego što smo imali kada gledate procentualno troškove u ovoj godini. Samim tim deficit onda projektovan za sledeću godinu, planiran je 202 milijarde, što je oko 3%.

Ono što smo imali prilike da čujemo od Fiskalnog saveta, da oni misle da će prihodi biti mnogo veći. Oni čak smatraju da sa ovim stopama možda taj deficit bi trebalo da bude i manji, ali ono sa čime se slažu sa projekcijama koje su za sledeću godinu, da su vrlo konzervativno, mudro i krajnje taktički isplanirane, pogotovo što znamo da moramo da uzmemo u obzir rizike za koje danas niko ne zna da vam odgovori kakva će situacija biti u Evropi, u svetu kada je u pitanju gas, kada su u pitanju energenti, kada je u pitanju cena električne energije i kada je u pitanju sama inflacija.

To je ono što mi negde pretpostavljamo, kao država, koliko će to biti, ali ne bežimo od toga da smatramo i to je Narodna banka Srbije decidno rekla na osnovu svojih istraživanja, da smatra da do 1. jula će taj procenat inflacije znatno padati, jer će proći grejna sezona, da će deo koji se odnosi na porast troškova određenih cena na malo kada je u pitanju i građevinarstvo, i poljoprivreda, i cena metala na svetskom tržištu padati i stabilizovati se polovinom sledeće godine.

Znači, nama je jako važno bilo kao državi da napravimo jedan plan, da u roku od sledećih šest meseci zaista celu situaciju koja je dovela do toga da imamo visoke stope rasta, na neki način to ne pojedemo. Mislim da mi sa ovim planom koji ste izašli i kao ministar i kao Vlada Republike Srbije, kada su u pitanju ovako visok stepen javnih ulaganja, uopšte kapitalnih investicija od 486 milijardi dinara što je 7,8% BDP, u stvari je garancija za rast od 4,5%.

Sećate se, prošle godine u ovo vreme takođe su nas kritikovali da je nemoguće postići rast od 6%, pa smo rekli da upravo zbog toga smatramo da je to jedna garancija da ćemo sigurno ići na tolike stope rasta, pa se ispostavilo da nije 6%, nego je preko 7%. To je ono što negde mislimo da i sledeća godina nam garantuje tu jednu ekonomsku stabilnost.

Naravno, ono što je najvažnije jeste da ovim budžetom obezbeđujemo bolji život građana, da mislimo o njihovom standardu. Zbog toga ste i predložili da povećanje plata buce na tom nivou od 7,3% u proseku što znači da će vojska, zdravstvo i sve socijalne ustanove dobiti povećanje od 8% kada je u pitanju davanje iz budžeta i zaposleni u ovom sektoru, a da će svi ostali kada govorimo o javnim sredstvima, imati povećanje ličnih dohodaka od 7%.

Samim tim, suštinski, sve one dobre rezultate u stvari vi želite kao Vlada da podelite sa građanima Srbije koji su zaista imali snage da se nose sa svim ovim promenama koje su nastupile u celom svetu, pa i kod nas.

Ono što je najvažnije, to je da penzioneri nikada nisu zaboravljeni kada su u pitanju dobri rezultati države. Oni, pored toga što su preračunato do sada dobili od države u ova teška vremena 500 evra, svako u vidu određene podrške iz budžeta Srbije, za sledeću godinu država ima plan na osnovu ovog budžeta, a narodni poslanici sigurno će to podržati, to je funkcionisanje stalno, tzv. švajcarske formule, povećanje penzija za 5,5% i jednokratna pomoć koja će biti u februaru mesecu od 20.000 dinara.

Minimalna zarada, znači taj deo koji se odnosi na neoporezovani lični dohodak je povećan za 9,54%, znači nije više 18.300, nego 19.300 i imate rasterećenje privrede kada je u pitanju porez koji se odnosi poslodavce, koji će biti umanjen za 0,5%. Možda to izgleda jako mali procenat, ali ako uzmete u obzir fabrike koje zapošljavaju veliki broj ljudi, onda taj procenat i nije mali ako smo tog saznanja da visoko sofisticirane tehnologije koje sve više danas imaju i zapošljavaju mlade ljude sa visokim ličnim dohocima, onda zaista ovaj deo rasterećenja privrede predstavlja značajan benefit.

Kada pričamo uopšte o kursu dinara, Narodna banka garantuje za taj stabilan kurs dinara i to je ono što je najvažnije da ona kontroliše sidro, tzv. sidro inflacije i kontroliše kurs Narodne banke. I, vrlo važno, što smo imali prilike da čujemo, da postoje rezerve Narodne banke i da one iznose 16,5 milijardi evra i da je čak u oktobru mesecu Narodna banka otkupila, praktično uspela da kupi još milijardu kao rezervu.

Vrlo je bitno da se kaže da subvencije u sledećoj godini koje su na određeni način projektovane se odnose isključivo za privredu i poljoprivredu, da sada imamo jedan deo sredstava koji će biti oslobođen, u smislu onoga koje su bile date u ovoj i u prošloj godini, kao posledice izazvane krizom Kovid-19 i to je ta cifra od ove godine i od prošle, od osam milijardi dinara. Sada imamo znatno manje i zbog toga su ta sredstva, naravno, jako dobrodošla za realizaciju projekata koji su od velikog značaja za infrastrukturne tzv. kapitalne projekte. Tu je u pitanju i završetak mnogih poslova, kada je u pitanju i Fruškogorski koridor i Moravski koridor, deo koji se odnosi na izgradnju saobraćajnice brzih pruga, znači železničkih pruga, Beograd-Budimpešta, i naravno, jedan od najvažnijih kapitalnih projekata o kome Srbija govori već 50 godina, a to je početak izgradnje metroa.

Kada pričamo o izgradnji metroa, samo za sledeću godinu je planirana cifra od pet milijardi dinara u budžetu Srbije. Prema tome, to pokazuje ozbiljnost zaista ove ideje da ovaj projekat ozbiljno bude pokrenut i da ta realizacija ide onom brzinom koja je projektovana i od strane Vlade Republike Srbije, nadležnih ministarstava, ali najvažnije je reći koji su to sektori koji su doveli do toga da beleže velika povećanja.

Pre svega, očito je Zelena agenda, koja je jedna od najvažnijih pre svega političkih platformi Evropske unije, pokazala da u Srbiji može da živi svoju realnost, a ne da bude predmet određenih političkih neistomišljenika i projektovanje određenih filozofija sa kojima pokušava da se izađe pred građane Srbije i da se dobije neki glas više da bi se ušlo u parlament i na konto toga pričati kako ništa nije urađeno.

Izvinite, ali 36 milijardi dinara za sledeću godinu Ministarstvo finansija, u dogovoru sa Ministarstvom građevine i Ministarstvom za zaštitu životne sredine, opredelilo je za realizaciju tačnih i realnih projekata. Znači, i kada pričamo o upravljanju otpadnim vodama, i kada pričamo o kanalizaciji, i kada pričamo o transfernim stanicama koje se odnose na skupljanje čvrstog otpada, znači osam transfernih stanica, 50 lokalnih samouprava, učestvovaće u ovako važnim projektima.

To je ono što mi kao narodni poslanici moramo da kažemo građanima, mi se bavimo realnim životom, bavimo se potrebama građana Srbije, a oni koji se bave pričama od kojih misle da će politički da profitiraju su samo prazne priče kojima žele da ostvare sebi neke svoje političke ciljeve zarad toga da bi sutradan predstavljali neke faktore, a onda razgovarali sa određenim stručnjacima iz Evropske unije, koji bi sutra priznali i Kosovo i naravno ugasili termoelektrane i promenili život Srbije potpuno na jedan način koji je vladao do 2012. godine.

Znači, oni koji su imali iskustva su videli kako to izgleda – nema ni plata, nema ni penzija, zaduživanje iz kredita da bi isplatili plate prosvetnim radnicima, da bi isplatili penzije. To jednostavno ne sedi na realnim osnovama, to nije politika koja građane Srbije može da odvede u budućnost, ta politika jednostavno je politika prošlosti. Oni nisu shvatili uopšte politički momenat i važnost zbog čega treba ići korak po korak sa razvojem i Srbije i rame uz rame sa razvijenim ekonomijama sveta. Treba sarađivati sa svima i treba imati inicijative i kao što je „Open Balkan“, bez obzira na to što jednostavno možda imate probleme istorijske iz prošlosti sa određenim državama u vašem komšiluku, ali kada je u pitanju ekonomija, ta ekonomija donosi rezultate. To je ono što je za nas od velikog značaja, zbog čega mladi treba da ostanu u Srbiji, zbog čega jednostavno moramo da razmišljamo o budućnosti Srbije.

Aleksandar Vučić je to prepoznao. On je u datom trenutku uvek reagovao krajnje promptno, što znači da je zaista na proaktivan način reagovao i kada je u pitanju bilo donošenje teških odluka, nije se libio da jednostavno povuče korake koji će nas odvesti napred, a koje možda u datim trenucima mnogi građani nisu shvatili.

Ono što je za nas važno je da ovim budžetom u sledećoj godini pokazujemo da su sektori kao što su saobraćaj, kada su u pitanju kapitalne investicije, policija, znači, imaju veća ulaganja u infrastrukturu, recimo za 2,2 milijarde, zatim Ministarstvo rada ima veća davanja kada je u pitanju socijalna politika, pokazuje da ono što vam napravi kao novu vrednost, infrastruktura, to je ono što u stvari vi možete da podelite sa građanima i kroz određene ciljne grupe koje imaju potrebu da država brine o njima, a to je jednostavno oblast socijale.

Kada pričamo o Ministarstvu pravde, takođe su određena veća davanja u sledećoj godini i čuli smo od naše koleginice Jelene Žarić Kovačević koji sve sudovi će biti u sledećoj godini na određeni način unapređeni i njihov rad, kada je u pitanju infrastruktura. Ministarstvo za lokalnu samoupravu prvi put sada ima 26% veći budžet, s tim što su transferna sredstva o kojima su mnoge kolege pričale zbog lokalnih samouprava na nivou 33,3 milijarde dinara. Naravno, svi traže iz lokalnih samouprava da se povećaju ova sredstva, a uporno Vlada i Ministarstvo ulažu kroz projekte mnogo veća sredstva i to je ono što lokalne samouprave moraju da se naviknu, da pišu projekte.

Ono što je najvažnije reći je da je ovaj budžet napravljen da bude investicioni, razvojni, socijalno odgovoran i da ono što je Aleksandar Vučić započeo 2014. i 2016. godine u tom smislu, investicionom ciklusu, kao predsednik države, da se on nastavlja sa punom odgovornošću. Zato ćemo u danu za glasanje podržati ovakav predlog budžeta. Hvala.

Zahvaljujem se ovlašćenoj predstavnici poslaničke grupe „Aleksandar Vučić – Za našu decu“.
Pošto su govorili svi predsednici ili ovlašćeni predstavnici poslaničkih grupa, prelazimo na listu govornika.
Reč ima narodni poslanik prof. dr Jahja Fehratović.