Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad Sedme sednice Drugog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2021. godini.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 87 narodnih poslanika.
Radi utvrđivanja broja poslanika prisutnih u sali, molim sve narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema.
Konstatujem da je, primenom elektronskog sistema za glasanje, utvrđeno da je u sali prisutno 89 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Nastavljamo rad i prelazimo na zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima zakona iz tačaka od druge do 15. dnevnog reda.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju, Branislav Nedimović, potpredsednik Vlade i ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Siniša Mali, ministar finansija, Marija Obradović, ministar državne uprave i lokalne samouprave, Tomislav Momirović, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, Saša Stevanović, Slavica Savičić i Danijela Vazura, državni sekretari, Maja Mačužić Puzić, državni sekretar, Enes Buhić, državni sekretar, Darko Komnenić, dr Dragan Demirović, Ana Tešić, Vojislav Lazarević i Snežana Karanović, pomoćnici ministra, Ivana Savićević, pomoćnik ministra, Danica Uskoković, vršilac dužnosti pomoćnika ministra, Zvezdan Popović, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Uprave za trezor, Marko Kesić, vršilac dužnosti pomoćnika direktora Uprave za agrarna plaćanja, Marko Gvero, direktor Uprave za trezor, Ana Tripović, direktor Uprave za javni dug, Milka Živanović, načelnik odeljenja, Nataša Škembarović i Vera Vukčević Gligorić, načelnici odeljenja i Jasmina Miljković, šef upravljačkog tela i načelnik odeljenja za upravljanje IPARD programom, Biljana Todorović, Svetlana Kuzmanović Živanović i Ljiljana Petrović, šefovi odseka u ministarstvu, Irena Injac, bivši savetnik u ministarstvu, Biljana Mirić Bogdanović, Jelena Dragojlović i Jelena Simić, samostalni savetnici u ministarstvu i Jelena Ljubinković, samostalni savetnik u Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave.
Molim poslaničke grupe, u koliko to već nisu učinile, da odmah podnesu prijave za reč.
Saglasno članu 157. stav 2. i članu 170. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine otvaram zajednički načelni jedinstveni pretres o tačkama od druge do 15. dnevnog reda.
Da li predstavnici predlagača žele reč? (Da.)
Reč ima potpredsednik Vlade, gospodin Branislav Nedimović.
Izvolite.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, danas se pred nama nalazi set zakona koji se tiču finansija, i u prvom delu današnje sednice, potrudiću se koliko god je to moguće dok ne dođe ministar finansija, da dam uvodna obrazloženja iz kojih razloga se ide na izmene zakona i koji se tiču budžetskog sistema i koji se tiču različitih delova poreske politike.
Isto tako, u današnjem izlaganju osvrnuću se na izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju i na deo koji se tiče izmene i dopune Zakona o zaposlenima u autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.
Juče je usvojen budžet Republike Srbije za 2022. godinu i u skladu sa tim, neophodno je da došlo do njegovog izvršenja da se usvoji set zakona, usled kojih, što na prihodnoj, što na rashodnoj strani, dolazi do određenih stvaranja novih priliva, odnosno novih rashoda.
Krenu bih o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu. Izmene i dopune Zakona o budžetskom sistemu su neophodne zbog najavljenog povećanja plata koje je predviđeno budžetom za 2022. godinu.
Jako važno, ono što je najavljeno tokom 2021. godine, da dobije svoju realizaciju kroz Zakon o budžetu na jednoj strani, a na drugoj strani kroz implementaciju izmenama Zakona o budžetskom sistemu.
Kao što smo i obećali, u 2022. godini ćemo povećati penzije i plate u javnom sektoru, kao i minimalnu zaradu. Na taj način nastavljamo sa daljim poboljšanjem životnog standarda građana Srbije.
Ovo je nesumnjivo da je moguće iz prostog razloga zato što je Srbija finansijski konsolidovana, sa svojim finansijama, sa druge strane ostvarila je jedan od najvećih stopa rasta u čitavoj Evropi, sa stopom rasta u 2021. godine, koji će sigurno ići na 7% i sa predviđenom stopom rasta za sledeću godinu, od preko 4%.
U 2022. godini je predviđeno povećanje plata od 8% zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu odbrane, zaposlenima na poslovima zdravstvene zaštite i negovateljicama u ustanovama socijalne zaštite, lekarima, u Zavodima za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije.
Za ostale budžetske korisnike i korisnike organizacija za obavezno socijalno osiguranje predviđeno je povećanje plata od 7%.
Podsetiću vas da je i predsednik Aleksandar Vučić svojevremeno kada je prezentovao kolika nas očekuje prosečna plata za 2021. godinu, mi smo već ispunili cifru od 500 evra i sad napadamo cifru koju smo zadali sebi programom „Srbija 2025“ za cilj, a to je da do kraja 2025. godine prosečna plata u Republici Srbiji bude 900 evra, a penzija između 420 i 440 evra.
Kada je reč o platama u javnoj upravi, izdvojio bih nekoliko podataka koji pokazuju kolike su se plate povećavale po sektorima od 2014. godine kada smo sproveli fiskalnu konsolidaciju.
Plate u ustanovama zdravstvene zaštite: doktor medicine za 79,5% su veće plate, medicinske sestre, rekordnih 91,1%, ustanove osnovnog i srednjeg obrazovanja za 61,8%, ustanove visokog i višeg obrazovanja za 47%, predškolske ustanove 61%, ustanove socijalne zaštite 60,2%, i ustanove kulture 54,3%.
Nesumnjivo posmatrajući ovaj rast vidite da je akcenat stavljen na zdravstvenim radnicima. To su heroji zadnjih godinu i po dana. To su heroji borbe protiv korone. Mi još ovu borbu nismo završili. Imamo dobre trendove vezano za borbu protiv kovida i nadam se da će nas zdravstveni sistem, kako je do sada izdržao u smislu ljudskog potencijala, a isto tako i u smislu medicinske infrastrukture uspti da odoli ovoj najvećoj pošasti koja je zatekla ljudski rod posle Drugog svetskog rata.
Samo da vas podsetim da nas od 1. januara 2022. godine očekuje povećanje penzija za 5,5% u skladu sa švajcarskom formulom. Podsećam vas da su penzije povećane od 1. januara ove godine u skladu sa švajcarskom formulom za 5,9%.
Inače, u poslednjih nekoliko godina, od 2014. godine, kada se opet vraćam na ovu finansijsku konsolidaciju koja je temelj svih reformi koje smo sproveli i svih uspešnih i valjanih povećanja i zarada i penzija, čija je to bila osnova, penzije su kumulativno porasle u proseku za oko 34%, uključujući pomenuto povećanje za 2020. godinu.
Kada se na ovo povećanje penzija doda da će svi penzioneri jednokratno u februaru dobiti 20.000 dinara novčane podrške, dolazi se do ukupnog povećanja od 11,2% penzija u 2022. godini u odnosu na sva primanja koja su ostvarena u 2021. godini.
Za navedenih 20.000 dinara novčane podrške za penzionere izdvojeno je dodatnih 34 milijarde dinara. Od 1. januara sledeće godine očekuje nas povećanje i minimalne zarade za 9,4%, odnosno sa sadašnjih 183,9 dinara po satu na cifru koja je nekada delovala potpuno nestvarno, od 200 dinara. Ona je pređena i sada će sat minimalca iznositi 201,2 dinara.
To znači da će prosečna minimalna zarada po prvi put preći 35.000 dinara, a setite se da smo pre samo 10 godina minimalnu zaradu imali od 172 evra, a danas ona prelazi od 300 evra.
Ja znam da mnoge račundžije verovatno i dalje neće shvatiti da je 300 veće od 172, ali za to će morati da se vrate u osnovnu školu kod učiteljice i da ponovo idu na časove matematike. Pričam za one dušebrižnike koji još uvek nisu shvatili da je 300 daleko veće od 172.
Sledeći propis koji se nalazi pred nama je Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Izmene ovog zakona su predložene radi podsticanja unosa prava. Dakle, dolazimo na jedan viši nivo ove naše privredne video igrice. To je unos prava intelektualne svojine kao nenovčanog uloga u kapital rezidentnog pravnog lica, nezavisno od toga da li se radi o osnivanju novog pravnog lica i u smislu unošenja kapitala ili povećanju osnovnog kapitala postojećeg pravnog lica, tako što bi obveznik koji unosi navedena prava u kapital pravnog lica imao mogućnost da se opredeli da kapitalni dobitak, koji se utvrđuje po navedenom osnovu, ne uključi u osnovicu poreza na dobit pravnog lica.
Ovo je velika stvar za srpsku privredu. Do sada su uglavnom ulazili u osnovni kapital ili novac ili prava ili neke druge stvari, koje su uglavnom bile fizički opipljive. Ovde po prvi put pravimo iskorak i da intelektualnu svojinu ubacujemo u osnovni kapital i time podstičemo rast vrednosti privrednih društava.
Nemojte zaboraviti da bez nauke, bez intelektualnih znanja u 21. veku, ukoliko je sve zasnovano na osnovnim sredstvima koja se tiču mašina, koja se tiču novca, tu nema posla. To su vrednosti 20. veka, intelektualna svojina, znanja su vrednost 21. veka i ona će sve više dolaziti do izražaja.
Osnovni ciljevi ovog predloženog zakona su podsticanje primene inovacija i stvaranje sopstvenih proizvoda i usluga uz pomoć intelektualne svojine u domaćem vlasništvu. Ne treba da vas podsećam na IT i kakav prodor pravimo u ovom sektoru i koliku vrednost mogu da imaju ove kompanije koje se bave IT ukoliko na ovaj način regulišemo ovu materiju i pojačani transfer tehnologije, uvođenje domaćih tehničko-tehnoloških organizacionih i poslovnih inovacija, kako bi se omogućilo povećanje konkurentnosti domaće privrede.
Iskoristiću jedan primer iz agrara. Intelektualna svojina, pokretni solarni paneli koji su jedan od izuma koji su se desili u Srbiji. Uglavnom smo do sada imali fiksne solarne panele koji su bili alternativa za električnu energiju u poljima.
Sa ovim izumom, sa ovim intelektualnim pravom, povećanje vrednosti firmi koje su ovo izumele i ne samo ovde, nego vezano i za sektor primene fitosanitarne zaštite preko dronova, preko primene robota u agraru, vi tako povećavate vrednost ovih kompanija koje mogu na tržištu da dostignu veće vrednosti i samim tim dođe do prometa ovih kompanija.
Sledeći propis koji se nalazi pred nama je Predlog izmena i dopuna Zakona o porezu na dohodak građana. Ovim zakonskim rešenjem se predviđa dalje fiskalno rasterećenje zarada. Povećanjem neoporezivog dela zarade omogućavaju se povoljniji uslovi privređivanja, rasterećivanjem privrednih subjekata i podstiče zapošljavanje, priliv investicija i privredni rast.
O čemu se konkretno radi? U cilju daljeg fiskalnog rasterećenja zarada, predloženo je povećanje neoporezivog iznosa zarade. Dakle, onog dela koji je, da tako kažem, kad kod isplate zarade ne morate da platite poreske obaveze sa 18.300 dinara na 19.300 dinara mesečno, uz istovremeno smanjenje stope doprinosa za PIO na teret poslodavca za 0,5%.
Ovom merom smanjuje se poresko opterećenje za privredu. Ukupno to je za privredu, ukupna ušteda od oko 17,2 milijarde dinara. To je prihod kojeg se država odrekla, ustupila ga privredi u nadi da će sve to biti iskorišćeno za razvoj, za nove investicije, za povećanje zarada. Dakle, tu se rezerviše jedan dodatni izvor sredstava koji nije budžetsko davanje, nego isključivo resurs koji ostaje privredi koji ona može da akumulira u svoje nove investicije.
Ovo je nesumnjivo da će dovesti do novih investicija u sektoru privrede primenom novih tehnologija, novih naučno-tehničkih rešenja i ova stvar predstavlja nam amanet za budućnost da idemo i dalje koliko god bude nam "jorgan dugačak" i koliko god budemo mogli da se prostiremo da umanjujemo opterećenje za privredu. To, složićete se, ne bi smo mogli ni jednog trenutka da uradimo da nismo imali fiskalnu konsolidaciju, da nemamo privredni rast ovakav kakav imamo, da nemamo BDP po prvi put preko 52 milijarde evra. Dakle, sve su to stvari koje su omogućile da dođe do ovakvih rasterećenja.
Sledeća stvar je, odnosno sledeći propis čije smo menjanje predložili kao Vlada na predlog Ministarstva finansija, to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezima na upotrebu, držanje i nošenje dobara.
Ja mislim da će ovaj zakon u javnosti naići na izuzetno odobravanje. Pre svega, radi se, uglavnom, najčešće, najveći zahvat je kod vozila, putničkih vozila i ostalih vozila, između ostalog, koja su starosti od pet do dvadeset godina i koji imaju više od dve hiljade kubika, ovim će plaćati niži porez prilikom registracije.
Jeste da je registracija jednom godišnje, ali ako uštediš nešto više od 100 evra, nije to malo za kućni budžet. Kada to prevedemo na nešto drugo, to je možda, pa još malo, jedan dobar led televizor ili jedna rata za kredit, zavisi ko je u kreditu.
Ja sada malo to spuštam na neki običan nivo, nećete mi zameriti, ali u čemu se sastoji? Ovo će važiti ukoliko naravno naiđe na odobrenje vas narodnih poslanika, jer vi ste jedini vlasni da odlučite o tome, naše je samo da predlažemo, da ovaj propis važi od 1. januara 2022. godine i na ovaj način se sprovodi ustavni princip oporezivanja, srazmerno ekonomskoj moći obveznika, imajući u vidu tržišnu vrednost automobila.
Ako hoćemo da uđemo, pre svega, zbog narodnih poslanika i zbog javnosti, da uđemo u konkretne stvari, trenutno se porez na upotrebu motornih vozila koji se plaća prilikom registracije umanjuje za sva vozila po osnovu njihove starosti za 15, 25 ili 40%.
Sada se predlaže povećanje procenta umanjenja. Kako ovo jezički lepo zvuči, ali nadam se da će svi razumeti kada dođemo do konkretnih cifara. Ja ću se potruditi da vam to na plastičnim primerima objasnim.
Posmatrano po kategorijama, za vozila od pet do osam godina umanjenje poreza biće 25 umesto sadašnjih 15%. Za vozila od osam do deset godina umanjenja sa 25% ide na 40%, a za vozila od 10 do 20 godina starosti, umanjenje će biti 65% umesto postojećih 40%. Sa druge strane, za vozila starija od 20 godina porez se i sada plaća u iznosu od 20% od propisanog iznosa.
Najveće umanjenje imaće vozila stara između 10 i 20 godina koja imaju preko 2.000 kubika. Ako se ovo primeni na ovogodišnje iznose poreza za vozila kubikaže između 2.000 i 2.500 kubika, to je pristojan broj vozila u Srbiji, umesto sadašnjih 34.950 dinara poreza plaćaće se 20.387 - 14.563 dinara manje svake godine od sledeće godine, a za vozila između 2.500 i 3.000 kubika umesto 70.824 plaćaće se 41.314. Dakle, ovde je umanjenje 29.510 dinara. Ovo može da izađe i na 230 i 240 evra kada se preračuna. Za vozila preko 3.000 kubika će umesto 146.382 dinara plaćati 85.389 dinara ili 500 evra manje na godišnjem nivou itd. Možemo ići iz kategoriju u kategoriju. Mislim da ovakvo predloženo rešenje, nadam se, da će naići na odobrenje prvo narodnih poslanika u danu za glasanje, a kasnije i javnosti.
Izvinjavam se ovde imam malo više ovih izmena i dopuna poreskih zakona, ali imamo kad, nadam se.
Predlog izmena i dopuna Zakona o porezima na imovinu, izmene koje su pred vama predložene su zbog potrebe da se pojednostavi postupak utvrđivanja poreza na prenos apsolutnih prava kod prenosa uz naknadnu upotrebljivih motornih vozila i odlaganje roka transfera obračuna i naplate ovog poreza na prenosu apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave takozvane, kako ih zovu skraćeno, LPA, lokalna poreska administracija, koja, mogu vam reći, u poslednje vreme dosta dobro tehnički opskrbila, dosta dobro obučila i ja se nadam da će 1. januara 2023. godine ovo biti implementirano najčešće zbog…
Sećam se vremena kada sam radio u Poreskoj upravi, porez na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon su jedne manje izdašnih poreskih prihoda i potpuno je normalno kada imate određenu količinu ljudi da najizdašnije poreske oblike gledate što pre da utvrdite kako biste napunili budžet, jer to je u krajnjem smislu i osnovna funkcija Poreske uprave, a onda ukoliko nemate dovoljno resursa, onda ove stvari ostavljate za kraj i onda je došlo zbog kašnjenja i zbog toga je dobro da dođe do ove transformacije, da dođe do ove izmene koja će omogućiti lakše utvrđivanje i poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon, a kasnije transformacije prema i prenosa kompletno sa Poreske uprave na jedinice lokalne samouprave.
Sedmi Predlog je izmene i dopune Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Predložene izmene dovešće do fiskalnog rasterećenja prihoda po osnovu rada, kroz smanjenja stopa doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, omogućiće povoljnije uslove privređivanja rasterećenjem privrednih subjekata i postaćiće zapošljavanje, prvih investicija i privredni rast. Nešto slično kao kod poreza malopre koji smo komentarisali.
U cilju daljeg fiskalnog rasterećenja, prihoda po osnovu rada predloženo je umanjenje stope doprinosa za penzijsko-invalidsko osiguranje sa 25,5% na 25%. Ovim se obezbeđuje smanjenje fiskalnog opterećenja i ovo je jako važna stvar. Koliko je, ponavljam, jorgan dugačak toliko će država moći da se prostre i da se odrekne dela svojih prihoda, a u korist privrednih subjekata i onih koji privređuju.
Sledeći propis koji se nalazi danas pred vama je Predlog zakona o budžetskoj inspekciji. Jedan od najvažnijih razloga za donošenje novog zakona je centralizacija budžetske inspekcije, što između ostalog je postavljeno i kao obaveza u pregovaračkom Poglavlju 32 – finansijski nadzor.
Obzirom da Republička budžetska inspekcija obuhvata nadležnost i budžetske inspekcije lokalne vlasti, što najčešće nije bila u prilici da sprovodi zbog ograničenih kapaciteta, novi zakon će omogućiti bolje kapacitete, bolju opremljenost, lakšu kontrolu i lakše ujednačavanje postupanja na čitavoj teritoriji Republike Srbije.
Centralizacija budžetske inspekcije ima za cilj da pored jačanja kapaciteta poveća prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru. Utvrđen prosečan broj sprovedenih kontrola …
(Mihailo Jokić: Ko bira budžetske inspektore na lokalu?)
… Sad ćemo to. Sad idemo na to. Meni je drago što svi prate.
Naime, utvrđeno je da je prosečan broj sprovedenih kontrola po inspektoru na republičkom nivou 4,86, na nivou AP 3,33, a na nivou jedinica lokalne samouprave 2,65.
Prema projekcijama od početka primene novog zakona, odnosno od 1. januara 2023. godine koja se uzima kao bazna godina, u kojoj bi prosečan broj kontrola po inspektoru iznosio pet planirano je da se u 2024. godini prosečan broj kontrola poveća za 40% u odnosu na baznu godinu, a to je da sedam kontrola po inspektoru itd. da bismo 2026. godine stigli na 11 kontrola po inspektoru.
Deveti predlog je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji. Kada je reč o izmenama i dopunama Zakona o eksproprijaciji njima se dodatno definišu predmeti korisnika eksproprijacije, skraćuju rokovi za postupanje nadležnih organa, rešava pitanje nelegalnih objekata u eksproprijaciji i definiše pitanje administrativnog prenosa.
Izmena se određuje da predmet eksproprijacije mogu biti svi oblici svojine, pa i nepokretnosti u javnoj svojini, što do sada nije bio slučaj. Naime, dosadašnja upravna i sudska praksa stala je na stanovište da je nepokretnosti u javnoj svojini moraju biti predmet eksproprijacije, a ne administrativnog prenosa, kako je to do sada bilo, koji bi se vršio najčešće bez naknade kako se pogrešno tumačio član 70. zakona.
Takođe, dodatno se definiše pojam korisnika eksproprijacije, kao i lice koje može steći pravo svojine.
Predloženim izmenama se skraćuju rokovi za postupanje organa u čijoj je nadležnosti postupanje po zahtevu za utvrđivanje javnog interesa i proširuje osnov za utvrđivanje javnog interesa.
Osim toga, pokazalo se kao opravdano da se javni interes utvrdi u slučaju rekonstrukcije i adaptacije već postojećeg objekta, a ne samo za slučaj njihove izgradnje, te u slučaju kada realizacija projekta radi izgradnje objekata od značaja za Republiku Srbiju kada je taj projekat deo međudržavnog sporazuma. Imali smo mnoge železničke koridore gde smo imali potrebu za eksproprijacijom, a radilo se o rekonstrukciji. Nije se radilo o izgradnji i dolazili smo u problem. Niš-Dimitrovgrad, najveći problem nam je bilo to jer imate gomilu objekata koji se nalaze na putu, koji su nekada bili u društvenoj svojini, prešli kroz privatizaciju, privatnu svojinu i sada dođete u problem jer ne možete jednostavno lako da dođete do tih prostora, tih parcela koje su neophodne za rekonstrukciju i adaptaciju određenih objekata.
Određuju se kraći rokovi za postupanje organa Uprave nadležne za odlučivanje po zahtevima za eksproprijaciju i po izjavljenoj žalbi.
Sada bih, pošto će biti prisutan u kasnijem delu rasprave i ministar finansija, on će govoriti nešto više o Carinskom zakonu i nekim međunarodnim sporazumima, ja bih se osvrnuo na jedan deo koji se tiče izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju.
Izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju imaju nekoliko osnovnih ciljeva. Prvi cilj jeste uvođenje tzv. E agrara. E agrar nam omogućava, pošto se nalazimo u 21. veku, ušli smo u proces digitalizacije, korona nam je pokazala da mnoge stvari možemo mnogo brže da radimo, da možemo da uvedemo elektronski sistem za prijavu subvencija, najvećeg dela subvencija, to će olakšati i rad Upravi za agrarna plaćanja, olakšati rad Upravi za Trezor koja je pomoćni organ prilikom isplate subvencija, da ljudi mogu u svakom trenutku da se informišu o stanju svog zahteva jer će svako imati svoj identifikacioni broj, ulaziti u svoj predmet i moći da vidi u kakvom se stanju on nalazi i kada će biti na naplati.
Ovim se postiže veća transparentnost i mislim da ćemo ovim znatno povećati poverenje u ovaj sistem ispate subvencija u Republici Srbiji.
Pored toga, imamo još jednu stvar koja se tiče izmene Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju to je uvođenje izmena koje se tiču IPARD-a i sprovođenje IPARD-a, ne samo IPARDA 2, koji je blizu kraja, nego IPARDA 3. koji ugovaramo i koji će biti do kraja decembra potpisan novih 280 miliona evra evropskih para koji će ući u Srbiju za poljoprivrednike, za nabavku njihovih osnovnih sredstava i traktora i mašina i objekata i ruralnog turizma i svega onoga što je neophodno, pa ovaj put i ruralne infrastrukture, to ćemo imati po prvi put, u IPADU 3. omogućiće da se onom licu kome se odobre IPARD sredstva uplati prvo avans od 50% odobrenih sredstava, a na kraju realizacija investicije još 50%. Ovim postižemo dva efekta. Prvi efekat je da ubrzavamo sistem investiranja i pomažemo poljoprivrednom proizvođaču da lakše uđe u IPARD, a sa druge strane da brže realizujemo kompletan iznos sredstava koji je ugovoren na osnovu sporazuma između Republike Srbije i EU.
Pored toga, što se tiče rokova za ubrzanje IPARD podsticaja, zbog potrebe smanjenja vremena obrade zahteva, ukoliko jedan zahtev sadrži formalni nedostatak što sprečava postupanje po njemu isti se može dopuniti u roku koji ne može biti kraći od osam dana, a ni duži od 30 dana. Šta se ovim postiže?
Mi smo do sada imali situaciju na osnovu Zakona o opštem upravnom postupku, ovo će biti leks specijalis u odnosu na te stvari, da smo mogli do beskraja da imamo dopunu i da neko donese blanko zahtev i da svakih 15 minuta dopunjuje svoj zahtev i nema nikad kraja i nikada ne znate kad se jedan predmet završio ili nije, a to je omogućavao naš Zakon o opštem upravnom postupku. Ovim kod IPARDA ubrzavamo čitav ovaj proces i nadam se da ćemo u budućnosti moći i kod drugih stvari to da postignemo.
Isto tako osim e-agrara, izmenama zakona predviđeno je uspostavljanje IACS sistema za kontrolu plaćanja u poljoprivredi i ruralnom razvoju, čime se Upravi za agrarna plaćanja daje osnov za nadležnost uspostavljanja navedenog sistema. Takođe, precizirane su i odredbe koje se odnose na „Elpis“ sistem da identifikaciju zemljišnih parcela. Zašto je ovaj „Elpis“ sistem jako važan?
Do sada su se davale subvencije po hektaru na osnovu vlasništva na zemlji, odnosno onog što piše u katastru. Nije po prirodi stvari vlasnik zemlje i poljoprivrednik, a ovo je subvencija za poljoprivredu, a ne za vlasnike zemlje, vlasnike poljoprivrednog zemljišta. Mi smo imali veliki broj lica koji su ostvarivali pravo, a kasnije davali svoje poljoprivredno zemljište u tzv. arendu i onda su oni uzimali i arendu i subvenciju za poljoprivredu.
Ovim uvođenjem „Elpis“ mi ćemo omogućiti, to je elektronski sistem, da svako bez obzira da li je vlasnik zemlje ili u ugovoru o zakupu može da dobije subvencije za zemljište nad kojim ostvaruje svoju poljoprivrednu proizvodnju i na ovaj način će direktne subvencije ići prema poljoprivredi. Izbegavaćemo ove situacije da vlasnici zemlje, poljoprivrednog zemljišta uzimaju to.
Zašto je to isto tako važno? Mi kada želimo sad da uvedemo i profesionalnog poljoprivrednog proizvođača i kada želimo da uvedemo tzv. plavi dizel, ne možemo da utvrdimo u ovakvoj situaciji, jer bi morali da dajemo subvencije onima koji su poljoprivredno gazdinstvo samo na osnovu vlasništva nad zemljom, koji se ne bave poljoprivredom. Složićete se da to ne može da se primeni i zbog toga su nam neophodne ove intervencije kako bismo mogli na ovom polju da kvalitetno radimo u budućnosti bez obzira ko bude sutra vodio ovaj sektor gde ima adekvatnu potku da može da rešava brzo stvari.
I, poslednji propis o kojem bih rekao koju reč, tiče se Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaposlenim u autonomnim pokrajinama, jedinicama lokalne samouprave. Predložene su značajne izmene u oblasti uređivanja radnih odnosa zaposlenih u ovim organima. Najznačajnije izmene se odnose na početak uspostavljanja sistema kompetencija koje su potrebne za rad službenika u navedenim organima, a koje podrazumevaju da se svi procesi upravljanja ljudskim resursima, počevši od planiranja kadrova, zasnivanja radnog odnosa, toka radnog veka, da se vrednuju te kompetencije u skladu sa tim prema profesionalnim sposobnostima, da mogu da se ostvaruju odgovarajući benefiti za zaposlene.
Izmenama ovog zakona kompetencije se definišu kao obavezan deo sadržine Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta i propisuje obaveze usklađivanja ovih pravilnika sa kompetencijama u roku od devet meseci od stupanja na snagu ovog zakona.
Kada pričamo na ovakav način ovim šturim pravničkim jezikom, neko će pomisliti šta ovi rade opet. ovo se isključivo tiče zaposlenih koji rade u jedinicama lokalne samouprave, autonomnoj pokrajini zato što ovaj sistem kompetencija je uveden za državne službenike, ali za ove kategorije zaposlenih nije do sada bio i na ovaj način će se uvesti jedinstven sistem upravljanja kadrovima na čitavom prostoru Republike Srbije. Naravno da će biti i dosta otpora, ali ne možemo da dobijemo dobrog državnog službenika ukoliko nemamo dovoljno kriterijuma da možemo da ga vrednujemo tokom čitavog njegovog radnog veka.
Ukratko bih o ovim predlozima zakona. U toku rasprave ćemo se truditi i ja i ministar finansija koji će kasnije biti ovde, da odgovorimo na sva neophodna pitanja, a nadam se da će te u danu za glasanje podržati ove izmene zakona zato što će one sigurno dovesti do ubrzanja i investicija, većih zarada, umanjenja opterećenja za privredu, uvođenje inovacija, ali isto tako i korist za poljoprivredne proizvođače. Hvala.
Zamolio bih poslaničke grupe da se u danu za glasanje pozitivno izjasnite o ovim predlozima zakona. Hvala puno.

Zahvaljujem.
Reč imaju izvestioci Odbora, potpredsednica Narodne skupštine, a predsednica Odbora za evropske integracije Elvira Kovač.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u ime Odbora za evropske integracije ću govoriti o jedinom predlogu o kome uvaženi ministar nije govorio, a to je Carinski zakon. Naime važeći Carinski zakon je donet krajem 2018. godine, 2019. godine i krajem prošle 2020. godine i ovaj trenutno važeći Carinski zakon je u velikoj meri usklađen sa carinskim zakonom EU, koji je stupio na snagu 30. oktobra 2013. godine, a primenjuje se od 1. maja 2016. godine.

Međutim, moramo imati u vidu da je Carinski zakon EU u međuvremenu i dopunjen i izmenjen, a svakako postoji obaveza usklađivanja našeg domaćeg zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Stoga je Vlada Republike Srbije predložila nove izmene i dopune Carinskog zakona kojim se vrši dalje usklađivanje propisa u smislu preciziranja pojedinih odredbi zakona, uključujući odgovarajuće izmene tehničke prirode.

Ovo je zanimljiva situacija, sada ne razgovaramo o direktivama sa kojima se usklađujemo, pošto se ova materija carine reguliše u regulativama koje se direktno prenose. Kao što smo čuli, na sednici Odbora za evropske integracije ponedeljak, poznato je da su sve države članice EU deo carinske unije EU i sve one moraju da poštuju ista carinska pravila i postupke. Zato je potrebno usklađivanje zakonodavstva, odgovarajući kapacitet za implementaciju, dakle za sprovođenje i izvršenje, kao i pristup zajedničkim kompjuterizovanim carinskim sistemima.

Ova materija je, kada pričamo o poglavljima, tj. Poglavlje 29 - Carinska unija i kao što je poznato, ovo poglavlje je Republika Srbija otvorila, danas je vrlo aktuelno pitanje najnovijih izveštaja Evropske komisije. Izveštaj kaže za temu Carinska unija i za konkretno ovo poglavlje da je Srbija na dobrom nivou pripremljenosti u ovoj oblasti Carinske unije, što je izuzetno dobra ocena, da je u poređenju sa prošlom godinom ostvaren ograničen napredak upravo usvajanjem izmena Carinskog zakona i Zakona o carinskim službama, da nažalost nije postignut nikakav napredak u nadogradnji sistema carinske obrade i razvoja IT sistema nacionalne carine, uglavnom usled pandemije koja nas je sve zadesila i da u sledećoj godini Republika Srbija treba naročito da dodatno nadogradi carinski sistem obrade, integrisanje upravljanje rizikom, kao i da se dodatno razvija IT sistem nacionalnih carinskih službi, kako bi se omogućila njegova integracija sa sistemom EU.

Kao što sam rekla, carinsko zakonodavstvo Republike Srbije je u velikoj meri usklađeno sa pravnim tekovinama EU. Na nekim mestima se čak spominje neverovatan procenat od 97%.

Izmene i dopune Carinskog zakona i Zakona o carinskoj službi, koje su usvojene krajem prošle godine, u novembru 2020. godine, su imale za cilj poboljšanje efikasnosti sprovođenja carinskog zakonodavstva. Kao što je poznato, Republika Srbija je potpisnica i Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku i primenjuje pravila EU koja se odnose na kretanja u tranzitu.

Pravila o sprovođenju prava intelektualne svojine u carinskom postupku su takođe u velikoj meri u skladu sa pravnim tekovinama EU, međutim, pravni propisi koji se odnose na kulturna dobra, slobodne zone i bezbednosne aspekte tek treba da budu usklađeni sa pravnim tekovinama EU, pošto se u praksi i dalje naplaćuju naknade za teretna vozila koja ulaze u carinske terminale radi ispunjavanja carinskih obaveza, što jednostavno nije u skladu sa našim obavezama, sa obavezama Republike Srbije iz SSP-a, Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, ali pohvaljeno je da se radi na jačanju sistema za upravljanje rizicima.

Važno je naglasiti da Republika Srbija dosledno sprovodi analizu rizika, kako pre dolaska odnosno pre polaska, tako i uključujući ovde bezbednost hrane, a sve u skladu sa carinskim kodeksom EU.

U kontekstu izbijanja pandemije bolesti Kovid - 19 sedam graničnih prelaza sa susednim zemljama su određeni da budu granični prelazi na zelenom koridoru, što je izuzetno značajno, kako bi se osigurao nesmetan i prioritetni prolaz osnovnih dobara. Stoga svakako imate podršku Odbora za evropske integracije vezano za carinske zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospođo Kovač.
Reč ima član Odbora za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, izvestilac Odbora, Đorđe Dabić. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajući.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, uvaženi ministre sa saradnicima, Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu na prethodnoj sednici podržao je izmene i dopune Zakona o poljoprivredi i ruralnom razvoju, i vi ste o tome govorili.

Glavne novine su te da ćemo mi naći način da kroz ove izmene zakona našim poljoprivrednim proizvođačima i korisnicima IPARD fondova omogućimo avansnu isplatu subvencija. Na taj način mnogo širi krug lica dobija mogućnost da aplicira za ove subvencije, jer imaćete mogućnost svi koji žele da apliciraju da do 50% novca dobiju odmah, naravno, uz bankarsku garanciju, a da po realizaciji investicija dobiju ostatak tog novca. To je svakako jedna važna novina za sve naše građane, pogotovo poljoprivrednike, ljude koji žele da se bave poljoprivredom, ruralnim turizmom. Na taj način država pokazuje da nalazi modalitete kako da što više daje podsticaje kada je reč o samoj poljoprivredi.

Tema poljoprivrede je uvek aktuelna u Srbiji. Juče ste imali priliku da u jednoj emisiji govorite o tome, 4,2 milijarde dolara je bio izvoz naše države u 2020. godini kada je reč o prehrambenim proizvodima, a poređenja radi, pre 10 godina svega dve milijarde dolara je bio izvoz naše poljoprivrede u inostranstvo. I po tim matematički iskazanim egzaktnim brojevima vi možete da vidite koliko je naša država napredovala od 2012. do danas. Dakle, duplo smo povećali iznos naših poljoprivrednih proizvoda, na sve načine pomažemo, i kroz ove podsticaje i kroz ove mere koje donosimo ovde, našu poljoprivredu, domaćeg poljoprivrednika.

Ovaj saziv Narodne skupštine je ne tako davno imao jednu važnu ulogu kada smo doneli Zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Na taj način mi smo usvojili jedan krovni zakon koji je poslužio i kao alat našem Ministarstvu poljoprivrede da u svim onim situacijama kada se desi devalvacija cena na tržištu ministarstvo može promptno da reaguje i da pomogne da se cene povećaju, odnosno da kada, recimo, padne cena ispod nabavne, Ministarstvo može da reaguje i da pomogne u tim situacijama. Bilo je slučajeva sa paradajzom, sa otkupnom cenom mleka, itd.

Dakle, Ministarstvo sada na mnogo bolji način ima mogućnosti i alate da brine o domaćem poljoprivredniku. I ne samo da je to slučaj sada, već deset godina ova Vlada ima budžete koje svake godine povećava kada je reč o poljoprivredi. Ove godine, o tome je premijerka juče govorila, čak 62 milijarde će biti budžet za našu poljoprivredu. Poređenja radi, to je u odnosu na pre deset godina i do deset puta veći iznos, a u odnosu na prethodnu godinu povećali smo iznos za poljoprivredu 20%. Dakle, to su činjenice i matematički lako izrazive u brojevima. Kada imate mogućnost da podižete budžet, kada imate mogućnost da usvajate razvojne budžete, na taj način svi građani osećaju boljitak.

Budžet je juče usvojen, to je jedan razvojni budžet, 486 milijardi će otići u kapitalne projekte, u investicije, u infrastrukturu. Juče smo o tome ovde govorili - 1.200 km novih auto-puteva, brzih saobraćajnica, pruga, krenuće da se radi već ove godine, a naredne godine se sve te investicije nastavljaju.

Ne postoji ni jedna mesna zajednica u Srbiji, ni jedan zaseok, ne postoji ni jedan grad, selo, da se sa državnog nivoa ne ulažu ogromna sredstva. Godina 2022. jeste godina takođe ubrzanog razvoja, kao što je bila i 2021. godina. Premijerka je govorila, kad pogledamo unazad tri godine kumulativni rast, mi ćemo imati veći rast nego većina zemalja EU. I gospodin Siniša Mali je o tome govorio.

Na taj način mi pokazujemo da i u godinama krize, kada se steže kaiš, kada sve države gledaju kako će da naprave uštede, kada su otpuštanja svuda, mi pokazujemo da mi ne samo da održavamo nivo investicija nego čak i podižemo nivo učešća investicija u našem budžetu.

Budžet za narednu godinu je rekordan, i po iznosu kapitalnih projekata i po tome da ćemo imati i stvoriti mogućnost da podižemo i dalje plate i penzije. Da podsetim građane Srbije da ćemo od januara imati povećanje plata, povećanje penzija po švajcarskom modelu, imaćemo jednokratne pomoći za naše penzionere i na taj način država pokazuje na koji način se zaista bori sa svim onim stvarima koje su značajne za građane Srbije.

Predsednik države Aleksandar Vučić pre nekih pola sata objavio je da i pored svega ovoga što dobro radimo u ovom trenutku i za poljoprivredu i kada je reč o infrastrukturnim projektima, mi i dalje mislimo o onome što je najvažnija stvar, a to je svakako naš natalitet. Država će, i to je predsednik ekskluzivno malo pre izjavio, davati veći iznos za prvo dete, umesto 100 hiljada davaćemo 300 hiljada dinara za prvo dete. To je svakako važna stvar za sve ljude i parove koji žele da dobiju dete i na taj način im država pomogne u tom slučaju.

Naravno da ta tema nije strogo vezana za ekonomsku stabilnost, znamo dobro da su u onim najbogatijim beogradskim opštinama obično najmanji natalitet, a tamo gde imate siromašnije opštine u unutrašnjosti Srbije je veći natalitet. Ali, opet, na taj način država pokazuje da hoće, može i da želi da ulaže u ono što najvažnije.

Takođe, predsednik je najavio povećanje iznosa za drugo i za treće dete i to će biti drastično povećanje u odnosu na ono što imamo danas.

Tako da, kažem još jednom, sve ono što ova država radi, Vlada Republike Srbije, Narodna skupština, naravno sve ove zakone koje ovde usvajamo usmereni su ka poboljšanju životnog standarda svih građana Srbije. Mislimo i o infrastrukturi, mislimo i o ulaganju u našu poljoprivredu, naravno mislimo pre svega o našem natalitetu i ulažemo sve veće iznose novca u sve ono što je potrebno za građane Srbije.

Kada čujemo, kažem, sa ove strane opozicionog spektra, da nam govore kako je nešto bilo bolje nego što je to danas, često čujemo neke izjave ljudi koji su bili na vlasti, kao što je Nikezić i kompanija Đilasova koja se obogatila za vreme dok su oni bili na vlasti, oni govore da su neki parametri bili bolji. Ne postoji ni jedan parametar da je nešto bilo bolje nego što je danas. Do deset puta smo podigli budžete, za vojsku 20 puta uvećan budžet, za zdravstvo je 20 puta uvećan budžet, uvećali smo sve one parametre koje možemo da pratimo od izgradnje autoputeva, od toga da su 30 kilometara izgradili u svom mandatu, danas imamo 350 kilometara urađenih i započetih 1.200 kilometara.

Kada govore, kažu – lečite decu SMS porukama. Kako ih nije sramota, 2012. godine osmoro dece smo poslali na lečenje. Predsednik države je rekao ove godine, dakle prethodne preko 150 dece šaljemo na lečenje u inostranstvo. Ne postoji ni jedan parametar koji je bio bolji nego što je to danas.

Sve smo unapredili, trudimo se i dalje i naravno da je budžet koji je pred nama i koji smo juče usvojili razvojni i da će i dalje građani Srbije i te kako osećati boljitak zato što je to važno, važno je da pokažete građanima da mislite o njima i na taj način SNS vraća za ono poverenje koje nama građani daju na izborima kroz konkretne rezultate i to ćemo naravno i dalje raditi.

Još jednom, mi ćemo podržati ove izmene i dopune zakona koji su danas na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem izvestiocu Odbora za pravosuđe.
Reč ima predsednica Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, dr Aleksandra Tomić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, mi smo na odboru u ponedeljak, 22. novembra, usvojili 11 tačaka dnevnog reda sa današnje sednice koje su u stvari direktno vezane za budžet za sledeću godinu koji smo usvojili.

Kada pogledamo Zakon o budžetskom sistemu, on ne samo da govori o povećanju plata u sledećoj godini od 7% ili 8% za različite kategorije, odnosno 7,3% u prosečnom iznosu, već govori o pravnom osnovu za jedinstveni celovit obračun plata, novi softver „Iskra“ koji Ministarstvo finansija želi da uspostavi.

S obzirom da imamo tačno koliko ljudi radi u sektoru, žele da na određeni način se ustroji sistem i bude jedinstven kada je u pitanju obračun plata i u svakom trenutku za svakog ko je zaposlen će se znati koliko jednostavno sredstava vuče iz budžeta.

Zakon o porezu na dobit pravnih lica, kao i Zakon o porezu na dohodak upravo govore o tome da imamo i podsticaja, ali imamo i deo koji se odnosi na rasterećenje privrede kada je u pitanju zapošljavanje novozaposlenih, nezaposlenih lica, kada je u pitanju zapošljavanje mladih i kada je u pitanju samozapošljavanje, kada su pitanju mladi koji donose, unose u svoje preduzetničke agencije ili firme patente, inovacije. Samim tim država želi na određeni način da ih pomogne.

Tu imate zaista vidno rasterećenje u naredne dve, tri godine, kada je u pitanju plaćanje poreza i doprinosa, a i deo koji se odnosi na rasterećenje poslodavaca, kada je u pitanju Zakon o obaveznom socijalnom osiguranju. Rekli smo, rasterećenje od 0,5%. To je ono što je u stvari i sastavni deo budžeta za sledeću godinu.

Najvažniji zakon, mislim da je izazvao jako veliko interesovanje u javnosti, je onaj koji se odnosi na upotrebu, nošenje i raspolaganje imovinom. Najveći deo rasterećenja, odnosno oslobađanja građana Srbije je za one koji su vlasnici motornih vozila starosti od 13 do 20 godina. Stope relaksakcije plaćanja, odnosno smanjenja poreza koji će platiti pri registraciji samih vozila je od 25% do 40%. Mislim da se odnosi i na vozila preko 2.000 kubika, što mislim da predstavlja veliki benefit za građane koji su inače godinama tražili da se nađe model kako će država pomoći u rešavanju ovog problema.

Moram da kažem da starija vozila od 20 godina i zbog Zelene agende i zbog ekologije neće biti oslobođena plaćanja. Znači, neće imati subvencije prilikom registracije, zato što se upravo ide na to da vozila koja su veliki zagađivači jednostavno će morati da podnesu finansijske troškove.

Kada govorimo o Zakonu o eksproprijaciji, mislim da u javnosti nije dovoljno objašnjeno i mislim da je danas i trenutak, i kada dođe i ministar finansija, da se objasni javnosti da ovaj zakon ništa suštinski ne menja od onog zakona koji je postojao i ranije.

Kada se uspostavlja javni interes, kada imate međunarodne ugovore, kada želite da sagradite put, most, branu jednostavno dolazite u situaciju kao država da sa vlasnicima privatnih parcela morate na određeni način da rešite eksproprijaciju. Mora država da isplati te vlasnike. Do sada su tu postupci bili jako dugački i samim tim što ste imali 30, 60, 90 dana mogućnost žalbe.

Drugo, veliki broj suvlasnika na parceli. Država se zaista nosila na određeni način da su projekti od međunarodnog karaktera, kada povlačite određena finansijska sredstva da biste izgradili puteve, mostove i kompletnu infrastrukturu odugovlačili upravo zbog ovog postupka eksproprijacije. Za to smo kao država plaćali određenu vrstu kamata i penala, zato što nismo u određenom vremenu povlačili sredstva od međunarodnih bankovnih institucija.

Prema tome, država ovim samo želi da ispoštuje međunarodne ugovore u roku, da uspostavi javni interes i da te predmete koji su doživljavali i sudsku praksu olakša ljudima koji su suvlasnici na parceli da ovaj postupak završe ranije.

Vi znate da mnogi na parcelama ljudi koji su suvlasnici žive u inostranstvu, mnogi su umrli i da moraju da se čekaju i ostavinski postupci i da to traje. Država je sada rešila da pomogne, da skrati rokove. Znači, da za 15 dana Ministarstvo građevine mora da se izjasni, da Ministarstvo finansija ima rok od 30 dana da se izjasni. Samim tim se sav postupak skraćuje, koji je u interesu i tih ljudi koji učestvuju u postupku eksproprijacije, koji treba da dobiju pare od države za parcele kroz koje će proći infrastruktura.

Prema tome, nikakvi materijalni efekti ovog zakona ne postoje. Sve je isto kao i pre, samo su rokovi smanjeni da bi se efikasnije obavio ceo ovaj postupak. S druge strane, oni koji su juče ovde mitingovali su pokušali da izvuku određene političke poene, uvezali to sa pričom o referendumu, sa Rio Tintom, koja jednostavno ne postoji.

S druge strane, kada pričamo o Sporazumu KfW i Republike Srbije, koji je bio jedan od tačaka dnevnog reda i danas na odboru, moram da kažem da je 22 miliona evra KfW banka sa ugovorom sa Srbijom omogućila otvaranje transfernih stanica za upravljanje čvrstim otpadom. Grad Vranje i grad Kruševac su ušli sa ovim projektima u realizaciju ovako važnih projekata.

Prema tome, zakoni koje smo imali i na sednici odbora i koje danas imamo u plenumu pre svega su zakoni koji direktno utiču na život građana Srbije kroz direktne prihode i efekte koji se odnose na budžet Republike Srbije za sledeću godinu, a ovi zakoni, kao što su obaveze države u odnosu na eksproprijaciju, carinski zakoni koje smo imali prilike da čujemo, koji olakšavaju jednostavno postupak samog funkcionisanja i carine i oslobađanja od carinskih taksi za tehnološki usklađene proizvode i deo koji se odnosi na obaveze naše prema MMF-u, gde ćemo imati mogućnosti da povlačimo 890 miliona evra kao određene kredite da bi vratili one skupe kredite kojima se zaduživala vlast koja je do 2012. godine urušila ekonomiju Srbije, u stvari su indirektni benefiti koje će građani imati.

Inspekcija, završavam, koja je budžetska inspekcija, nov zakon, treba takođe da nam olakša život, jer smo ovim zakonom ustanovili obavezu da će svi budžetski inspektori sada odgovarati na državnom nivou, na republičkom nivou i obavezaćemo ih da 11 predmeta godišnje svaki inspektor mora da uradi. Do sada je bilo od tri do pet predmeta godišnje.

Znači, država želi efikasniju državnu upravu, efikasniji rad izvršne vlasti, da bi uspostavila veću finansijsku disciplinu, bolje punjenje budžeta, realizaciju boljih infrastrukturnih projekata, jer želimo rast i razvoj Srbije. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima predsednik Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Narodne seljačke stranke i predsednik odbora, po meni najvažnijeg odbora u Narodnoj skupštini, Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, moram da se na određen način zahvalim Vladi na predlogu i narodnim poslanicima koji su glasali za usvajanje celokupnog budžeta u okviru budžeta i razdeo 24 Ministarstvo poljoprivrede, a posebno u onom delu koji se tiče podsticaja koji su ove godine porasli na 50,6 milijardi.
Moram to da uporedim sa 2012. godinom i da kažem da je tadašnji budžet ministarstva koji je obuhvatao Ministarstvo poljoprivrede i trgovine, razdeo za ministarstvo je bio 30% manji za dva ministarstva nego što je za 2022. godinu predviđeno samo za Ministarstvo poljoprivrede. Da vas podsetim da je za vreme Demokratske stranke, verovatno zbog trange-frange trgovine i raznih izvozno-uvoznih uticaja na poljoprivredu, Ministarstvo trgovine i Ministarstvo poljoprivrede bilo objedinjeno, a pod vlašću velikog Dušana Petrovića, za čije vreme vladavine je poklano ili nestalo 200 hiljada krava, što je bio pravi kravocid u to vreme. Dakle, to je uticalo, s obzirom na smanjenje broja grla, na broj tovljenika, odnosno na proizvodnju goveđeg mesa.
Kada uporedimo podsticaje iz 2012. godine koji su se ticali samo poljoprivrede, podsticaji te godine, a posebno molim one koji nas gledaju da dobro to zapamte, bili su 19,9 milijardi. To je ona priča koju možete čuti kako su za vreme, kad god za vreme DS su podsticaji bili daleko veći nego sada i iznosili su 12.000 dinara po hektaru, što jeste bila činjenica, toliko je bilo odobreno, ali nije bilo isplaćeno. Onda smo mi 2013. i 2014. godine zbog njihovih dugova za nekomercijalna gazdinstva i za neisplatu po hektaru morali javnim dugom da platimo 10,2 milijarde, da platimo njihove obaveze koje su oni emitovali na nivou od 19,9 milijardi, ali ni to nisu isplatili.
Sada kad uporedite 2012. godinu i podsticaje u poljoprivredi od 19,9 milijardi sa podsticajima za 2022. godinu, i oni iznose 50,6 milijardi. To je povećanje od 270%. Tako da, te kritike kako je navodno agrarni budžet smanjen, kako su podsticaji smanjeni apsolutno ne stoje. Preraspodela jeste urađena u korist intenzivne proizvodnje, odnosno u korist stočarstva, podizanja novih zasada, jer za vreme njihove vladavine zasade je pod subvencijama mogao da podigne samo gospodin Zoran Živković i neki bližnji itd, dok se danas svi koji podnesu zahteve na ovaj ili onaj način ispoštuju.
Želim da napomenem da Narodna skupština, s obzirom na broj poziva koje dobijamo za podsticaje, pita samo u odnosu na visinu sredstava. Dakle, ovo što su kolege poslanici juče glasali, uz moju malenkost, 50,6 milijardi, znači da je Skupština odredila da tih 50,6 milijardi pripadne poljoprivredi i poljoprivrednicima, a kasnije se pravilnicima i uredbama rešava preraspodela. Zato ih upućujem da na vreme, ukoliko imaju neke primedbe, pre donošenja nekog budžeta, pre donošenja pravilnika, sugerišu ministru poljoprivrede, državnim sekretarima, pomoćnicima, ljudima zaposlenim u Ministarstvu poljoprivrede u kom smislu oni misle da treba povećati podsticaje za određene oblasti.
Takođe da vam kažem po pitanju premija za mleko, koje je u Srbiji sa sedam dinara podignuto na 10, da vas podsetim takođe da nikada za vreme DS niste mogli dobiti, recimo, 125.000 dinara za priplodnu junicu, odnosno za kvalitetno priplodno grlo. Nikada niste mogli da dobijete za ovcu, recimo, 200 evra, krmaču 200 evra, za nabavku priplodnog materijala, nikada niste mogli da dobijete taj novac, za kravu i tele to je bila misaona imenica da dobijete 45.000. To je nabavka priplodnih junica. Kasnije kad se one otele, kad postanu krave, godišnje krava, tele, 45.000 dinara, a za kravu imate 25.000 dinara.
Ukoliko uzmemo da jedna krava može da ima i 7.000 litara mleka, ali da uzmemo da je prosek 5.000, Srbija otkupljuje negde oko 800 miliona litara, a proizvodi preko milijardu i po, ako uzmete da jedna krava da 5.000 litara mleka, samo na osnovu grla dobijete pet dinara po litru mleka, plus premija koja ne postoji u Evropi, od 10 dinara po litru, to je ukupno 15 dinara. Ukoliko uzmete da je cena zajedno sa premijom i subvencijom po grlu 40 dinara ili nešto veća, dobijete po 35% učešća države u ceni mleka. Tako da, veoma je teško proizvoditi mleko, ali sem tih stočarskih mera, svaki farmer koji poseduje poljoprivredno zemljište sa koga hrani svoja grla takođe ima sve mere koje imaju ratari, dakle, i po hektaru za nabavku mehanizacije, plus za nabavku opreme na farmama.
Dame i gospodo, nije sve to što Republika daje. Dakle, za zasade vinograda, voće itd, ničega toga nije bilo do 2012. godine i neosnovani su bilo koji prigovori i verujem da će kada uđemo u Evropsku uniju i pre nego što uđemo u Evropsku uniju razvojem ekonomije agrarni budžet subvencije biti sve veće i veće i da će iznos od 50,6 milijardi već sledeće godine biti premašen. Ali prigovori ne stoje. Mi smo u ovih deset godina radili strpljivo na tome i ako uđemo u Evropsku uniju podsticaji koje poljoprivrednici naši budu dobijali će biti između milijardu i milijardu i po evra na godišnjem nivou. Verujem da naši poljoprivrednici koji su daleko snalažljiviji, jer ih je protekli period na to naterao, vrlo brzo prestići po kvalitetu i kvantitetu proizvodnje evropske poljoprivrednike.
Zato je prioritet moje stranke, vidim i vladajuće koalicije, ulazak u Evropsku uniju. Najveći dobitnik će biti poljoprivreda i poljoprivrednici. Hvala.