Zahvaljujem.
Reč ima ovlašćeni predstavnik Ujedinjene doline narodna poslanica Selma Kučević.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, pred nama se danas na dnevnom redu nalazi veoma značajan Predlog zakona o budžetu za 2022. godinu. Ovaj predlog zakona određenim delom sadrži zaista zanimljive i napredne mere. Međutim, održivost ovih mera u kontinuitetu jeste upitna.

Kada govorimo o zanimljivim i naprednim merama, tu pre svega mislim na unapređenje materijalnog položaja građana u vidu povećanja plata, penzija, značajnog ulaganja u kapitalne investicije. Obzirom da je ovaj predlog zakon trebao biti razvojni i kao takav apsolutno prihvatljiv svim građanima Republike Srbije, ja kao građanka jedne od najnerazvijenijih opština i opština koje spadaju čak i u red devastiranih opština nažalost to ne mogu reći.

Ako želimo da država Srbija bude moderna evropska zemlja, odnosno zemlja koja prihvata i deli evropske standarde, onda smatram da princip decentralizacije i regionalizma mora zaista biti rukovodeći princip vođenja i zvanične državne politike i njenog odnosa prema određenim područjima u našoj zemlji.

Ja sam nekoliko puta naglašavala da je opština Tutin jedna od najmlađih opština u ovoj državi prema prosečnoj starosti stanovništva.

Ovih dana smo imali priliku da čujemo dosta toga da će država pružiti nove podsticajne mere za populacionu politiku, dok sa druge strane mene zabrinjava jedan tolerantan odnos države prema masovnim migracijama, dakle, zapostavljenost, kao i nebriga države prema područjima i opštinama gde žive i gde ima najviše mladih ljudi.

U tom pogledu opština Tutin kandidovala je nekoliko projekata koji su od krucijalnog i egzistencijalnog značaja za sve njene građane koji se, nažalost, nisu našli u ovom predlogu zakona. Jedan od tih projekata svakako jeste završetak radova sportske hale. Na primer, opština Tutin nema gradsku sportsku halu, kao ni školsku u okviru dve osnovne škole u gradskom području. Objekat je započeo sa izgradnjom 2005. godine u dvorištu osnovnih škola, u kojima nastavu pohađa preko 2.100 osnovaca. Projekat je odobren od strane Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, a zbog povlačenja finansijskih sredstava usled pandemije obustavljen je postupak javne nabavke.

Zatim, projekat sanacije objekata srednjih škola, gimnazije i tehničke škole. Projekat je odobren od strane Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima i u obe škole nastavu pohađa preko 1.100 osnovaca. Projektom je predviđena sanacija fasade objekta srednje škole, kao i sanacija i rekonstrukcija objekta radionice koju koristi Tehnička škola, kao i uređenje celokupnog školskog kompleksa, da bi isti bio pogodan za upotrebu.

Aplicirali smo i sa mnogim drugim projektima, poput izgradnje zatvorenog bazena u sklopu školskog kompleksa "Tršo" i spoljno uređenje kompleksa. Opština Tutin nema ni školski, a ni javni gradski bazen. O značaju ovih projekata, pogotovo sportske hale, kao i zatvorenog gradskog bazena, zaista je suvišno govoriti, pogotovo ako uzmemo u obzir da u zimskom periodu 2.100 osnovaca svoje predmetne i školske aktivnosti uglavnom sprovode na otvorenom školskom terenu.

Još jedan od projekata jeste rekonstrukcija i dogradnja doma zdravlja. Dom zdravlja sa dispanzerom izgrađen je još 1980. godine i zahteva obimnu rekonstrukciju, sanaciju, rekonstrukciju i zamenu dotrajalih elemenata.

Dalje, izgradnja škole na Maloj Ravni, gde usled prirasta stanovništva i širenja grada imamo veliku potrebu za izgradnjom naših školskih objekata.

Za sve ove projekte opština Tutin je izdvojila veoma značajna sredstva za izradu projektno-tehničke dokumentacije, koji su stopirani usled pandemije. Stoga mene zanima, kao i sve građane ove opštine, kada ćemo mi moći barem okvirno da očekujemo realizaciju istih?

U ovom predlogu zakona mi imamo i veliku posvećenost sektoru bezbednosti, čiji značaj svakako ne sporim, ali smatram da je možda bilo prioritetnije dati na značaju i više pažnje posvetiti kako bolnicama, takođe i školama.

Ono što moram da spomenem svakako jeste potencijal i značaj Sjeničkog jezera i seoski turizam u ovoj opštini, koji nisu čak ni približno iskorišćeni i smatram da je u njihov razvoj potrebno mnogo više ulaganja.

Projekat od značaja za razvoj Sjenice jeste svakako podrška regionalnom centru za razvoj poljoprivrede i sela, kao i ustupanje zemljišta za izgradnju industrijske zone ili slobodne zone, zone za unapređeno poslovanje, sa akcentom svakako na razvoj poljoprivrede.

Dalje, infrastrukturno opremanje ski-centra "Žari", sa nacionalnim biatlon centrom, zatim osvetljenje kompleksa, izgradnja ski-liftova i prateće infrastrukture.

Takođe, razvoj i opremanje lokacija na Uvcu, Pešterskoj visoravni.

Veoma razočaravajuća činjenica jeste i to što Ministarstvo sporta i omladine nikada do sada nije pokazalo interesovanje za projekte u opštini Sjenica, opština koja spada u red najmlađih u zemlji, u kojoj jedini nacionalni biatlon centar u regionu funkcioniše isključivo oslanjanjem na sopstvene resurse. Za to vreme, država podržava izgradnju objekata na Zlatiboru, a reprezentacija Srbije je u zimskim sportovima sastavljena od sportista iz Sjenice.

Razvojni projekti koji su svakako trebali dobiti podršku države jeste regionalni centar za razvoj poljoprivrede i sela, koji je egzistencijalno ugrožen zbog toga što država ne sprovodi svoje uredbe o obaveznoj kontroli kvaliteta mleka, navodno čekajući da se uspostavi sistem referentnih laboratorija. Dok sjenička laboratorija ima akreditovano čak 37 metoda provere kvaliteta mleka i mesa, kao i proizvoda od mleka i mesa, država je ustanovila svega sedam.

Ako država posle deceniju kašnjenja ipak sprovede svoje uredbe, regionalni centar bi opstao kao regionalna institucija posvećena tom nekom daljem razvoju poljoprivrede, koji bi svakako zaustavio ovaj negativni trend migracije iz ove opštine, te obezbedila adekvatnije uslove za ostanak i pristojan život na teritoriji ove opštine.

Ono što takođe želim da istaknem jeste svima vama dobro poznati projekat unapređenja životnih uslova za građane pograničnih područja sa BiH u opštini Priboj. Vi znate šta se sve tamo dešavalo i koliko je zapravo Bošnjaka bilo žrtva te destruktivne politike državnog režima u zadnjoj deceniji prošlog veka.

Program povratka Bošnjaka i njihovog održivog života u opštini Priboj prekinut je 2014. godine i od tada ništa od onoga što je država mapirala kao prioritet nije realizovano. Mene zanima zbog čega je taj projekat prekinut, kome je to u interesu i kakva se zapravo šalje poruka tim gestom građanima?

Problem zastarelih školskih objekata jeste svakako problem svih opština u Sandžaku, a samim tim i u Prijepolju. Veoma loši uslovi u zdravstvenom centru Prijepolje svakako su trebali biti prioritet u ovom predlogu zakona, kao i rešavanje problema razvođenja kiseonika u ovom zdravstvenom centru.

Zatim, rešavanje problema seoskog vodovoda u ovoj opštini, kao i odvodnjavanje površinskih voda i kanalizacione mreže.

Dakle, sredstva koja su predviđena za redovan rad službe koordinacionog tela u okviru kojih se nalaze i transferi na ostalim nivoima vlasti, koja podrazumevaju sredstva za praćenje kapitalnih investicija u opštinama Preševo, Medveđa i Bujanovac godinama se ne povećavaju, što dovodi svakako do situacije da te opštine nemaju adekvatne finansijske kapacitete kako bi realizovale kapitalne investicije potrebne za poboljšanje uslova života građana koji tamo žive, pa smo mi amandmanom pokušali to da ispravimo.

U skladu sa svim napred navedenim, ja smatram da je bilo možda neophodno da se u državnom budžetu posebno pozicioniraju područja i regioni u kojima se nalaze nedovoljno razvijene opštine i da se kroz određene afirmativne mere u odnosu na njih pokuša uravnotežiti taj ekonomsko neuravnotežen položaj i status koji ne odgovara tom našem navodnom zalaganju za ravnopravnost i zaštitu interesa svih građana ove zemlje. To se pre svega odnosi na Sandžak i preševsku dolinu. Slučajno ili ne, u tim područjima svakako žive pripadnici nevećinskog naroda odnosno manjina koje predstavlja naša poslanička grupa. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar finansija, Siniša Mali.

Hvala vam puno.
Uvažena gospođo, Kučević, poštovani narodni poslanici, tema koju ste vi sada započeli je za nas izuzetno važna. Skrenuću vam pažnju na nekoliko projekata, nekoliko brojki, nekoliko cifara koje pokazuju koliko je nama važna i opština Bujanovac i Preševo i Medveđa i Tutin i Sjenica, a ono što bih vas molio je takođe da te opštine, ljudi koji rade tamo, budu malo provokativniji, malo da kažem aktivniji, kada je kandidovanje projekata iz tih opština u pitanju.
Dakle, recimo za opštinu Bujanovac, evo, kod Marije Obradović imate projekat za stočnu pijacu od 48 miliona dinara, još ni dokumenta nismo dobili iz opštine Bujanovac, a novac stoji na računu koji treba da se iskoristi.
Recimo, ova godina, da pogledamo 2021. godinu, nevezano za budžet i mislim da je to veoma važno, dakle, ne treba sav novac da dolazi iz budžeta niti je moguće da sav novac dolazi iz budžeta, ali je veoma važno da vi kroz projekte kandidujete ono što smatrate da je vama prioritet, a da onda pojedina ministarstva na te projekte odgovore i obezbede novac za to.
Primer, dakle, samo ove godine, 2021. godine, opštine Bujanovac, Preševo i Medveđa, dobile su 93,7 miliona dinara više od predviđenog inicijalnog budžeta za ovu godinu kroz projekte koje ste u međuvremenu kandidovali prema pojedinim ministarstvima. Dakle, recimo Bujanovac, 1,5 miliona dinara za nabavku kanti i kontejnera, Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave 4,1 milion dinara, unapređenje javne infrastrukture, Ministarstvo za brigu o selu, 14,9 miliona dinara za razvoj zadrugarstva, Ministarstvo za rad 5,86 miliona dinara za uslugu socijalne zaštite i imate kod ministra Tončeva, dakle, za Ministarstvo za nedovoljno razvijena područja 7 miliona dinara za kupovinu radne mašine, 1,2 miliona dinara za projektovanje u oblasti niskogradnje.
Dakle, 26 miliona dinara za projekte koje ste vi kandidovali, odnosno opština Bujanovac, gde su odgovarajuća ministarstva na to reagovala i obezbedila potrebno finansiranje.
Za Preševo, recimo, Ministarstvo za rad je ove godine obezbedilo 4,8 miliona dinara - usluge socijalne zaštite, Ministarstvo kulture pet miliona dinara - gradovi u Fokusu, Ministarstvo za nedovoljno razvijena područja 1,7 miliona dinara - projektno-tehnička dokumentacija za uređenje trotoara i 6,1 milion dinara za uređenje zelene pijace, i Ministarstvo zdravlja 4,7 miliona dinara za nabavku sanitetskog vozila.
Dakle, ukupno 17,7 miliona dinara, kroz projekte, opet, koje je opština Preševo kandidovala i za koje su odgovarajuća ministarstva obezbedila novac.
Kada je Medveđa u pitanju, preko Ministarstva za lokalnu samoupravu 9,3 miliona dinara za sanaciju PU „Mladost“, 4,2 miliona dinara za čišćenje rečnih korita i sanaciju rečne mreže, Ministarstvo za brigu o selu 7,5 miliona dinara za razvoj zadrugarstva, Ministarstvo za rad 1,4 miliona dinara za uslugu socijalne zaštite, Ministarstvo životne sredine 1,5 miliona dinara za čišćenje deponija, četiri deponije su u pitanju, Ministarstvo za turizam i trgovinu četiri miliona dinara, to je faza 2, faza zdravlja, vi to bolje znate od mene. Prosveta, takođe je obezbedila 794.000 dinara za grejanje za Tehničku školu „Nikola Tesla“. Ukupno 37 miliona dinara za opštinu Medveđa.
Recimo, kada je u pitanju projekat koji je za građane Srbije jedan od najvažnijih, a to je projekat završetka kanalizacione opreme i izgradnja fabrike za prečišćavanje optadnih voda u pitanju, recimo, i opština Sjenica, Novi Pazar i Tutin su deo ugovora sa kineskim partnerom SRBS, dakle, u opštini Novi Pazar planira se izgradnja kanalizacione mreže od 110 kilometara, dakle, za 160.000 građana koji nemaju kanalizacionu mrežu. Sjenica – 53 kilometra, 16.000 građana. Tutin 82 kilometra za 31.000 građana.
Da vas podsetim, taj ugovor smo već potpisali sa kineskim partnerom i jedna po jedna lokalna samouprava kako završava projektnu dokumentaciju, dakle ovde je naglasak na završetku projektne dokumentacije koju radi lokalna samouprava, pošto su sredstva već obezbeđena, kreće se i u izvođenje radova.
Tako da, sa te strane, odgovaram na vaš zahtev za amandman, zbog čega ne možemo da ga prihvatimo, jer jednostavno, samo davanje iz budžete je ograničeno sredstvima koja u njemu postoje, a na lokalnim samoupravama je da bude proaktivnije i aktivnije i da kandiduju što veći broj svojih projekata.
Evo, videli ste, samo na osnovu ovih nekoliko projekata koje sam vam pročitao da su sva ministarstva veoma odgovorna kada je ravnomerni regionalni razvoj u pitanju. Na kraju krajeva, moja molba prema vama je da budete što aktivniji u kandidovanju projekata i da onda vidimo da li smo u tome bili dovoljno uspešni ili ne.
Jer, ja kada pogledam sve ove projekte, a razgovaraću, to hoću da vam kažem, i sa gospodinom Markom Blagojevićem iz Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima da vidimo koji su projekti još kod njega, pošto moj poslednji razgovor je bio da ima ideja za projekte, ali da nema još gotovih projekata za koje bi obezbedili finansiranje. Ako budu bili gotovi projekti naravno da ćemo obezbediti finansiranje i za to.
Zamolio bih vas da to da bude i zajednički napor, i vaš i naš, kako bi završili te projekte. Ako čak treba da obezbedimo dodatna sredstva, da ih obezbedimo kako bi lokalne samouprave završile projekte i kandidovale ih onda i kako bismo onda za to obezbedili finansiranje.
Dakle, dvosmerna je ulica. Imamo i najbolju nameru, imamo novca, imamo mogućnost da finansiramo. Posvećeni smo potpuno i opštinama koje ste vi pomenuli. Tako da, sa te strane vidim dobru volju i jedne i druge strane. Hajmo samo da kandidujemo projekte, sa jedne stran, mnogo aktivnije i da sa druge strane, ukoliko nemamo novca za same projekte dajte onda da obezbedimo novac za projekte kako bismo onda mogli da idemo ka daljem finansiranju.
Hvala puno. Izvinjavam se ako sam oduzeo mnogo vašeg vremena.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Maja Gojković.
Izvolite.

Zahvaljujem se.
Samo da dodam neke konkretne stavke, jer ministar finansija je već rekao da kroz „Gradovi u fokusu“ Vlada Republike Srbije jeste pomagala ove opštine o kojima ste vi govorili.
Kroz vaš govor provejava da Vlada Republike Srbije nije pomagala projekte u tim opštinama, pa ste navodili i zdravstvo, infrastrukturne, ali na meni je da kažem koliko je Ministarstvo kulture i informisanja upravo kroz program „Gradovi u fokusu“ ove godine izdvojilo sredstava za projekte koji jesu kandidovani.
Pridružujem se ministru finansija i želim da vas pozovem da dođete u Ministarstvo kulture i informisanja sada kada u decembru, nakon usvajanja budžeta Republike Srbije za sledeću godinu, krenu ponovo konkursi, da slobodno dođete, da razgovaramo, da vidimo koji su prioriteti u sredinama u kojima vi živite i u kojima vaša stranka deluje.
Što se tiče Priboja, tu sam bila pre nekih mesec dana, dva u zvaničnoj poseti. Bila sam i u Kulturnom centru i biblioteci. Tu se vidi zaista da je država ulagala, ali za 2021. godinu Priboj je dobio dodatnih pet miliona upravo za Zavičajni muzej.
Opština Tutin 4,5 miliona, kako je navedeno u projektu za popravku krova Narodne biblioteke. Novi Pazar 10 miliona dinara za opremu za Kulturni centar i za Regionalno pozorište. Opština Medveđa 150.000,00 dinara, jer toliko je i traženo za održavanje književnih manifestacija.
Mislim da bezmalo svi projekti sa kojima se učestvovalo u gradovima u fokusu iz ovih opština su i podržani od strane Ministarstva kulture i informisanja.
Naravno, otvoreni smo za saradnju, za razgovor, kao sa svima koji učestvuju na konkursima. Decembar mesec je mesec u kojem treba da razgovaramo koji su to prioriteti za razvoj opština u kojima vi radite kao političar, i u kojima živite i da definišemo gde ćemo sa komisijama koje rade na ovim konkursnim dokumentacijama koji su od značaja da bi popravili situaciju što se tiče infrastrukture, ali i sadržaja kulturnih upravo u ovim opštinama. Jer smatram da je razvoj kulture takođe jedan važan segment u čitavom projektu Republike Srbije ostanka u sredinama u kojima se ljudi rađaju i imaju svoje kuće, a ne da se svi sele za Beograd i za Novi Sad.
Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima ministarka Irena Vujović.
Izvolite.

Hvala puno.
Želela bih da odgovorim vezano za deponiju u Sjenici, dakle što je i kolega poslanik Tandir isto pitao. Moram da kažem da je trenutno projektovanje u toku za zatvaranje nesanitarne deponije u Sjenici, i krajem novembra ćemo izabrati izvođača, odnosno završiće se procedura javne nabavke.
Takođe bih želela da vas izvestim vezano za opštine koje ste pominjali. Kao što je rekao ministar finansija, moram još jednom da istaknem, pre svega ono što je važno u Bujanovcu, što smo očistili „Svetlost“ Bujanovac, istorijski otpad. To je izuzetno važno sa stanovišta zaštite životne sredine, jer svakako je to uticalo na kvalitet i vazduha, i vode, i zemlje, bilo je i nekoliko stotina tona raznog otpada, iznosilo se cisternama preko 20 dana, i konačno je ta lokacija očišćena u nulu. To je ono što je izuzetno važno pomenuti.
Kada govorimo o Tutinu, takođe bih želela da kažem da je trenutno projektovanje u toku za Regionalni centar Tutin, Novi Pazar i Raška. Dakle, to je ono što pratimo svakodnevno, sredstva su prebačena, raspisana je nabavka i trenutno se radi na izradi projekta nakon što je izabran izvođač.
Kao što smo i rekli vezano za Medveđu, četiri deponije za milion i po dinara su očišćene. Takođe imamo i dokaze, izveštaje za to. Molim stanovnike ovom prilikom da ne naprave opet deponije na tim lokacijama koje smo već uspešno očistili svi zajedničkim snagama, 130 kanti i 120 kontejnera je dato Bujanovcu.
Samo bih sada iskoristila priliku, imamo još mnogo projekata stvarno, ali i ja bih bila srećnija da nam se opštine više obraćaju.
Dakle, i vi i vašim uticajem, naravno, ovo važi za sve poslanike širom Srbije, ko god može da razgovara sa jedinicama lokalne samouprave iz kojih dolaze, da se pripreme za konkurse. Dakle, opet u februaru puštamo konkurs. Možda bude bio i krajem januara, samo ćemo videti, naravno, da nakon praznika svih novogodišnjih što pre to raspišemo, za pošumljavanje, zamenu kotlarnica, sanaciju deponija i zemljišta i sve ono što smo radili u ovoj godini.
Dakle, mi smo i čišćenje i deponija davali upravo preko konkursa. Ko ima spreman projekat da kandiduje, mi ćemo svakako to proceniti, odnosno komisija i odobriti sredstva, stoga molim opštine da pripremaju projekte za zamenu kotlarnica u školama, bolnicama i svim drugim javnim institucijama, gradskim toplanama, a takođe da pomognemo tom subvencijom i stanovništvu, odnosno individualnim domaćinstvima.
Nastavićemo da radimo zajednički. Kada završimo projektovanje deponije u Sjenici videćemo koja vrednost zatvaranja same deponije, a svakako će Sjenica gravitirati transfer stanici u Novoj Varoši i tamo regionalnom centru koji će početi sa izgradnjom u 2022. godini.
Stoga, još jednom sve molim da prate konkurse i da aktivno učestvuju i ostavićemo sredstva za sve ekološke projekte koji su neophodni u tim opštinama. Vi danas imate preko 70 opština u kojima se odvija barem jedan ekološki projekat i to ćemo se zalagati svi zajedno da i sledeće godine bude tako i u još većem broju opština.
Hvala vam.

Zahvaljujem.
Za reč se ponovo javlja ministarka Maja Gojković.
Izvolite.

Izvinjavam se, kasnije sam dobila podatak za Tutin, pa me je ministarka Vujović u svom izlaganju podsetila.
Čisto da poslanica ima konkretne podatke, da zna koliko je Ministarstvo kulture izdvojilo još za opštinu Tutin u ovoj godini kroz konkurse „Gradovi u fokusu“. To je 4,5 miliona. Odnosi se na sanaciju krova i unutrašnjeg enterijera Narodne biblioteke „dr Ejup Mušović“ i sanacija grejanja u Domu kulture.
Što se tiče stvaralaštva nacionalnih manjina, u opštinama koje ste navodili, Ministarstvo je izdvojilo 2,6 miliona na konkursu za stvaralaštva nacionalnih manjina za različite projekte upravo za opštine o kojima ste danas govorili.
Hvala.